540 likes | 790 Views
Poglavlje 3. Preferencije. Racionalnost u ekonomici. Bihejvioristički postulat : Iz skupa svih raspoloživih odluka donosilac odluke uvek bira onu koju najviše preferira. Dakle, da bi modelovali odluke potrošača, moramo prvo modelovati preferencije potrošača. Relacije preferencija.
E N D
Poglavlje 3 Preferencije
Racionalnost u ekonomici • Bihejvioristički postulat:Iz skupa svih raspoloživih odluka donosilac odluke uvek bira onu koju najviše preferira. • Dakle, da bi modelovali odluke potrošača, moramo prvo modelovati preferencije potrošača.
Relacije preferencija • Poredeći dve različite korpe dobara, xiy, imamo: • striktne preferencije: xse preferira više nego y. • slabe preferencije: xse preferira barem toliko koliko iy. • indiferentnost: xse preferira tačno koliko iy.
Striktne preferencije, slabe preferencije i indiferentnost predstavljaju relacije preferencija. • One predstavljajuordinalnerelacije; t.j.one uspostavljajuporedakpo kome potrošač preferira različite korpe dobara.
označava striktnu preferenciju; • xy znači da je korpa dobaraxstriktno preferirana u odnosu na korpu dobaray. p p
~ označava indiferentnost; x ~ yznači da su korpe dobaraxiypodjednako preferirane od strane potrošača.
f f ~ ~ • označava striktnu preferenciju =>xyznači da je korpa dobaraxstriktno preferirana u odnosu na korpu dobaray. • ~označava indiferentnost; x ~ yznači da su korpe dobaraxiypodjednako preferirane. • označava slabe preferencije;x yznači da jexpreferirano barem toliko koliko je preferiranoy. p p
f f ~ ~ • x yiy ximplicirax ~ y.
f f ~ ~ • x yi istovremno ne važiy x implicirax y. p
f f ~ ~ Pretpostavke o relacijama preferencija • Kompletnost:Za bilo koje dve korpe dobara x i y uvek je moguće zauzeti stav da je x y ili y x
f ~ • Refleksivnost:Bilo koja korpa dobara uvek je preferirana barem toliko koliko i ona sama; t.j. x x
f f f ~ ~ ~ • Tranzitivnost:Ako je xpreferirano barem koliko iy, i ypreferirano barem koliko iz, tada je xpreferirano barem koliko iz; tj. x y iy z x z.
Krive indiferentnosti • Uzmimo referentnu korpux’. Skup svih korpi koje su preferirane podejednako kaox’predstavlja krivu indiferentnosti koja sadrži x’; • za skup svih korpivaži y ~ x’, gde je y korpa iz tog skupa.
x2 x’ ~ x” ~ x”’ x’ x” x”’ x1
x2 p p zxy x z y x1
I1 Sve korpe koje leže naI1striktno su prefe-rirane u odnosu na korpe koje leže na I2 x2 x z I2 Sve korpe saI2striktno su prefe-rirane u odnosu na korpe sa I3. y I3 x1
x2 WP(x), skup korpi koje su slabo preferirane u odnosu na x. x I(x’) I(x) x1
x2 WP(x), skup korpi koje su slabo preferirane u odnosu na x. x WP(x)sadrži I(x). I(x) x1
x2 SP(x), skup korpi koje su stiktno preferirane u odnosu na x, ne sadrži I(x). x I(x) x1
Krive indiferentnostine mogu da se seku I2 x2 I1 I1 implicirax ~ y. I2 implicira x ~ z. Zato je y ~ z. x y z x1
I2 x2 I1 implicirax ~ y. I2 implicira x ~ z. Zato je y ~ z. Ali izI1iI2vidimo da jey z, štoje kontradikcija. I1 p x y z x1
Nagibi krivih indiferenosti • Kada se uvek preferira veća količina nekog dobra kažemo da je to normalno dobro. • Ako su sva dobra normalna dobra, onda su krive indiferentnosti negativnog nagiba.
Dobro 2 Dva dobranegativno nagnuta kriva indiferentnsti. Bolje Gore Dobro 1
Ako se uvek preferira manja količina nekog dobra onda za to dobro kažemo da je neželjeno.
Dobro 2 Normalno i neželjeno dobrokriva indiferentnosti ima pozitivan nagib Bolje Gore Neželjeno dobro 1
Savršeni supstituti • Ako potrošač uvek posmatra jedinice dobra 1 i dobra 2 kao podjednako vredne, onda su ova dobrasavršeni supstitutipa će samoukupan iznosdva dobra u korpama dobara odrediti potrošačevo rangiranje korpi prema njegovim preferencijama.
x2 Nagibi su konstantni i jednaki- 1. 15 • I2 Korpe naI2imaju ukupno15 jedinica i striktno su preferirane u odnosu na korpenaI1, koje imaju ukupno 8 jedinica. 8 I1 x1 8 15
Savršeni komplementi • Ukoliko potrošač uvek troši dva dobra u fiksnim proporcijama (npr. jedan-jedan), onda su ta dobrasavršeni komplementii jedinobroj parovajedinica dva dobra određujerangiranje različitih korpi prema preferencijama potrošača.
x2 45o Svaka korpa(5,5), (5,9)i(9,5)sadrži5 parova pa je zato jednako preferirana. 9 5 I1 x1 5 9
x2 45o Pošto svaka korpa(5,5), (5,9)i(9,5)sadrži5 parova, svaka je manje preferirana od korpe(9,9)koja sadrži 9 parova. I2 9 I1 5 x1 5 9
Preferencije koje pokazuju postojanje zasićenja • Korpa dobara koja je striktno preferirana u odnosu na sve druge korpe predstavljatačku zasićenja.
x2 Tačka zasićenja x1
x2 Bolje Bolje Tačka zasićenja Bolje x1
x2 Bolje Bolje Tačka zasićenja Bolje x1
Krive indiferentnosti za diskretna dobra • Dobro jebeskonačno deljivoako se može nabaviti u proizvoljnoj količini; npr.voda ili sir. • Dobro jediskretnoako se može nabaviti u količinama 1, 2, 3, … itd.; npr.avioni, brodoviilifižideri.
Pretpostavimo da je dobro2beskonačno deljivo(gas) dok je dobro1diskretnodobro (avion). Kako u ovom slučaju izgledaju “krive” indiferentnosti?
Gas “Krive” indiferentnosti predstavljaju skup diskretnih tačaka. Avioni 0 1 2 3 4
Normalne preferencije • Relacija preferencija je“normalna”ukoliko je • monotonaikonveksna. • Monotonost: Uvek se preferira više od svakog dobra (tj.ne postoji zasićenje i svako dobro je normalno).
Konveksnost: Linearna kombinacija dve korpe dobara između kojih postoji relacija indiferentnosti preferirana je (barem slabo) u odnosu na same korpe. Npr., kombinacija 50%-50%korpi dobaraxiy z = (0.5)x + (0.5)y zje barem slabo preferirana korpa uodnosu na korpuxiliy.
x x2 x+y je striktno preferirana u odnosu na x i u odnosu na y. x2+y2 z = 2 2 y y2 x1+y1 x1 y1 2
x x2 z =(tx1+(1-t)y1, tx2+(1-t)y2) je preferirana u odnosu naxiyza svako0 < t < 1. y y2 x1 y1
Preferencije sustriktno konveksneako susvekombinacijez striktno preferiraneu u odnosu na početne korpe dobara x i y. x x2 z y y2 x1 y1
Preferencije suslabokonveksneako jenajmanje jednakombinacijaz jednakopreferiranakao početne korpex i y. x’ z’ x z y y’
Nekonveksne preferencije x2 Bolje Kombinacijazje manje preferirana nego početne korpe xiliy. z y2 x1 y1
x2 Bolje Kombinacijazje manje preferirana nego početne korpe xiliy. z y2 x1 y1
Nagib krivih indiferentnosti • Nagib krive indiferentnosti merigraničnu stopu supstitucije (GSS). • Kako se izračunavaGSS?
Granična stopa supstitucije x2 GSSu tačkix’ predstavlja nagib krive indiferentnost u tačkix’ x’ x1
x2 GSS u tački x’ je lim {Dx2/Dx1}Dx1 0= dx2/dx1u tački x’ x’ Dx2 Dx1 x1
x2 dx2 = GSS´ dx1pa, u x’, GSSpredstavlja stopu po kojoj je potrošač voljan da se odrekne male količine dobra 1 za neku količinu dobra 2. x’ dx2 dx1 x1
GSS & osobine krivih indiferentnosti Dobro 2 Dva dobranegativno nagnuta kriva indiferenosti Bolje GSS < 0. Gore Dobro 1