Zelena revolucija kao osnova transformacije poljoprivrede

1. Zelena revolucija kao osnova transformacije poljoprivrede

2. Transformacija poljoprivrede od tradicionalne do moderne Kompleksan sistem prevođenja poljoprivrede iz tradicionalne u modernu može se posmatrati: • istorijski, kroz procese prevođenja iz naturalne u robnu proizvodnju (modele transformacije poljoprivrede u Velikoj Britaniji, Japanu, Nemačkoj, SAD i Francuskoj, kao i različite pokušaje rešenja seljačkog pitanja u bivšim socijalističkim zemljama), ali i kroz aktuelne procese transformacije poljoprivrede kako u razvijenim tržišnim ekonomijama, tako i u zemljama u tranziciji; • Nezavisno od pristupa pojedinih zemalja, danas je to proces reintegracije poljoprivrede i industrije u sistem agroindustrijskog kompleksa koji se odvija uz primenu osnovnih dostignuća Zelene revolucije.

3. Zelena revolucija • Etape u razvoju poljoprivrede • Evolucija (do XIX veka) • Poljoprivredna revolucija (XIX-1/2XX veka) • Era zelene revolucije (od 50-tih god. XX veka) • II zelena revolucija ? • Pojam zelene revolucije:skup hiperrevolucionarnih pojava u domenu proizvodnje hrane nastale kao rezultat primenjene nauke za opšte poboljšanje kvaliteta života ljudi na našoj planeti. • Dve dimenzije zelene revolucije: • Zelena revolucija kao osnova transformacije poljoprivrede od tradicionalne u modernu • Zelena revolucija kao uzročnik mnogih pojava koje se danas stvrstavaju u značajne probleme moderne poljoprivrede

4. Uzrok zelene revolucije • Prateći odnos između rasta populacije (geometrijska progresija: 2,4,8,16...) i povećanja proizvodnje hrane u svetu (aritmetička progresija: 2,3,4,5...) tokom polovine XX veka u prvi plan izbija problem “hrana-siromaštvo-populacija”. • Pobornici zelene revolucije ističu tezu: utrostručiti proizvodnju hrane u svetu do kraja XX veka ili prihvatiti “gladnu budućnost” ili Maltusove teze. • Tvorac zelene revolucije je Norman Borlaug (dobitnik Nobelove nagrade 1970-te god. Za istraživanja u oblasti visokorodnih sorti pšenice i pirinča)

5. Uzrok zelene revolucije Razvijanje Prelomna tačka Tradicionalna situacija Grafikon 1: Razvijene zemlje – zapadnoevropski model

6. Uzrok zelene revolucije Grafikon 2: Nerazvijene zemlje (“Treći svet”) Nerazvijanje (ekonomsko nazadovanje) Zdravstvena revolucija Tradicionalna situacija

7. Uzrok zelene revolucije Zaključak • Neposredni uzrok zelene revolucije jeste problem “hrana-siromaštvo-populacija”. • Ciljevi zelene revolucije vremenom se proširuju, te ih čine pored rešenja navedenog problema i: • sprovođenje programa ruralnog razvoja • horizontalna i vertikalna integracija u poljoprivredi. • Zašto je to tako?

8. Gladni u svetu danas – teorijski osvrt na genezu problema Tražnja za hranom u nerazvijenim zemljama raste brže od mogućnosti proizvodnje • F=P+(I*E) Gde su F – rast tražnje za hranom P – stopa rasta populacije I – stopa rasta dohotka E – dohodovni elasticitet Tabela 1: Hipotetički primer analize razloga različitog ponašanja potrošača hrane u svetu

9. Sadržaj zelene revolucije • Otkrića novih proizvoda • Genetička ukrštanja • Šira upotreba hemijskih sredstava i razvoj proizvodnje • Razvoj poljoprivredne mehanizacije, izgradnja puteva i hidrotehničkih sistema • Razvoj informacionih sistema za potrebe poljoprivrede • Razvoj agrobiznisa • Sve veća kvalifikovanost i obrazovanost poljoprivrednika • Sve veća poslovna efikasnost (po jedinici proizvodnje, utroška, investiranja...)

10. Faktori zelene revolucije • Biotehnologija • Klasiranje zemljišta • Zaštitna sredstva u biljnoj proizvodnji (fungicidi, insekticidi, herbicidi) i korišćenje veštačkih đubriva • Naučno baziran sistem korišćenja vode • Pojava novih izvora energije • Pojava novih delatnosti u okviru agrokompleksa

11. Biotehnologija – upotreba i efekti • Da li je GMO sve što je stvoreno u laboratoriji? • Genetski modifikovani organizmi (GMO) su organizmi dobijeni metodom tzv. genetskih modifikacija (izolacija, kloniranje, karakterizacja gena iz različitih vrsta, kreiranje novih genetskih konstrukcija od sekvenci izolovanih iz biljnh i životinjskih vrsta, kreiranje novih sekvenci mutagenezom dobijenih sekvenci i, na kraju, transfer novih genetskih konstrukcija u genom biljke ili životinje tako da omogući ispoljavanje novih svojstava) • GMO – potencijalne koristi: u FAO State on tehnology identifikovano je • smanjenje negativnog uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu tako što je smanjena upotreba herbicida, pesticida i dizela (emisija ugljen dioksida) • uticaj na objnavljanje erodiranog ili manje plodnog zemljišta • GMO – identifikovani problemi ili samo nagađanja?

12. Biotehnologija – upotreba i efekti Negativni efekti • Mogućnost ukrštanja sa divljim srodnicima u biljnoj proizvodnji i drugim vrstama • Mogućnost horizontalnog transfera gena • Uticaj na ekosistem i biodiverzitet • Mogućnost pojave “superštetočina” i “superbolesti” Da li ste spremni da rizikujete?

13. Ocena zelene revolucije • Za račun kratkoročnih rešenja stvoreni su dugoročni problemi koji mogu biti posmatrani kroz: • visinu troškova (direktih i indirektnih) • limite i hazarde zelene revolucije. Etičke komponente • Društveno-ekonomski apsekt Da li je suštinski motiv zelene revolucije potpunije zadovoljenje potreba ljudi za hranom ili je to profit? • Političko-klasni aspekt Šta podrazumevamo pod pojmom paket zelene revolucije? • Ekološki aspekt Ko su pokretači korišćenja strategije razvoja posredstvom paketa zelene revolucije?

14. Organska poljoprivreda kao izlaz iz postojeće situacije • 1970-te Richard Merrill, otac pokreta vraćanja poljoprivrede njenim korenima, objavljuje knjigu “Radical Agriculture” • Poljoprivreda se u novom modelu bazira na ekorazvoju koji propagira ekološki prihvatljivo gazdovanje resursima u modernoj poljoprivredi u cilju njihovog očuvanja, tj. optimalne upotrebe, kao i očuvanja zdrave sredine i zdravlja budućih generacija (ZEMLJU NISMO NASLEDILI OD PREDAKA, VEĆ SMO JE POZAJMILI OD BUDUĆIH GENERACIJA) • Ciljevi radikalne poljoprivrede jesu: • Prelazak sa visoko-intenzivne na visoko-efikasnu poljoprivrednu proizvodnju • Trajno očuvanje ekološke ravnoteže

15. Iskustva Evropske unije – konvencionalna proizvodnja ili organska poljoprivreda? Agenda 2000 dozvoljava upotrebu sistema podrške poljoprivrednim proizvođačima za potrebe zaštite životne sredine (II stub), ali su ovi programi u različitim zemljama članicama vođeni različitim motivima: Da li je suština ovih plaćanja, ili šire posmatrano procesa prelaska na organsku proizvodnju hrane, u različitim zemljama ista?

16. Plaćanja za potrebe organske proizvodnje hrane kao osnova ulaska u tzv. “zelenu” kutiju STO p S subvencije izvoz pEu Da li su davanja za odustajanje od proizvodnje na određenoj površini i njena konzervacija samo forma zamene subvenicja nekom drugom formom plaćanja poljoprivrednicima? pw D Qw QEu Q

17. Gladni u svetu danas – teorijski osvrt na genezu problema Pri izučavanju ovog problema treba imati u vidu i sledeće činjenice: 1. Zemljište, posebno obradivo, je apsolutno ograničen resurs. 2. Najveći deo obradivog zemljišta se već koristi. 3. Sa rastom populacije obradivo zemljište po glavi stanovnika pada 4. Do 2050. svetska populacija će dostići brojku od 9.4 milijarde Zemljište u svetu danas Miliona hektara Ukupno u svetu 13383 Neproduktivno 8694 Poljoprivredno 4688 Šume 3212 Obradivo 1476 Epilog: *2050-te svaka osoba na svetu moraće će da se hrani proizvodnjom ostvarenom sa svega 0.16ha, dok je to danas površina oko 0.25ha ** Produktivnost u poljoprivredi (proizvod po jedinici zemljišne površine) mora da poraste za 50%

18. Da li je izjava U SVETU DANAS IMA DOVOLJNO HRANE kontroverzna? • Analogno FAO izveštajima u svetu se krajem XX veka proizvodilo 2.782 kalorije po osobi i danu, odnosno 73.9gr proteina po osobi i danu. • Minimum kalorija potrebnih da podrže rad odrasle osobe je između 1800 i 2000. Preporučene dnevne doze unosa proteina za odraslog muškarca iznose 63gr, a za odraslu ženu 50gr. Z A K LJ U Č A K: • Na globalnom nivou ima doovljno hrane. • Nažalost, mnogi koji nemaju sreću da uđu u kategoriju prosečnih su daleko ispod preporučenih dnevnih unosa kalorija i proteina. • FAO studije procenjuju da je 1/5 stanovništva u zemljama u razvoju danas nedovoljno uhranjena, dok 9 miliona ljudi u svetu godišnje umire od gladi.