Psihoanaliza posle Frojda

1. Psihoanaliza posle Frojda

2. Sigmund Frojd Šta vam se svidelo? Šta vam se nije svidelo? Šta biste promenili u teoriji? Šta biste zadržali/doradili?

3. Pristupi u savremenoj psihoanalizi • Psihologija Ja • Hajnz Hartman • Ernest Kris • David Rapaport • Erik Erikson • Teorije objektnih odnosa • Melani Klajn • Britanska nezavisna škola (Ferbern, Vinikot, Balint) • Američki teoretičari (Jakobson, Kernberg) • Psihologija selfa (Kohut) • Relaciona psihoanaliza (Mičel, Bibi)

4. Ja psihologija – Hajnc Hartman • Frojd:JanastajeizOno • Hartman:OnoiJa se formirajunezavisnoizzajedničkenediferenciranebiofiziološkematrice • Frojd: funkcijeJasurezultatsukobanagonskihpokretača i u službi suOno, Nad-jaispoljašnjestvarnosti • Hartman:Japosedujeautonomnefunkcije, kojeslužeprilagođavanju (opažanje, pamćenje, mišljenje...) • Frojd: sukob među istancamaličnosti • Hartman: Adaptacijanaspoljašnjurealnost • EnergijadostupnazaautonomnefunkcijeJanastajeneutralizacijomenergijeseksualnogiagresivnognagonačime se onališavanagonskogkvaliteta • Terminološkorazjašnjavanje: Self – Ja

5. Self - Ja (Ego) • Self je sama osoba i ona ulazi u interakciju s objektima. • Self uključuje celokupnu psihičku organizaciju i telo, a u unutrašnjem svetu osobe predstavljen je brojnim pojedinačnim mentalnim predstavama o sebi (reprezentacijama) od kojih svaka predstavlja po jedan isečak našeg subjektivnog doživljaja nas samih. • Ja (Ego) je psihička struktura koja sadrži i reprezentacije selfa i reprezentacije objekata.

6. Teorije objektnih odnosa • Objektni odnosi su odnosi između aspekata psihičkog sveta koji nastaju u odnosima sa drugim bliskim osobama. Te aspekte ili gradivne jedinice psihičkog sveta nazivamo unutrašnjim objektima i oni uključuju reprezentacije sebe i značajnih drugih, odnosno sheme „bivanja-sa“ značajnim drugim osobama • Najvažnija tačka razmimoilaženja sa klasičnom psihoanalizom: • Frojd: nagoni su primarni pokretači ponašanja, uključujući i uspostavljanje odnosa s objektima. Objekti služe za rasterećenje napetosti izazvane delovanjem nagonskih pritisaka i nisu unapred dati. • TOO: nagoni se javljaju u kontekstu primarnih odnosa (odnos odojče-majka), a motivacija za uspostavljanjem odnosa je primarna na isti način na koji su shvaćeni seksualni i agresivni nagon u Frojdovoj psihoanalizi.

7. Melani Klajn • Teorijske postavke temelji na kliničkom radu sa decom • Koristi slobodnu igru deteta u psihoanalitičkom tretmanu, analogno slobodnim asocijacijama • igru deteta tretira kao smislenu aktivnost u kojoj se ispoljava nesvestan i simbolički materijal • interpretira igru dece na sličan način kao što se interpretiraju snovi i slobodne asocijacije odraslih. • njena tehnika igre je dala ključan doprinos za razvoj “play terapije

8. Melani Klajn Razvojne faze: • Paranoidno-shizoidna pozicija: način organizacije celokupnog iskustva na takav način da se svi aspekti sebe i majke cepaju na dobre i loše elemente koji se u mentalnom svetu „drže“ zasebno. Dominira strah od spoljašnjeg napada i uništenja. Osnovni mehanizam odbrane: cepanje (Splitting) • Depresivna pozicija: u drugoj polovini prve godine pojavljuje se kapacitet deteta da objekat doživi kao celovit. Doživljaj loše, odbacujuće i destruktivne, kao i doživljaj majke kao brižne i negujuće predstavljaju aspekte iste osobe. Integracija suprotstavljenih doživljaja rezultira brigom deteta da je naudilo majci svojim neprijateljskim i sadističkim fantazijama. Dominiraju depresivna anksioznost i osećanje krivice, s kojima se dete bori putem reparacije - aktivnim naporom da ljubav prevlada mržnju, a da se eventualna šteta nastala usled fantazmatskog ili stvarnog ispoljavanja destruktivnosti nadoknadi i popravi manifestovanjem ljubavi • Psiha svakog čoveka je nestabilna, fluidna,sačinjena i od psihotičnih “džepova” – svi se mi suočavamo sa paranoidnom i depresivnom anksioznošću

9. Britanska nezavisna škola (Vinikot, Ferbern, Balint) • sprovodili su psihoanalitički tretman teško poremećenih pacijenata (psihotičnih ili graničnih poremećaja) • fokus na preedipalnim fazama razvoja i na dijadnim objektnim odnosima umesto na triangularnoj edipalnoj konstelaciji • stvarni odnosi s majkom i drugim značajnim figurama su od presudnog značaja za razumevanje razvoja ličnosti i, naravno, psihopatologije • razvoj psihopatologije objašnjava teorija deficita, a ne teorija konflikta: nedovoljan i neodgovarajući razvoj psihičkih struktura, pre svega selfa, nastaje usled neodgovarajućeg ranog iskustva u odnosu s majkom

10. Donald Vinikot • “Dovoljno dobro (holding) okruženje • Majka obezbeđuje takvo okruženje ako u „malim dozama“ donosi svet detetu i empatijski anticipira i reaguje na detetove potrebe. Najvažnija uloga majke jeste da s bebom ostvari takav odnos koji dozvoljava rađanje i razvoj selfa. • Dovoljno dobra majka • Usklađuje se prema potrebama deteta i u prvim mesecima života zadovoljava njegove omnipotentne potrebe, ne žureći da dete suoči s činjenicom da je stvarna. Ona uvažava detetov tempo razvoja i pravilno dozira podršku i izazov na takav način da ne ugrozi dete, ali i da, kada za to dođe vreme, podrži njegov put ka autonomiji. • Primarna materinska preokupacija • Da bi majka bila u stanju da gradi takav odnos s detetom koji se rukovodi potrebama deteta, a ne njenim sopstvenim potrebama, kod majke se krajem trudnoće formira tzv. primarna materinska preokupacija, koju odlikuje stavljanje deteta i njegovih potreba u centar majčinog subjektivnog sveta

11. Donald Vinikot • Prelazni objekat • faza subjektivne omnipotentnosti – “ja sam stvorio objekat i kontrolišem ga” • faza objektne realnosti – “ako mi treba objekat moram da ga nađem, nije deo mene” • prelazni objekat istovremeno pripada i detetovom doživljaju sebe i detetovom doživljaju onoga što je izvan njega. • omogućava postepenu emocionalnu separaciju od majke • preuzima majčine funkcije koje dete potom pounutruje – stvaranje celovitog i kohezivnog selfa • Pravi i lažni self • Pravi self je urođeni potencijal koji čini jezgro detetovog autentičnog bića koje će se pojaviti i razviti ako majka detetu obezbedi holding okruženje. Lažni self je fasada koju dete stvara pokušavajući da zadovolji zahteve majke koja insistira na takvom ponašanju i takvim osobinama deteta koje su izraz njenih potreba, a ne detetovog pravog selfa. • Primena u kliničkoj praksi • Zadatak analitičara je da obezbedi holding okruženje koje je nedostajalo u njegovom ranom razvoju. Jedino u takvom terapijskom odnosu može da se aktivira, probudi pravi self i nastavi svoj zaustavljeni razvoj i preuzme primat od lažnog selfa.

12. Odbrambeni mehanizmi u teorijama objektnih odnosa • Cepanje • nesvesni proces putem kojega se aktivno razdvajanju kontradiktorne reprezentacije selfa, objekta ili kontradiktorna osećanja. Cepanje je ključno za emocionalno preživljavanje deteta jer omogućava da se negativni doživljaj majke kao odbacujuće i nedostupne odvoji od pozitivnog doživljaja tako da interakcija s majkom tokom hranjenja i drugih situacija nije kontaminirana anskioznostima u vezi „loše majke“. • Neke kliničke manifestacije cepanja: 1) istovremeno postojanje kontradiktornih alternativnih reprezentacija selfa tako da se osoba ponaša i izgleda prilično drugačije od danas do sutra; 2) razvrstavanje osoba u idealizovanu grupu „skroz dobrih“ i obezvređenu grupu „skroz loših“;

13. Odbrambeni mehanizmi u teorijama objektnih odnosa • Projektivna identifikacija • može se posmatrati i kao mehanizam odbrane i kao interpersonalni proces. • obuhvata tri koraka: • Projekcija: osoba (pacijent) nesvesno projektuje reprezentaciju objekta ili selfa na drugoga (npr. kliničara); meta projekcije se izlaže pritisku jer se pacijent ponaša prema njoj u skladu sa svojom projekcijom. • Identifikacija: ako kliničar i sam ima aspekte selfa koji su ego distoni, potisnuti i nesvesni i uklapaju se u ono što je projektovano, on se identifikuje nesvesno sa projektovanim sadržajem i počinje da se oseća i ponaša u skladu sa projekcijom pacijenta. Doživljaj koji ima osoba, meta projektivne identifikacije, jeste da se ponaša „kao da nije svoja“ ili kao da je „obuzeta nekim stranim silama“. • Reintrojekcija: Poslednji korak u procesu jeste da se projektovani sadržaj u donekle izmenjenom smislu vraća pacijentu koji ga reintrojektuje i tako promenjenog usvaja.

14. Posmatranje odojčadi: Margaret Maler • Posmatranje odojčadi je potvrdilo brojne postavke teorije objektnih odnosa i psihologije selfa koje su zasnovane na kliničkom radu s odraslim pacijentima. • Margaret Maler – pionir u ovoj oblasti. Identifikovala je tri razvojne faze: • autistična faza, 1- 2 mesec, dete je u stanju „bez objekta“, poznaje jedino svoja fiziološka stanja i teži uspostavljanju homeostaze. • simbiotska faza, 2-6 meseci, je stanje nediferencirane fuzije odojčeta s majkom. Dete ima doživljaj somatopsihičkog jedinstva s majkom i stapanja zajedničkih granica. Za normalan psihički razvoj potrebno je optimalno simbiotsko zadovoljenje potreba u ovoj fazi. • faza separacije-individuacije započinje sa 6 meseci i traje do kraja 3. godine života. S početkom ove faze može se govoriti o psihološkom rođenju deteta kao zasebne osobe. Paralelno sa sve većim fizičkim odvajanjem od majke dolazi i do boljeg izdvajanja tj. separacije selfa iz prethodno stopljenih reprezentacija selfa i objekta.

15. Posmatranje odojčadi: Daniel Stern • Revolucionalno: integracija istraživačkog i kliničkog pristupa: „Interpersonalni svet odojčeta“ • Za razliku od M. Maler: Novorođenče se ne nalazi u autističnom svetu, ono je od prvih dana života svesno majčinske figure • Razvoj detetovog doživljaja selfa zavise od priznavanja i potvrđivanja od strane majke, od njenog osetljivog afektivnog usklađivanja sa detetom • Za razliku od M. Klajn: Uloga fantazije tj. primarnih procesa od malog jeznačaja kod odojčeta, ono je pažljiv posmatrač stvarnosti. Tek kod starije dece (iznad 2 god) možemo očekivati korišćenje fantazije i iskrivljavanje onoga što se opaža pod uticajem motiva. Prema Sternu sekundarni procesi prethode u razvoju primarnim procesima.

16. Razvoj selfa po Danielu Sternu • Self ima pet različitih aspekata i njih treba shvatiti kao domene selfa, a ne strogo kao razvojne faze, pošto svaki domen nakon što se formira ostaje trajan aspekt doživljaja selfa tokom čitavog života i operiše u sadejstvu sa drugim postojećim domenima selfa. • Prva tri aspekta selfa možemo podvesti pod „neverbalni self“, zasnovan na procedrualnom pamćenju, slede verbalni ili kategorijski self (između 15 i 18 meseci) zasnovan na semantičkom pamćenju, simboličkom mišljenju i jeziku i kao poslednji – narativni self (između 3 i 5 godine), koji podrazumeva mogućnost da dete sebe sagleda u vremenskoj perspektivi. Ovaj aspekt selfa bazira se na epizodnom, odnosno autobiografskom pamćenju. • Unutrašnji objekti nastaju iz ponavljanih i prilično malih obrazaca interakcije. Takvi unutrašnji objekti nisu reprezentacije osoba niti njihovih delova/osobina. Ono što se reprezentuje su interaktivna iskustva. Stern naziva unutrašnje objekte „načini-bivanja-sa“.