Die serbische Sichtweise des Verhältnisses zwischen dem Serbischen, Kroatischen und Bosniakischen

1. Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkog jezika prva polovinaXX v(ij)eka Die serbische Sichtweise des Verhältnisses zwischen dem Serbischen, Kroatischen und Bosniakischen erste Hälfte des 20. Jahrhunderts Jelena Tešić jelo_tesic@gmx.net

2. Geschichtliche Ereignisse • 1882 Königreich Serbien (Краљевина Србија / Kraljevina Srbija) • 1912– 913 Balkankrieg • 1914 Attentat auf Erzherzog Franz Ferdinand  Beginn Erster Weltkrieg (1914–1918) • Erstes Jugoslawien: 1918 Königreich der Serben, Kroaten und Slowenen („SHS-Staat“) • Zweiter Weltkrieg (1939–1945) • Zweites Jugoslawien (1945–1991)

3. Milan Rešetar(1860–1942) • Gelehrter • Philologe • Literaturhistoriker

4. Mea Culpa(1912) „ […] Ali opet još sam držao one Miklošićeve teorije da su jedno Srbi a drugo Hrvati, te sam tu misao branio u nekojim člancima spljetskoga NARODA i u svojoj doktorskoj disertaciji, koju mi je štampao Jagić u XIII knjizi svojega Arhiva“.

5. „Ova je moja radnja dala povoda Jagiću da o njoj tamo progovori i da dokaže, koliko su na krivu putu svi oni koji traže da sa jezične odvajaju Srbe od Hrvata tražeći u jeziku samo dva dijalekta, čakavski i štokavski i proglašavajući prvi hrvatskim a drugi srpskim ʽjezikomʼ“.

6. „Još me je ljepše o mojoj bludnji uglavio Jagić u svojim privatnim pismima, pa imam njemu da zahvalim što sam prešao k onima što ne razdvajaju jedan narod zbog njegova dva imena, nego naprotiv traže da riječju i djelom posvjedočavaju jedinstvo našega naroda ne čineći nikakove razlike između ʽsrpskogaʼ i ʽhrvatskogaʼ i priznajući opravdanost jednoga i drugoga imena za cijeli opseg našega naroda“. „Tako sam ja od separatiste postao unitarac […] “

7. „Bogu hvala ima sve više i među starijim i među mladima koji misle da je među Srbinom i Hrvatom ista razlika kao i među kruhom i hljebom, to jest – ako izuzmeš ime – nikakva […] na žalost ima i na jednoj i na drugoj strani još uvijek dosta separatista, kojima su vjerske, imenske i historijske osobine jače i preče od narodnoga i jezičkog jedinstva i od... zajedničke nevolje”. Rešetar, Milan (1912): Mea culpa. In: Milan Rešetar ispoveda 1912. kako je progledao da su Srbi i Hrvati jedno. Novak, Viktor. Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva. Beograd: 1930, Državna štampa.

8. Odgovor u anketi VEDE(1913) „Što se tiče Vaše ankete u pogledu užega zbližavanja Slovenaca i Srbohrvata mislim, da niko ne može o tome sumnjati, da je tako zbližavanje korisno a i potrebno za oha naroda […] štoviše ja sam potpuno uvjeren, da bi cijela akcija, što bi se potakla od pojedinih lica ili korporacija, ostala bez svakog uspjeha dokle god nas dijele političke granice i književni jezik“.

9. „Ideal bi nam naravski imao biti da od dva naroda postane jedan […] a teško da ćemo mu se moći i približiti političko – administrativnim granicama i književnim jezikom […] “ „ Jezično pitanje rješiće se samo sobom, čim se riješi političko pitanje; ne može pak biti sumnje, kojim će se pravcem ono prvo riješiti: Ako će Srbohrvati i Slovenci da imaju jedan isti književni jezik, to može biti samo srpsko-hrvatski, – to priznavaju i svi Slovenci, koji uopće misle, da bi se ova dva naroda imala stopiti u jedan“.

10. „[…] gdje slovenski jezik nema […] svojih izraza trebalo bi, da ih slovenski književni jezik uzimlje iz srpskohrvatskoga a nikako da ih traži u češkom ili ruskom jeziku ili da kuje nove riječi drukčije od srpskohrvatskih. Napokon trebalo bi, da se Slovenci odluče, da prihvate fonetičku ortografiju srpskohrv. književnog jezika […] “

11. „Manje bi se moglo u tom pogledu doći u susret od srpsko-hrvatske strane: Mnoge turske riječi, što se govore i pišu u Srbohrvata, smetaju mnogo Slovencima, ali teško da će se njihov broj moći znatno umanjiti […]“ „ Prije bi se moglo postići, da Srbohrvati zapadnih krajeva, koji pišu jekavski (vrijeme, vjera itd.) za volju Slovencima i Srbohrvatima istočnih krajeva prihvate ekavski izgovor (vreme, vera itd.), čime bi se srbskohrv. književni jezik znatno približio slovenskomu.“ Rešetar, Milan (1913): Odgovor u anketi VEDE. In: VEDA. Ljubljana.

12. Je li stiglo vrijeme da se ukloni jekavski književni govor?(1935) „Nego može biti da je šteta što nam nanosi dvojakost književnoga izgovora veća negoli ja mislim, ali je li sada zgodno vrijeme da se to pitanje pokreće? Ja mislim da i to nije“.

13. „[…] Budimo iskreni: pitanje jekavskog izgovora kod nas je još, i na žalost biće još dugo, eminentno političko pitanje, koje će se i moći riješiti samo na političkom polju, pa bi bila velika politička pogreška kad bi se htjelo da se riješi silom; – to ʽujedinjavanjeʼ bilo bi samo nov razlog razjedinjavanja, – kao da nema dosta drugih razloga!“ Rešetar, Milan (1935): Je li stiglo vrijeme da se ukloni jekavski književni govor? In: Naš jezik. Beograd.

14. Jovan Skerlić(1877–1914) • Professor an der Universität in Belgrad • Einer der wichtigsten serbischen Kritiker und • Literaturhistoriker

15. Istočno ili južno narečje „Naročito je bilo od značaja što su Srbi i Hrvati došli do jednog književnog jezika. Ali ostalo je još jazova između oba dela našega naroda: postoji pre svega teško premostiva, i za naš narod fatalna podvojenost na tri suprotne vere, zatim ostale su još dve azbuke, latinica i ćirilica; i, najzad, dva narečja kojima se u književnosti služi, istočno i južno“.

16. ? „[…]pitanje: kojim narečjem treba pisati u srpsko-hrvatskoj književnosti, južnim, jekavskim, ili istočnim, ekavskim.“ ?

17. I. Razlozi Vuka Karadžića za južno narečje „[…] Jednoglasice smo priznali, da je najbolje primiti južno narečje, da bude književno, i to • zato što najviše naroda tako govori, • što je ono najbliže staromu slavenskom jeziku, a po tome i svjema ostalim jezicima slavenskijem, • što su gotovo sve narodne pjesme u njemu spjevane, • što je sva stara dubrovačka književnost u njemu spisana, • što najviše književnika i istoričnoga i zapadnoga vjerozakona već tako piše“.

18. II. Razlozi koji govore za i protiv južnog narečja (po Jovanu Skreliću) • Južno narečje je najrasprostranije „Kada je to pisao, Karadžić nije znao za široke oblasti istočnoga narečja, koje se prostiru ka istoku, jugu i jugoistoku, i koje se tek počelo proučavati oko 1880. godine. Sva Bosna i Hercegovina ne govore južnim narečjem, no znatnim delom, u muslimanskom i katoličkom delu naroda, ikavski. Dalmacija ne govori sva jekavski […] U Hrvatskoj ima mnogo ikavaca; […] oko Zagreba i Varaždina, govori se ekavski“.

19. 2) Gotovo sve narodne pesme postale su na južnom narečju „To je delimično tačno […] jer ima dosta narodnih pesama na ekavskom i ikavskom narečju, za koje Karadžić u početku svoga rada na skupljanju, nije ni znao […] Danas, kada se pisana književnost naša razvila i ima visokih umetnički dela […] taj razlog nije dovoljan da uobičajno narečje narodnih pesama bude književno narečje cele srpskohrvatske književnosti“.

20. 3) „… ni u jednom drugom narječju riječi različnoga značenja slovima [se] ne mogu razlikovati kao na primer sjedim (ich sitze) i sijedim (ich werde grau), zapjevati (anfangen zu singen) i zapijevati (wehklagen)[...]” „Razlog je sasvim usiljen, jer smisao reči ne vidi se samo po njihovoj zasebnoj fizionomiji no i po smislu u rečenici. Pre svega različan smisao može se obeležiti akcentom: sèdeti i sédeti, zàpevati i zapévati“.

21. 4) „Južni govor je najbliži i slovenskom narječju, od kojeg mnogi viču da se ne treba udaljavati“. „Karadžić koji je iz azbuke izbacio znatan broj nepotrebnih slovenskih slova i uveo iz latinice slovo j; koji je svojim fonetičkim pravopisom još više odveo srpski jezik od slovenskog jezika, i koji je stalno tvrdio da su slovenski jezik i srpski jezik dva razna jezika koji imaju da žive svojim zasebnim životom.“

22. 5) Južno narečje je „i u dubrovačkijeh spisatelja, i tako se samo čerez njega možemo ujediniti sa našom braćom rimskoga zakona”. „Od ʽnaše braće rimskoga zakonaʼ samo su, inače malobrojni Dubrovčani od XVII veka pisali južnim govorom (i to ne svi) […] U doba kada je Karadžić pisao ove radove dubrovačka književnost bila je mrtva, a ʽnaše braće rimskoga zakonaʼ, tadašnji Ilirci, pisali su ekavski! “

23. III.Razlozi za istočno narečje (po Jovanu Stejiću) • Istočnim narečjem govori veći i kulturniji deo srpskoga naroda. • Istočno narečje je blagoglasnije, prostije, lakše. • Istočno narečje ima za se tradiciju i opštiju upotrebu, ono je jezik i stare srpske pismenosti i nove srpske književnosti.

24. IV.Jovan Skerlić: razlozi za istočno, ekavsko narečje • Brojem veći i kulturom jači deo srpskohrvatskog naroda govori istočnim narečjem. • Ekavsko narečje je bilo književno narečje i ranije i danas. • Istočno narečje je prostije, jednostavnije, lakše; njime bez ikakvih teškoća mogu pisati ijekavici i ikavici. • Istočno narečje najzgodnije je za poeziju. • Istočno narečje je ekspanzivno, ono ima silu stvari uza se, ono samo sobom pobeđuje i potiskuje južno narečje.

25. „Možda je bilo najbolje što je dr Jovan Stejić predlagao 1849, a čega se Jovan Subotić držao još 1881: da treba zadržati slovo ѣ, pa neka ga izgovara kako je ko naučio i, je ili e.“ Skrelić, Jovan (1918): Istočo ili južno narečje. In: Skerlić, Jovan. Eseji o srpsko-hravatskom pitanju. Zagreb: Jugoslavensko nakladno dioničarsko društvo.

26. Anketa o južnom ili istočnom narečju u srpsko-hrvatskoj književnosti (1913) „[…] koje narečje treba da postane opšte u celoj srpsko hrvatskoj književnosti, južno ili istočno“?

27. Diese Umfrage stieß auf besonders breites Interesse. Viele Gelehrte und Literaten antworteten auf die Umfrage und wählten zu einem großenTeil die östliche, ekavische Variante.

28. Josip Smodlaka meint dazu: „[…] između tri Miliona članova našega naroda, koji sebe nazivaju Hrvatima ili jezik hrvatskim, ima jedva 100.000 ljudi t.j. Samo ⅓0njih koji govore južnim narečjem (ikavski), dok ekavaca Hrvata, kajkavaca i čakavaca, ima barem deset puta više od toga.“

29. Radosav Bošković(1908–1983) • Philologe • Linguist • Professor an der geisteswissenschaftlichen Fakultät in Belgrad

30. O leksičkoj i stilskoj diferencijaciji srpskoga i hrvatskoga književnog jezika(1935) • „[…] današnji književni jezik ima do izvesne mere dve svoje redakcije – beogradsku i zagrebačku“.

31. „Mislim tu na dve grupe primera: jedno su slučajevi u kojima Hrvati imaju – ili bar zagrebačko književno područje ima – svoju domaću reč, ili bar domaću po formalnom duhu, a srbi tuđicu, a drugo opet slučajevi gde Hrvati imaju gotovu reč a, kovanicu, termin, – a Srbi ceo sintaktički izraz, opis. Te dve grupe moramo izdvojiti iz opštih slučajeva leksike diferencijacije. Tako da sve primere možemo rasporediti u tri grupe.“

32. Prva grupa: Odnos je, u glavnome bar, između hrvatske i srpske reči leksičke prirode. Primeri: a) vlak – voz, uvjet – uslov, rabiti – upotreba, upotrebljavati, tjedan – nedelja... ili b) malodoban – maloljetan, sudbeni – sudski, vrst – vrsta...

33. Druga grupa: kod Hrvata je u običaju domaća reć, ili bar mnogi bi se Hrvati zakleli da je domaća, – kod Srba tuđica, kakav evropeizam. Primeri: tvrtka – firma, glazba – muzika, tisak, tiskara, tiskarna, tiskarnica, knjigotisak – štampa, štamparija

34. Treća grupa: Kod Hrvata je jedna reč, kakva kovanica, – kod Srba ceo sintaktički izraz. Primeri: vozilo – prevozno sredstvo, dragulj – dragi kamen, uobziriti – uzeti u obzir, sastojina – sastavni deo Bošković, Radosav (1935): O leksičkoj i stilskoj diferencijaciji srpskoga i hrvatskoga književnog jezika. In: Naš jezik. Beograd.

35. Aleksandar Belić(1876–1960) • Prof. der Linguistik an der Univ. In Belgrad • Präsident der Akademie der Wissenschaften • Gründer und Leiter des Instituts für serbokroatische Sprache • Herausgeber

36. Srbi, Hrvati i naš književni jezik(1935) „Da ti dijalekti nisu značili neke zasebne nacionalne jedinice, vidi se po tome što je kajkavski dijalekat podeljen bio na Slovence i Hrvate, a štokavski na Srbe i Hrvate; samo je čakavski dijalekat bio samo hrvatski; ali je zato vaš čakavski dijalekat nebrojenim jezičkim vezama povezan sa štokavskim dijalektom” .

37. Das Zentrale Thema diese Abhandlung ist die Einheit von Serben, Kroaten und Slowenen. Belić legt einen geschichtlichen Überblick dar und kommt zu der Erkenntnis, dass einige Jahrhunderte nach der slawischen Besiedelung der Balkanhalbinsel eine territoriale Einheit der einzelnen Völker bestanden habe und eine solche auch gegenwärtig wünschenswert wäre.

38. Isidora Sekulić(1877–1958) • Schriftstellerin • Übersetzerin • Lehrerin für Allgemeinbildung

39. Bosanski jezik, govor i stil(1941) Aleksandar Belić betachtete diesen Text kritisch und verarbeitete dies in einem Text: „Bosanski jezik ili stil“ (1937). Belić unterschied dabei streng zwischen der „bosnischen Sprache“, die Österreich-Ungarn einführen wollte und dem anderen, real existierenden Bosnischen, von dem Sekulić spricht.

40. „U jednom osobitom smislu, dakle, Austrija nije bila sasvim u nepravu sa ʽbosanskim jezikomʼ. Možda je baš neko iz Austrije osetio da je to jezik, govor, stilizovana fraza osobita […]“

41. „U bosanskom načinu izražavanja ima nešto zemaljsko, seljačko, blisko, i nama, ispod ili iznad toga, nešto što je jezik duha, iako potpuno bez tehničke frazeologije. […] već sama ijekavština, topla ritmom, nežna, prepuna je zvuka, a u zvuku uopšte nema mnogo radosti. […] jezik bosanski, narodni govor, bez ijekavštine, to je simfonija Bethovenova bez roga, bez tonova svečanih i tajanstvenih“. Sekulić, Isidora (1941): Bosanski jezik, govor, stil. In: Sekulić, Isidora. Jezik i govor: Sabrana dela [u 12 knjiga]. Beograd

42. Belić meintdazu: „Nema nikakve sumnje da je bosanski jezik, zajedno sa Vukovim hercegovačkim i Danišićevim vojvođanskim, narodna osnovica našeg književnog jezika. Prema tome, nemogućno je tu govoriti o nekom bosanskom jeziku kao o nečem samostalnom[…]“

43. Literaturliste Literatur: Milisavac, Živan (1971): Jugoslovenski književni leksikon. Novi Sad: Matica Srpska. Tošović, Branko (2010): Srpski pogledi na odnose između srpskog, hrvatskog i bošnjačkog jezika. Graz: Inst. für Slawistik der Karl-Franzens-Univ. Graz [u.a.]. Online-Quellen: http://www.serbiatouristguide.com/live/O_Srbiji/Istorija_Srbije+?contentId=11&languageId=4 http://de.wikipedia.org/wiki/Serbien http://forum.krstarica.com/showthread.php/287188-Nesumnjivo-Hrvati/page9 http://www.orden-pourlemerite.de/mitglieder/vatroslav-von-jagic?m=3&u=4 http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/08-05-2011/Zavicajnik/135537/Predvideo-svoju-smrt http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Isidora_Sekulic.jpeg

44. Grafikverzeichnis Grafik Seite3: http://forum.krstarica.com/showthread.php/287188-Nesumnjivo-Hrvati/page9 (Stand: 18. 10.2011) Grafik Seite 5: Grafik: http://www.orden-pourlemerite.de/mitglieder/vatroslav-von-jagic?m=3&u=4 (Stand: 18.10.2011) Grafik Seite 14: http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/08-05-2011/Zavicajnik/135537/Predvideo-svoju-smrt (Stand: 18.10.2011) Grafik Seite 23: http://www.zdravzivot.com/Le%C4%8Denje/Tradicionalna-medicina/Doneo-nam-makrobiotiku-jo%C5%A1-u-XIX-veku.html (Stand: 18.10.2011) Grafik Seite 35: http://istorijabalkana.yuku.com/topic/522#.Tp1NUrJkBnA (Stand: 18.11.2011) Grafik Seite 38: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Isidora_Sekulic.jpeg (Stand: 18.11.2011)