Cenovni mehanizmi prilagođavanja platnog bilansa

1. Cenovni mehanizmi prilagođavanja platnog bilansa Posledice promene deviznog kursa na domaće cene i odnose razmene

2. Depresijacija valute utiče na odnose razmene (terms of trade) posmatrane zemlje. • Imajući u vidu da se odnosi razmene najčešće definišu kao odnos izvoznih i uvoznih cena jedne zemlje, pri čemu se i jedne i druge iskazuju u istoj valuti (domaćoj ili inostranoj), stope rasta izvoznih i uvoznih cena će opredeliti da li će doći do popravljanja ili pogoršanja odnosa razmene. • Dakle, da li će doći do pogoršanja ili poboljšanja odnosa razmene usled depresijacije ili devalvacije do-maće valute, zavisi od toga da li izvozne cene, iskazane u domaćoj valuti, rastu brže, proporcionano ili sporije od rasta uvoznih cena, takođe iskazanih u domaćoj valuti.

3. Inicijalna depresijacija domaće valute brzo gubi svoje efekte na izvoz i platni bilans usled rasta domaćih cena. Što je brži rast domaćih cena, utoliko se brže tope efekti depresijacije ili devalvacije na platni bilans. • Razvoj supstitutivne proizvodnje u zemlju zbog depresijacije njene valute, može dovesti do naknadne apresijacije domaće valute i slabljenja izvozne konkurentnosti date zemlje. • Najčešći primer ove pojave je početak eksploatacije nafte iz Severnog mora, koja je oslobodila Veliku Britaniju od uvoza nafte. • Apresijacija funte je ugrozila konkurentnost britanskog industrijskg izvoza.

4. Ova pojava u literaturi se naziva Holandskom bolešću (Dutch disease), a ime duguje pojavi gubitka izvozne konkurentnosti industrijskog sektora Holandije usled apresijacije holandskog guldena, do koje je došlo kada je Holandija prestala da uvozi gas zato što je počela sama da proizvodi. • U istoriji nailazimo na brojne pokušaje uvozno-supstutivne industrijalizacije. Ovaj koncept industrijalizacije je bio posebno privlačan za zemlje u razvoju koje su se oslanjale na izvoz primarnih proizvoda (Pugel, 2009, ss. 332-337).

5. Volumen američkog uvoza iz Velike Britanije opada usled depresijacije dolara, a opadaju i izvozne cene iskazane u funtama. Dakle, američka uvozna potrošnja, pa time i tražena količina funti opadaju. • Količina funti koja se nudi na deviznom tržištu odgovara ostvarenim američkim izvoznim prihodima u funtama: cena izvoznih proizvoda u funtama pomnožena sa obimom američkog izvoza. • Usled depresijacije dolara, cena izvoznih proizvoda (iskazana u funtama) opada, a obim američkog izvoza raste. • Zbog toga, američki izvozni prihodi, a time i ponuda funti, mogu porasti, opasti ili ostati na neprome-njenom nivou.

6. Efekat devalvacije domaće valute na odnose razmene zemlje zavisi od različitih elastičnosti uvozne tražnje i izvozne ponude. Ipak, najvažniji je efekat devalvacije na trgovinski bilans. Zemlja se najčešće odlučuje na depresijaciju ili devalvaciju svoje valute zbog deficita trgovinskog (ili uopšteno rečeno platnog) bilansa. Efekat depresijacije ili devalvacije na trgovinski bilans nije jednoznačan. • Depresijacija ili devalvacija dolara, u slučaju SAD, smanjuje američku uvoznu tražnju, iskazanu u funtama, što doprinosi smanjivanju američkog trgovinskog deficita. Da bismo mogli da zaključimo da depresijacija dolara poboljšava američki trgovinski bilans, potrebno je da znamo šta se događa sa američkim izvoznim prihodima (količinom ponude funti).

7. Ako izvozni prihodi rastu, može se nedvosmisleno zaključiti da trgovinski deficit opada. • Međutim, moguće je da dođe i do pada izvoznih prihoda (u slučaju kad je američka izvozna tražnja neelastična). • Dakle, kada izvozni prihodi opadaju, nije jasno da li sa devalvacijom dolara dolazi i do smanjivanja trgovinskog deficita. • Ako je pad američkih izvoznih prihoda veći nego što je pad uvozne potrošnje, američki deficit će se čak produbiti. • U literaturi postoji važan uslov koji pokazuje kakve su posledice devalvacije ili depresijacije valute na trgovinski, odnosno platni bilans.

8. Ovaj uslov je poznat kao Maršal-Lernerov uslov (Mashall-Lerener condition). • Devalvacija i depresijacija takođe utiču na domaću potrošnju i proizvodnju u obe posmatrane zemlje. • Kao što smo videli, devalvacija povećava dolarske cene izvozne robe i smanjuje izvozne cene iskazane u britanskim funtama. • U osnovi se može očekivati da potrošnja izvoznih proizvoda opada u SAD zbog porasta njihovih cena, i raste u Velikoj Britaniji zbog pada njihovih izvoznih cena iskazanih u funtama. • Istovremeno se može očekivati da proizvodnja američkih izvoznih proizvoda raste u SAD, a opada u Velikoj Britaniji.

9. Ovaj uslov je poznat kao Maršal-Lernerov uslov (Mashall-Lerener condition). • Devalvacija i depresijacija takođe utiču na domaću potrošnju i proizvodnju u obe posmatrane zemlje. • Kao što smo videli, devalvacija povećava dolarske cene izvozne robe i smanjuje izvozne cene iskazane u britanskim funtama. • U osnovi se može očekivati da potrošnja izvoznih proizvoda opada u SAD zbog porasta njihovih cena, i raste u Velikoj Britaniji zbog pada njihovih izvoznih cena iskazanih u funtama. • Istovremeno se može očekivati da proizvodnja američkih izvoznih proizvoda raste u SAD, a opada u Velikoj Britaniji.