300 likes | 616 Views
Evropa i svet posle I svetskog rata. Kapitulacijom Nemačke, 11.novembra 1918.god., okončan je I svetski rat. U njemu je poginulo oko 10 a ranjeno je oko 20 miliona ljudi Nakon I svetskog rata nestala su 4 carstva: nemačko, rusko, tursko i austrougarsko.
E N D
Kapitulacijom Nemačke, 11.novembra 1918.god., okončan je I svetski rat. • U njemu je poginulo oko 10 a ranjeno je oko 20 miliona ljudi • Nakon I svetskog rata nestala su 4 carstva: nemačko, rusko, tursko i austrougarsko. • Za posleratnu Nemačku počinje da se koristi izraz Vajmarska republika (zato što je ustav nove nemačke republike usvojen u gradu Vajmaru 1919.god.) • Raspadom Austrougarske nastaju nezavisne države: Austrija, Madjarska, Poljska, Čehoslovačka, Kraljevina SHS
Na prostoru nekadašnje Rusije nastao je Savez sovjetskih socijalističkih republika (SSSR), a izdvojile su se kao nezavisne: Finska, Estonija, Letonija i Litvanija • U Turskoj je nakon rata došlo do pojave nacionalnog pokreta, na čelu sa Kemal pašom Ataturkom, 1923.god. zbačen je poslednji osmanski sultan i uspostavljena je republika.
Pod uticajem promena koje je doneo I svetski rat i slabljenja kolonijalnih sila, pojavili su se nacionalni antikolonijalni pokreti • Najznačajniji se pojavio u Indiji, gde je Mahatma Gandi propovedao pružanje mirnog otpora britanskoj vlasti u Indiji
Kemal Ataturk (1881-1938) • Uveo je zapadne običaje u Tursku, tvorac je sekularne turske republike, zaslužan je za emancipaciju žena, uveo je prezimena, arapsko pismo je zamenio latiničnim
Mahatma Gandi (1869-1948) • Bio je vodja Indijskog nacionalnog kongresa • Indija 1947.god. dobija nezavisnost • Nije uspeo da sačuva jedinstvo hindusa i muslimana, zbog čega je Indija podeljena na Indiju i Pakistan, usled krvavih sukoba • Sam je bio žrtva atentata radikalnog hindusa
Evropa 1914 • Evropa 1914
Versajska konferencija • Mirovna konferencija počela je sa radom početkom 1919.god. u Versaju • Trajala je do januara 1920.god. • Glavnu reč vodili su predstavnici pobedničkih država: Vudro Vilson (predsednik SAD), Dejvid Lojd Džordž (premijer Velike Britanije), Žorž Klemanso (predsednik Francuske) i Vitorio Orlando (premijer Italije) • Oni su činili Savet četvorice • Odredbe koje su nametnute poraženim zemljama rezultat su dogovora njih četvorice
Glavni kreatori novog posleratnog poretka odlučili su da nacionalni i državni interesi, koji su doveli do izbijanja I svetskog rata, budu zamenjeni političkim načelima, koja bi obavezivala sve države • Glavna navedena načela su: • Javna diplomatija (kojim su poništene odredbe tajnih sporazuma sklopljenih tokom I svetskog rata) • Pravo naroda na samoopredeljenje • Načelo prirodnih ili strategijskih granica • Briga o životnim ekonomskim interesima država • Načelo istorijskog prava • Velike sile nisu ova načela primenjivala dosledno na Konferenciji mira
Medju velikim silama ključno je bilo neslaganje o kažnjavanju Nemačke • Francuska je insistirala na najoštrijem kažnjavanju Nemačke, podeli njenih teritorija, razoružanju, nametanju visoke ratne odštete • Velika Britanija je predlagala umerenije kaznene mere
Mir sa Nemačkom • Najvažniji mirovni ugovor, potpisan sredinom 1919.god. u Versaju • Nemačka je morala da prizna da je jedini krivac za rat; na osnovu te odredbe saveznici su zahtevali isplatu ratne štete • Teritorijalne odredbe: • Pokrajine Alzas i Loren morala je da vrati Francuskoj • Sarska oblast stavljena je pod upravu Društva naroda, a Francuska je dobila pravo da narednih 5 godina eksploatiše ugalj iz te oblasti
Oblasti većinski naseljene poljskim stanovništvom pripale su Poljskoj • Poljska je dobila izlaz na Baltičko more kod grada Gdanjska, čime je istočna Pruska odvojena od ostatka Nemačke, grad Gdanjsk stavljen je pod upravu Društva naroda • Nemačka je morala da se odrekne svih kolonija
Vojne odredbe: • Nemačka vojska je smanjena na 100.000 ljudi • Rajnska oblast je demilitarizovana • Morala je da preda trgovačke i ratne brodove
Od svih velikih sila, najradikalniji stav prema Nemačkoj imala je Francuska (radi sopstvene bezbednosti i uspostavljanja prevlasti u Evropi) • Francuska je radila na uspostavljanju sistema bezbednosti, koji bi služio kao zaštita od Nemačke i prepreka širenju ruskog komunizma. • Velika Britanija i SAD su imale znatno blaži stav prema Nemačkoj; posebno Britanija na osnovu svog načela o ravnoteži moći evropskih kontinentalnih sila, plašeći se prevelike moći Francuske • SAD su insistirale na načelima, koje je izneo Vudro Vilson u 14 tačaka, po kojima budući mir mora biti zasnovan na pravdi i pravu naroda na samoopredeljenje.
Ostali mirovni ugovori • Nakon sklapanja mira sa Nemačkom sklopljeni su ugovori sa ostalim poraženim državama: • 1919.god. sa Austrijom u Sen Žermenu • 1919.god. sa Bugarskom u Nejiu • 1920.god. sa Madjarskom u Trijanonu • 1920.god. sa Turskom u Sevru (delimično izmenjen 1923.god. mirom u Lozani)
Ovim ugovorima uspostavljen je sistem odnosa medju državama koji se zove “versajski sistem” • Poražene zemlje su ga zvale nepravednim versajskim sistemom ili versajskim diktatom , a novonastale države versajskim tvorevinama • One su težile reviziji odluka konferencije i revanšu za pretrpljeni poraz • Nezadovoljstvo postojećim stanjem doprinelo je jačanju ekstremno nacionalističkih snaga i pojavi totalitarnih ideja • Odlukama Konferencije mira nisu bili zadovoljne ni neke zemlje pobednice, pre svih Italija, koja nije dobila sve teritorije, obećane tajnim Londonskim ugovorom.
Društvo naroda • Osnovano je na Versajskoj konferenciji. • Zadatak Društva bio je očuvanje mira i mirno rešavanje sporova. • Funkcionisanje organizacije bilo je zasnovano na ideji kolektivne bezbednosti • Sedište Društva bilo je u Ženevi • Iako je osnovano na inicijativu Vudra Vilsona, SAD nisu bile član Društva (predlog nije prihvaćen u Kongresu)
Društvo je uspešno posredovalo u nekoliko sporova • Jačanjem totalitarnih režima u Nemačkoj, Italiji i Japanu, 30-tih godina, uticaj Društva slabi • Japan i Nemačka napuštaju Društvo naroda 1933.god. • Društvo je imalo mogućnost uvodjenja vojnih i ekonomskih sankcija, ali su one uglavnom bile bez rezultata • Društvo naroda nije imalo načina da nametne sprovodjenje sopstvenih odluka • Ekonomske sankcije su primenjene na Italiju, kada je ona 1935.god. napala Etiopiju • Prestalo je da postoji sa izbijanjem II svetskog rata 1939.god.
Ekonomske posledice rata • Materijalna razaranja su bila ogromna • Siromaštvo je radjalo nezadovoljstvo; ekonomska kriza je omogućila jačanje totalitarnih snaga i ideologija • U mnogim zemljama se, kao posledica ekonomske krize, javlja inflacija • Najveća do tada zabeležena inflacija desila se u Nemačkoj 1923.god.
Pravi pobednik I svetskog rata bile su SAD, zapadne sile, Engleska i Francuska su se veoma zadužile u SAD • SAD su postale ekonomski lider, od kojeg su zavisile evropske privrede • Nakon I svetskog rata SAD su doživljavale ekonomski uspon • Medjutim, krajem 20-tih godina postalo je jasno da se proizvodi mnogo više robe nego što tržište može da prihvati, gomilanje zaliha dovelo je do zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika
Oktobra 1929.god. došlo je do sloma berze na Vol stritu u Njujorku • To je označilo i propast velikog broja banaka, fabrika • Kriza je bila izazvana nejednakom raspodelom bogatstva i masovnim berzanskim špekulacijama • Kako su evropske privrede zavisile od SAD, kriza se iz SAD prenela i na Evropu
New Deal • 1933.god. za predsednika SAD izabran je Frenklin Delano Ruzvelt • On je bio tvorac ekonomskog programa, kojim su SAD izašle iz krize, poznat pod imenom New Deal • Program je predvidjao obimne javne radove, koje je finansirala država • Velika ekonomska kriza je prevazidjena tek početkom II svetskog rata, masovnom proizvodnjom oružja i ratnog materijala, kojom je rešen problem nezaposlenosti
Velika svetska ekonomska kriza najdirektnije je uticala na medjunarodne odnose u svetu. • Države su počele da štite sopstvenu proizvodnju i tržište, uvedene su visoke carine za strane proizvode (politika privrednog nacionalizma ili protekcionizma) • Ovakva politika je smanjila obim medjunarodne trgovine za 35% • Kriza je poremetila političku ravnotežu i ojačala nacionalizam, posebno u državama nezadovljnim mirovnim ugovorima, što je bilo pogodno za razvoj totalitarnih ideja • Kriza je oslabila autoritet Društva naroda i dovela u pitanje ideju kolektivne bezbednosti