DA LI JE VISOKO OBRAZOVANJE KVALITETNIJE POSLE PRVOG TALASA AKREDITACJA U SRBIJI?

1. DA LI JE VISOKO OBRAZOVANJE KVALITETNIJE POSLE PRVOG TALASA AKREDITACJA U SRBIJI? Nebojša Janićijević Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu KAPK NSVO

2. Prvi talas akreditacije u visokom obrazovanju u Srbiji 2006-2010 • Akreditovano 8 državnih i 5 privatnih univerziteta • Akreditovano 112 fakulteta i 1182 studijskih programa za upis 63.727 studenata na prvu godinu • 1182 = 468 OAS + 446 DAS + 200 DS + 28 IAS + 40 SAS/SSS • Broj studenata na akreditovanim programima na državnim univerzitetima 84%, na privatnim 16% • U postupku: 5 univerziteta, 16 fakulteta, 135 programa • Akreditovano 65visokih škola strukovnih studija (VSS) i 5 visokih škola akademskih studija (VAS) • Na VSS akreditovano 314studijskih programa osnovnih i specijalističkih strukovnih studija za upis 20.578 studenata na prvu god.

3. Uticaj akreditacije na kvalitet visokog obrazovanja • Kvalitet upravljanja ustanovom: osnovni ciljevi, planiranje, organizacija – izvesno, više formalno nego realno unapređenje • Kvalitet naučno istraživačkog rada • Broj objavljenih radova nastavnika – realno unapređenje • Kvalitet objavljenih radova nastavnika – nepoznato • Broj naučno istraživačkih projekata i nastavnika na njima – realno unapređenje • Kvalitet nastavnog i nenastavnog osoblja • Broj nastavnika i saradnika – realno unapređenje • Kompetentnost nastavnika i saradnika – izvesno, više formalno nego realno, unapređenje • Broj nenastavnog osoblja – realno unapređenje • Kvalitet studijskih programa • Svrha, ciljevi, kompetencije studenata (ishodi) – izvesno, više formalno nego realno unapređenje • Struktura po tipu predmeta – izvesno, više formalno, unapređenje • Međunarodna usaglašenost – izvesno, više formalno unapređenje

4. Uticaj akreditacije na kvalitet visokog obrazovanja • Kvalitet kurikuluma – izvesno, više formalno, unapređenje • Kompatibilnost sa svrhom, ciljevima, kompetencijama • Kvalitet predmeta: ishodi, sadržaj, literatura, ocenjivanje • Opterećenje studenata mereno brojem časova i ESPB • Kvalitet rada studenata • Kriterijumi i proces upisa – status quo ili pogoršanje • Prolaznost studenata – izvesno unapređenje • Ocenjivanje studenata - izvesno unapređenje • Kvalitet tehničkih uslova za rad • Prostor - unapređenje • Informatička oprema - unapređenje • Biblioteka: udžbenici i literatura - unapređenje • Kvalitet finansiranja - nepoznato • Kvalitet sistema obezbeđenja kvaliteta • Procedure obezbeđenja kvaliteta – izvesno, više formalno, unapređenje • Organizacija obezbeđenja kvaliteta - unapređenje • Izveštaj o samovrednovanju - izvesno više formalno, unapređenje • Kvalitet javnosti u radu - unapređenje

5. Da li i u kojoj meri akreditacija može da unapredi kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji? • Tri osnovna pitanja: • Kvalitet i sadržaj standarda akreditacije • Primena standarda akreditacije u visokoškolskim organizacijama • Potpuna primena • Delimična i modifikovana primena • Odbijanje primene • Faktori koji determinišu primenu standarda akreditacije • Sposobnost i interes VŠO da primene standarde • Sposobnosti i interes institucija (MP, NSVO, KAPK) da efikasno kontrolišu primenu standarda

6. Kvalitet i sadržaj standarda za akreditaciju • Sadržaj standarda: izgradnja određenog institucionalnog obrasca - Bolonjski model visokog obrazovanja • Međunarodna usaglašenost • Sveobuhvatnost (12-14 standarda, od svrhe do javnosti u radu) • Razvijenost, aplikativnost (tabele, obrasci, uputstva) • Podobnost kontroli (kvalitativni vs kvantitativni) • Tehnička i ekonomska racionalnost – “razumna visina lestvice”

7. Primena akreditacionih standarda u VŠO • Suočeni sa akreditacionim standardima kvaliteta kao institucionalnim pravilima VŠO mogu da: • Potpuno prihvate i sprovedu standarde (standardi kompetencija nastavnika na doktorskim studijama na KU) • Modifikuju standarde i zatim ih sprovode modifikovane (npr. standardi kompetencije nastavnika na doktorskim studijama na BU) • Delimično primene standarde • U jednom delu organizacije (npr u sedištu a ne i u odeljenju, u Bgd a ne i u drugim gradovima) • Samo neke standarde • U određenom vremenskom periodu (promena nastavnika, napuštanje prostora, “seljenje” nastavnika) • Samo formalno ili simbolički a ne i suštinski (sadržaj predmeta, interaktivna nastava, ocenjivanje studenata, veličina grupa, samovrednovanje, reference nastavnika, zakup prostora) • Odbiju primenu standarda • Ignorišu standarde (pasivno odbijanje): rad odeljenja, broj upisanih studenata • Utiču na pravila i institucije koje ih donose (aktivno odbijanje)

8. Sposobnost i interes VŠO da primene standarde za akreditaciju • Resursi: nastavnici, prostor, oprema • Znanje o Bolonjskom modelu obrazovanja • Kompetencije za izvođenje promena • Interesi vladajuće koalicije u VŠO • Državni univerziteti: status quo • Privatni univerziteti: profit • Sistem vrednosti: reformski- indiferentan - antireformski, kultura kvaliteta • Državni univerziteti u većini imaju resurse ali ne i reformske vrednosti, interes i sposobnost promena; privatni univerziteti imaju reformske vrednosti i sposobnost promena ali ne i resurse i interes

9. Sposobnost institucija da kontrolišu sprovođenje standarda • Razvijenost institucionalnih mehanizama kontrole • MP: dozvola za rad, upravni nadzor i provera zakonitosti rada VŠO • NSVO: institucija žalbe na odluke KAPK • KAPK: periodična akreditacija, spoljašna provere • Resursi institucija za kontrolu: ljudski, materijalni, informatički (baza nastavnika) • Odnosi između institucija koje kontrolišu sprovođenje standarda • Kontrolabilnost standarda • Pozicija moći VŠO • Sklonost VŠO ka oportunističkom ponašanju

10. Odnosi između institucija za kontrolu primene standarda akreditacije • MP – NSVO: ??? • MP – KAPK • Obezbeđenje resursa • materijalni resursi(prostor): odlično sa zakašnjenjem • ljudski resursi za administrativnu podršku: kvantitet – nedovoljan, kvalitet – slučajan • Informatički: baza nastavnika nije urađena • Finansiranje - OK (osim izolovanih incidenata) • Uticaj na odluke – OK (osim izolovanih incidenata) • NSVO – KAPK • Autonomija KAPK u odnosu na NSVO: stručna i finansijska (plan i budžet) • Zavisnost KAPK u odnosu na NSVO: standardi, naknada za akreditaciju, izveštaj o radu, žalbe VŠO • Uzajamno nepoverenje i nerazumevanje, personalna dimenzija odnosa, slaba komunikacija

11. Odnosi između institucija za kontrolu primene standarda akreditacije • NSVO kao drugostepeni organ u rešavanju žalbi VŠO na odluke KAPK • NSVO i KAPK imaju različite kriterijume u oceni primene istih standarda akreditacije (posebno kompetentnost nastavnika i ustanove, kvalitet kurikuluma) • Izuzetno retko vraćanje na odlučivanje KAPK, najčešće direktno odlučivanje • NSVO je u 88,9% slučajeva pozitivno rešio žalbe VŠO- tako NSVO dezavuiše KAPK i šalje lošu poruku VŠO (bed cops – good cops) • Odlučivanje na osnovu novih činjenica (protiv Pravilnika), čak i bez odluke o odbijanju programa • NSVO ne obaveštava KAPK o ishodima rešavanja po žalbama na njegove odluke • KAPK pogrešno utvrdjuje činjenice, ne poštuje formalne kriterijume, daje sebi suviše veliku diskreciju, postavlja nove zahteva kojih nije bilo u aktu upozorenja

12. Akreditacija studijskih programa - KAPK

13. Rešavanje po žalbama VŠO - NSVO (5) (5) (3) (7) (35) (30)