Poglavlje 36

1. Poglavlje 36 Asimetrične informacije

2. Informacije na konkurentskom tržištu • Na savršeno konkurentskim tržištima svi akteri su u potpunosti informisani o osobninama dobara koja su predmet razmene i o ostalim aspektima tržišta. • Šta je sa tržištima medicinskih usluga, ili osiguranja, ili polovnih automobila?

3. Asimetrične informacije na tržištima • Doktor je bolje informisan o medicinskim uslugama od njihovog kupca. • Kupac osiguranja zna više o stvarnim rizicima nego prodavac osiguranja. • Vlasnik polovnog automobila zna više o njegovom stanju nego potencijalni kupac.

4. Tržišta na kojima je jedna ili druga strana nesavršeno informisana su tržišta sa nesavršenim informacijama. • Tržišta sa nesavršenim informacijama na kojima jedna strana poseduje bolju informisanost od druge su tržišta saasimetričnim informacijama.

5. Na koji način asimetrične informacije utiču na funkcionisanje tržišta? • Razmotrićemo četiri slučaja: • negativne selekcije • signaliziranja • moralnog hazarda i • podsticaja.

6. Negativna selekcija • Posmatrajmo tržište polovnih automobila. • Dva tipa automobila; “krševi”i“solidni”. • Svaki prodavac krša prihvata cenu od $1,000; kupac je spreman da plati najviše $1,200. • Svaki prodavac solidnog automobila prihvata cenu od $2,000; kupac je spreman da plati najviše $2,400.

7. Ako svaki kupac može tačno da razlikuje krš od solidnog automobila, onda će krševi da se prodaju po ceni između $1,000 i $1,200, dok će se solidni automobili prodavati po ceni između $2,000 i $2,400. • Dobici od razmene postoje ukoliko su kupci dobro informisani.

8. Pretpostavimo da ni jedan kupac ne može da razlikuje krš od solidnog automobila. • Koliko će kupac biti spreman najviše da plati za bilo koji (jer ih ne razlikuje) automobil?

9. Neka jequdeo solidnih polovnjaka na tržištu. • 1 - q je udeo krševa. • Očekivana vrednost za kupca bilo kog automobila je najviše

10. Pretpostavimo da je EV > $2000. • Svaki prodavac može da se pogađa oko cene koja je između $2000 i $EV (bez obzira da li je u pitanju solidan automobil ili krš). • Svi prodavci imaju korist od prisustva na tržištu.

11. Pretpostavimo sada da jeEV < $2000. • Prodavci solidnih polovnjaka ne mogu da se pogađaju oko cene ispod $2000pa će napustiti tržište. • Sada svi kupci znaju da su na tržištu preostali samo vlasnici krševa. • Kupci će biti spremni da plate najviše $1200 i na tržištu se prodaju samo krševi.

12. Prema tome, preveliki broj krševa istiskuje sa tržišta solidne polovnjake. • Dobici od razmene su smanjeni jer se ne razmenjuju solidini polovnjaci. • Prisustvo krševa nameće eksterne troškove svim kupcima i vlasnicima solidnih automobila.

13. Koliko krševa može da bude na tržištu a da to ne dovede do istiskivanja solidnih polovnjaka? • Kupci će da plate$2000za automobil samo ako je • Dakle, ako su više od jednetrećine svih automobila krševi, onda će samo krševi biti predmet razmne.

14. Tržišna ravnoteža u kojoj su oba tipa automobila predmet razmene, a kupci ih ne mogu razlikovati, naziva se grupna ravnoteža. • Tržišna ravnoteža u kojoj je samojedan, od dva, tipa automobila predmet razmenenaziva se razdvajajuća ravnoteža.

15. Šta ako postoji više tipova automobila? • Pretpostavimo da • kvalitet kola je uniformno raspoređen između$1000i$2000 • svaka kola koja prodavac vrednuje kao$x, od strane kupca vrednuju se kao $(x+300). • Koja kola će biti predmet razmene?

16. 1000 2000 vrednovanja prodavaca

17. 1000 1500 2000 vrednovanje prodavca

18. očekivana vrednost bilo kojih kola za kupca je $1500 + $300 = $1800. 1000 1500 2000 vrednovanje prodavca

19. očekivana vrednost bilo kojih kola za kupca je $1500 + $300 = $1800 1000 1500 2000 vrednovanje prodavca prodavci koji svoja kola vrednuju više od $1800 napuštaju tržište

20. raspored vrednosti preostalih kola 1000 1800 vrednosti prodavaca

21. 1000 1400 1800 vrednosti prodavaca

22. očekivana vrednost bilo kojih kola za kupca je $1400 + $300 = $1700 1000 1400 1800 vrednosti prodavaca

23. očekivana vrednost bilo kojih kola za kupca je $1400 + $300 = $1700 1000 1400 1800 vrednosti prodavaca sada prodavcikoji svoja kola vrednuju između $1700 i $1800 napuštaju tržište

24. Kada se ovo raščišćavanje tržišta završava? • Neka jevHnajviša vrednost kojukolima pripisuje prodavac koji je ostao na tržištu. • Očekivana vrednost za prodavca kola je

25. Najviše što će kupac biti spreman da plati je • To mora da bude jednako ceni koju će prihvatiti prodavac koji najviše vrednuje svoja kola od svih prodavaca koji preostaju na tržištu; tj.

26. Negativna selekcija uklanja sa tržišta sve prodavce koji svoja kola vrednuju više od $1600.

27. Negativna selekcija i biranje kvaliteta • Neka svaki prodavac može da bira kvalitet, ili vrednost, svog proizvoda. • Dve vrste kišobrana – visokog i slabog kvaliteta. • Koji će biti proizveden i prodat?

28. Kupci vrednuju viosokokvalitetne kišobrane sa $14dok niskokvalitetne vrednuju sa$8. • Ni jedan kupac pre kupovine ne može da pogodi kvalitet kišobrana. • Granični troškovi proizvodnje kvalitetnog kišobrana su $11. • Granični troškovi prizvodnje kišobrana niskog kvaliteta su $10.

29. Pretpostavimo da svaki prodavac pravi samo kišobrane visokog kvaliteta. • Svaki kupac plaća $14a profit prodavca po jednom kišobranu je $14 - $11 = $3. • Ali tada prodavac može da se prebaci na proizvodnju niskokvalitetnih kišobrana za koji kupci i dalje plaćaju$14, pa će profit po kišobranu porasti na$14 - $10 = $4.

30. Ne postoji tržišna ravnoteža u kojoj su predmet kupoprodaje samo kišobrani visokog kvaliteta. • Da li postoji tržišna ravnoteža u kojoj su predmet kupoprodaje samo kišobrani niskog kvaliteta?

31. Svi prodavci prave samo kišobrane niskog kvaliteta. • Kupci plaćaju najviše $8za jedan kišobran, dok su granični troškovi proizvodnje$10. • Ne postoji tržišna ravnoteža u kojoj su predmet kupoprodaje samo kišobrani niskog kvaliteta.

32. Sada znamo da ne postoji tržišna ravnoteža u kojoj se proizvodi samo jedan tip kišobrana. • Da li postoji ravnoteža u kojoj se proizvode oba tipa kišobrana.

33. qje udeo prodavaca koji prave kišobrane visokog kvaliteta; 0 < q < 1. • Kupci imaju očekivanu vrednost jednog kišobranaEV = 14q + 8(1 - q) = 8 + 6q • Proizvođači kišobrana visokog kvaliteta moraju da pokriju troškove proizvodnje,EV = 8 + 6q³ 11 Þq³ 1/2

34. Dakle, najmanje jedna polovina prodavaca mora da pravi kvalitetan proizvod da bi postojala grupna tržišna ravnoteža. • Ali tada prodavci kvalitetnih kišobrana mogu da se preorijentišu na pravljenje kišobrana slabog kvaliteta i time povećaju profit po jednom prodatom kišobranu za $1.

35. Pošto svi prodavci razmišljaju na ovaj način, udeo visokokvalitetnih prodavaca smanjuje se na nulu – ali tada kupci plaćaju samo $8. • Prema tome, ne postoji ravnoteža u kojoj su oba tipa kišobrana predmet kupoprodaje.

36. Tržište nema ravnotežu • sa samo jednim tipom kišobrana koji je predmmet kupoprodaje • sa oba tipa kišobrana koji su predmet kupoprodaje • Dakle, tržište nema ravnotežu. • Negativna selekcija je razorila čitavo tržište!

37. Signalizovanje • Negativna selekcija predstavlja jedan ishod nedovoljne informisanosti učesnika na tržištu. • Šta se dešava ukoliko informisanost može da se poboljša signaliziranjem od strane prodavaca visokokvalitetnih proizvoda da oni zaista prodaju proizvode visokog kvaliteta? • Npr.,garancije, profesionalna punomoćja, lista prethodnih klijenata itd.

38. Na tržištu rada dve vrste radnika; visoko produktivniinisko produktivni radnici. • Granični proizvod visoko produktivnih radnika jeaH. • Granični proizvod nisko produktivnih radnika je aL. • aL < aH

39. h je udeo radnika visoke produktivnosti. • 1 - h je udeo radnika niske produktivnosti.

40. Svaki radnik je plaćen prema njegovom očekivanom graničnom proizvodu. • Ukoliko firma zna produktivnost svakog radnika onda ona plaća: • za svakog radnika visoke produktivnostiwH = aH • za svakog radnika niske produktivnostiwL = aL.

41. Ukoliko firma nije u stanju da razlikuje radnike prema njihovoj produktivnosti, onda ona plaća (jedinstvenu) stopu nadnica; tj., očekivani granični proizvod wP = (1 - h)aL + haH.

42. wP = (1 - h)aL + haH < aHje stopa nadnica kada firma ne zna da li je radnik zaista visoko produktivan. • Dakle, visoko produktivni radnici imaju podsticaj da uverljivo signaliziraju svoju produktivnost.

43. Radnici mogu da stiču “obrazovanje”. • Obrazovanje košta visoko produktivnog radnikacHpo jedinici obrazovanja • ... dok troškovi nisko produktivnog radnika iznosecLpo jedinici obrazovanja. • cL > cH

44. Pretpostavimo da obrazovanje nema nikakvog efekta na radnikovu produktivnost; tj., troškovi obrazovanja predstavljaju čist gubitak.

45. Radnici visoke produktivnosti stičueHjedinica obrazovanja ukoliko(i) wH - wL = aH - aL > cHeH, i(ii) wH - wL = aH - aL < cLeH. • (i) kaže da sticanjeeHjedinica obrazovanja ide u prilog visoko produktivnim radnicima. • (ii) kaže da sticanjeeHjedinica obrazovanja ne ide u prilog nisko produktivnim radnicima.

46. i zajedno zahtevaju Sticanje ovakvog stepena obrazovanja uverljivo signalizuje visoku produktivnost, što dozvoljava visoko produktivnim radnicima da se razdvoje od nisko produktivnih radnika.

47. P: Uz pretpostavku da su visoko produktivni radnici stekli eHjedinica obrazovanja, koliko obrazovanja treba da steknu nisko produktivni radnici? • O: Nula. Radnici niskog stepena obrazovanja biće plaćeniwL = aLsve dok ne budu imalieHjedinica obrazovanja, a ukoliko ga steknu biće u gorem položaju.

48. Signalizovanje može da poboljša informisanost učesnika na tržištu. • Ali, ukupan proizvod se ne menja, a obrazovanje je skupo pa signalizovanje pogoršava efikasnost tržišta. • Prema tome, poboljšanje informisanosti ne dovodi nužno do poboljšanja dobitaka od razmene.

49. Moralni hazard • Ukoliko imate kasko osiguranje svojih kola, da li je verovatnije da ćete ostaviti kola nezaključana? • Moralni hazardpredstavlja reakciju na podsticaj da se poveća rizik gubitka ... • ... i predstavlja posledicu asimetričnih informacija.

50. Ukoliko davalac polise zna tačan rizik koji je vezan za kupca polise, tada će biti napisan ugovor koji je specifičan za tu osobu. • Međutim, ukoliko su za davaoca polise svi ljudi slični, onda će jedan ugovor biti ponuđen svim potencijalnim kupcima; tada su objedinjeni visoki i niski rizici, što dovodi do faktičkog subvencionisanja nosioca visokog rizika od strane nosioca niskog rizika.