Prvo i drugo poglavlje

1. SREDA, 7. mart Prvo i drugo poglavlje

2. INVESTICIJE • U MAKROEKONOMIJI SE  INVESTICIJAMA SMATRAJU SAMO ONI TOKOVI KOJI VODE STVARANJU NOVOG KAPITALA (I=∆K) • Dakle, pazite! U investicije će spadati: • investicije u osnovna sredstva, to je kada preduzeća kupuju (u zemlji ili inostranstvu, svejedno) postrojenja i opremu; • investicije u stambeni prostor, to je kad domaćinstva kupuju nove stanove, kuće, itd. • investicije u zalihe (ako se zalihe smanje, ova komponenta biće negativna)

3. u dnevoj štampise u “investicije” ubraja i kupovina postojeće imovine ili finansijskih instrumenata.  • to je preraspodela, a ne investicija • dakle, ni strane direktne investicije  -   ne moraju biti investicije u makroekonomskom smislu! • Preciznije, ako je reč o kupovini nove opreme i novih postrojenja, jedino tada je transakcija tekuća i dolazi do rasta BDP, usled rasta I iz izraza Y=C+I+G+NX.  Sve druge kupovine, samo predstavljaju prenos vlasništva! Tehnički, to se beleži ovako.

4. Portfolio investicije • predstavljaju kupovinu ili prodaju • inostranih obveznica, akcija ili drugih hartija od vrednosti, • što spada u trgovinu finansijskom imovinom i nikada ne uvećava BDP • dakle, to nisu investicije u makroekonomskom smislu • ali zabuna nastaje jer se one pod tim imenom beleže u kapitalnom delu platnog bilansa ... tu ima i teškoća druge vrste...  ali ide nekako,,,

5. Dinamika • Pravilo 72 • Ako podelite broj 72 sa nekom stopom rasta dobijate vreme za koje će se originalna veličina udvostručiti • t = 72/r • Ako uzimam kredit na 10 godina uz kamatu 7%, iznos kredita koji vraćam je dvostruko veći od pozajmljenog iznosa

6. dostizanje

7. Primer: Srbija i Grčka

8. 6000 4400

9. A tek što su rezultati nestabilni…

10. Kina - bila najrazvijenija na svetu pre nekih 700 godina.

13. U normalnim vremenima, inflacija je tesno vezana za fazu privrednog ciklusa Stopa inflacije je obično prociklična: raste u periodima ubrzanja privredne aktivnosti i padasa njenim usporavanjem. Stepen iskorišćenosti kapaciteta - dobar indikator cikličnih kretanja. Nasuprot tome, stopa nezaposlenosti je kontraciklična

14. Kolika će biti stopa inflacije • Ako zamrzavate cene? • Limitirate marže? • Putin • Petrović

15. DVA KANALA UTICAJA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA NA REALNU EKONOMIJU • investicije su prvi kanal • Drugi je • potrošnja domaćinstava. Kada cene akcija rastuljudi smatraju da su bogatiji i troše više. • Šta je osnovna karakteristika finansijskih tržišta? • izrazita fleksibilnost cena

16. Koje još poznajete tržište na kome su cene fleksibilne? • Tržište nekretnina • Devizni kursevi • Kamatne stope • Cene akcija

18. Dinamika: Hoće li zemljotres, tj. predstojeća rekonstrukcija u Australiji povećati BDP? Kratak odgovor je – neće. • Pitanje je u stvari ie li razaranje dobro za privredu "Are Wars Good for the Economy? Ili na linku broken window • Ovih 200 milijardi dolara za rekonstrukciju MORAJU ODNEKUD DA DOĐU – oni nisu rezultat tehničkog progresa • Novac za rekonstrukciju je novac koji NIJE POTROŠEN NEGE DRUGDE, svaki dolar ima oportunitetni trošak, tj. neku izgubljenu dobit

19. Prvi –rast u eur, drugi- stope rasta Vidim trend I još nešto Vidim cikluse

20. Nezaposlenost:kontraciklična, zaostajuća varijabla Inflacija je prociklična ali zaostajuća varijabla, dostiže vrh jedan kvartal nakon što ga BDP već dostigne. Kratkoročna kamatna stopa i zaposlenost su strogo prociklični.

21. P – peak,vrh; T-through, dolja Proizvodnja, zaposlenost, plate,velikoprodajne cene i kamatnestope su prociklične i koincidirajuće, dok su maloprodajne cene blagokasneća varijabla.

22. “Morski” i “slatkovodni” ekonomisti • Kejnzove stavove zastupaju „morski” ekonomisti - (Harvard, MIT, Jejl, Stanford, Berkli). • „Slatkovodni” – monetaristi iz Čikaga, Ročestera ili Minesote. • U Evropi manje očigledno: • britanski i francuski ekonomisti više • naginju kejnzijancima • nemački i švedski ekonomisti -monetaristi

23. Poslednjih godina – renesansa kejnzijanizma • političari u Francuskoj iNemačkoj se zalažu za aktivniju fiskalnu i monetarnupolitiku. • Kasnije ćete u ovoj knjizi naći objašnjenje zbogčega novi naglasak na aktivističke politike u stvari predstavljaposledicu zajedničke evropske valute, evra, koji jeuveden 1999. godine.

24. Kružni tok dohotka Porezi (C+I+G+X-Z)=Y Bruto domaći proizvod = (Y-T) Privatni dohodak C+I+G-Z Transferi Javne nabavke (G) Štednja (S) C+I+G Izvoz (X) Consumption (C) C+I Neto porezi (T) Država (T-G) Investment (I) Uvoz (Z) Privatni sektor Ostatak sveta (S-I) (X-Z)

25. X-Z G I C Figure 2.3 (a) Počinjemo tako što sabiramo (agregiramo) sve na finalna dobra i usluge proizvedene u zemlji

26. X-Z G I GDP C Figure 2.3 (b) Ovu sumu nazivamo bruto domaćim proizvodom (BDP)

27. X-Z Amortizacija G I BDP NDP C Kada oduzmemo amortizaciju, dobijamo neto domaći proizvod

28. X-Z Amortizacija Posredni porezi G I BDP NDP C Tržišne cene razlikuju se od faktorskih cena za iznos posrednih poreza (i subvencija)

29. X-Z Amortizacija Posredni G porezi I BDP NDP Nacionalni C dohodak Nacionalni dohodak je dohodak proizvodnih faktora

30. X-Z Amortizacija Posredni G porezi I BDP NDP Lični Nacionalni dohodak C dohodak Da (minus neisplaće-ne zara-de, korpo-rativni porezi, doprinosi za soci-jalno osiguranje)

31. X-Z Amortizacija Posredni G porezi I BDP NDP Lični Lični Nacionalni dohodak raspoloživi C dohodak dohodak ...

32. Lični raspoloživi C dohodak ...koji se S

33. X-Z Amortizacija Posredni G porezi I BDP NDP Lični Lični Nacionalni dohodak raspoloživi C dohodak dohodak

36. da li jebudžetski deficit izazvan pozitivnom neto privatnomštednjom, • da li je rastom izvoza stvorendohodak koji rezidenti jednostavno stavljaju na štednju, odnosno • da li je pad domaće investicionepotrošnje izazvao recesiju koja je smanjila uvozi poreske prihode, stvarajući tako suficit tekućegbilansa i/ili budžetski deficit.

37. Tabela 2.7 Ključna bilansna jednakost 2006. godine(% BDP) Tabela2.7 Bilansne jednačine u 1999 (% of GDP)