350 likes | 728 Views
ALEKSANDAR KARADJORDJEVIC (16.12.1888.-09.10.1934.). Aleksandar je bio drugi sin kralja Petra I kneginje Zorke . Bio je prvi kralj Kraljevine Srba,Hrvata I Slovenaca .
E N D
Aleksandar je bio drugi sin kralja Petra I kneginjeZorke. • Bio je prvikraljKraljevineSrba,Hrvata I Slovenaca. • Kasnijeje bio kraljKraljevineJUgoslavije.1929.godine u narodnojskupstinizaveo je sestojanuarskudiktaturu. • 1931.godine doneo je Oktroisaniustav.
Наплануунутрашњеполитике, у Kraljevini СХС iдошлоједоозбиљнедржавнекризеизазванезаоштренимпартијским и међунационалнимодносима. • Непрестанаполемикаизмеђувладинихрадикала и посланикаопозицијепредвођених ХСС-омједовеладотогадагодине 1928. радикалскипосланикПунишаРачићубијеПавлаРадића и ЂуруБасаричека и тешкораниоСтјепанаРадића, којијекаснијеподлегаоповредама. • Новивођа ХСС јепостаоВладкоМачек.
КраљАлександарје, користећинередеизазванеатентатомкаоповод, завеодиктатуру 6. јануара 1929. године (познатакаошестојануарскадиктатура) и укинуоустав. • ДеопосланикаХрватскестранкеправа (АнтеПавелић) одлази у иностранство и ствараусташкуорганизацију. У Македонијијачајупробугарскиелементи. • Краљје 3. октобрапреименоваодржаву у КраљевинаJugoslavija. Уместонаслеђенихисторијскихпокрајина, реорганизуједржавнууправустварајућидеветбановина и градБеоград.
ПоштојеКраљпроцениодасусеполитичкеприлике у земљисмириле, прогласиоје1931. новиУстав (тзв.Октроисаниустав). • Уверендаћеседржавнакризатрајнорешититекстварањемјугословенскенације, краљАлександар I јепокушаодатајциљоствариспровођењемполитикетзв. „интегралногјугословенства“, којасепоказалакаонеуспешна.
У спољнојполитици, интензивнојерадионасклапањумеђудржавниходбрамбенихсавезаусмеренихпротивсилакојесутежилеревизијиВерсајскогсистемамировнихуговора. Његовомзаслугомстворенаје 1921. • Mala Antanta(Kraljevina CXC,Rumunija иCehoslovacka). СавезсаFrancuskomсклопљенје 1927, а 1934. образованјеBalkanski savez измеђуJugoslavije,Rumunije,Turske иGrcke.
PUT U MARSEJ • Свита, сакраљемначелу, кренулајесажелезничкестаницеTopcideruвозомдоKosovske Mitrovice, а затимаутомобиломпрекоCetinja, гдејекраљАлександарпосетиокућу у којојјерођен. • ИзлукеZelenika јеразарачемЈугословенскекраљевскеморнарицеДубровникиспловиозаФранцуску.
ЧимсеДубровникпримакао Marseju, францускиескадрониспловиоимје у сусретизратнелукеTulona. У уторак,9.oktobra 1934. године, тачно у 16 часовакраљјенапустиопалубујугословенскогразарача и наставиомоторнимчамцемдоБелгијскогкеја. Званичандочекпопротоколупредвиђеноједабуде у Паризу, гдејетребалодагадочекапредседникРепублике.
У МарсејусугадочекалисамоминистариностранихпословаЛујБарту и генералZozef Zofr, чланвисокогратногсавеза.
Svecanapovorka • КраљАлександар у пратњиБартуа и генералаЖоржасеоје у отворенаутомобилдележ. Иакојебиопредвиђенблиндиран и потпунозатворенаутомобил, онје у последњеммоментузамењен, наводнопонаређењуминистраБартуа.Краљјеседеоназадњемседиштунадеснојстрани, а налевојминистарБарту. НаместусувозачаседеојегенералЖорж, а узњегавозач и службенолице, Бертелени.
Нештопосле 16 часовасвечанаповоркајекренула. Испредаутомобила у комесеналазиокраљ, ишлису 18 полицајаца у параднимуниформама, накоњима, саисуканимsabljama. Збогкоњичкогескадрона, целаколонасекреталаокодесеткилометараначас. Изакраљевогаутомобиланалазилосевозило у којемсуседелиминистариностранихпословаBogoljub Jevticи Пијетри. ПоворкајелаганопролазилаавенијомКанбријер, главномулицом у Марсеју. Саједне и другестране, натротоару, стајалајемасанарода и поздрављалауваженоггоста.
SMRT KRALJA ALEKSANDRA • КадасукраљеваколастигланатргиспредпалатеБерзе, око 16 часова и 20 минута, једаначовекискочиојеизгомиле, носећи у деснојруцибукетцвећа и нафранцускомвикнуо:„Живеокраљ!“.
ПуковникПиоле, којијебионајближидогађају, сакоњајесабљомубицуоборионаземљу. Атентаторје и у паду, саземље, наставиодапуцанасвеокосебе. Затимсудваполицајцаиспалилинеколикохитаца у атентатора, којијевећбиооборен.
Краљјележаонепомичанназадњемседиштуаутомобила, министарБартујебиопогођен у деснунадлактицу, а генералЖоржпогођенсавишезрна у грудникош, надлактицу и стомак. Збоггужвенаулици, аутомобилсарањенимкраљеммилеоједополицијскестанице, гдејекраљупруженапрвапомоћ. Међутим, лекариништанисумоглидаучинејерсуранебилесмртоносне. Неколикоминутапосле 17 часовакраљАлександар I КарађорђевићодЈугославијеиздахнуојенедолазећисвести.
Лекарисуутврдилидајеједанметакпогодиодеснустрануgrudi, у пределуjetre, а затимушаоtoraks. Нателусубилетриране: погођенисулеваruka,rameиlopatica. • МинистарБартујепребачен у операционусалуболницеБожијидом, гдејеиздахнуо у 17 часова и 40 минута.
Смрт атентатора Черноземског • Атентатор, Владимир Георгијев Керин, звани Vlado Cernozenski, погођен са више метака у тело, исечен ударцима сабље и линчован од гневне масе, пребачен је у канцеларију марсејске службе безбедности, где је и умро, не изговоривши ни једну реч. Код атентатора је пронађен чехословачки пасош на име Петрус Келеман, два пиштоља,mauzer и valter, две bombe, busolu и 1.700franaka. Пасош је издао чехословачки конзулат у Загребу. Убица је имао на десној руци истетовирану мртвачку главу и две укрштене кости, а изнад четири слова, ВМРО. • Након овог атентата, многи Makedonci, Albanci, Hrvati и противници монархије су сматрали Черноземског за хероја који је устао против тираније
Последице • Француска полиција је ухапсила тројицу преживелих атентатора (Поспишил, Рајић и Мијо Краљ) и сазнала да су инструкције добили од Анте Павелића и EugenaKvaternika. Француска одмах тражи од Италије изручење ове двојице, али Мусолини то одбија, да се не би открила његова умешаност. Касније, Мусолини хапси Анте Павелића и Еугена Кватерника, и они неко време проводе у италијанском затвору. Тројица преживелих атентатора су осуђени у Француској. • Смрт краља Александра узбуркала је целокупну југословенску јавност. Пошто је најстарији Александров син Petar био малолетан, трочлано намесништво је преузело улогу краља. Намесништвом је доминирао краљев брат кнез Pavle Karadjordjevic.