1 / 27

Evropa i svet posle I svetskog rata

Evropa i svet posle I svetskog rata. Kapitulacijom Nemačke, 11.novembra 1918.god., okončan je I svetski rat. U njemu je poginulo oko 10 a ranjeno je oko 20 miliona ljudi Nakon I svetskog rata nestala su 4 carstva: nemačko, rusko, tursko i austrougarsko.

ike
Download Presentation

Evropa i svet posle I svetskog rata

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Evropa i svet posle I svetskog rata

  2. Kapitulacijom Nemačke, 11.novembra 1918.god., okončan je I svetski rat. • U njemu je poginulo oko 10 a ranjeno je oko 20 miliona ljudi • Nakon I svetskog rata nestala su 4 carstva: nemačko, rusko, tursko i austrougarsko. • Za posleratnu Nemačku počinje da se koristi izraz Vajmarska republika (zato što je ustav nove nemačke republike usvojen u gradu Vajmaru 1919.god.) • Raspadom Austrougarske nastaju nezavisne države: Austrija, Madjarska, Poljska, Čehoslovačka, Kraljevina SHS

  3. Na prostoru nekadašnje Rusije nastao je Savez sovjetskih socijalističkih republika (SSSR), a izdvojile su se kao nezavisne: Finska, Estonija, Letonija i Litvanija • U Turskoj je nakon rata došlo do pojave nacionalnog pokreta, na čelu sa Kemal pašom Ataturkom, 1923.god. zbačen je poslednji osmanski sultan i uspostavljena je republika.

  4. Pod uticajem promena koje je doneo I svetski rat i slabljenja kolonijalnih sila, pojavili su se nacionalni antikolonijalni pokreti • Najznačajniji se pojavio u Indiji, gde je Mahatma Gandi propovedao pružanje mirnog otpora britanskoj vlasti u Indiji

  5. Kemal Ataturk (1881-1938) • Uveo je zapadne običaje u Tursku, tvorac je sekularne turske republike, zaslužan je za emancipaciju žena, uveo je prezimena, arapsko pismo je zamenio latiničnim

  6. Mahatma Gandi (1869-1948) • Bio je vodja Indijskog nacionalnog kongresa • Indija 1947.god. dobija nezavisnost • Nije uspeo da sačuva jedinstvo hindusa i muslimana, zbog čega je Indija podeljena na Indiju i Pakistan, usled krvavih sukoba • Sam je bio žrtva atentata radikalnog hindusa

  7. Evropa 1914 • Evropa 1914

  8. Versajska konferencija • Mirovna konferencija počela je sa radom početkom 1919.god. u Versaju • Trajala je do januara 1920.god. • Glavnu reč vodili su predstavnici pobedničkih država: Vudro Vilson (predsednik SAD), Dejvid Lojd Džordž (premijer Velike Britanije), Žorž Klemanso (predsednik Francuske) i Vitorio Orlando (premijer Italije) • Oni su činili Savet četvorice • Odredbe koje su nametnute poraženim zemljama rezultat su dogovora njih četvorice

  9. Glavni kreatori novog posleratnog poretka odlučili su da nacionalni i državni interesi, koji su doveli do izbijanja I svetskog rata, budu zamenjeni političkim načelima, koja bi obavezivala sve države • Glavna navedena načela su: • Javna diplomatija (kojim su poništene odredbe tajnih sporazuma sklopljenih tokom I svetskog rata) • Pravo naroda na samoopredeljenje • Načelo prirodnih ili strategijskih granica • Briga o životnim ekonomskim interesima država • Načelo istorijskog prava • Velike sile nisu ova načela primenjivala dosledno na Konferenciji mira

  10. Versaj

  11. Medju velikim silama ključno je bilo neslaganje o kažnjavanju Nemačke • Francuska je insistirala na najoštrijem kažnjavanju Nemačke, podeli njenih teritorija, razoružanju, nametanju visoke ratne odštete • Velika Britanija je predlagala umerenije kaznene mere

  12. Mir sa Nemačkom • Najvažniji mirovni ugovor, potpisan sredinom 1919.god. u Versaju • Nemačka je morala da prizna da je jedini krivac za rat; na osnovu te odredbe saveznici su zahtevali isplatu ratne štete • Teritorijalne odredbe: • Pokrajine Alzas i Loren morala je da vrati Francuskoj • Sarska oblast stavljena je pod upravu Društva naroda, a Francuska je dobila pravo da narednih 5 godina eksploatiše ugalj iz te oblasti

  13. Oblasti većinski naseljene poljskim stanovništvom pripale su Poljskoj • Poljska je dobila izlaz na Baltičko more kod grada Gdanjska, čime je istočna Pruska odvojena od ostatka Nemačke, grad Gdanjsk stavljen je pod upravu Društva naroda • Nemačka je morala da se odrekne svih kolonija

  14. Vojne odredbe: • Nemačka vojska je smanjena na 100.000 ljudi • Rajnska oblast je demilitarizovana • Morala je da preda trgovačke i ratne brodove

  15. Od svih velikih sila, najradikalniji stav prema Nemačkoj imala je Francuska (radi sopstvene bezbednosti i uspostavljanja prevlasti u Evropi) • Francuska je radila na uspostavljanju sistema bezbednosti, koji bi služio kao zaštita od Nemačke i prepreka širenju ruskog komunizma. • Velika Britanija i SAD su imale znatno blaži stav prema Nemačkoj; posebno Britanija na osnovu svog načela o ravnoteži moći evropskih kontinentalnih sila, plašeći se prevelike moći Francuske • SAD su insistirale na načelima, koje je izneo Vudro Vilson u 14 tačaka, po kojima budući mir mora biti zasnovan na pravdi i pravu naroda na samoopredeljenje.

  16. Ostali mirovni ugovori • Nakon sklapanja mira sa Nemačkom sklopljeni su ugovori sa ostalim poraženim državama: • 1919.god. sa Austrijom u Sen Žermenu • 1919.god. sa Bugarskom u Nejiu • 1920.god. sa Madjarskom u Trijanonu • 1920.god. sa Turskom u Sevru (delimično izmenjen 1923.god. mirom u Lozani)

  17. Evropa 1919

  18. Ovim ugovorima uspostavljen je sistem odnosa medju državama koji se zove “versajski sistem” • Poražene zemlje su ga zvale nepravednim versajskim sistemom ili versajskim diktatom , a novonastale države versajskim tvorevinama • One su težile reviziji odluka konferencije i revanšu za pretrpljeni poraz • Nezadovoljstvo postojećim stanjem doprinelo je jačanju ekstremno nacionalističkih snaga i pojavi totalitarnih ideja • Odlukama Konferencije mira nisu bili zadovoljne ni neke zemlje pobednice, pre svih Italija, koja nije dobila sve teritorije, obećane tajnim Londonskim ugovorom.

  19. Društvo naroda • Osnovano je na Versajskoj konferenciji. • Zadatak Društva bio je očuvanje mira i mirno rešavanje sporova. • Funkcionisanje organizacije bilo je zasnovano na ideji kolektivne bezbednosti • Sedište Društva bilo je u Ženevi • Iako je osnovano na inicijativu Vudra Vilsona, SAD nisu bile član Društva (predlog nije prihvaćen u Kongresu)

  20. Društvo je uspešno posredovalo u nekoliko sporova • Jačanjem totalitarnih režima u Nemačkoj, Italiji i Japanu, 30-tih godina, uticaj Društva slabi • Japan i Nemačka napuštaju Društvo naroda 1933.god. • Društvo je imalo mogućnost uvodjenja vojnih i ekonomskih sankcija, ali su one uglavnom bile bez rezultata • Društvo naroda nije imalo načina da nametne sprovodjenje sopstvenih odluka • Ekonomske sankcije su primenjene na Italiju, kada je ona 1935.god. napala Etiopiju • Prestalo je da postoji sa izbijanjem II svetskog rata 1939.god.

  21. Ekonomske posledice rata • Materijalna razaranja su bila ogromna • Siromaštvo je radjalo nezadovoljstvo; ekonomska kriza je omogućila jačanje totalitarnih snaga i ideologija • U mnogim zemljama se, kao posledica ekonomske krize, javlja inflacija • Najveća do tada zabeležena inflacija desila se u Nemačkoj 1923.god.

  22. Pravi pobednik I svetskog rata bile su SAD, zapadne sile, Engleska i Francuska su se veoma zadužile u SAD • SAD su postale ekonomski lider, od kojeg su zavisile evropske privrede • Nakon I svetskog rata SAD su doživljavale ekonomski uspon • Medjutim, krajem 20-tih godina postalo je jasno da se proizvodi mnogo više robe nego što tržište može da prihvati, gomilanje zaliha dovelo je do zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika

  23. Oktobra 1929.god. došlo je do sloma berze na Vol stritu u Njujorku • To je označilo i propast velikog broja banaka, fabrika • Kriza je bila izazvana nejednakom raspodelom bogatstva i masovnim berzanskim špekulacijama • Kako su evropske privrede zavisile od SAD, kriza se iz SAD prenela i na Evropu

  24. Vol strit, 29.oktobar 1929.god.

  25. New Deal • 1933.god. za predsednika SAD izabran je Frenklin Delano Ruzvelt • On je bio tvorac ekonomskog programa, kojim su SAD izašle iz krize, poznat pod imenom New Deal • Program je predvidjao obimne javne radove, koje je finansirala država • Velika ekonomska kriza je prevazidjena tek početkom II svetskog rata, masovnom proizvodnjom oružja i ratnog materijala, kojom je rešen problem nezaposlenosti

  26. Velika svetska ekonomska kriza najdirektnije je uticala na medjunarodne odnose u svetu. • Države su počele da štite sopstvenu proizvodnju i tržište, uvedene su visoke carine za strane proizvode (politika privrednog nacionalizma ili protekcionizma) • Ovakva politika je smanjila obim medjunarodne trgovine za 35% • Kriza je poremetila političku ravnotežu i ojačala nacionalizam, posebno u državama nezadovljnim mirovnim ugovorima, što je bilo pogodno za razvoj totalitarnih ideja • Kriza je oslabila autoritet Društva naroda i dovela u pitanje ideju kolektivne bezbednosti

More Related