Psihoanaliza kao terapijski i savetodavni metod

1. Psihoanaliza kao terapijski i savetodavni metod Petar Nastasić

2. ************ Često se u stručnoj javnosti predstavlja kao “istorijski” i donekle prevazidjen pristup. Medjutim, i danas postoje mogućnosti praktične i široke primene psihoanalize

3. Osnovni koncepti • Asocijativni procesi omogućuju pristup nesvesnim materijalima ličnosti • Psihički život i mentalne funkcije mogu se razumeti kroz prethodna, rana iskustva • Uspostavljanje kontinuiteta psihe je dugotrajan proces. • Mentalni procesi imaju svoje značenje • Ništa nije slučajno. • Instinkti pokreću motivaciju Mehanizmi odbrane Ega –koriste se od strane ega da bi se redukovala anksioznost povezana sa situacijama opasnosti i ugrožavajućim osećanjima

4. Princip zadovoljstva – redukovanje tenzije ostvarivajem nagonskih potreba i traženjem nagrade/gratifikacje Teorija Objektnih Odnosa • Ispitivanje relacija medju ljudima • Ispitivanje kako se istorija interpersonalnih relacija transferiše iz prošlosti u sadašnjost posredstvom sagledavanja ponašanja • razmatranje tzv. Primarnog objekta (primarni odgajitelj) – majka, otac, baka, član proširene porodice ili zajednica • razvojna istorija klijenta je značjna u razmatranju i razumevanju pojedinca • ljudi i relacije koje smo imali značajni su u našoj istoriji Identifikacija je pounutrašnjenje osobina druge osobe u sopstvenu ličnost,

5. Psihoanalitičko gledište • Mi nismo svesni svojih bioloških potreba, zatim razvoja svojih relacija u prošlosti i kultrelnih uticaja niti smo svesni kako sve to utiče na naše sadašnje ponašanje • mi neprestano odigravamo i odživljavamo svoju razvojnu istoriju i naše nesvesne biološke nagone/potrebe • Psihoterapija/Savetovanje ima za cilj da pomaže pojedincu da otkrije uticaje prošlosti na sopstveni život u sadašnjosti

6. U današnjem vremenu mnogobrojnih psihoterapaijskih metoda --- psihoanaliza kao tretman poprima razne oblike, varirajuci: od prakticara do prakticara; od zemlje do zemlje. - neki svoj pristup opisuju kao psihoanaliticku psihoterapiju, - a neki od njih, sasvim slican tretman opisuju kao psihodinamsku psihoterapiju

7. ……. U proslosti psihoanaliticari su bili iskljucivo psihijatri, ali danas to mogu biti i psiholozi, pa i drugi fakultetski obrazovani pojedinci koji su duogtrajnom edukacijom stekli sertifikat da mogu da obavljaju bave se psihoanalizom

8. U svom čistom obliku, koji je zapoceo I razvio S. Frojd, psihonaliza je vrlo zahtevna i skupa • •Zahtevaju se svakodnevni sastanci sa psihoanalitičarem • •Klijent leži na kauču, a analitičar sedi iza njega van domašaja njegovog pogleda • •Od klijenta se zahteva da kaže sve što mu pada na pamet i dolazi u njegove misli, bez uzdržavanja od bilo čega. • To se tehnicki zove slobodno asociranje

9. SLOBODNE ASOCIJACIJE ..su mentalni procesi u kojima jedna reč ili (mentalna)slika spontano dovodi u mišljenje drugu reč ili sliku. N a.pr.:kad klijent identifikuje misao ili sliku, koja se pojavljuje uz neko osecanje,on usmerava paznju na tu misao ili tu sliku i odgovara na pitanje sebi koja druga misao ili slika potom dolazi u misaoni tok.

10. i u psihoanalizi i u psihodinamskoj psihoterapiji SA mogu biti veoma znacajne - ukazuju na to šta u misli klijenta dolazi bez njegove censure, - čime se stvaraju uslovi da terapeut pravi interpretacije o psihološkim mehanizmima odbrane.

11. ************************* - Prateci “trag” na tom nizu asocijacija kao na traci,- pacijent se moze dovesti do korena iskustva/ dozivljaja koje je na samom pocetku izazvalo njegovo/njeno osecanje.

12. Najveća prepreka …slobodnim asocijacijama – a samim tim i napredku u psihoaterapiji – su ….iskustva iz detinjstva …..sto govori o postojanju opreznosti i budnosti u odnosu na stvari koje se izgovaraju ili na ponasanja koja se cine, - da bi se izbegla kritika zahtevajućih roditelja

13. Kada te opreznosti i taj gard traju i prelaze u odraslo doba.. • …… tada to nije samo obstrukcija klijentovih kapaciteta za slobodno asociranje , pa samim tim - poštenje i blisku interpersonalnu komunikaciju- - već to izaziva osecanje straha (uplašenosti) da se govori spontano u psihoterapiji.

14. ...zašto strah i dilema...? • Nepoznavanje onoga sta je skriveno u nesvesnom će izazvati osećanje zastrašenosti da nesto sto će se izgovoriti može obelodanti više istine od onoga što se klijentu može svideti, i koju moze prihvatiti.

15. Jednostavno, ali tvrdo rešenje ove dileme je... • strpljivim radom dovestiklijenta do motivacijedaizgovaraistinu o svomživotu, bezobzirakolikoonabilabolna, jer ... …urealitetuistinaneceubitinikog, čaknaprotivistinaće osloboditiklijentaodropstvastrahaodnesvesnog.

16. ………..u terapijskom radu.... • •Analiticar koristi ćutanje kao tehniku kojim se podstiču slobodne asocijacije I jedva da nešto izgovara , osim da • napravi po neku “interpretaciju”(tj.ukazivanje na nesvesne motive koji su iza klijentovih akcija ili misli) • •Ne prihvata se izvinjenje za propuštenu seansu, • I zahteva se placanje bez obzira da li se prisustvuje seansi ili ne, ako je zakazana. • •. . . i tako ide nekoliko godina.

17. Kritike • Upućene su mnoge kritike od strane ženskih pokreta i manjinskih grupa jer po njima psihoanaliza naglašava muški pol i elitizam • seksistićki koncept “zavist zbog penisa” • istoričnost, patrijarhalnost, dominantnost i dužina tretmana doprinose da se ovaj pristup smatra mučnim i dostpnim samo bogatima • uvid nje visoko vrednovan koncept u mnogim kulturama ili siromašnim socioekenomskim uslovima.

18. Ipak,.... • Psihoanalitički pristup može biti koristan za pomaganje ženama i marginalnim grupama kroz mogućnost da izlože svoju brigu i interese povezane sa prošlošću u kojoj su trpeli ugnjetavanje i dominaciju • Uvid može biti iskorišćen kod ovih osoba kao “gorivo” za nove akcije i novu konceptualizaciju selfa u socijalnom i kulturelnom kontekstu • multikulturni faktori mogu da se koriste kod slobodnog asociranja i u procesu stvaranja uvida i tako pomognu da se razume sopstveni problem u svetlu kulturne specifičnosti

19. Ograničenja psihoanalitičkog metoda • Može biti zavodljiva zbog svojih gledišta tako da se u procesu savetovanja radi previše analiziranja,a malo ili nedovoljno rada na promenama • nedovoljno edukovani savetodavci rado je primenjuju bez ozbiljnog učenja • problemi transfera i kontratransfera mogu se pokazati kao vrlo teški za obradu ukoliko ne postoji ozbiljan trening i osvešćenost

20. Dakle,Frojdijanska psihoanaliza • analizand (analiticki pacijent) • verbalizacija misli • slobodne asocijacije, • fantazmi i snovi • nesvesni konflikt • interpretacija • uvid i razresenje problema

21. analitickeintervencije podrazumevaju- interpretacije a osim toga - klarifikacijuu odnosunapacijentovepatoloskeodbrane, zeljeikrivicu. • Stavpremakonfrontacijama-kao terapijskoj intervenciji • odbojnosT

22. Kroz analizu unutrasnjeg konfllikta …razmatraju se - mehanizmi odbrane - ukljucujući i doprinosotpora - analiza obuhvata i analizu transfera prema analiticaru kroz analizu iskrivljene reakcije analizanda prema analiticaru

23. Psihoanalitički tretman razjašnjava činjenicu - da je pacijentovo nesvesno njegov najgori neprijatelj; ......i činjeniicu da su te nesvesne, simbolične reakcije(koje su podsticane kroz doživljeno iskustvo) –postaleuzrok problema

24. Cilj psihoanalitičke metode tj psihoanalize • DA SVESNO BUDE TAMO GDE JE BILO NESVESNO

25. Šta jePSIHOANALITICKA PSIHOTERAPIJA? • kadapsihoterapeut koristi tehnike koje su vrlo slicne psihoanalizi bez kompletne rigoroznosti koja se traži i na kojoj se insitira kod „čiste” psihoanalize

26. A sta bi onda bilaPSIHODINAMSKA PSIHOTERAPIJA? Koristi neke od vec pomenutih teorija i principa za razumevanje pacijentovog dozivljaja i misljenja koje koristi i psihoanaliza, ali pri tomkoristisasvimdrugacije tehničke procedure

27. PSIHODINAMSKA PSIHOTERAPIJA?… • -Seanse se odvjaju samo jednom nedeljno.; visoko motivisani klijenti ili klijenti koji se emocioanlano nestabilni i imaju potrebu za dodatnom podrskom, mogu traziti sastanke dva ili tri puta nedeljno, • -Klijent i psihoaterapeut sede “licem-u-lice” • -Psihoterapeut obicno govor vrlo mnogo u poredjenju sa “ćutanjem” psihoanaliticara.

28. …………… • •Tretman je interaktivan proces izmedju klijenta I psihoaterapeuta • •Tretman uopšteno obraća mnogo manje pažnje na nesvesnu motivaciju i retko se oslanja na interperetaciju snova • *Dužina tremana • - krece se u rasponu od 1 do 12 seansi (“brief” psychotherapy), • - ili do 20 seansi(druga definicija “brief psychotherapy”), • - ili do nekoliko godina.   

29. ZASTO JE PSIHOTERAPIJA TAKO DUGACKA? 1. U Prakticanom pogledu , Čaki 12 seansi tretmana mogu izgledati kao dugacko vreme, pogotovo kad se uporede sa sa 15-minutnim visitama lekara u ordinaciji psihijatra. - klijent uči nove vestine. smatra se da je , jedna puna godina vikend psihoterapije (napr.: vikend bolnica) otprilike ekvivalent raduod10-12 dana intenzivnoglecenja - (izdana u dan). Na taj nacin zapamti se ono sto se uči, bez obzira da li je u pitanju edukacija ili trening novih vestina, ili prevazilazenje depresije ili anksioznosti - proces traži težak rad, obavezu

30. 2. U psiholoskom smislu, mnogi pojedinci imaji otpor, protivljenje čak i gadjenje prema sebi dok govore o svom duboko privatnom unutrasnjem dozivljaju. Najverovatnije, neke od njihovih privatnih mišljenja – koja su mračna i ružna – su tako postidjujuća i zastrašujuća.da ih ne žele obelodaniti nikom, čak ni svom vlastitom psihoterapeutu. Zbog svega toga nije čudno, zašto psihoterapija oduzima toliko puno vremena?.  

31. .......i zašto još? Kao što je rečeno: • Psihodinamska psihoterapijashvata pojedinca kao činioca ili subjekt vlastitog ponašanja (Self, Ego)

32. Sa takve pozicije…………. • ....... Psihodinamska psihoterapija teži da pomogne pojedincu da razume nesvesno značenje – tj. Dinamiku – simptoma napr.: uznemirenosti i postojećeg poremećaja. • Dakle, uvid u simptome vrednuje se kao mnogo blagotvorniji za trajno izlečenje nego samo „oslobadjanje od simptoma”

33. ……. • Ličnost raste i razvija se kroz detinjstvo,mladost i odraslost, • Mnogobrojni stimulusi iz okruženja, naravno, doprinose oblikovanju stavova i ponašanja date ličnosti.

34. Dakle šta je LICNOST? • Ličnost sačinjava složeni niz duboko usadjenih psiholoških karakteristika, koje su velikim delom nesvesne i koje se ne mogu lako promeniti, a izražavaju se automatski, (dakle uvek na isti nacin u istim situacijama) • Te karakteristike se pojavljuju kao proizvod jednog kompleksnog matriksa u kojem se nalaze biološke odlike predispozicije i potencijali,ali i odlike stecene iskustvom/učenjem. • Time se obuhvataju individualno obojeni obrasci:opažanja, osećanja, mišljenja I rešavanja problema • T.Millon

35. ………..Dakle,.. • Spoljne manifestacije toga svega(tog svesnog i nesvesnog matrixa)su ono što se naziva „ličnost”

36. ……….. • Ako je cilj psihološkog tretmana izmeniti dugovečne karakteristike „ličnosti”, onda se i psihoterpaija mora tako zvati – dugotrajna;

37. …………. • ta promena licnosti trazi mnogo vise od malog broja seansi – • faktički , to ponekad traje vise godina – • da bi se promenili obrasci ponašanja koji su se razvijali tokom godina

38. Ali, ako osoba dobro funkcioniše u svom okruzenju i nema dublje deficite licnosti ....ili jos nije razvila ozbiljne psihijatrijske simptome, • moze se koristiti kratka psihodinamska psihoterapija da bi osoba samo razumela sta on/ona emocionalno trpi ili sta “postiže” kroz pojavu I postojanje simptoma

39. CILJ PSIHOTERAPIJE JEP R O M E N A • Svaka promena koja se dogadja u našim životima mora doći od nas i naših vlastitih napora. • Mada psihoterapeut vodi proces terapije, on nikako ne može uraditi posao za klijenta

40. Ova šala reflektuje fundamentalni stav o psihoterapiji. • Koliko psihologa je potrebno da bi se promenila jedna sijalica? • Samo jedan , • ... ali sijalica mora zaista da poželi da bude promenjena • TEHNIKE MOTIVISANJA KLIJENTA

41. …… Dakle, • cilj psihoterapija nije • - “samo ukloniti simptom” • - “otarasiti se simptoma”. • psihoterapija nije vodjenje rata da bi se zadobila kontrola nad necim. • (mada u politici to jeste cilj, a moze biti cak i u medicini

42. Umesto toga , potrebno je“sklopiti mir”- sa svojim simptomima • - kroz slušanje i razumevanje svojih simptoma • - klijent sa dovoljno smirenosti I radoznalosti sluša i čuje , • - umesto da se plaši,stidi ili ima gadjenje • “simptomi mogu delovati osvešćujuće na klijenta iprosvetliti ga dubokom mudrošću, i mogu postati veliki blagoslov za njegov zivot”. • J.M. Slattery

43. UVID-“Svetlost istine”.. – …sam po sebi nije dovoljan da dovede do promene u ponašanju i funkcionisanju.

44. …. • Da bi se pojavila psihološka promena,- osoba na ostvareni uvid mora reagovati nekom vrstom šOKa. • “Stvrdnuto, slepo srce mora osetiti TUGU – • zbog svih povreda i bolova, koji su naneti drugima dok je bilo zaglavljeno u vlastito slepilo” • J.M. Slattery

45. …………. • Sve do početka terapije klijent je pripisivao/la krivicu drugima za svoju patnju i jad. • Umesto toga sada on/ona moze videti svu ružnoću svog ponašanja. • šokiran/a prošlošću moze biti motivisan/a da promeni sadašnjost.

46. ……… Dakle,- • moze se reci da je baza za trajnu psihološku promenu - t u g a

47. NEKI TERAPIJASKI PRINCIPIZAJEDNICKI ZA PSIHOANALIZU I PSIHODINAMSKU PSIHOTERAPIJU i ISKORISTLJIVI U SAVETOVANJU ……

48. Terapijska neutralnost • Posao psihoterapeuta nije da bude baka ili prijatelj; • umesto toga psihoterapeut mora pomagati klijentu da razume svoju nesvesnu motivaciju.

49. Zbog toga psihoterapeut mora delovati !!!!!!! - sa odredjene terapijske distance ili - sa terapijskom neutralnošću , - nikad sa pozicije personalne želje ili naklonosti - uvek držati svaku reč i akciju u okviru terapijske relacije (ili terapijska alijansa) - oprezno i skoncentrisano fokusirati se na klinicki proces ozdravljenja

50. Transfer …je zajednički i čak sasvim očekivandogadjaju psihoterapiji. • Klijent doživljava osecanje za psihoterapeuta koje se naziva transferna reakcija. • Ta osećanja su realna i nisu drugačija od opšte prisutnih kao što su „ljubav” ili „mržnja” .