Ekonomika preduzeća

1. Milutin Dobrilović Ekonomika preduzeća

2. GLAVA II • Preduzeće • Pojam i osnovne karakteristike preduzeća • Diferenciranje preduzeća

3. Preduzeće PRIVREDNA DRUŠTVA • Prema Zakonu o privrednim društvima iz 2004. godine u našem privrednom sistemu postoje četiri oblika privrednih društava: • Ortačko društvo, • Komanditno društvo, • Društvo sa ograničenom odgovornošću i • Akcionarsko društvo. • Pored navedena četiri oblika privrednih društava, u našem privrednom sistemu postoje još i: • Drušvena preduzeća, • Javna preduzeća i • Preduzetnici (preduzetničke radnje).

4. ORTAČKO DRUŠTVOpojam • Ortačko društvo predstavlja vrstu preduzeća u formi privrednog društva u kome članovi društva (ortaci, partneri, drugari) odgovaraju za obaveze drušva neograničeno i solidarno celokupnom svojom imovinom.

5. ORTAČKO DRUŠTVOosnivački akt • Nastaje sporazumom dva ili više fizičkih ili pravnih lica. • Sporazum se odnosi na: • Iznos njihovog pojedinačno uloženog kapitala • Učešće u upravljanju društvom • Način raspodele dobiti i snošenja gubitka i • Drugim bitnim pitanjima medjusobnog odnosa

6. ORTAČKO DRUŠTVO • Društvo lica (odlikuju ga personalna svojstva) • Solidarna i neograničena odgovornost članova za obaveze društva celokupnom imovinom • Ortaci medjusobno uredjuju odnose slobodno (prenos udela izmedju ortaka je slobodan) • Za ustupanje udela trećim licima neophodna je saglasnost svih članova • U upravljanju društvom učestvuju po pravilu svi članovi • Smrt, poslovna nesposobnost članova i slično po pravilu vode prestanku društva

7. ORTAČKO DRUŠTVOimovina (kapital) društva • Iako članovi odgovaraju za obaveze društva solidarno i neograničeno celokupnom svojom imovinom, Zakon o privrednim društvima priznajući ortačkom društvu status pravnog lica, zahteva postojanje posebne imovine društva, odvojene od lične imovine članova (ortaka). • Ta imovina služi kao generalna zaloga za obezbedjenje naplate potraživanja poverilaca društva, i njom se upravlja na poseban način. • Ulozi članova mogu biti u: novcu, stvarima i pravima izraženim u novcu, kao i u radu i uslugama. • Zakon ne propisujeminimalan iznos kapitala društva.

8. ORTAČKO DRUŠTVO imovina (kapital) društva • Ulozi ortaka su jednake vrednosti ako nije drugačije ugovoreno. • Ta jednakost je posledica činjenice da se u ortačkom društvu odlučuje po principu “jedan čovek jedan glas”, a ne srazmerno učešću ortaka u kapitalu društva. • Imovina društva može se povećati: • Uključivanjem dobiti od poslovanja u glavnicu društva, • Novim ulozima • Stvaranjem rezervnog fonda od nerasporedjene dobiti, • Afirmacijom prava industrijske svojine (good-will, firma, znak i žig društva)

9. ORTAČKO DRUŠTVOraspodela dobiti (gubitak) • Dobitak i gubitak rasporedjuju se ortacima na jednake delove, ako ugovorom nije drugačije propisano. • Prenošenje udelaizmadju ortaka ortačkog društva je slobodno, ali za prenos na treća lica potrebna je saglasnost svih ortaka. • Prilikom prenošenja udela trećim licima, preostali ortaci u društvu imaju pravo prečeg sticanja tog udela.

10. ORTAČKO DRUŠTVOupravljanje društvom • U ortačkom društvu odlučuje se po principu “jedan čovek jedan glas”, a ne srazmerno učešću ortaka u kapitalu društva. • Odluke se donose većinski, ali je za veće odluke, kao i za prijem novih članova potrebna saglasnost svih ortaka. • Ako ugovorom o osnivanju nije drugačije predvidjeno poslove društva vode svi ortaci. • Medjutim, vodjenje poslovanja društva ugovorom se može prepustiti • jednom ortaku, • nekolicini ortaka ili • trećem licu (prokuristi-profesionalni menadžer koji nije član društva)

11. ORTAČKO DRUŠTVOprednosti • Prednosti OD u odnosu na preduzetnika: • Lakše obezbedjenje kapitala, obzirom da se kapital formira udruživanjem uloga više lica • Mogućnost prenošenja dela odgovornosti i radnih napora sa pojedinca na više članova društva • Dolazi do specijalizacije rada članova • Prednosti u odnosu na akcionarsko preduzeće: • jednostavniji i brži postupak osnivanja • manji stepen društvene kontrole.

12. ORTAČKO DRUŠTVOnedostaci • Nedostaci ortačkog društva: • Neograničena odgovornost(prepreka za povećanje broja članova, pa time i povećanje kapitala društva, jer se ljudi boje da ne izgube sve što imaju) • Neodgovornost ili nesposobnost jednog ortaka ugrožava sve ostale ortake u celini • Nestabilnost koja se ispoljava u potrebi reorganizacije društva nakon smrti ortaka, isključenja ortaka iz društva ili napuštanja društva od stane nekog ortaka

13. KOMANDITNO DRUŠTVOpojam • Vrsta preduzeća u formi privrednog društva koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica, u svojstvu ortaka, za obavljanje određene privredne delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom (firmom), od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno za obaveze društva (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog uloga u društvu (komanditor).

14. KOMANDITNO DRUŠTVOčlanovi • Dve vrste članova: • Komplementari • Za obaveze društva odgovaraju neograničeno celokupnom svojom imovinom, • Imaju status kao ortaci u ortačkom društvu, • Oni vode poslovanje društva • Njihova imena se navode u firmi društva • Nazivaju se “javni” ortaci • Komanditori • Ograničena odgovornost (snose rizik do visine uloga) • Ne učestvuju u vodjenju poslovanja društva • Njihova imena ne navode se u firmi društva • Nazivaju se “tajni” ortaci

15. KOMANDITNO DRUŠTVOimovina društva, raspodela dobiti • Imovina društva formira se od uloga osnivača – komplementara i komanditora • Imovina društva je odvojena od lične imovine članova društva • Ulozi mogu biti u: novcu, stvarima i pravima izraženim u novcu, kao i u radu i uslugama. • Imovina se može povećavati ili smanjivati u zavisnosti od rezultata poslovanja • Članovi društva učestvuju u podeli dobiti ili gubitka srazmerno učešću u kapitalu društva (ukoliko nije drugačije ugovorom regulisano)

16. KOMANDITNO DRUŠTVOprenošenje udela, upravljanje • Prenošenjeudela komplementara na članove društva ili na treća lica uslovljeno je saglasnošču svih članova (i komplementara i komanditora) • Komanditori mogu slobodno da prenose svoj udeo na članove društva ili treća lica • Poslove društva vode komplementari, komanditori ne mogu da učestvuju u vodjenju poslova društva • Vođenje poslova se može poveriti: • Jednom komplementaru • Nekolicini komplementara • Posebnom organu • Trećem licu - prokurista

17. KOMANDITNO DRUŠTVOistupanje članova iz društva • Istupanjem iz komanditnog društva jedne vrste ortaka, komanditno društvo menja pravnu formu: • Istupanjem svih komplementara iz društva – društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo • Istupanjem svih komanditora iz društva – ortačko društvo ili preduzetnik

18. KOMANDITNO DRUŠTVOprednost • Prednost komanditnog društva u odnosu na ortačko društvo je jer ublažava probleme neograničene odgovornosti ortaka za obaveze društva i prepreku povećanja kapitala društva i povećanja broja ortaka. • Veoma redak tip privrednog drušva u praksi

19. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆUpojam, osnivački akt • Vrsta preduzeća u formi privrednog društva, koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica radi obavljanja određene privredne delatnosti i koje za obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. • DOO se osniva odlukom o osnivanju, ako je osnivač jedno lice, odnosno ugovorom o osnivanju ako društvo osniva više lica.

20. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU • Društvo kapitala • Ograničena odgovornost članova • Učešće u odlučivanju zavisi od visine uloga • DOO ima i neke karakteristike društva lica koja se javljaju kod prenosa udela u društvu trećim licima. • Prema Zakonu o privrednim društvima može da ima najviše 50 članova (ako je broj članova u dužem periodu veći od 100 obaveza da se transformiše u zatvoreno akcionarsko društvo)

21. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆUimovina • Imovina – društvo ima svoju imovinu odvojenu od lične imovine članova kojom obavlja delatnost i u potpunosti odgovara za obaveze. • Članovi društva snose rizik samo do visine uloga.

22. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆUulozi članova • Ulozi članova – mogu biti u novcu, stvarima, pravima i izvršenom radu i pruženim uslugama društvu. • Svaki član može imati samo jedan udeo, pri čemu ti udeli ne moraju biti jednaki. • Minimalni novčani iznos osnovnog kapitala – 500 € u din. protivvrednosti • Pravo glasa, učešće u dobiti, snošenju gubitaka, kao i učešće u raspodeli likvidacione ili stečajne mase društva, srazmerni su udelima članova društva.

23. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆUprenos udela • Bitna razlika izmedju DOO i AD je u tome što udeli u DOO nisu izraženi prometljivim hartijama od vrednosti. • Udeli se mogu slobodno prenositi između članova društva, kao i na zakonom odredjena treća lica (bračni drug, srodnici, naslednici i sl.) • Pre prenosa udela na ostala treća lica pravo prečeg sticanja ima najpre društvo, a zatim članovi društva, i tek ako oni odbiju ponudu za sticanje, član društva može preneti svoj udeo trećem licu po ceni i uslovima koji nisu povoljniji od onih po kojim je udeo bio ponudjen društvu i drugim članovima društva.

24. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆUorgani upravljanja • Organi upravljanja: • Skupština • Direktor ili upravni odbor

25. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU • Skupština - najviši organ upravljanja • Skupštinu čine svi članovi društva • U delokrugu Skupštine su odluke o: • finansijskim pitanjima (usvajanje fin. izveštaja, povećanje ili smanjenje osnovnog kapitala, odluke o dopunskim ulozima...) • izboru i razrešenju (direktora, članova društva, revizora...) • statusnim promenama (promenama pravne forme, prestanku društva...) • normativnim pitanjima (izmene osnivačkog akta i sl.) • Sednice skupštine mogu biti: • Godišnja skupština – saziva se po završetku poslovne godine radi usvajanja finansijskih izveštaja (saziva je direktor ili upravni odbor) • Vanredna skupština – po potrebi ili na zahtev manjinskih vlasnika koji imaju 10% glasačnih prava

26. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU • DOO ima ili direktora ili upravni odbor, što je određeno osnivačkim aktom • Direktor ili članovi upravnog odbora mogu da budu iz reda članova društva ili lica izvan društva • Ako društvo ima upravni odbor, onda je predsednik upravnog odbora direktor

27. DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU • Nadležnosti direktora ili upravnog odbora su: • Zastupanje društva i vođenje poslova • Utvrđivanje predloga poslovnog plana • Sazivanje sednica skupštine, utvrđivanje predloga dnevnog reda, • Sprovođenje odluka skupštine, • Utvrdjivanje dana isplate dividendi i slično • Upravni odbor održava najmanje 4 redovne sednice godišnje, a po potrebi se mogu održati i vanredne sednice.

28. AKCIONARSKO DRUŠTVOpojam • Vrsta preduzeća u formi privrednog društva, koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene privredne delatnosti, čiji je osnovni kapital fiksiran i podeljen na akcije. • Reč je o društvu kapitala: • akcionarskodruštvoodgovarazasvojeobavezecelokupnomimovinom (ograničena odgovornost vlasnika-akcionara) • prenosivost akcija je slobodna, s tim što se kod zatvorenog AD osnivačkim aktom ili statutom ograničava prenosivost akcija na treća lica

29. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Osnovni kapital društva je fiksiran i podeljen na akcije, određene nominalne vrednosti • Minimalni iznos osnovnog kapitala AD propisan je Zakonom i iznosi 10.000 EUR za osnivanje zatvorenog AD i 25.000 EUR za osnivanje otvorenog AD. • Važno načelo AD (društva kapitala) je fiksiranost (očuvanje) osnovnog kapitala, obzirom da kapital društva predstavlja opšte obezbedjenje za potraživanja koja treća lica imaju prema društvu. • Načelo fiksiranosti osnovnog kapitala ne znači da se kapital društva ne može smanjiti bez posledica po društvo, već da se prilikom smanjenja kapitala društva moraju poštovati odredjena pravila.

30. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Načelo fiksiranosti (očuvanja) osnovnog kapitala: • Zabrana smanjenja osnovnog kapitala, osim u odredjenim slučajevima i na propisan način • Zabrana isplate dividendi iz drugih izvora, osim iz profita • Kod prve emisije akcija zabrana izdavanja akcija ispod nominalne vrednosti • Pravilna procena vrednosti nenovčanih uloga • Zabrana da se potraživanja akcionara prema društvu prebijaju njihovom obavezom da uplate akcije • Zabrana da se na uloge plaćaju kamate • Zabrana ili otežan otkup sopstvenih akcija od strane društva

31. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Važna karakteristika AD je da mogu pribavljati neophodan kapital upućivanjem javnog poziva za upis akcija. • Time su AD gotovo savršen način da se dodje do velikih iznosa kapitala. • U zamenu za akcije akcionari ulažu u društvo novac, stvari i prava. • Osim ako to nije predvidjeno osnivačkim aktom, ulozi ne mogu biti u radu i uslugama društvu.

32. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Dva načina osnivanja: • Simultano - Bez javnog upisa akcija • Sukcesivno - Sa javnim upisom akcija • Zatvoreno akcionarsko društvo nastaje primenom simultanog načina osnovanja, kada osnivači otkupe sve akcije • Otvoreno akcionarsko društvo nastaje primenom sukcesivnog načina osnivanja kada osnivači otkupe jedan deo akcija, a za ostatak se upućuje javni poziv za upis akcija

33. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Drušvo se registruje (upisuje u registar) kada se uplati najmanje 50% ugovorenih uloga u novcu, tj. nominalne vrednosti upisanih akcija (ostatak se uplaćuje najkasnije u roku od dve godine od upisa u registar) • Osnivanje se završava sazivanjem osnivačke skupštine, na koju se pozivaju svi akcionari • utvrđuje se da li su upisani ulozi uneti u društvo, • prihvata se procena vrednosti nematerijalnih uloga, • imenuje se generalni direktor i članovi upravnog odbora

34. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Organi upravljanja akcionarskog društva: • Skupština akcionara • Upravni odbor • Direktor • Nadzorni odbor (ili interni revizor ili odbor revizora)

35. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Skupština je najviši organ upravljanja • Čine je svi akcionari • Skupština akcionara odlučuje o: • Normativnim pitanjima (statut, akt o osnivanju) • Finansijskim pitanjima (usvajanje finansijskih izveštaja, raspodela dobitka i pokrivanje gubitka, povećanje ili smanjenje osnovnog kapitala, visina naknada) • Izboru i razrešenju članova upravnog odbora, nadzonog odbora, revizora, likvidatora • Statusnim pitanjima (statusne promene, prestanak društva)

36. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Godišnja skupština – saziva se po završetku poslovne godine (jednom godišnje) radi usvajanja finansijskih izveštaja i odlučivanja o raspodeli profita • Vanredna skupština – saziva se po potrebi • Sazivači vanredne skupštine su: • Upravni odbor • Likvidator društva • Manjinski akcionari, koji imaju najmanje 10% akcija sa pravom glasa o predloženom pitanju

37. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Upravni odbor ima otvoreno akcionarsko društvo • Zatvoreno akcionarsko društvo ima direktora ili upravni odbor • Članove upravnog odbora bira skupština • Članovi upravnog odbora otvorenog AD biraju se primenom kumulativnog sistema glasanja(broj glasova se množi brojem članova upravnog odbora, a tako utvrdjen broj glasova svaki akcionar može dati jednom kandidatu ili ih po volji raspodeliti svim kandidatima) • Predsednika upravnog odbora biraju članovi upravnog odbora • Predsednik upravnog odbora je generalni direktor društva, ako osnivačkim aktom nije drugačije odredjeno • Upravni odbor održava najmanje 4 redovne sednice godišnje

38. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Nadležnosti upravnog odbora: • Upravljanje razvojem društva • Kontrola rada izvršnih direktora • Kontrola tačnosti finansijskih izveštaja • Utvrđivanje i odobravanje poslovnog plana • Sazivanje skupštine, utvrđivanje dnevnog reda i predloga odluka • Izveštavanje skupštine o planiranoj poslovnoj politici • Izbor i razrešenje izvršnih direktora

39. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Izvšni odbor je izvršni organ upravnog odbora (obavezan za otvorena akcionarska društva) • Predsednik izvršnog odbora je generalni direktor društva • Izvršni odbor sprovodi odluke upravnog odbora direktora i vodi tekuće poslovanje

40. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Pored navedenih organa kod otvorenih AD može se odrediti (kod kotiranih AD mora se odrediti) da društvo ima internog revizora, nadzorni odbor ili odbor revizora. • Nadležnosti ovih lica: • Praćenje i kontrola poslovanja • Kontrola finansijskih izveštaja • Davanje mišljenja o nezavisnom revizoru i ugovorima između društva i članova upravnog odobora • O svojim nalazima i mišljenju podnose izveštaj skuštini akcionara

41. AKCIONARSKO DRUŠTVOakcije • Po našem zakonu AD može emitovati: • Obične (redovne) akcije • Preferencijalne akcije

42. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Obične akcije daju: • Pravo upravljanja (1 akcija - 1 glas) • Pravo na isplatu dividendi (posle isplate dividendi na preferencijalne akcije) • Pravo na učešće u raspodeli likvidacionog viška • Pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija i raspolaganjama akcija • Kako obične akcije uvek daju ista prava vlasnicima obične akcije uvek predstavljaju jednu klasu akcija.

43. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Preferencijalne akcije mogu biti podeljene u dve ili više klasa • Svaka klasa akcija daje akcionarima različita prava: • različite stope dividendi, • različita prava participacije u raspodeli dividendi, • različita prava kumuliranja potraživanja prema društvu • U odnosu na obične akcije, preferencijalne akcije daju pravo prvenstva: • U isplati dividendi (kumulativno, participativno) • U naplati iz ostatka likvidacione ili stečajne mase društva

44. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Kumulativne preferencijalne akcije daju pravo naplate kumulirane neisplaćene dividende u određenom vremenskom periodu (3-5 godina) pre isplate dividende na obične akcije • Participativne preferencijalne akcije daju prvenstvo naplate određenog fiksnog procenta dividende pre isplate dividendi na obične akcije • Konvertibilne preferencijalne akcije daju pravo njihovog pretvaranja u obične akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija

45. AKCIONARSKO DRUŠTVO • Kao kompenzaciju za prvenstvo u ostvarivanju imovinskih prava preferencijalne akcije ne daju pravo glasa u skupštini (izuzev ako to nije predviđeno osnivačkim aktom društva)