3. Predstavljenje raznih tipova informacija 4. Jedinice za merenje količine informacija

1. 3. Predstavljenjeraznihtipovainformacija4. Jedinice za merenje količine informacija Osnovi informatike Osnovi informatike

2. Analogni i digitalni signali • Informacija se može predstaviti u obliku neprekidnih (analognih) i prekidnih (cifarskih, digitalnih, diskretnih) signala. • Analogna informacija ima neprekidan skup vrednosti i može se menjati u svakom momentu vremena za neku veličinu (govor, muzika, temperatura,pritisak) • Digitalna informacija ima ograničen skup vrednosti i može se menjati samo u određenim momentima vremena. Osnovi informatike

3. Digitalni i analogni signal Osnovi informatike

4. Diskretizacija signala • Diskretizacija (kvantovanje) je proces transformacije neprekidnog (analognog) signala u diskretni (digitalni). • Računari i ostali digitalni uređaji koriste digitalne signale. • Digitalni signali računara su binarne signali koji su ograničeni samo na dve vrednosti: nula i jedan. • Prednosti digitalnog signala su: • jednostavnost- nedvosmislen način predstavljanja signala • mogućnost proširenja • jasnoća • brzina • mogućnost prenosa na veća rastojanja bez deformisanja. Osnovi informatike

5. Jedinice za merenje količine informacija • Bit je minimalna količina za merenje količine informacije. Bit može registrovati samo jednu od dve vrednosti :0 i1. • Bajt je veća jedinica za merenje količine informacija. Bajt se sastoji od 8 bitova. • Veće jedinice od bajta su: • 1 KB=1024 B= 210 B • 1 MB = 1024 KB= 220B • 1GB = 1024 MB= 230B • 1 TB = 1024 GB =240B • U ovim jedinicama meri se kapacitet memorije računara i veličina fajlova (datoteka). Osnovi informatike

6. Primeri: • Pretvori 20 byta u bitove • Uporedi 1KB ili 1000 Bajta • Koliko je kapacitet diska C: računara, koliko je memorije slobodno? Osnovi informatike

7. Kodiranje tekstualnih informacija • Ako se za kodiranje karaktera koristi jedan bajt, onda se može maksimalno kodirati 256 različitih karaktera. • ANSI ( Američki institut za standardizaciju) uveo je ASCII kod –američki standard za razmenu informacija,, sistem kodovanja, koji je postao međunarodni standard za kodiranje simbola. • U ASCII kodu se umesto binarnih kodova simbola koriste njihovi dekadni ekvivalenti. • ASCII kod se sastoji iz dva dela: baznog i proširenog. Osnovi informatike

8. ASCII kod • Bazni deo ASCII koda kodira se binarnim kodovima od: 00000000 do 01111111 (dekadno od 0 do 127). • Prošireni deo ASCII koda kodira se binarnim kodovima od 10000000 do 11111111 (dekadno od 128 do 255), koja ima nekoliko varijanti koje se koriste za kodiranje nacionalnog alfabeta. • Primer : ASCII kodom kodirati reč KOD. Osnovi informatike

9. Unicode • Unikod koristi dva bajta (16 bitova) za kodiranje karaktera, što omogućava kodiranje 65536 (216)različitih simbola Unikod sadrži slova svih jezika. • Primer : Search- Character Map, Odrediti kod slova A u heksadekadnom obliku. Osnovi informatike

10. Kodiranje grafičke informacije • Svaka grafička informacija (crtež, slika, fotografija) na ekranu monitora predstavlja se pomoću više horizontalnih linija, koje se sastoje od elementarnih jedinica slike- tačaka poiksela. • Picsel (Picture Element)- element slike. • Stepen kvaliteta (jasnoće) slike zavisi od broja linija na ekranu i broja piksela u linija, čiji proizvod je rezolucija monitora.Npr 1024x768 ili 1280x1024. • U najprostijem slučaju (crno-bela slika) svaki pixel može imati dva stanja: crnu ili belu boju. Za boju jednog piksela koristi se jedan bit. Osnovi informatike

11. Dubina boje • Dubina boje je broj bitova koji se koristi za boju jednog piksela. Pa postoji: • 8-bitna boja ( 256 različitih boja) • 16-bitna boja (65536 različitih boja) • 24.bitna boja (oko 16 miliona različitih boja) • 32-bitna boja (oko 4 milijarde različitih boja) • Npr. Ako se koristi 24 - bitna boja, po 8 bitova se koristi za crvenu, zelenu i plavu boju (u RGB sistemu boja). • 255,0,0 je crvena boja, 255,255,255 je bela boja • 0,255,0 je zelena boja , 0,0,0 je crna boja • 0,0,255 je plava boja Osnovi informatike

12. RGB sistem boja Primer Odrediti koliko je memorije u KB potrebno da bi se sačuvala grafička informacija dimenzije 800x600 pri dubini boje 24 bita. Osnovi informatike

13. Formati slike • Bmp (bit map pictures) format čuva informacije o svim pikselima koji obrazuju sliku, podrazumevani je format slika kreiranih u Paintu, zauzima dosta memorije. • Jpeg (jpg) format je široko rasprostranjen jer informaciju o svakom pikselu zamenjuje informacijom o grupi piksela, što smanjuje veličinu fajla 5 do 6 puta, a da se značajno ne promene svojstva slike. • Gif format za memorisanje grafičke informacije koristi 8-bitnu boju (maksimalno 256 različitih boja), ograničavajući paletu boja. Osnovi informatike

14. Kodiranje zvučne informacije • Računar sa zvučnom karticom, zvučnikom i mikrofonom omogućava digitalizaciju, čuvanje i reprodukciju zvučnog signala. Mikrofon pretvara zvučni talas u električni signal, koji dalje zvučna kartica kodira, pretvarajući ga u niz nula i jedinica. • Kvalitet ovakve analogno digitalne transformacije karakterišu: • rezolucija –predstavlja broj nivoa kvantovanje. Npr. 8 bitova se koristi za 256 nivoa, 16 bitova za 65536 itd • Frekvencija diskretizacije je broj pretvaranja analognog signala u digitalni u jednoj sekundi, meri se u Hz. Osnovi informatike

15. Primer • Izračunati koliko je memorije potrebno za registrovanje zvučnog fragmenta trajanja 2 sekunde pri frekvenci diskretizacije 20kHz i rezoluciji 16 bita. • Rešenje: 2*20000*16= 640000 bitova= 80000 bajta=78KB. • Zvučni fragment mogu se sačuvati u formatu .wav koji je dost obiman, pa se najčešće koristi format .mp3. Osnovi informatike

16. Pitanja: • Navedi dva osnovna oblika signala. • Objasni analogni signal • Objasni digitalni signal. • Definiši pojam kvantovanja • Navedi jednice za merenje količine informacije. • Objasni osnovni i prošireni deo ASCII koda. • Navedi prednost Unicoda. • Šta je pixel? • Navedi dve osnovne karakteristike slike. • Šta je dubina boje? • Kako se zove sistem boja koji koristi 24-bitnu dubinu boje? • Navedi i objasni osnovne formate slike. • Navedi dve osnovne karakteristike analogno digitalne konverzije zvuka.