Li čnost osobe sa oštećenjem sluha / nekognitivni aspekti ličnosti

1. Ličnost osobe sa oštećenjem sluha/ nekognitivni aspekti ličnosti Prof.dr Vesna Radoman FASPER

2. Šta je to ličnost?

3. Poreklo termina ličnost : Persona (lat.) Maska glumca, Srpska reč ličnost potiče od slovenske reči “ličina” (maska , obrazina) Kasnije značenje: igrač iza maske, skup unutrašnjih ličnih osobina.

4. Pojam ličnosti • Jedinstvena organizacija psihičkih obeležja koja daje celinu karakterističnu za pojedinca, nastalu uzajamnim delovanjem jedinke i sredine • Pojam ličnosti vezan je za individualne razlike

5. Urođena i stečena svojstva ličnosti • Instikti i nagoni • Potrebe • Navike • Stavovi • Emocije • Moralna svojstva • Sentimenti • Temperament • Crte ličnosti • Self koncept • Karakter itd.

6. Ličnost osobe sa oštećenjem sluha(ono što je zajedničko) • Pečat joj daje komunikaciona barijera koja se odražava na kognitivno, emocionalno i socijalno funkcionisanje • Rano iskustvo teškoće u komunikaciji i frustracije koje ga prate dovode do posebnih oblika prilagođavanja ličnosti i iznalaženja mogućnosti prevladavanja ove barijere.

7. Dva teorijska pristupa ličnosti osobe sa oštećenjem sluha 1. H. FURTH: Ne postoji “gluva ličnost” već nezrelo i restriktivno reagovanje gluvih na stereotipne i nezdrave reakcije i stavove društva (socijalni model ometenosti) 2. Postoje specifične karakteristike ličnosti gluvih i nagluvih nastale u uslovima auditivne deprivacije i verbalnog deficita

8. M.Živković(Psihologija gluve i nagluve dece i omladine) 1996. • “Furt ,matra da ne postoji ono što se zove “gluva ličnost”...ali to ne sledi logički iz drugih,znatno brojnijih podataka.Furtova je zasluga što sprečava da se psihologija gluvih pretvori u sistem ili bolje reći krajnje jednostavan šablon: čujući ”+”, gluvi “-”. Taj šablon u mnogim slučajevima može da bude pogrešan i jeste pogrešan”

9. Postoji širok opseg individualnih varijacija u prilagođavanju ličnosti osobe sa ošteć.sluh. vezan za: • Stepen i oblik oštećenja sluha • Metod komunikacije koji pretežno koriste • Pol • Uzrast • Socijalni status porodice • Odnos porodice prema detetu I njegovom ošteć.sluha • Internatski ili porodični smeštaj • Stepen identifikacije sa subkulturom gluvih • Uticaj rehabilitacije i edukacije • Odnosdruštvainjegovihinstitucija–stepeninkluzije itd.

10. Dve grupe relevantnih faktora uticaja na ličnost 1. Faktori vezani za slušni i jezički deficit koji ostavljaju posledice na ličnost i njen razvoj 2. Faktori vezani za neadekvatnu socijalnu sredinu u okviru koje je porodica izuzetno relevantna

11. Petostepeni BPS model slušne ometenosti (Radoman) 1.Oštećenje auditivnog senzornog aparata 2.Poremećaj komunikacije sa okolinom 3.Ograničenje učestvovanja i igranja društvenih uloga 4.Psihološke posledice (npr.nepovoljan self koncept) 5.Društvene barijere (negativni stavovi, komunikativne barijere i sl.)

12. Ψ

13. Bio-psiho-socijalni model slušne ometenosti (Radoman) • Prekid ili narušenje auditivne funkcije u interakciji sa neodgovarajućim socijalnim okruženjem dovodi do niza posledica u emocionalnom, kognitivnom , konativnom, i socijalnom razvoju ovih osoba. Neprimereno i neprilagođeno socijalno okruženje npr. komunikacijski i predrasudno,otežava njihovo uključivanje u važne tokove društvenog života i igranje važnih socijalnih uloga -ekskluzija

14. Psihološki aspekt slušne ometenosti i faktori uticaja • Stavlja u fokus ličnost osobe sa slušnom ometenošću, proširujući oblast naučnog i stručnog interesovanja sa uskog medicinskog usmerenja na oštećeni organ na oblast psiholoških posledica slušne i jezičke ometenosti • Psihološke posledice su rezultat delovanja samog auditivnog oštećenja i komunikativnog poremećaja koji vode restrikciji društvenih uloga i ograničenom društvenom učešću što sve zajedno vodi psihološkim implikacijama na ličnost OSOS uz dodatno delovanje neadekvatne socijalne sredine

15. Karakteristike psihološkog modela slušne ometenosti • Nije pogođen samo organ sluha i funkcija slušanja već i ličnost osobe koja ga imai njeno psihičko funkcionisanje (self koncept, emocionalno funkcionisanje,socijalizacija, kognicija, motivacija). • Psihička dobrobit gluvog deteta ili odraslog je u fokusu • Nastojanje da se dete sa slušnom ometenošću zadrži u njegovoj porodici koja je mentalno higijenski najbolje okruženje za psihički razvoj,a porodici pruži stručna podrška • Primena psihološke dijagnostike • Psihoterapijski tretman i psihološka podrška gluvom detetu i roditeljima, porodici

16. Psihička dobrobit • Psihološki model je zainteresovan za psihičku dobrobit osobe sa ometenošću,njenu ličnu sreću i zadovoljstvo životom za razliku od medicinskog i obrazovnog modela koji prevashodno teže da od nje naprave korisnog i produktivnog člana društvene zajednice

17. Psihoterapijska intervencija ima dvostruki cilj Osim boljeg prilagođavanja sredini potencira Harmoničniji razvoj ličnosti , bolji self koncept, prihvatanje sebe i svojih ograničenja, zadovoljstvo sobom i svojim životom. • Ovo je novi momenat u odnosu na medicinski i obrazovni model koji teže samo boljem prilagođavanju sredini.

18. Neadekvatno društveno okruženje • Negativni društveni stavovi i predrasude prema OSOS takođe donose niz negativnih psiholoških i socijalnih efekata • U neodgovarajućem socijalnom sloju funkcionišu stručnjaci sa ekspertskim donošenjem odluka, neodgovarajući odnos društvenih institucija od škole do tržišta rada i zapošljavanja OSOS

19. Istorijat surdopsiholoških istraživanja ličnosti • Prva empirijska istraživanja o ličnosti i emocionalnoj prilagođenosti gluvih izveo je Rudolf Pintner i njegovi saradnici u prvoj polovini 20-og veka

20. Rudolf Pintner-otac surdopsihologije 1933g. Primenio Bernrojterov inventar lič. Na uzorku nagluvih odraslih ispitanika (69), a kasnije sa saradnicima i na gluve (121) Nadjeno je: -više neurotskih reakcija -povišena introverzija -naglašena samodovoljnost -submisivnost

21. Lion,1934 • Terstonov upitnik ličnosti , • Uzorak :87gluvih đaka iz internata i kontrolna grupa čujućih • Rezultati:30%emocionalno neprilagođenih (2 x više nego u kontrolnoj grupi)

22. Dalje surdopsihološko istraživanje ličnosti • Lili Brunšvig 1936: zadala Test nedovršenih rečenica. Našla da gluva deca sebe procenjuju kao superiorniju (pametniju, vredniju,lepšu). • Barker interpretira ovaj rezultat kao moguću posledicu nagrađivanja gluve dece za minorna postignuća

23. Lilly Brunschwig 1936g. • KonstruisalazajednosaPintneromUpitnik za ispitivanje ličnosti gluve dece • Uzorak:121 dečak 150 devojčica • Kontrolna grupa čujućih 46 • Prosečan uzrast 13g. • Rezultati: značajno slabija opšta prilagođenost gluvih dečaka i devojčica i značajno slabija socijalna prilagođenost. Gluvadecaigraju se sama,imajumanjedrugova,radijebirajudruštvoodraslih. Na pitanještaim je najveća želja najčešće izražavaju potrebu za roditeljskom ljubavlju i želju za prijateljstvom pre nego želju da čuju ili govore bolje. Prilagođenost školi i porodici nisu se razlikovale od čujućih

24. Zaključci Barkera na osnovu testova ličn.tipa olovka-hartija • Deca oštećenog sluha iz internat.škola -nestabilna emocionalnost -više neurotskih tendencija -slabija prilagođenost • Nagluva deca iz redovnih škola slične karakteristike ličnosti kao čujući • Odrasli ošteć.sluh. -introvertovanost -submisivnost -neuroticizam

25. Era projektivnih testova • Započela intenzivno 40-ih godina prošlog veka i donela novi prodor u proučavanje nesvesnog patako i nesvesnog osoba oštećenog sluha • PROJEKTIVNI TESTOVI LIČNOSTI -nestrukturirani materijal provocira ispoljavanje nesvesnih sadržaja • Među prvima nastao Roršahov test koji je 30-ih godina primenjen i na gluve

26. Švajcarski psihijatar i psiholog Herman Roršah konstruisao projektivni test ličnosti 1918g. Sastavljen je od 10 mrlja mastila na beloj podlozi. Projektivna tehnika Roršahovih mrlja

27. Roršahov test mrlja mastila Sadrži 5 crno- belih mrlja i 5 obojenih. One predstavljaju tzv.nestrukturirani stimulus koji izaziva projekciju nesvesnih sadržaja ispitanika Analizira se lokacija,boja, oblik,osenčenost, sadržaj i originalnost odgovora .........................................................

28. Testom se procenjuje • Ego snaga,Ego odbrane,interpersonalna orjentacija,patološki obrasci, kognitivni stil • Altabl ga je 1947g.primenio na 45 meksičkih kongenitalno gluvih i nemih ispitanika, uzrasta oko 10-20g.,nepismenih i neobrazovanih, oba pola.Zadavao ga je preko tumača • Otkrio je mnoštvo neurotskih simptoma, neprilagođenost i nezrelost

29. Dalja istraživanja na gluvima • LEVINE 1948g.ispitala Roršahom 31dobro prilagođenu gluvu adolescentkinju iz zavoda i našla značajne razlike u odnosu na čujuće adolescentkinje iz kontrolne grupe

30. Levinova je pronašla: • Naglašenu afektivnost, • Emocionalnu nezrelost, • Rigidnost , • Egocentrizam Njena interpretacija rezultata: to je adekvatna prilagođenost u uslovima oštećenog sluha

31. Istraživanje Mek-Endrju(1948)Roršahom • Ispitala je 25 gluve dece od 10-15g. kao i kontrolnu grupu. Bile su izjednačene po polu,uzrastu,IQ i po tome što nisu imale mentalne poremećaje • Dobila je značajne razlike gluvih (npr. rigidnost) i interpretirala ih kao reakcije normalne čujuće dece nižeg uzrasta (dakle kao nezrelost ličnosti)

32. Istraživanje Barofa 1963g. • Uzorak 41 ispitanik (21 gluvi pacijent na klinici od čega je 10 SCH ,11 neuroza i 10 kontrolnih gluvih bez mentalnog oboljenja) • Kod sve tri grupe našao konkretan nivo mišljenja, neimaginativnost , nedostatak empatije,težnju za neposrednim zadovoljstvom, površnost emocija

33. Sumirani rezultati drugih istraživanja Roršahom(Levine) • Pojmovna deficijencija • Emocionalna nezrelost • Rigidnost • Egocentrizam • Slaba socijalna prilagođenost • Ograničena interesovanja i motivacija

34. Tri interpretacije rezultata istraživanja putem Roršah testa • Edna Levine: ovakve karakteristike ličnosti su nastale kao normalna posledica prilagođavanja ličnosti u uslovima auditivne deprivacije. Dakle interpretira ih kao adekvatno prilagođavanje na otežane uslove 2. Mc.Andrew: kao nezrelost ličnosti ( kao reakcije čujuće dece nižeg uzrasta) 3. Kao oblik emocionalne neprilagođenosti

35. Majklbastovo istraživanje (1964) • Test crteža ljudske figure zadat gluvoj deci • Auditivna deprivacija(posebno rana duboka gluvoća) menja doživljaj o sebi i o drugim ljudima • Telesna slika i telesno Ja gluvog uključuje izmenjenu sliku glave(uši),usta, stopala... • Uočio slabije izraženu maskulinost na crtežima gluvih dečaka

36. Živković i Radoman:(IES test) • Ego gluvih slabije razvijen, integrativno, koordinativna i sintetička funkcija Ega narušene.Procena realnosti subjektivna i neprecizna. • Id gluvih naglašen;povišena impulsivnost • Super Ego slabo razvijen, nezrela savest, rigidnost reakcija

37. Pojam o sebi • Razvoj slike o sebi vezan je za razvoj identiteta ličnosti.Formira se na osnovu sopstvenog doživljaja tela, doživljaja svog seksualnog identiteta i kao produkt mišljenja drugih, posebno roditelja .Govor pri tome ima važnu razvojnu ulogu (npr.sopstveno ime). • Midovo socijalno-psihološko stanovište: formira se u procesu interpersonalne komunikacije. • Formira se socijalnim poređenjem sa drugima

38. Pojam o sebi O.O.S.(Radoman) • Doživljaj sopstvenog tela osiromašen za jednu dimenziju koju daje zvuk tog tela (šum sopstvenog hoda, smeha, plača, kašljanja, pljeskanja ruke o ruku) • Mišljenje okoline opterećeno negativnim stavovima i predrasudama-niska samo- procena,narušeno samopoštovanje • Seksualni identitet: teškoće identifikacije sa čujućim roditeljem istog pola i drugima. • Jezički deficit otežava formiranje adekvatnog self koncepta

39. Ketrin Midou 1980g. • 58 pari gluve domske dece izjednačene po polu, IQ, stepenu gubitka sluha. Jedan član para je imao gluve roditelje a drugi čujuće. Deca su procenjivala sopstvene osobine. Gluva deca gluvih roditelja pokazala povoljniju sliku o sebi . • Kasnije je ispitivanje prošireno na gluvu decu dnevnih škola sa čujućim roditeljima.Rezultat bio isti. • Povezanost pojma o sebi sa porodičnom klimom, školskim uspehom i komunikat.sposob.

40. Objektni odnosi • Poremećen razvoj objektnih odnosa, zaostajanje na infantilnom nivou kod adolescenata (Radoman 1981). Veće zaostajanje je nadjeno kod gluvih nego kod nagluvih • Gluvi adolescenti ostaju u infantilno zavisnoj vezi sa svojim prvobitnim objektima ljubavi • Objektni odnosi ispunjeni mnogobrojnim frustracijama, sukobima,agresijom i ambivalencijom prema objektu

41. Istraživanja Radoman (1986 i1991)o self konceptu OSOS • 161 ispitanik narušenog sluha (153 č.) od 7-18g • Psihol.instrumenti: Test crteža ljudske figure (Handlerova kvantitativna procena),Test KDČ i Skala za merenje prilagođenosti slike o sebi. • Našla poremećaj telesnog i psihičkog Ja. Self koncept ispunjen anksioznošću i osećanjem izolacije. • Self koncept nagluvih narušeniji od onog kod gluvih

42. Rani emocionalni odnosi • Rainer: “gluvo dete nema samo izmenjenu perceptivnu nego i maternalnu realnost” • Gluvo dete- nedovoljno emocional. stimul. • Separaciona anksioznost češća • Interpersonalni konflikti, frustracije • Agresija, akting aut, tantrumi • Modaliteti odnosa majke: ambivalentan,prihvatajući i odbacujući

43. Acting out- aktuelizovanje u ponašanju • Pojam iz psihoanalitičke psihoterapije • Označava burno, iznenadno, impulsivno reagovanje često u vidu bezrazložnih napada besa • Tumačenje: umesto da priča o svojim konfliktima, neispunjenim željama i strahovima dete ih odigrava tj, izražava kroz akciju. Odigrava se npr. kada postoji jak nagonski impuls koji se ne može verbalizovati niti jake psihičke brane koje blokiraju impuls . Substitucija zaboravljenih, potisnutih sećanja i odnosa. • Fenihel Oto:” ponavljanje prošlih iskustava koje ne dopušta pacijentu da postane svestan svoje prošlosti koja njime upravlja”

44. Tantrumi • Violentni, siloviti,grubi ispadi lošeg temperamenta koji se pojavljuju kod dece obično kao sredstvo izbegavanja od nečega

45. Socijalizacija • Procesi tokom kojih dete postepeno usvaja ponašanja u skladu sa društveno prihvaćenim normama i zahtevima jedne kulture • Internalizacija određenih društvenih modela pomoću kojih se spoljašnja kontrola zamenjuje unutrašnjom samokontrolom i samoregulacijom ponašanja

46. Socijalni razvoj- socijalna zrelost • Dolova Vajneland skala socijalne zrelosti (SQ) • Bradavej: 92s 5-20g. Prosečan SQ=80,70 • Majklbast: prosečan SQ=85,80 i opadanje socijalne zrelosti sa uzrastom • Šlezinger i Midou su ustanovile pozitivnu korelaciju SQ i komunikativne kompetencije kod predškolaca • Tresi:SQ nagluvih desetogodišnjaka prosečan,a gluvih zaostaje

47. Učenje ima veliku ulogu kod socijalizacije • Učenje može biti klasično ili instrumentalno uslovljavanje i modelovanje.Gluva deca su posebno prijemčiva za učenje neverbalnog ponašanja učenjem po modelu • Švarc i Brajan zaključili na osnovu eksperimenta da imitacija predstavlja kritični proces socijalizacije gluve dece prilikom imitativnog učenja altruizma

48. Istraživanja moralnog prosuđivanja i ponašanja OSOS • Nes (1964) našao zaostajanje gluvih od 8-12g. Uzorak 30s.koji su na nekim zadacima pokazali niži razvojni stupanj moralnosti, a na nekima adekvatan. Nes je zaključio da sa uzrastom nastaje sazrevanje moralne svesti i savesti • Kouč: gluva deca 0d 10-15g. Zaostaju u moralnom prosuđivanju

49. KOLBERGOVI NIVOI RAZVOJA MORALNOSTI • De Karo i Emerton: 80% uzorka gluvih studenata brucoša moralno rezonuje na osnovu nižeg nivoa razvoja moralnosti zasnovanog na strahu od kazne a ne na osnovu razumevanja moralnih normi

50. Komparativno istraživanjeM.Živkovića • Poredio američku i srpsku decu oštećenog sluha sa kontrolnim čujućim grupama. • Našao je povišenu impulsivnost naše dece u odnosu na američku • Našao je takođe nezrelu savest gluvih u obe grupe