580 likes | 1.45k Views
Odnosi s medijim a. MEDIJI KAO CILJNA JAVNOST VRSTE MEDIJA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE UPUTSTVO ZA USPOSTAVLJANJE DOBRIH ODNOSA SA NOVINARIMA TAKTIKE: KAKO SE OBRAĆAMO JAVNOSTI PREKO MEDIJA KAKO SE PI ŠE SAOPŠTENJE ZA JAVNOST. Mediji kao ciljna javnost. Značaj medija:
E N D
Odnosi s medijima • MEDIJI KAO CILJNA JAVNOST • VRSTE MEDIJA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE • UPUTSTVO ZA USPOSTAVLJANJE DOBRIH ODNOSA SA NOVINARIMA • TAKTIKE: KAKO SE OBRAĆAMO JAVNOSTI PREKO MEDIJA • KAKO SE PIŠE SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Mediji kao ciljna javnost Značaj medija: o svetu u kom živimo se informišemo preko medija ljudi su skloni da veruju novinarima
Mediji kao ciljna javnost • su jedno od područja rada u okviru odnosa s javnošću • novinari spadaju među stejkholdere • preko medija dopiremo do drugih stejkholdera • u savremenom društvu javnost i posebne grupe javnosti se najčešće konstituišu upravo preko medija
Kakva su novinari javnost Novinari su medijatori • Proaktivnost, ali ne opterećivanje • Značaj upoznavanja novinara • Konsultacije kao put ka kreiranju stvari • Uvažavanje njihove pozicije i vremena(Ko su njegovi stakeholderi: urednik, direktor, čitaoci, konkurencija... Stavimo se u njihovu poziciju)
Vrste medija • Mediji namenjeni internoj javnosti • Mediji namenjeni eksternoj javnosti Novine, časopisi, televizija, radio, telegrafske agencije, internet...
Kanali (mediji) • Novinske agencije • Štampani (dnevni, nedeljni, mesečni...) (nacionalni, regionalni, lokalni, specijalizovani...) • Elektronski (radio, televizija, teletekst, servisna TV) • Novi mediji (Internet sajtovi, e-zine, SMS, MMS, Facebook, Twitter...) • Alternativni (javne ličnosti, naučnici, umetnici, sportisti, zabavljači, ljudi od uticaja) • Knjige i filmovi • Domaći i inostrani • Trač (Gossip, Radio-Mileva...)
Razvoj dobrih odnosa s novinarima • Saradnja s medijima se zasniva na obostranom interesu!!! • Osoba zadužena za PR u preduzeću je medijator u pregovorima između šefova preduzeća i urednika/novinara!!!
Razvoj dobrih odnosa s novinarima • Znamo li ko piše o nama? • Znamo li ko bi mogao da piše o nama? • Da li smo napravili bazu podataka novinara? • Da li tu bazu stalno ažuriramo?
Važnost ažurne medija – liste (adrema) • Direktorijum, adresar medija • Lista medija za vašu oblast • Vaša lična lista • Tehnička rešenja • Upravljanje promenama i ažuriranje
Poznavanje medija • Poznavanje karakteristika • Razumevanje kako treba da izgleda vest • Poznavanje rokova za zatvaranje • Upoznatost sa specifičnim stilom • Razumevanje karakteristika publike
Karakteristike vrsta medija - Televizija Nedostaci: • Mala selektivnost • Kratkotrajnost izloženosti • Visoki proizvodni troškovi Prednosti: • Masovno pokrivanje • Dostupnost svima • I slika i glas, i zvuk i pokret • Prestiž • Pozitivna slika • Zaokuplja sva čula
Prednosti: Nacionalno/lokalno pokrivanje Visoka slušanost Fleksibilnost Segmentirani auditorijum Veće terminske mogućnosti Nedostaci: Samo ton / zvuk Podređen u odnosu na TV Karakteristike vrsta medija - Radio
Prednosti: Mogućnost segmentiranja publike Duže vreme ekspozicije Više tačno određenih čitalaca Informativnost Poverenje Kvalitet reprodukcije Nedostaci: Dugo vreme za pripremu Samo vizuelna komunikacija Mala fleksibilnost Karakteristike vrsta medija - Časopisi
Prednosti: Dobra rasprostranjenost Tiraž Mali troškovi Kratko vreme za predaju Čitaoci određuju ekspoziciju Nedostaci: Rok korišćenja: 1 dan Selektivnost čitalaca Kratko vreme za predaju Manja pažnja Karakteristike vrsta medija - Novine
Prednosti: Neograničen domet Neograničen auditorijum Brzina Niski troškovi Jednostavnost Automatska izloženost Nedostaci: Veliki broj sajtova Obilje informacija Brzo zastarevanje poruke Karakteristike vrsta medija - Internet
Razvoj odnosa s medijima • Prisustvo preduzeća ili organizacije u medijima, kao i tačnost iznetih podataka nisu u isključivoj nadležnosti novinara – već i osobe zadužene za odnose sa medijima • Razvoj dobrih odnosa sa medijima treba shvatiti kao investiciju
Razvoj odnosa s medijima Dobri odnosi s medijima mogu se mnogo lakše postići ako se pridržavamo sledećih pravila: • govoriti istinu • pružiti pomoć • ne moliti i ne žaliti se na loš tretman • ne zahtevati uništavanje vesti • ne zatrpavati medije vestima
UPUTSTVO ZA OBRAĆANJE NOVINARIMA • govorite iz ugla društvenih interesa, a ne interesa organizacije • napišite vest tako da ona bude laka za čitanje ili objavljivanje • ako ne želite da nešto bude preneto, ne izgovarajte • navedite najvažnije činjenice na početku • ne raspravljajte se sa novinarom
UPUTSTVO ZA OBRAĆANJE NOVINARIMA • ako je pitanje neumesno – ne odgovarajte na njega, ne ponavljajte ni jednu reč koja se na tu temu odnosi • ako novinar postavi direktno pitanje, dajte direktan odgovor «da» ili «ne» i ne govorite dalje • ako nešto ne znate, recite tako • uvek recite istinu • ne sazivajte konferenciju za štampu ako nemate VEST
Vrste odnosa s medijima • Neposredni, direktni • Posredni (po povodu, načinu distribucije poruke) • Redovni • Reaktivni • Odnosi s medijima u kriznim situacijama • Odnosi s medijima na internetu
Kako se obraćamo javnosti preko medija 1. PISANE TAKTIKE 2. GOVORNE TAKTIKE 3. VIZUELNE TAKTIKE
PISANE TAKTIKE • Saopštenje za javnost • Rezimei i najave • Bilten • Kompanijski časopisi • Brošure i priručnici • Godišnji izveštaj • Korporativno oglašavanje • ...
GOVORNE TAKTIKE • Razgovor «licem u lice» • Govor u javnosti – pisanje govora • Konferencije za novinare • Intervju – za novine, radio, televiziju • Živa reč
VIZUELNE TAKTIKE • Video saopštenja za javnost (VNR) • Pojavljivanje na televiziji • Filmovi • Slike za prikazivanje • Fotografija • Stripovi i crtani filmovi • Spoljašnji panoi • ...
Šta je u vašem specijalnom povodu ili događaju “specijalno” za medije • Povod (ne mora da bude “novost”, može i različito) • Sadržaj: zanimljiv, atraktivan • Dobrobit za društvo ili tu oblast • Ličnosti • Mesto • Program • Posebnost • Cilj • Poruka • Sve navedeno mora da bude “posebno”, drugačije
Kako od novinara postaje prijatelj • Poverenje • Samo kada zaista imate vest • Spremnost na izlazak u susret - uvek • Uvek i samo istina • Ne insistirajte na rezultatima odmah • Ne samo kad oni vama trebaju • Prigode i granica prikladnog poklona
I još nešto... • Odnosi s medijima su planirana, redovna i sadržajna obostrana komunikacija • Izgradite odnos poverenja • Pripremite medija liste • Budite pripremljeni i profesionalni • Ne bojte se. I vi ste potrebni medijima kao što su i oni potrebni vama.
Kako se piše saopštenje za javnost? Saopštenje za javnost je dokument napisan u formi za momentalno objavljivanje, čiji je osnovni cilj informisanje javnosti o nekom događaju ili nekoj značajnoj temi. Objava se ne plaća, a o objavljivanju odlučuju novinari i to na osnovu: Značaja vesti, aktuelnosti događaja i formata
Oprez! • Svakom saopštenju za javnost konkuriše veliki broj drugih. Na osnovu letimičnog pogleda na saopštenje, urednici odlučuju o tome u koju kategoriju će ga staviti: • Prava vest – saopštenja se objavljuju odmah • Možda vest – priče koje se tek mogu razviti na osnovu saopštenja, ukoliko reporteri imaju vremena da se njima bave • Odbaciti – vesti koje su nevažne ili nezanimljive za urednike, ili one koje zahtevaju dosta vremena da bi se pretvorile u interesantnu priču
Zato: Saopštenja treba da budu pripremljena da: • Odmah privuku pažnju urednika – već u prvom redu istaknu vest koju treba preneti • Odmah mogu da se prenesu javnosti - urednik ne treba da ima posla oko prilagođavanja vesti formatu novina • Sadrže istinite činjenice – urednici ne smeju da sumnjaju u kredibilitet onog ko prenosi vest
Forma Beli papir (memo), A4, font 12, široke margine, prored 1,5 Jedna do dve strane Oznaka, kontakt podaci Za objavu/embargo Naslov Sadržina U prvom paragrafu navesti sadržaj: ko, šta, kada, gde, kako (ne više od 3-5 paragrafa) Precizno, bez poštapalica i fraza, stručnih termina Proveriti tačnost i pismenost Saopštenje treba da ima dobru formu i sadržinu!
Izgled saopštenja za javnost (Forma) • Napisano na papriru A4 formata • U gornjem levom uglu stoje podaci o pošiljaocu saopštenja: naziv organizacije, adresa, broj telefona, faks, e-mail, osoba za kontak i svi podaci gde i kako zainteresovani mogu da pronađu osobu koja je upoznata sa temom
Izgled saopštenja za javnost (Forma) • Treba jasno naznačiti da li je reč o saopštenju koje može odmah da bude objavljeno ili o saopštenju koje ima tzv. embargo. Ispod kontakt podataka treba da stoji «Za momentalno objavljivanje» ili «Za objavljivanje 9. novembra, u 11 časova». Embargo ne obavezuje novinare i treba ga koristiti samo kad je zaista potreban.
Izgled saopštenja za javnost (Forma) • Ostaviti dovoljno prostora za komentare novinara, koristiti široke margine i dupli prored u kucanju. • Može da ima i više od jedne strane, ali preko dve nije preporučljivo.
Embargo • Pre-release: saopštenje se šalje sa naznakom da postoji embargo do određenog momenta • Primer: saradnja Svetske zdravstvene organizacije i Njujork Tajmsa
Pre-release • Vest: istraživanjem je otkrivena greška u lečenju tuberkuloze • Saradnja s medijima: Novinar Njujork Tajmsa je sarađivao s timom zaduženim za OJ Harvard Medical School, na organizovanju konferencije za novinare, pripremi materijala i izveštaja • Epilog: Njujork Tajms je bio prvi među 4 nacionalna dnevnika u SAD koji je objavio vest (na dan održavanja konferencije za novinare)
Vrste izjava (s obzirom na mogućnost objavljivanja) • On the record – potpuno javno • Background – objava je dozvoljena u formi: “nezvanično se saznaje, “iz izvora bliskih Vladi”, “iz pouzdanih izvora”... • Deep background: objava je dozvoljena, ali bez navođenja izvora, tj. kao neformalno istraživanje novinara, njegovo intuitivno shvatanje... • Off the record – vest ne sme da se objavi
Sadržaj saopštenja za javnost: • U prvom paragrafu treba navesti sadržaj vesti kao i najvažnije informacije: ko, šta, kada, gde i zašto. Prva rečenica treba da istakne najvažniji detalj u celoj priči. Prvi paragraf ne sme da ima više od tri do pet redova.
Sadržaj saopštenja za javnost: • Treba biti koncizan. Izbegavati sve suvišne reči i poštapalice. Ukoliko želi, novinar može da dobije dodatne informacije telefonom ili da pogleda web prezentaciju organizacije. • Oprezno sa izborom reči. Treba izbegavati fraze kao što su npr. senzacionalno, revolucionarno i sl., jer ih urednici najčešće odmah odbace.
Sadržaj saopštenja za javnost: • Nikad ne koristiti stručne izraze koji su nepoznati prosečnoj publici. • Svaku navedenu činjenicu treba proveriti više puta. Ispraviti greške pre slanja saopštenja.
Saopštenje za javnost - primeri Ekonomski fakultet, Kamenička 6, 11000 Beograd, tel: 3021 020, www.ekof.bg.ac.yu SAOPŠTENJE ZA JAVNOST ZA MOMENTALNO OBJAVLJIVANJE Za dodatne informacije, molimo pozovite osobu za kontakt: Slavica Sokić, tel: 3021 084, E-mail: slasokic@one.ekof.bg.ac.yu Dobrodošli ekonomisti iz Jugoistočne Evrope Tekst Za urednika: U prilogu su fotografije sa konferencije Fotografije se mogu objaviti bez posebnih autorskih prava Predlog teksta ispod fotografija: Profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu sa kolegama iz Jugoistočne Evrope
Slanje saopštenja: • Makrodistribucija ili mikrodistribucija • Efikasno i na vreme • Ne koristiti običnu poštu, već ekspresnu poštu, faks, e-mail • Na prave adrese – koristiti aktuelne baze podataka
Objavljivanje saopštenja • Lokalizacija saopštenja povećava verovatnoću njegovog objavljivanja • Istraživanje: od 174 lokalizovana saopštenja – 78 je objavljeno, dok od 1174 uopštena saopštenja – 87 je objavljeno
Lokalizacija • Urednici lokalnih medija imaju težak posao • U Gornjem Milanovcu nema mnogo vesti • Zato, lakše je probiti se u lokalne medije nego u nacionalne medije