MOBING NA RADNOM MESTU ALEKSANDAR ILIĆ

1. MOBING NA RADNOM MESTU ALEKSANDAR ILIĆ

2. KURS “MOBING I ZAŠTITA OD MOBINGA”akreditacija po odluci Zdravstvenog Saveta Srbije br. 153-02-371/2010-02. Broj D-1-595/10 • Šta je mobing? • Uzroci nastajanja mobinga • Reakcije na mobing • Posledice • Pomoć žrtvama i prevencija

3. TERMINOLOŠKA RAZNOLIKOST • Reč mobing (mobbing) potiče od engleskog glagola to mob koji se prevodi kao bučno navaliti, nasrnuti u masi, maltretirati (uznemiravati) nekoga i imenice “mob” koja znači rulja, gomila, ološ, ... • U švedskoj, nemačkoj i italijanskoj stručnoj literaturi obično prihvata termin bez “prevođenja” • U zemljama engleskog govornog područja nailazimo na termine bullyng (maltretiranje učenika u školi ), a u SAD employee abuse – maltretiranje zaposlenog, workplace terrorism, workplace bullying, itd. • Postoji i veliki broj termina kojim bi se mobing mogao prevesti na srpski jezik: moralno zlostavljanje, psihološko mlatretiranje, psihološki teror, …

4. POČETNA ISTRAŽIVANJA • Mobing nije novi fenomen i postoji od kad postoji ljudski rod i želja pojednica za vlašću, ponižavanjem drugih, osećaj ljubomore, zavisti, mržnje,... • Sistematsko naučno istraživanje mobinga počelo je krajem prošlog veka i vezuje se za Heinza Leymann-a (1932-1999), nemačkog psihologa koji je živeo u Švedskoj • U nauci (Konrad Lorenz) terminom mobing označavalo se ponašanje nekih vrsta životinja koje se udružuju protiv jednog svog člana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, terajući ga ponekad i u smrt • Sličnu pojavu u radnoj sredini Leymann je nazvao mobingom, odredio je njegova obeležja, posledice po zdravlje, a osnovao je i kliniku za pomoć žrtvama mobinga

5. LEYMANOVA DEFINICIJA • Heinz Leymanna je kao vodećeg stručnjaka (uveo reč “mobing” u naučni vokabilar) daje sledeću definiciju: • "psihički teror ili mobing je neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji potiče od jedne ili više osoba, sistematski je usmeren protiv pojedinca koji se zbog toga nalazi u bespomoćnoj i nezaštićenoj poziciji, koje se ne može osloboditi zbog postupaka mobinga koji se neprestano ponavljaju. • Ovi postupci se vrše često (najmanje jednom nedeljno) i tokom dužeg vremenskog perioda ( najmanje 6 meseci). Usled čestog ponavljanja i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja dolazi do posledica mentalne, psihosomatske i socijalne prirode".

6. MOBING U ZAKONU • “Mobing je psihičko maltretiranje koje se ponavlja putem akcija čiji je cilj ili posledica degradacija radnikovih radnih uslova, koje mogu uzrokovati napad i naneti štetu ljudskim pravima i ljudskom dostojanstvu, naneti štetu fizičkom i mentalnom zdravlju i kompromitovati žrtvinu profesionalnu budućnost”(Zakon socijalne modernizacije 2002 – Farancuska) • Posebni zakoni postoje u Švedskoj, Norveškoj, Finskoj, Danskoj, Belgiji i Švajcarskoj • Saglasno tome poslodavac je krivično odgovoran, a žrtva može tražiti odštetu

7. PRIMER – DEO I • Trideset jednogodišnja službenica U. G. radi kao sekretarica rukovodioca u jednoj srednjoj firmi. • Posle petogodišnjeg rada zbog dobrog obavljanja posla dobija priliku da krajem sledeće godine radi kao šef. • Time je položena klica za neprijateljstvo i zavist među kolegama…

8. KONFLIKT-MOBING Konflikt se opisuje kao: • "kontroverza, razlika u mišljenju ili otpor". Mobing uvek počinje jednim takvim konfliktom. • Otuda mobing treba posmatrati kao "preterani konflikt" koji se nakon izvesnog vremena razvija iz jednog konflikta. • To se ponekad desava vrlo brzo, a nekada tek nakon nekoliko nedelja ili meseci. Otuda tamo gde se dešava mobing uvek mora postojati i konflikt. • S druge strane, postojeći konflikt ne mora uvek da izraste u mobing.

9. UZNEMIRAVANJE- MOBING Odnos između "mobinga" i "uznemiravanja" je sličan. • Glagol "uznemiravati" znači "stalno ometati ili ljutiti", "iznurivati", "nervirati (neprijatelja) stalnim napadima". • Stoga postupci koji se mogu smatrati mobingom skoro uvek predstavljaju određeni oblik uznemiravanja. Zato se u SAD "mobing" definiše kao: • Zlonamerno uznemiravanje".

10. VRSTE MOBINGA Polazeći od smera mobizirajućih akcija, mobing može biti: • Vertikalni: pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika; ili jednog po jednog radnika dok ne uništi celu grupu (strateški mobing,bossing); jedna grupa radnika (podređenih) mobizira jednog predpostavljenog • Horizontalni: mobizirajuće akcije se događaju među radnicima koji su u istom položaju u hijerarhijskoj organizaciji • U stručnoj literaturi se takođe sreće klasifikacija na: strateški i emotivni mobing • Strateški se vezuje za dogovor upravljačke garniture o potrebi racionalizacije i udaljavanja jednog broja radnika sa radnog mesta (višak zaposlenih) • Takve situacije se najčešće dešavaju u procesu privatizacije, reorganizacije, restruktuiranja, udruživanja,

11. MOBING NA RADNOM MESTU • Nastanku mobinga doprinose : • nedovoljno transparenta atmosfera • jaka hijerarhijska organizaciona struktura • nedostaci u internom informisanju • neadekvatno ponašanje rukovodstva • nedovoljno razgraničena nadležnost i podela zadataka • nedostaci u rukovođenju personalom • potiskivanje svađa i konflikata • preduzimanje mera reorganizacije, velika konkurencija i pritisak da se uspe

12. Heinz Leymann (1996) razlikuje sledeće faze 1.Svakodnevni konflikti 2. Početak mobinga i psihološkog terora 3. Pogreške i zloupotrebe, često i nelegalne, od odgovornih za upravljanje ljudskim potencijalima 4. Isključivanje iz radne sredine Italijanski model: 1.ciljani konflikt- indidivua se žtvuje i na nju se usmerava konflikt 2. počinje mobing- aktivnostima koje stvaraju osećaj neprijatnosti 3. prvi psihosomatski simptomi- osećaj nesigurnosti, nesanica, želudačne smetnje 4. greške i zloupotrebe lica odgovornih za ljudske resusrse- negiranje problema žrtve 5.ozbiljno pogoršanje psihičkog i fizičkog zdravlja 6. isključenje iz radne sredine (dobrovoljni odlazak, penzionisanje, samoubistvo, napad na mobera, FAZE MOBINGA

13. PRIMER- DEO II • .. zavist se pretvara u opipljivu antipatiju. • Sada U. G. više ništa ne može da radi kako treba • Prvo se prestaje sa jutarnjim pozdravljanjem, onda U. G više ne može da učestvuje u razgovorima. • Pauzu za ručak mora da provodi sama. • Dokumenta nestaju, termini se ne prenose, faksovi nepročitani završavaju u đubretu….

14. Napadi na ličnost i njen socijalni ugled: Širenje tračeva. Ponižavanje pred drugima. Ismejavanje. Iskorišćavanje-ogoljavanje slabosti. Sumnje o mentalnoj bolesti žrtve. Zadirkivanje zbog fizičkog hendikepa ili privatnog života Komentari- približavanja seksualne prirode. Napadi na socijalne odnose i komunikaciju: Uskraćivanje kontakta Isključivanje iz razgovora Stalno prekidanje Vikanje na žrtvu Davanje nepotpunih instrukcija Premeštanje na mesta udaljena od kolega Ponižavajući gestovi-mimika POSTUPCI MOBINGA

15. Napadi na kvalitet rada: Namerno podcenjivanje radnih doprinosa. Oduzimanje polja odgovornosti Uskraćivanje informacija. Dodeljivanje besmislenih-ponižavajućih zadataka Uskraćivanje radnih zadataka i sredstava (sindrom “praznog stola”) Zatrpavanje radnim zadacima (sindrom “punog stola”) Napadi na zdravlje: Primoravanje na rad koji šteti zdravlju Pretnja da će se upotrebiti telesno nasilje Namerno izazivanje stresa Direktno nasilje Uskraćivanje godišnjih odmora i slobodnih dana Fizički napadi Seksualno zlostavljanje POSTUPCI MOBINGA

16. POSLEDICE MOBINGA

17. PRIMER- DEO III • …. jedna sasvim mlada koleginica posmatra stalne napade na U. G. • I pokušava u razgovoru sa više kolega da postigne poboljšanje ali • - bez uspeha….

18. LIČNI MOTIVI MOBERA • antipatija, zavist, ljubomora, • strah da će se izgubiti radno mesto/položaj • ventil za frustracije ili osveta • “kažnjavanje” žrtve mobinga zbog ponašanja koje se ne uklapa u obrazac (strana kultura, način rad, itd)

19. “poštenjaci”-koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti u radu mladi tek zaposleni ili oni pred penzijom lica koja žele više samostalnosti u radu ili bolje uslove oni koji traže priznanje svog rada i veće zarade Višak radne snage Pripadnici manjinskih grupa Različite religije Drugačijeg etničkog porekla Različitog pola (žena u grupi muškaraca, ili obrnuto) Kreativne osobe Lica koja često odsustvuju sa posla ŽRTVE

20. REAKCIJE • Idelane žrtve:odgovorne, motivisane, savesne, osetljive na priznanje i kritiku i ličnosti sa visokim osećajem za socijalnu pravdu Reakcije : • Početno samookrivljavanje- pomisao da je sigurno nešto pogrešilo/a ili je za nešto kriv/a • Usamljenost- osećaj da se samo njemu to događa. Izbegavanje da se o tome priča, početna podrška u porodici koja se kasnije napada- dvostruki mobing • Lično obezvređivanje- ne mogu rešiti problem jer sam nesposobna, ništa ne vredim,...

21. PRIMER- DEO IV • ...Pošto U. G. u medjuvremenu pati od glavobolja, ide na posao sa obaveznim «bolovima u stomaku»i koncentracija je jako narušena, • sa koleginicom koja joj pomaže ide do člana saveta preduzeća, • i konačno se obraća i nadređenom...

22. Za žrtve unositi postupke mobinga u dnevnik (npr. sa datumom, vremenom, svedocima, posledicama) da bi se kasnije moglo dokazati učiniti da i drugi vide napade savladati strategije za savlađivanje stresa (vežbe opuštanja, sport, itd) stvoriti izvore snage (aktivnosti u slobodnom vremenu, razgovori sa porodicom i prijateljima) Za kolge/koleginice Važno je: Umešajte se i pomozite što je moguće ranije! Pokažite hrabrost! Čak i sami razgovori u krugu kolega mogu pokazati rezultate. Ali nemojte se odmah odlučiti za stranu, već prvo ispitajte pozadinu situacije. Može pomoći diretno obraćanje moberu i otvoreno osuđivnje postupaka mobinga. Zavisno od pojedinačnog slučaja, informisati člana preduzeća -zaduženog za kadrove SAVETI

23. ...sada je slučaj mobinga postao javan. U ustanovi se dogovaraju o strategiji koji treba primeniti i trude se da razgovaraju sa «moberima». Istovremeno se uvode grupe za razgovor «Savladavanje konflikata – za dobru atmosferu u ustanovi». Većina mobera polako menja svoje ponašanje prema U.G. Situacija na poslu je opet znatno opuštenija. Ali glavobolje U. G. se samo jako sporo poboljšavaju. Preko MobbingLine-a (telefonske linije za mobing) saznaje od specijaliste, da one mogu trajati još neko vreme. Preporučuju joj se određene vežbe za opuštanje. PRIMER- DEO V

24. PRIMER- DEO VI • Postepeno U. G. počinje da se raduje novim poslovnim izazovima

25. Širenje znanja- edukacija (zaposlenih, rukovodećih struktura, lica zaduženih za ljudske resurse, članove sindikata, savetodavce,..) Istraživanje raširenosti i karakteristika pojava (na nivou ustanove i šire) Posebni programa pomoći Medijska promocija Štampani materijali Posebni programi specijalizacija Intervencije za žrtve informativni razgovori farmakološka pomoć, psihoterapija, grupe za samopomoć Prevencija Primarna- edukacija Sekundarna- terapija Tericijalna- rehabilitacija Zakonska regulativa ŠIRENJE ZNANJA I POMOĆ ŽRTVAMA

26. PREPORUKE POSLODAVCIMA • unutar ustanove urediti mesto za protužbe i «dopuštati» pritužbe • sprovoditi kurseve u oblasti «ophođenje sa konfliktima» i «vođenje razgovora» • obezbediti da se konflikti rešavaju u ustanovii stvoriti-podsticati ponude za savetovanja unutar ustanove • u ustanovi stvoriti atmosferu poverenja i svesti da su svi u jednom timu • kontinuirano poboljšavati politiku informisanja • učiniti odluke donesene u ustanovi transparentnim • instalirati «sistem za upozorenje na pojavu mobinga» (odsustvovanja, žalbe klijenata, posmatranje i sistematizovanje klime u ustanovi i pada efikasnosti)

27. STRUČNE SLUŽBE SINDIKATA • Edukovati i učiniti senzibilnim: • zaposlene, poslodavce i rukovodioce za probleme, uzroke i posledive mobinga (leci, pamfleti, okupljanja personala) • zajedno sa poslodavcem podsticati prevenciju mobinga • direktno pomoći žrtvi (lični razgovori, savetovanja o nošenju s konfliktima, materijal sa informacijama) • upoznati se sa (odn. uključiti) eksternim ponudama za savetovanje