1 / 33

SOCIJALNA KARTA SRBIJE

SOCIJALNA KARTA SRBIJE. Press Club, Beograd, Medija centar, 4. maj 2010. god. LINIJA SIROMAŠTVA. Republički zavod za statistiku koristi dve linije: Aposlutna linija siromaštva je potrošnja neophodna za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba.

annot
Download Presentation

SOCIJALNA KARTA SRBIJE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. SOCIJALNA KARTA SRBIJE Press Club, Beograd, Medija centar, 4. maj 2010. god

  2. LINIJA SIROMAŠTVA Republički zavod za statistiku koristi dve linije: • Aposlutna linija siromaštva je potrošnja neophodna za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba. • Relativna linija siromaštva definiše siromaštvo u odnosu na nacionalni nivo životnog standarda.

  3. APSOLUTNA LINIJASIROMAŠTVA • U 2009. godini apsolutne linije siromaštva, prema podacima Zavoda, živelo je 6,9 odsto stanovništva, odnosno 720.000 ljudi, dok je 2008. u toj zoni živelo 6,1 odsto građana. • To znači da je prošle, u odnosu na 2008. godinu,za 60.000 povećan broj onih građana koji nisu imali dovoljno prihoda za osnovne potrebe, hranu i stanovanje.

  4. Najveći porast stope siromaštva zabeležen je u centralnoj Srbiji, sa 7 odsto u 2008. na 9,3 odsto u 2009. godini. • Siromašenje u ruralnim sredinama je izraženije, pa je zabeležen rast sa 7,5 odsto stanovništva ispod apsolutne granice siromaštva u 2008. na 9,6 odsto u 2009. • U gradskom području nije zabeležena stopa rasta siromaštva.

  5. UGROŽENE MNOGOČLANE PORODICE • Porodice sa pet i više članova izloženije su siromaštvu nego porodice sa manjim brojem članova. • Najveći rast siromaštva beleži se među porodicama sa pet i više članova, pa je 2008. godine ispod apsolutne granice siromaštva živelo 10 odsto tih porodica, a 2009. čak 14,2 odsto.

  6. DECA • Procenat dece koja nemaju ni za osnovne potrebe je 9,3 odsto, a siromaštvo najmlađih povećano je za 2,2 odsto 2009. godine u odnosu na prethodnu. • Svako deseto dete do 14 godina živi ispod linije apsolutnog siromaštva, kao i 8,4 odsto dece od 14 do 18 godina.

  7. RELATINA LINIJA SIROMAŠTVA • U 2009. godini je povećana i relativna linija siromaštva za 0,4 odsto i po toj kategorizaciji 13,6 stanovništva je siromašno. • Po Anketi o potrošnji domaćinstva, 2008. godine siromašna su bila sva domaćinstva u kojima je potrošnja bila ispod 8.022 dinara po potrošačkoj jedinici.

  8. NAJUGROŽENIJE OPŠTINE • Prema podacima Zavoda i Ministarstva rada i socijalne politike najugroženije je stanovništvo u 40 opština koje se vode kao najnerazvijenije. • Ove opštine imaju BDP po glavi stanovnika manji od 60 odsto od republičkog proseka.

  9. NAJNERAZVIJENIJE OPŠTINE • Bojnik (sa 26,59 odsto republičkog BDP proseka) • Medvedja (30,56 odsto) • Bela Palanka (31,60 odsto) • Trgovište (31,64 odsto) • Tutin (33,13 odsto) • U ovoj grupi su: Crna Trava, Svrljig, Bosilegrad, Žabari , Malo Crniće, Žitište, Plandište, Nova Crnja...

  10. NARODNE KUHINJE • Životi 36.000 građana Srbije zavise od obroka koje dobijaju u narodnim kuhinjama.

  11. SOCIJALNA POMOĆ • Socijalna pomoć za februar 2010. godine iznosila je 5.434 dinara za jednočlano domaćinstvo a 10.870 dinara za petočlano i višečlano domaćinstvo. • Pravo na socijalnu pomoć u februaru ove godine koristilo je oko 68.000 porodica sa oko 173.000 članova domaćinstva.

  12. U odnosu na februar 2009. godine broj porodica koje su ostvarile pravo na socijalnu pomoć povećan je za 8.000 (19.000 pojedinaca). • Planiranim izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti broj domaćinstava koja imaju pravo na socijalnu pomoć povećao bi se za 3 odsto, broj članova domaćinstva za 49 odsto, a ukupnih budžetskih rashoda za te nemene za 69 odsto.

  13. PROSEČNA ZARADA • Prosečna neto zarada u Srbiji u martu bila je 33.508 dinara (336 evra), što je realno više za 2,5 odsto, a nominalo za 3,6 procenata nego u prethodnom mesecu.

  14. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u martu bila je 46.457 dinara (466 evra), što je realno više za 2,4 odsto, a nominalno za 3,5 odsto nego u februaru. • Prosečna neto zarada u martu bila je realno veća za 5,7 procenta nego u istom mesecu 2009. godine, a nominalno za 10,4 odsto. • Martovska bruto zarada bila je realno veća za 5,5 odsto nego u istom mesecu 2009, a nominalno je bila veća za 10,1 odsto.

  15. Najveće zarade su u finansijskom posredovanju, vazdušnom saobraćaju, vađenju sirove nafte i gasa i uslugama. • Najniža zarada je u proizvodnji odevnih predmeta i krzna, proizvodnji od drveta i plute i proizvodnji nameštaja.

  16. POTROŠAČKA KORPA • Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna potrošačka korpa u februaru iznosila je 36.196 dinara i bila je veća za 0,36 odsto ili 129 dinara u odnosu na januar. • Minimalna korpa je vredela 22.470 dinara, što je u odnosu na januar, više za 0,57 odsto ili 127 dinara.

  17. Za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,12 prosečnih plata, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,69 prosečne zarade.

  18. Kupovna moć u Srbiji, merena odnosom prosečne neto zarade i prosečne i minimalne potrošačke korpe, u februaru je poboljšana u odnosu na prethodni mesec, pokazala je analiza Ministarstva trgovine. • Kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd, Smederevo, Novi Sad i Pančevo. • U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u Beogradu, Smederevu i Novom Sadu i prosečnu.

  19. NEZAPOSLENOST • U februaru 2010. u Nacionalnoj službi za zapošljavanje bilo je registrovano 767.418 nezaposlenih. • Nezaposlenost je, u odnosu na januar 2010. godine, povećana za 2,1 odsto ili za 15.828 lica, a u odnosu na oktobar 2008. (717.408 lica, početak uticaja svetske ekonomske krize), broj lica na evidenciji se povećao za 50.010. • Trend povećanja broja lica na evidenciji NSZ, nakon meseci opadanja (maj-novembar 2009), beleži se od decembra 2009. godine.

  20. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Ankete o radnoj snazi, iz oktobra 2009. godine (realna nezaposlenost), stopa nezaposlenosti je 16,6 odsto (stanovništvo staro 15 i više godina), a broj nezaposlenih lica je 517 hiljada.

  21. DUGOTRAJNA NEZAPOSLENOST • Dugotrajna nezaposlenost je ako se na posao čeka više od 12 meseci. U Srbiji u toj kategoriji je 63,81 odsto nezaposlenih, odnosno 489.753 lica. • Žene čine 55,04 odsto trajno nezaposlenih.

  22. STAROSNA STRUKTURA NEZAPOSLENIH • Najviše nezaposlenih je među mladima od 25 do 29 godina - 13,19 odsto • Od 30 do 34 godine - 12,55 odsto • Od 35 do 39 godina - 11,93 odsto • Od 45 do 49 godine - 11,91 odsto • Od 40 do 44 godine -11,81 odsto

  23. NEZAPOSLENOST PO REGIONIMA, GRADOVIMA I OPŠTINAMA Najveća dugotrajna nezaposlenost u: • Raškom regionu -75,40 odsto • Pomoravskom - 70,10 odsto • Šumadijskom - 69,49 odsto • Rasinskom - 69,03 odsto • Nišavskom okrugu - 68,55 odsto

  24. Najmanje učešće dugotrajne nezaposlenosti zabeleženo je u Severno-bačkom okrugu - 50,44 odsto. • Slede: Braničevski (54,47 odsto), Srednje-banatski (54,58 odsto), Severno-banatski (54,99 odsto) i Sremski okrug (55,72 odsto).

  25. GRADOVI SA NAJVEĆIM BROJEM NEZAPOSLENIH • Beograd - 95.326 osoba • Niš - 34.688 osoba • Novi Sad - 29.463 osoba • Kragujevac - 24.397 osoba • Leskovac - 21.931osoba

  26. GRADOVI SA NAJMANJIM BROJEM NEZAPOSLENIH • Požarevac - 5.457 • Užice - 5.961 • Sremska Mitrovica - 6.556 • Zaječar - 7.422 • Sombor - 7.782.

  27. GRADOVI SA NAJVIŠOM STOPOM NEZAPOSLENOSTI • Novi Pazar - 51,1 odsto • Loznica - 41,5 odsto • Leskovac - 41,4 odsto • Kragujevac - 35,7 odsto • Kruševac - 34,5 odsto

  28. GRADOVI SA NAJNIŽOM STOPOM NEZAPOSLENOSTI • Beograd - 13,5 odsto • Novi Sad - 17,0 odsto • Požarevac - 17,9 odsto • Valjevo - 18,5 odsto • Užice - 19,3 odsto.

  29. OPŠTINE SA NAJVIŠOM STOPOM NEZAPOSLENOSTI • Lebane - 61,4 odsto • Vladičin Han - 54,1 odsto • Bojnik - 53,4 odsto • Batočina - 52,9 odsto • Prijepolje - 52,2 odsto

  30. OPŠTINE SA NAJNIŽOM STOPOM NEZAPOSLENOSTI • Savski Venac - 2,5 odsto • Stari grad - 3,7 odsto • Vračar -6,9 odsto • Petrovac - 10,6 odsto • Novi Beograd - 10,6 odsto

  31. ZAPOSLENOST • U Srbiji ima manje od dva miliona zaposlenih, a njihov broj je smanjuje iz godine u godinu.

  32. SINDIKATI • U Srbijiimavišeod 25.000 registrovanihsindikalnihorganizacija. • Na nacionalnomnovoureprezentativnisuSavezsamostalnoihsindikataSrbijeiUjedinjenigranskisindikatiNezavisnost. • Ispitujese reprezentativnostAsocijacijeslobodnihinezavisnihsindikata.

  33. ŠTRAJKOVI • U Srbiji štrajkuju radnici 24 preduzeća - tri puta manje nego krajem godine. • Na prvomajskim protestima u organizaciji više sindikata u Beogradu ukupno se okupilo manje od hiljadu ljudi. • Predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak odbio je 1. maja da govori pred učesnicima prvomajskog protestnog skupa u Kruševcu, nezadovoljan slabim odzivom Kruševljana.

More Related