ŠTEDNJA,INVESTICIJ E I FINANSIJSKI SISTEM

1. ŠTEDNJA,INVESTICIJEI FINANSIJSKI SISTEM Prof. Dr Petrevska Miroslava Studenti: Vesna Blagojević 5-16/2011 Aleksandar Živanović 5-30/2011

2. UVOD • Finansijski sistem čine one institucije u privredi koje pomažu usklađivanje štednje jedne osobe sa invensticijom druge osobe. BDP je bruto domaći proizvod koji predstavlja ukupno stvoren domaći dohodak, kada zemlja štedi sve veći broj BDP-a više je resusrsa na raspolaganju za investiranje u kapital, a povećanjem kapitala povećava se produktivnost zemlje i njen životni standard.

3. Finansijske institucije u privredi SAD • Finansijske institucije u savremenim uslovima predstavljaju preduslov postojanja i razvoja finansisjkog tržišta, odnosno oni pomažu koordinisanje štediša I zajmotražilaca. • Štediše su ljudi koji troše manje nego što zarade, a zajmotražioci su ljudi koje troše više nego što zarade. • Finansijske institucije se mogu grupisati u dva dela I to : finansijska tržišta I finansijske posrednike.

4. Finansijska tržišta • Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata (ili aktive). • Dva najvažnija finansijska tržišta su : tržište obaveznica I tržište akcija.

5. Tržište obveznica • Kada neki gigantski proizvođač želi da izvrši pozajmicu kako bi finansirao izgradnju nove fabrike sredstva može da pozajmi od šire javnosti. To može da uradi prodajom obaveznica, ona predstavlja potvrdu o dugu gde su navedene obaveze zajmoprimca prema vlasniku obaveznica.

6. Tržište obveznica • Tri najvažnije karakteristike obveznica su : • Rok obveznice - vremenski period nakon kojeg obveznica dospeva. Neke obveznice imaju rok od nekoliko meseci a neke čak i od 30 godina. • Kreditni rizik – to je verovatnoća da zajmoprimac neće moći da isplati deo kamate ili glavnicu. • Poreski tretman – način na koji poreski zakoni tretiraju kamatu ostvarenu od te obveznice.

7. Tržište akcija • Gigantska preduzeća mogu da prodaju svoje akcije i na taj način dođu do sredstava za izgradnju nove fabrike. Akcija prestavlja određeno vlasništvo u preduzeću. Kada to preduzeće proda akcije u vrednosti od npr. Milion dolara tada svaka akcija predstavlja milioniti deo vlasništva nad preduzećem. Finansiranje akcionarskim kapitalom ili dokapitalizacija je prodaja akcija da bi se pridobio dodatni novac. Ako je to preduzeće veoma profitabilno vlasnici akcija stiče korist od tog profita.

8. Tržište akcija • Akcijamase trgujenaorganizovanimberzama. • Najvažnijeberzeu SAD suNjujorškaberza, Američkaberza i NASDAQ. • Cene akcija po kojima se trguje na berzama se određuju po ponudi i potražnji tih akcija. • Berzanskiindeksračuna se kaoprosekcenanekegrupeakcija. NajčuvenijiberzanskiindeksjesteDauDžonsInternešnelEvridž ( Dow Jones Interanational Average) koji se računajoš od 1896 godine.

9. Finansijski posrednici • Finansijski posrednici spadaju u finansijske institucije preko kojih štediše mogu da ponude sredstva onima koji traže zajam. • Dva najvažnija finansijska posrednika su banke i investicioni fondovi.

10. Banke • Banka - Na tržištu obveznica i akcija mala preduzeća teško mogu da prikupe neophodna sredstva, zato je sitnom preduzetniku jedino rešenje pozajmica od banke. Banke prikupljaju depozite ljudi koji žele da štede i na osnovu toga odobravaju kredit ljudima koji žele da dobiju zajam. Banke stiču profit tako što prave razliku izmedju kamatnih stopa . Ulagačima isplaćuju kamatu na njihove depozite, dok zajmoprimcima naplaćuju nešto višu kamatu na odobrene kredite, i ta razlika predstavlja njihovu profit.

11. Investicioni fondovi • To je institucija koja prodaje deonice široj javnosti i koristi taj novac da kupi portfolio akcija i obveznica. Portfolio može biti skup finansijskih sredstava koje neki pojedinac ili poduzeće poseduje. Može se sastojati od novca (gotovina, depoziti..) i od vrednosnih papira (deonice, obveznice…). Ako vrednost portfolio opada akcionar trpi gubitak, a ako raste akcionar od toga ima korist.

12. Investicioni fondovi • Ljudi koji poseduju diversifikovan portfolio akcija I obveznica snose manji rizik. Diverzifikacija portfolia je ulaganje novca u razne vrednosne papire radi disperzije rizika uspešnosti pojedinih investicija. • Druga prednost investicionih fondova je što omogućava običnim ljudima pristup veštinama profesionalnog upravljanja novcem. Menadžeri prate razvoj I buduće izglede kompanija čije akcije kupuju. Oni kupuju akcije onih kompanija koje po njihovom mišljenju imaju profitabilnu budućnost, a prodaju akcije onih preduzeća za koja misleda nemaju baš svetlu budućnost. Međutim finansijski ekonomisti sumnjaju u tačnost ovog drugog argument, jr smatraju da je teško pobediti tržište kupovinom dobrih a prodajom loših akcija.

13. Štednjaiinvesticije u računimanacionalnogdohotka • Računovodstvo je način definisanja brojeva I njihovog sabiranja. • Računovođa nacionalnog dohodka pomaže ekonomiji u celini da sabere svoje dohodke I izdatke. • Pravila računovodstva nacionalnog dohotka obuhvataju nekoliko važnih indentiteta. • Indentitetje jednačina koja uvek mora da bude tačna.

14. Štednja i investicije u računimanacionalnogdohotka • BDPpredstavljaukupnedohodke i ukupneizdatke u ekonomiji i se označavasaY, i on se deli načetirikomponenterashoda, potrošnju (C), investicije (I), državniizdatci (G), i netoizvoz (NX). 1. Sledeća jednačina predstavlja indentitet jer svaki dolar izdatka koji se pojavljuje na levoj strani javlja se i u jednoj od četiri komponente na desnoj strani. Y=C+I+G+NX 2. Prema sledećoj jednačini BDP predstavlja zbir potrošnje, investicija i državnih nabavki. Y=C+I+G 3. Da bi videli šta nam predhodni indentitet može reći o finansijskim tržištima oduzimamo C i G od obe strane jednačine. Y-C-G=I Leva strana je ukupan dohodak u ekonomiji koji preostane nakon plaćanja potrišnje i državnih izdataka.

15. Štednja i investicije u računimanacionalnogdohotka • 4. Prema sledećoj jednačuni štednja je jednaka investicijama. S=I • 5. Uzmimo razliku između iznosa koji država ubira od domaćinstava u porezima i iznosa koji vraća domaćinstvima u vidu jednostranih plaćanja i označimo ga sa T. Tada nacionalna štednja se može predstaviti na sledeći način: S=Y-C-G BDP - Y, potrošnju (C), investicije (I), državni izdatci (G), i neto izvoz (NX).

16. Štednja i investicije u računimanacionalnogdohotka • Investicije predstavljaju kupovinu novog kapitala,pozajmica od banke radi izgradnje nove kuće ili prodaja akcija firme zbog zidanja nove fabrike sve to doprinosi investicijama zemlje. Individualna Razlika između štednje i investicija banke i ostale finansijske institucije čine izvodljivim tako što omogućavaju da štednja jedne osobe finansira investicije druge osobe.

17. Štednja i investicije u Srbiji • Da građani sve više štede mogao bi da ukaže i podatak NBS-a da je do 30. septembra ove godine ukupna štednja u srpskim bankama iznosila 7,5 milijardi evra, od čega 98 odsto devizna, a dva odsto dinarska. • . Poslednje istraživanje koje bi moglo da pomogne u otkrivanju specifičnih karakteristika srpskih štediša sproveo je 2009. nakon Nedelje štednje portal Krediti.rs, a tamo su potvrdili da su na osnovu klijenata koji im se redovno javljaju zaključili da se otada stanje nije mnogo promenilo. Naime, u tom istraživanju učestvovalo je sedam banaka (Erste banka, Metals, UniCredit, Moskovska, Societe Generale, AIK i KBC), a korišćeni su i podaci NBS-a. Tada su otkrili da su 54,6 odsto slučajeva vlasnici štednih knjižica zaposleni i oženjeni muškarci koji u proseku imaju 52,3 godine i štede kako bi "na stranu" ostavili novac koji će trošiti u penziji. Među štedišama je najviše starijih od 55 godina (više od 40 odsto), a najmanje štede mladi do 30 godina (pet odsto).

18. Štednja i investicije u Srbiji • Osnovni razlog štednje starijih od 60 godina jeste obezbeđivanje novca unucima za buduće školovanje, dok srednja generacija štedi za putovanja ili uređenje stanova i kuća. Mnogo je i onih koji nemaju ideju u šta da ulože, pa čuvaju "beli novac" da bi izbegli bespotrebnu potrošnju. Ipak, najznačajniji je podatak da prosečan štediša u Srbiji oročava oko 8000 evra na godinu dana. • Izvori iz banaka tvrde da poslednjih godina "na štednju" dolazi sve više novca iz regiona (bivših republika Jugoslavije), ali i Evrope, i to uglavnom Nemačke, Engleske i Holandije, i očekuju da će se tako i nastaviti. Procedura za dobijanje štedne knjižice je jednostavna, a stranim klijentima je potreban samo pasoš. Uglavnom su to poslovni ljudi koji su sa Srbijom povezani biznis vezama ili gastarbajteri koji oročavaju godišnje između 10.000 i 30.000 evra, uglavnom u vodećim bankama.

19. Ukupna štednja građana kod poslovnih banaka u SrbijiU milionima evra • 2001. godina....348 • 2002. ..............759 • 2003. ..............1,0 • 2004. ..............1,4 • 2005. ..............2,02 • 2006. ..............3,3 • 2007. ..............5,1 • 2008. ..............4,7 • 2009. ..............6,0 • 2010. ..............6,945 • 2011. (do 30.9)..7,5

20. Tržište zajmovnih sredstava • Zamislićemo da našaekonomijaimasamojednofinansijskotržište pod nazivomtržištezajmovnihsredstava. Sveštediše i zajmotražciodlazetamo da bi uložilištednju i da bi dobilisvojezajmove. Na tom tržištupostojisamojednakamatnastopa. • Ponudazajmovnihsredstavapotiče od onihljudikojikojižele da uštede i dajukaopozajmicu. Dakleštednjapredstavljaizvorponudezajmovnihsredstava. Tražnjazazajmovnimsredstvimapotiče od domaćinstava i preduzetnikakojižele da uzmupozajmicu. Investicijepredstavljajuizvortražnjezazajmovnimsredstvima. Iznoskojizajmoprimciplaćajuzazajam i iznoskojizajmodavcističu od svoještednjenaziva se kamatnastopa.

21. Tržište zajmovnih sredstava • Nominalna kamatna stopa jeste kamatna stopa koja se obično objavljuje- novčani prinos od štednje i troškovi pozajmljivanja. • Realna kamatna stopa jeste nominalna kamatna stopa korigovana za inflaciju. • Ponuda i potražnja zavise od realne kamatne stope.

23. Podsticaji za štednju • Štednjapredstavljavažnudugoročnudeterminantuproduktivnostijednezemlje. • Mnogiekonomistitvrde da poreskizakonidestimulišuštednju u SAD. Federalnavladaubiraprihodoporezovanjemdohodaka, uključujući i dohodak od kamata i dividendi. Poreznadohodak od kamataznatnosmanjujebudućiprinos od sadašnještednje pa samimtimsmanjujepodsticajzaštednjukodljudi. Mnogiekonomistipredlagalisureformuporeskihzakona u ciljustimulisanjaštednje. • Bill ArčerizTeksasa je predložio da se sadašnjiporeznadohodakzameniporezomnapotršnju. Tako se dohodakkoji se štedi ne bi bio oporezovansvedok se uštedjevina ne potroši.

24. Ponuda, S1 S2 1. Poreski podsticaji 5% za štednju povećavaju ponudu zajmovnih 4% sredstava . . . 2. . . . što Tražnja smanjuje ravnotežnu kamatnu stopu . . . $1.200 $1.600 3. . . . i povećavaravnotežnu količinu zajmovnih sredstava. Slika 2 Povećanje ponude zajmovnih sredstava Kamatna stopa Zajmovna sredstva 0 (milijarde dolara)

25. Podsticaji za potrošnju • Kadanekopreduzećeodluči da gradinovufabrikuilikupujenovuopremu, tada to preduzećedobijaporeskeolakšicekojedajeKongres. • Poštoporeskeolakšice ne bi uticalenaiznoskojidomaćinstvaštedeposvakojdatojkamatnojstopi one ne bi uticalenaponuduzajmovnihsredstava. Pošto bi preduzećaimalapodsticaj da povećajuinvesticijeprisvakojkamatnojstopi, traženakoličinazajmovnihsredstavabila bi veća. • Kadabi se reformomporeskihzakonapodstaklovećeinvestiranje, rezultat bi bile višekamatnestope i većaštednja.

26. Deficiti i suficiti državnog budžeta • Budžetski deficit predstavljaprevelikedržavnerashode u odnosunaporeskiprihod. Vladefinansirajubudžetskedeficitetakoštopozajmljujunatržištuobveznica, a akomulacijazaduženjavlade u prošlostinaziva se državni dug. • Budžetskisuficitje višakporeskogprihoda u odnosunadržavnerashode, može da se koristizaotplatujednogdeladržavnogduga. Državaimauravnoteženbudžetako je državnapotrošnjajednakaporeskomprihodu. • Kada vladasmanjinacionalnuštednjupadom u budžetski deficit, kamatnastoparaste, a investicije se smanjuju.

27. S2 Ponuda, S1 1. Budžetski deficit 6% smanjuje ponudu zajmovnih 5% sredstava . . . 2. . . .što dovodi do porasta ravnotežne Tražnja kamatne stope. . . $800 $1.200 3. . . . i smanjenja ravnotežne količine zajmovnih sredstava. Slika 4Efekat deficita državnog budžeta Kamatna stopa Zajmovna sredstva 0 (milijarde dolara)

28. Zaključak • Finansijska tržišta povezuju sadašnjost i budućnost. Štediše nude zajmovna sredstva, jer žele da jedan deo svog dohodka pretvore u buduću kupovnu moć. Dok zajmotražioci to čine jer žele da investiraju danas kako bi u budućnosti imali dodatni kapital, za proizvodnju dobara i usluga.

29. Zaključak • Jedan od 10 principa ekonomije glasi da tržišta obično predstavljaju dobar način organizovanja ekonomske aktivnosti, i taj princip primenljiv je i na finansijska tržišta. Kada ponudu i potražnju za zajmovnim sredstvima , finanskijska tržišta dovedu u ravnotežu, to pomaže da se oskudni resursi ekonomije alociraju na način koji će obezbediti njihovo najefikasnije korišćenje.