Efekti virusne infekcije na ćeliju domaćina

1. Efekti virusne infekcije na ćeliju domaćina

2. Posledica međusobnog delovanja virusa i ćelije, je nastanak razni vidova virusnih infekcija: • citocidneinfekcije-propadanje ćelije usled umnožavanja virusa, uočava se kao CPE-citomorfološke promene (zaokruživanje ćelija, fuzija, stvaranje sincicijuma, inkluzija i citoliza)

3. Morfološke promene u izgledu ćelija uvećanje ćelije – balonirajuća degeneracija mnogojedarne, džinovske ćelije formiranje sincicijuma inkluziona telašca } } } }

4. Inhibicija metabolizma ćelije domaćina Toksični efekat virusnih proteina na ćeliju Poremećaj permeabiliteta ćelijske membrane Oštećenje membrane lizozoma (oslobađanje hidrolitičkih enzima) } } } } Indukcija apoptoze } } Produkcija velikog broja virusa u jednoj ćeliji Imunobiološka liza ćelija } }

5. Umereno blagi (necitocidni virusi ) daju: • perzistentne (hronične i latentne) infekcije, • ponekad dozivotne infekcije- • uspostavljena je dinamička ravnoteža izmedju virusa i • inficirane ćelije • ishod infekcije: ćelija preživljava i nastavlja da produkuje virus u maloj količini • ili je virus prisutan u vidu ne integrisanog genoma i povremeno dolazi do ekspresije virusnih gena (Hepatitis B virus, Rubellavirus) • transformišućainfekcija-transformacija i maligna alteracija, ishod infekcije: dovode do pojave tumora

6. Antigenske varijacije virusa (pr. izmene gp120) Prisustvo nedovoljne količine neutrališućih antitela i/ili interferona } } Prisustvo defektnih interferirajućih čestica- DI Imunološka tolerancija ( genetski faktori, pre- natalne infekcije, molekularna mimikrija virusa) Smanjena ekspresija MHC I i II } } } Smanjena ekspresija akcesornih molekula uključenih u imunološko prepoznavanje }

7. abortivna - neproduktivna infekcija, odlikuje se ispoljavanjem neznatnog broja virusnih gena, u inficiranoj ćeliji nema uslova za sintezu nukleinske kiseline virusa, pa nema ni reprodukcije- takav virus biva brzo odstranjen iz inficirane ćelije • infekcija defektnim virusom-abortivna inf.

8. restriktivna virusna infekcija • infekcija privremeno neprijemčivih ćelija • virus se održava u njima dok ne postanu ponovo prijemčive, ili dolazi do pojave virusnog potomstva samo u neznatnom broju inficiranih ćelija

9. jedan isti virus može u jednoj vrsti ćelija da uzrokuje smrt ćelije (citolizu), u drugoj vrsti ćelije perzistentnu infekciju, latentnu, ili može da izazove transformaciju ćelije, primer: herpesvirusi • virus može u jednoj vrsti ćelija da izazoveneproduktivnu-nemanifestnu infekciju,a udrugojproduktivnu,manifestnu infekciju

10. Agresivno delovanje virusa na nivou organizma • proizilazi iz njihovog umnožavanja u ćeliji, tj.inhibicije biosinteze makromolekula u ćeliji, što dovodi do patoloških promena u funkciji i morfologiji • patogenost je nepromenljiva, genetska osobina virusa da izazove infekciju • virulencija, promenljiva osobina,to je kvanitet patogenosti,tj. stepen patogenosti – sposobnost virusa da izazove oboljenje

11. virulencija zavisi od uslova u kojima se nalazi virus • virulencija kao stepen patogenosti u upravnom je odnosu sa brzinom širenja virusa iz ćelije u ćeliju • sa brzinom pojavljivanja citopatogenih promena u ćeliji i sa agresivnim delovanjem virusa na nivou organizma

12. Faktori virulencije virusa: - Infektivna doza - Put ulaska virusa - Genetske karakteristike virusa

13. VARIJABILNOST VIRUSA • Varijabilnost-promenljivost virusa je velika i objašnjava se sledećim činjenicama: • 1. virusi nemaju spostveni metabolizam • Ćelije domaćina utiču na vruse, dovode do mutacija virusa • promene u virusnoj populaciji selekcijom-favirizovanjem određenih mutanata

14. 2. građa virusa, genom zaštićen samo kapsidom, olakšava delovanje raznih mutagenih agenasa. 3. faza eklipse- može doći do rekombinacije naslednih osobina dve različite loze virusa ili dva različita virusa kojima je bila zaražena ista ćelija

15. 4. kratak životni ciklus virusa omogućava da se promene virusnih osobina prate, s obzirom da se vreme virusnih generacija meri u danima (kod ljudi u godinama)

16. Koristi za medicinu: Napravljene su neke vakcine od živih virusa: virus variolae-vacciniae i kravljih boginja, ulični virus besnila i virus fixe, vakcinalni sojevi virusa influence, mumpsa, polia morbilla Varijabilnost virusa je iskorišćena za fagotipizaciju nekih bakterija

17. Varijabilnost virusa je štetna: Pojava manjih i većih epidemija, izazvanih novim tipovima ili varijantama

18. Patogeneza virusnih infekcija Patogeneza podrazumeva niz zbivanja, procesa, interakcija čiji ishod može biti nastanak bolesti tj. skup svih događaja in vivonakon infekcije virusom u patogenezi virusnih bolesti učestvuju faktori vezani za virus: virulencija virusa prijemčivost ćelije domaćina za virus faktori vezani za domaćina: sposobnost imunološkog reagovanja

19. da bi nastala virusna bolest virus treba da: • prođe kroz odgovarajuća ulazna vrata • da se širi ili da nađe odgovarajuće receptore na površini osetljivih ćelija • da prodre u ove ćelije i da se u njima umnoži

20. Na nivou mikroorganizma važno je : 1. gde je virus ušao i prošao prvu replikaciju 2. kako se širi od mesta prodora do ciljnih ćelija i koji mu je tropizam, Na celularnom nivou: važna je priroda virusnih receptora, za koje se ćelijske receptore vezuje, kojim mehanizmom ulazi u ćeliju, Kako deluje na ćeliju i kojim se putevima oslobađa iz nje

21. Faktori nespecifiče i specifićne otpornosti organizma uticaće na to da li će ishod infekcije biti manifestna virusna bolest ili ne.

22. Osetljivost i otpornost domaćina Zavisi od fizioloŠki faktora: - Starost - Ishrana (malnutricija) - Kortikosteroidi - Trudnoća

23. Virusi se prenose: Kapljicama, i aerosolima, Hranom, vodom, Direktnim kontaktom, Ugrizom-preko pljuvačke Ubodom zaraženih artropoda, Iglama i raznim instrumentima

24. Ulazna vrata : Respiratorna sluzokoža Sluzokoža digestivnog trakta Koža Sluzokoža genitalnih organa konjuktive

25. Ulazak virusa kroz kožu: ako postoje mikro i makro lezije Mogu da ostanu lokalizovani Ili se šire per continuitatem Ako stignu do dermisa, mogu se dalje širiti limfogeno, hematogeno i nervnim putem

26. Ulazak virusa u organizam Preko kože -direktno unošenje virusa u cirkulaciju: } -ako jeoštećena koža, parenteralno (*jatrogeno), ujedom vektora, ujedom životinja Prirodna barijera: • Fiziološka mikroflora • Integritet epitela • Lokalni imunitet

27. Virusi koji ulaze poreko respiratornog trakta naliaze na raličite mehanizme odbrane ogranizma: Sluz, cilijarni epitel Sekretorna IgA AT Makrofagi i dendritične ćelije Niža teperatura 33 stepena respiratorni virusa sa drugim omotačem su stabilni u aerosolu

28. 1. Ulazak virusa u organizam } Respiratorni trakt – najčešće ulazno mesto (aerosol) Prirodna barijera: • turbulentno kretanje vazduha u nosu • temperatura od 33°C • trepljasti (cilijarni) epitel • mukozni sekret • sekretorna IgA • tonzile, adenoidno tkivo u subepitelu nazofarinksa i traheje • alveolarni makrofagi

29. Ulazak virusa u organizam Gastrointestinalni trakt – kontaminiranim rukama, hranom i vodom } Prirodna barijera: • Kisela sredina • prisustvo žučnih soli • prisustvo proteolitičkih enzima

30. Infekcije virusima koji ulaze kroz gastrointestinalni traktmogu biti lokalne-ogranićene na epitelijalne ćelije creva(rota, corona, parvo, adenovirusi Norwalk virusi) ili su generalizovane- duboko zahvataju tkivo i na razne načine se šire po organizmu u Pajerove ploče, potom limfogeno, hematogeno-polio, hepatitis A virus

31. Sredina u gastrointestinalnom traktu je nepovljna po viruse: Kiseli Ph,picorna virusi otporni Proteaze,povećavaju infektivnost rota virusa, coronavirusa Žučne soli, virusi sa lipoproteinskom ovojnicom osetljivi Mukus sa specifičnim i nespecifičnim inhibitorima

32. Ulazak virusa u organizam Urogenitalni trakt – oštećenje epitela, seksualno prenosive } Prirodna barijera: • Fiziološka mikroflora • Integritet epitela • Lokalni imunitet

33. Urinarni trakt kao ulazna vrata koriste polyomavirusi i adeno tip 11 i 21

34. Ulazak virusa u organizam Konjunktiva – izuzetno retko, oštećeni epitel, povrede oka } Prirodna barijera: • Fiziološka mikroflora • Integritet epitela • Lokalni imunitet

35. Virusi koji ulaze kroz konjuktivu: lokalne infekcije, mada mogu da izazovu i generalozovanu bolest : enterovirus 70 paralitičku bolest, • do konjuktive dospevaju i hematogenim putem za vreme viremije

36. tok, ishod i posledice infekcije zavise od broja razorenih ćelija i sposobnosti organizma da ih zameni ako se virus ne širi i na ulaznim vratima izazove patološke promene nastaje lokalna virusna infekcija (influenca, rinovirusi) limfogenim , hematogenim, neurogenim širenjem- generalizovana infekcija

37. PATOGENEZA VIRUSNIH INFEKCIJA Širenje (diseminacija) virusa Širenje na nivou epitela } Subepitelijalno širenje i ulazak u limfotok Širenje putem krvi (viremija) Širenje preko perifernih nerava } } }

38. 2. Širenje (diseminacija) virusa Izlučivanje Ulazak Primarno mesto Limfotok Periferni nervi Širenje Krv (viremija) Sekundarna mesta Izlučivanje

39. Viremija-prisustvo virusa u krvi može biti primarna-služi širenju virusa do fokalnih mesta –jetra, slezina Sekundarna-pošto se virus umnožio u ćelijama RES-a dolazi do generalizacije bolesti putem krvi, sa pojavom egzantema i enantema.

40. 2. Širenje (diseminacija) virusa

41. "klirens virusa“ –čišćenje virusa iz krvi pomoću fagocitinih ćelija RES-a, komplementom i antitelima Kod malih virusa obloženih antitelima čišćenje opsonizacijom Neki virusi mogu se replikovati u makrofagima, pojačava viremiju umesto da je ograniči (toga i reo virusi)

42. Kod toga virusa antitela vezana za površinu virusa mogu da podpomognu virusnu infekciju. Virusi presvučeni antitelima vezuju se za FC receptore ciljne ćelije- što zamenjuje specifiče virusne receptore HIV virus prodire u astrocite i epitelne ćelije obložen antitelima, vezuje se za ćelije posredstvom antitela Viremija u trudnoći-probijanje placentarne barijere

43. PATOGENEZA VIRUSNIH INFEKCIJA Izlučivanje virusa Preko površina ulaska virusa u organizam - - respiratorni sekreti - feces - koža - urin - genitalni sekreti - mleko - krv

44. Virusne infekcije se razlikuju: Po dužini inkubacije Vrsti ulaznih vrata Načinu širenja Dužini trajanja infekcije Po promenama koje izazivaju u inficiranom organizmu

45. AKUTNE - PRODUKTIVNE INFEKCIJE } PERZISTENTNE INFEKCIJE } Neproduktivne : ü latentne infekcije (herpesvirusne infekcije) § Produktivne: ü hronične infekcije (Hepatitis B i Hepatitis C) spore ili “slow” infekcije (HIV/AIDS) § §

46. VRSTE VIRUSNIH INFEKCIJA LOKALNE infekcije - Ulazak virusa u organizam - Širenje – lokalno na nivou epitela, limfni čvorovi - Izlučivanje – isto kao mesto ulaska GENERALIZOVANE (SISTEMSKE) infekcije - Ulazak virusa u organizam - Širenje – krv (viremija), limfotok, periferni nervi - Izlučivanje – više mesta, uključujući i mesto ulaska

47. TOK VIRUSNIH INFEKCIJA Lokalna infekcija Inkub acija Simptomi na mestu ulaska Ozdravljenje Sistemska infekcija Simptomi na sekundarnim mestima Inkubacija Imunski odgovor Specifični imunitet: ćelijski, antitela Urođeni imunitet interferon Zapaljenje; Imunopatogeneza 0 2 4 6 8 10 12 Vreme (dani)

48. Akutne virusne infekcije virusi se intenzivno umnožavaju, inficirane ćelije bivaju razorene-citocidni efekat javljaju se simptomi i objektivni znaci bolesti infekcije imaju progresivni tok, ali kratko traju, virusi bivaju eliminisani ostaje imunitet, različit po trajanju i kvalitetu

49. Inaparentne virusne infekcije karakterišu se odsustvom znakova i simptoma bolesti po ostalim osobinama slične su akutnim infekcijama

50. Hronične produktivne -perzistentne virusne infekcije nastaju posle akutnih ili inaparentnih infekcija, razvijaju se polako znakovi bolesti se pojavljuju u nepravilnim vremenskim intervalima imaju dug tok, virusne partikule se neprekidno umnožavaju virus u organizmu izaziva imunološku reakciju (hepatitis B )