Е VROPSKA UNIJA ISTORIJAT NASTANKA ,OSNOVNA OBELEŽJA I INSTITUCIJE

1. ЕVROPSKA UNIJA ISTORIJAT NASTANKA ,OSNOVNA OBELEŽJA I INSTITUCIJE PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA DUŠANKA BRAJOVIĆ-CAR Savetnik za evropske integracije Beograd, januar 2006.

2. KRATAK ISTORIJAT NASTANKA EU IDEJE O STVARANJU EU • brojni ratovi na evropskom kontinentu • ideje Žan Monea , poreklom iz bogate porodice koja je proizvodila konjak , hteli da naprave 1935 EU iz Lige naroda i carinsku uniju , zbog francusko nemačkih konflikata • nakon završetka II svetskog rata, Ministar spoljnih poslova Francuske Robert Šuman u svom govoru 09.maja 1950. godine je izneo ideje o stvaranju EU.

3. Bazni ugovori EU je osnovana na bazi 4 Ugovora • 1. Ugovor o formiranju Evropske zajednice za ugalj i čelik, potpisan u Parizu 23. jula 1952.godine • 2. Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice , potpisan u Rimu 01.januara 1958.godine • 3. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom) istog datuma u Rimu . • 4. Ugovor o Evropskoj uniji, koji je potpisan u Mastrihtu 01.novembra 1993.godine

4. STRUKTURA EU - STUBOVI EVROPSKE UNIJE Pillars of the European Union ekonomske integracije EU EVROPSKA ZAJEDNICA EURO Političke zajednice Evropske institucije Unutrašnje tržište Zajednička spoljna i bezbednosna politika Saradnja u pravosuđu unutrašnjim poslovima

5. KO JE KO U EU INSTITUCIJE SAVETODAVNA TELA • Evropska komisija - Ekonomskio-socijalno • Savet EU Komitet • Evropski parlament - Komitet regiona • Evropski sud Pravde - Ombudsman • Evropski revizorski sud - Evropska centralna banka - Koreper

6. OSNOVNI PRINCIPI EU Osnovni principi su : • Princip ograničenih ovlašćenja • Ograničena nadležnost i implicitna ovlaščenja • Subsidijarnost i primerenost • Ravnopravnostc organa • Zaštita osnovnih prava

7. PRAVO EU IZVORI PRAVA EU • Primarno pravo zajednice • Sekundarno pravo zajednice • Evropsko običajno pravo • Opšti pravni principi • Međunarodni ugovori

8. PRAVNI AKTI ZAJEDNICE • Naredba (Regulation ) • Smernice (Directives) • Odluke (Dicision ) • Preporuke i mišljenja (Recommandation and Opinions)

9. JEDINSTVENO ( UNUTRAŠNJE ) TRŽIŠTE Uključenje u unutrašnje tržišteEU je prvi korak , za sve zemlje koje počinju proces integrisanja u EU • Jedinstven evropski akt iz 1986 je doneo potrebu za uspostavljanjem JT a od 01.01.1993.godine počelo je njegovo funkcionisanje Jedinstveno tržište se u definiše kao " jedno područje bez unutrašnjih granica, unutar koga je obezbeđeno slobodno kretanje robe, usluga, ljudi i kapitala " poznate kao četiri slobode EU

10. OSNOVNA OBELEŽJA JEDINSTVENOG TRŽIŠTA Proces uspostavljanja Jedinstvenog tržišta može se posmatrati sa • Političkog aspekta, ono je sredstvo i prelazna faza ka ostvarivanju ekonomske, monetarne i političke unije • Pravnog aspekta to podrazumeva harmonizaciji pravnih i drugih propisa u okviru EU sa ciljem uklanjanja postojećih i onemogučavanja uvođenja novih barijera međusobnoj trgovini država- članica • Ekonomskog aspekta , jedinstveno tržište predstavlja samo jedan od nivoa međunarodne ekonomske integracije ka političkoj uniji kao krajnjem cilju.( zona slobodne trgovine, carinska unija, zajedničko tržište, ekonomska unija i politička unija) Carinska unija Carinska unija je temelj EU i važan element funkcionisanja jedinstvenog tržišta , jer ono može da funkcioniše samo kada postoje zajednička pravila na njenim spoljnim granicama.

11. UREĐENJE UNUTRAŠNJEG TRŽIŠTA Za proces uspostavljanja i funkcionisanja jedinstvenog tržišta zadužena je Komisija EU. Roba koja se plasira na unutrašnje tržište mora da izdrži carinsko opterećenje i da zadovolji sve uslove konkurentnosti ( Propise o standardizaciji) OSNOVNA NAČELA UNUTRAŠNJEG TRŽIŠTA Jedan od osnovnih načela jdinstvenog tržišta leži u članu 12.Ugovora o osnivanju Evropske zajednice , koja zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju na osnovu narodnosti • NAČELO NE-DISKRIMINACIJE Diskriminacija podrazumeva drugačije ponašanje, pod istim uslovima, prema drugoj narodnosti. Iz ovga sledi da je zabranjeno praviti razliku između uvoznog i domaćeg proizvoda • NAČELO UZAJAMNOG PRIZNAVANJA Ovo načelo je najvažnije načelo jedinstvenog tržišta , koje omogučava slobodno kretanje roba i usluga bez potrebe za harmonizacijom nacionalnog zakonodavstva na nivou EU

12. UREĐENJE JEDINSTVENOG TRŽIŠTA Delovanje načela uzajamnog priznavanja se u velikoj meri razlikuje za proizvode i usluge u različitim sektorima (npr. poljoprivredni proizvodi, motorna vozila, elektro industrijama) U oblasti industrije lako se može uspostaviti načelo uzajamnog priznavanja i to kroz : • Priznavanje tehničkih standarda i zahteva • Priznavanje postupka za usklađivanje i postupka za testitanje i sistem akreditacije drugih država članica, kao jednakovredne • Priznavanje postupka za uspostavljanje sertifikata o usklađenosti , znaka usklađenosti Za nesmetano delovanje unutrašnjeg tržišta, moraju se uzajamno priznavati postupci na sva tri gore navedena nivoa

13. OSNOVNE INFORMACIJE O IZVOZU U EU Uslovi koje firma treba da ispuni da bi svoj proizvod mogla da izvozi u zemlje EU su: • Izgled • Povoljna cena • Rok isporuke • Neophodan kvalitet za tu kategoriju proizvoda • Funkcionalnost • Adekvatan marketing Ovi uslovi nisu zakonski obavezujući , ali ipak , većina kompanija mora ih ispuniti da bi osigurala svoj deo tržišta. Pored ovih postoje zakonski, obavezujući uslovi za plasman proizvoda na unutrašnje tržište EU , i to sa gledišta zaštite zdravlja i sigurnosti građana. U vezi sigurnosti ndustrijskih proizvoda zakonodavstvo EU se grubo deli na • Oblast " novog pristupa " koja pokriva tehničke indu. proizvode • Oblast " starog pristupa " , koji pokriva motorna vozila, prehrambene proizvode, lekove za ljudsku i veterinarsku upotrebu

14. STANDARDI I CE OZNAČAVANJE HARMONIZOVANI STANDARDI • Harmonizovani standardi su evropski standardi , koje su prihvatile evropske organizacije za standardizaciju a koji su pripremljeni u skladu sa opštim smernicama koje su postavljene zajedničkim dogovorom Evropske komisije i evropskih organizacija za standardizaciju. • Harmonizovani standardi obezbeđuju pretpostavku o usklađenosti sa zahtevima, ukoliko se njihovi osnovni podaci objave u Službenom glasniku EU ( Offical Journal ), i ukoliko su oni preuzeti na nacionalnom nivou. • U zakonodavstvu EU razrađen je dosledan modularni pristup kojim se ocenjivanje usklađenosti deli na određen broj operacija • Na kraju tog procesa dozvoljava se postavljanje CE znaka • CE znak nije simbol porekla proizvoda, ni simbol kvaliteta. CE znak pokazuje da je proizvod proizveden i dizajniran u skladu sa odredbama direktiva EU. CE znak postavlja proizvođač i i može se reči da je to pasoš za proizvod

15. STANDARDI ZA HRANU Standardi za hranu mogu se podeliti u dve grupe : • Marketinški propisi sastavljeni u skladu sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom (Common Agricultural Policy) • Propisi sačinjeni s obzirom na kompletiranje unutrašnjeg tržišta Ovu oblast pokriva: • horizontalno zakonodavstvo za hranu (koje pokriva sve proizvode) i • vertikalno zakonodavstvo EU koje obuhvata određene grupe proizvoda kao što su mleko, mlečni proizvodi , proizvodi od jaja , mesni proizvodi , životinje i proizvodi vodene kulture) • HACCR (Hazard Analyses and Control Critical Points). Ovaj sistem je potrebno uspostaviti u proizvodnoj firmi čime osigurava usklađenost sa nizom vertikalnih i horizontalnih direktiva o prehrambenim proizvodima Na prehrambene proizvode NE STAVLJA SE CE ZNAK

16. AKTIVNOSTI SRBIJE I CRNE GORE NA PUTU K A EU • Osnovana je Kancelarija za pridruživanje EU Republike Srbije ( mart 2004.god.) • Usvojen je, aprila meseca 2004.god., Akcioni plan Vlade Republike Srbije za realizaciju prioriteta iz Evropskog partnerstva , dokument koji jeEU ponudila zemljama zapadnog Balkana (dvostruki kolosek) • Evropska komisija je 12. aprila 2005.godine izašla sa pozitivnom studijom o izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru • Vlada Republike Srbije je 19.maja 2005.godine obrazovala šest radnih grupa sa ciljem izrade pregovaračkih pozicija za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između SCG i EU. • Usvojena je Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU, na sednici Vlade RS 17. juna 2005.godine • Savet ministara EU je 03.10.2005.god odobrio početak pregovora sa SCG a prvi sastanak i zvanični početak pregovora počeo je 10.oktobra 2005.godine, i trebalo bi da traju godinu dana

17. SRBIJA I SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA Za proces uključenja u EU veoma je važan i paralelni proces uključenja Srbije u STO Aktivnosti na tom planu su : • Vlada Republike Srbije je 19.novembra 2004.godine donela odluku o podnošenju zahteva za članstvo u STO po principu " dvostrukog koloseka " a imajući u vidu punu autonomiju spoljnotrgovinske politike Srbije • Formirane su tri radne grupe ( za robu, usluge i za poljoprivredu ) • Od zemlje pristupnice očekuje se da sve propise koje se tiču spoljne trgovine, harmonizuje sa propisima i pravilima STO • Potrebno je , pre svega uskladiti Zakone i propise u sledećim oblastima - Carine i rad carinskih organa - Necarinske barijere i propise koji uređuju pitanja uvoza i izvoza - Usluge - Druga ekonomska pitanja koja utiču na trgovinu • Prvi sastanak radne grupe za pristupanje Srbije STO održan je 07.oktobra 2005.godine

18. PROCES PRIDRUŽIVANJA EU PO REDOSLEDU AKTIVNOSTI • Sastanci konstitutivne radne grupe Srbije i Crne Gore • Studija izvodljivosti sa pozitivnom ocenom • Početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju • Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju • Privremeni Sporazum • Primena Sporazuma • Zvanični zahjtev za prijem u članstvo Vlada Republike Srbije je došla do treće tačke , a očekuje se u toku2006.godine ispunjenje 4. tačke tj. potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju