Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati

1. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati Doc.dr Jasna Veljkovic

2. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Lombrozo je tvrdio da je umetnost izvedena iz nekog oblika psihoze • Frojd je govorio o bliskosti stvaralaštva i neuroze • Filoktet/stara Grčka/ ima alegoriju o ranama-da je cena svake nadarenosti neki nedostatak,bolest i teška patnja. • Koji je to princip selekcije?

3. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Gete:”Svaka nova ideja u početku izgleda kao luda”. • Filis Grinejker u delima:”Porodična romansa umetnika” i “Detinjstvo umetnika”, kao i u svojoj “Studiji o Sviftu “ trvdi da: • odredjene nasledno uslovljene perceptivne osetljivosti umetnika bitno odredjuju njegov psihoseksualni i kognitivni razvoj.

4. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Patografije su biografije čiji je cilj da opišu psihopatološke strane duševnog života i da objasne značaj tih fenomena i zbivanja za stvaralašku genezu ljudi.

5. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Najznačajnije patografije:Gete o Ničeu,Mebijus o Rusou,K. Jaspers o Ničeu, Gudvin o Judžinu O’ Nilu, Kris o vajaru Meseršmitu i slikaru Josefsonu, Ajsler o Geteu i Leonardu,Frojd o Štreberu, Leonardu. • Kod nas:Jerotić o Kafki, Kjerkegoru; Heseu, Jonesku.

6. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Patografije-teške za interpretaciju, jer se jednostranim činjenicama pokušavaju objasniti veoma složeni procesi. • U patologiji značajnih ljudi zapažamo ono što se ne zapaža u patologiji običnih ljudi.

7. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Empririjski-potrebno je razlikovati koji oblici oboljenja nemaju samo razorno već i pozitivno dejstvo na rad autora dela. • U patografijama često se razmišlja da li je stvaralaštvo nastalo zahvaljujući oboljenju.

8. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Neka stvaralaštva nastala u hipomaničnoj ili maničnoj fazi. • Mnoga u depresiji • Mnoga nastala u shizofrenim doživljajima. • Realna je prepostavka da umetnička dela mogu nastati i bez oboljenja. • Opisi putovanja duše kroz svetove neba i pakla podsećaju na šizofrena doživljavanja.

9. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Mnoge mitološke i sujeverne predstave izgledaju kao da su nastale iz doživljaja obolelih od sch. • Mnoge slike ljudskih tela koja se provide i u kojima se nalaze unutrašnji organi podsećaju na crteže shizofrenih. • Iz istorije nam je poznato da su mentalni bolesnici imali značajne uloge još od najranijih vremena.

10. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Šamani su bili cenjeni i poštovani,obožavani kao sveci opsednuti Bogom. • Epi i Hy napadi bili su na visokoj ceni.

11. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Mnogi psihotičari i danas uživaju ugled znamenih iscelitelja od raznih bolesti a psihički doživljaju se tumače kao uticaj Boga ili sigurna proročanstva. • Mnoge sekte su nastale pod uticajem nj.psihotičnih vodja.

12. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Umetnost se oduvek dosta bavila duševnim bolesnicima. • Ljude je uvek intrigiralo-kako je biti sa one strane razuma. • Neki prikazi bolesnih stanja npr. U literaturi su vrlo verodostojni. • Vrhunac –Dostojevski “Idiot”-koji je izraz izvitoperenosti čovekovog misaonog, društvenog a posebno moralnog bića.

13. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • U psihopatologijama se najčešće navode primeri opisivanja dvojnika/Horman, Po, Dostojevski/,kao i Servantesova i Šekspirova opisivanja Velaskezove slike Idiota;Direrove gravire melanholije,Meseršmitove figure shizofreničnog manirizma.

14. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Jerotić i Ž. Martinović navode zanimljivo opažanje: da pravi umetnik koji oboli od neke psihoze,po pravilu prestaje da stvara u toku akutne faze boelsti a slučaju prelaska u hroničnu psihozu, najčešće prestaje stvaranje ili se znatno menja.

15. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Iskustva poslenika u psihijatriji povodom stvaralaštva i duševne bolesti su različita. • Poznati su ugledni akademski slikari,koji nisu mogli stvarati u fazi remisije.

16. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Dolazili su u bolnicu kada su prekidali uzimanje terapije,tražili slikarski pribor za rad u sobi na psihijatrijskom odeljenju. • Jedna ugledna akademska slikarka spremila je prijemi ispit za upis na magistrujum Londonsku kraljevsku akademiju slikarstva,tokom jednogodišnjeg lečenja u Dnevnoj bolnici za psihoze u Padinskoj Skeli.

17. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Zapažanje kliničkog psihologa, je da pacijenti oboleli od shizofrene psihoze-simplex forme, rano propadaju a stvaralaštvo im se gasi. • Oboleli od shizoafektivne psihoze, u shizomaniji imaju zamah stvaralaštva, u shizo depresiji pad stvaralaštva.

18. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Shizoparanoidni slabo stvaraju. • Parafrenije nikad ne stvaraju. • Poremećaji ličnosti u dekompenzaciji stvaraju. • Neki depresivni pacijenti u fazi depresije izvanredno su literarno produktivni,drugi ostavljaju belu hartiju, užasnuti svojim neproduktivnošću.

19. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Ogroman je raspon dijagnostičkih kategorija i personloški faktori, • odnosno smatramo da premorbidina ličnost ima presudan značaj u stvaranju i u zdravlju i u bolesti. • Činjenica je da su profili ličnosti umetnika specifični • Na primer rezultati Roršahovog testa, kada se interpretiraju kod umetnika, nikad ne mogu pripisati kategoriji “normalnosti”.

20. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Uvek je previše uznemirenja, pokreta,opažanja izvanredno sitnih detalja,atipičnih formi i sl. te bi u nozološkom smislu bi pripadali najamnje kategorji poremećaja ličnosti a za sve njih bi se moglo reći da imaju visoke psihotične potencijale. • Ovo je samo opažanje na osnovu prakse a za bilo kakvo zaključivanje, potrebna je evaluaciona studija.

21. Patografska istraživanja u umetnosti-karakteristike i rezultati • Sa druge strane,nije nam poznato da ni jedno od čuvenih patografskih istraživanja počiva na bilo kakvoj evaluacionoj studiji, jer mnoga dela su najčešće izučavana iza fizičke smrti stvaraoca. • Medjutim, Jerotić navodi i to da ukoliko psihijatrijski pacijent i posle nastupanja bolesti stvara, onda se može reći da je bolest imala pozitivan efekat na njegovo stvaralaštvo.

22. Bolest i stvaranje • Bolest-odstupanje od normalnog. • Neke a ponekad i sve psihičke funckije se menjaju. • Promene funkcija povlače promene u ponašanju. • Obično se raspravlja o uticaju duševnih bolesti i poremećaja na proces tvaranja. • Svaka a ne samo duševna bolest može imati uticaja na proce stvaranja. • Nekada se govorilo da pesnik ako hoće biti dobar mora imati tuberkulozu.

23. Bolest i stvaranje • Proučavanja izmedju boelsti i stvaranja započinju od druge polovine 19.veka. • Danas se posebna pažnja posvećuje izučavanju uloge simbola u tkz.”psihotičnoj” umetnosti. • Iako veliki broj duševnih bolesnika misli da nešto kreira, samo 2 % njih zaista kreira. • Tada sve postaje alat i materijal za kreiranje.

24. Bolest i stvaranje • Zapaženo je da psihotični vrlo često kombinuju crtanje i pisanje. • Veoma rado se likovno izražavaju jer je tu najlakše simbolično izraziti nesvesne sile. • Veliki je spisak takvih autora:Mebijus,Bikman,Evlahov,Mandolini,Krečmer,Roršah i dr.Najviše su istraživani:stil i simboličnost.

25. Bolest i stvaranje • Posle niza istraživanja konstatovane su sledeće karakteristike na crtežima i slikama duševnih bolesnika: • analogija sa snovima • Nedostatak prirodnosti • infantilnost, • arhaičnost, • neproporcionalnost,

26. Bolest i stvaranje • ambivalentnost, • pomeranje, • bizarnost, • sklonost shematizaciji i stereotipijama motiva i izraza, • krutost, • hladnoća i ekstremna uznemirenost.

27. Bolest i stvaranje • Nedostaje im koncentracija • Ne rade po planu • Obično rade po principu trenutnih, lutajućih asocijacija koje obično imaju individualni karakter. • Kod sch često nedostaje treća dimenzija • Najčešće rade crno-belo jer preferiraju formu koju izražavaju dvodimenzionalno • Nikada ne povezuju celinu već zbir izdvojenih pojedinosti

28. Bolest i stvaranje • Ciklotimici ne stvaraju u dubokoj depresiji a u blažoj depresiji dominiraju tamne boje • U maničnoj fazi prenaglašeni kontrasti • Halucinatni izražavaju frapantne i zastrašujuće vizije,oblik ei kombinacije, • groteskne metamorfoze su česte kod alkoholnih delirijuma,ogrome glave,veoma izduženi i uvećani udovi,iskrivljeni prostori ili predmeti i stravične životinje.

29. Bolest i stvaranje • Delirantni često ispoljavaju olakšanje kad nacrtaju životinju koja ih je progutala u delirjumu ili čudovišta da njima plaše nekoga koga mrze, ili da sa njima oteraju zlo. • Došlo se do zaključka da se simbolika ovih slika nekada lako razume ali i da postoje specifični slučajevi koji se mogu razumeti samo na osnovu informacija dobijenih od strane pacijnta,pošto je njihova simbolika često veoma specifična.

30. Bolest i stvaranje • Afektivna pozadina pacijentovih simbolizacija • Regresija crteža česta • Zavisi od prethodnog iskustva • Pritisak na hartiju-uvek veoma jak. • Poremećaji ritma crteža • Gomilanje detalja

31. Bolest i stvaranje • Po mišljenju psihoanalitičara, umetnost psihotičnih ima za cilj reparaciju i restituciju uništenog objekta. • Shizofreničar je uništio svet oko sebe,i njegov deluzioni sistem je namenjen njegovoj rekonstrukciji. • To je pokušaj rekatekse, pošto je kateksa sa spoljašnjim svetom smanjena ili potpuno prekinuta.

32. Bolest i stvaranje • Shizoidna restitucija kreće se od prostih žvrljanja, često geometrijskih žvrljanja gde se gube odlike sveta i života pa do uzbudljivih i grandioznih ekspresija u kojima osećanje gubitka kontakta inspiriše moćne sile. • Takav je slučaj Helderlina koji najbolja dela stvara u fazi odbrane od shizofrenog odtudjenja.

33. Bolest i stvaranje • Jaspers smatra da se tu radi o specijalnoj vrsti shizofrenije • Ana Frojd misli da se ovo sreće i kod normalnih. • Mlad čovek, kao i adolescent posebno,pokazuje tendenciju povišene reprodukcije u smislu restitucije i odbrane od preće uznemirenosti.

34. Promene stila u delima psihotičnih umetnika • Kako prepoznati restituciju i restitutivne produkcije? • Ako se neko nije bavio a onda se iznenadno počne baviti umetnošću, to govori o procesu restitucije. • Posmatrano ke kako psihotična bolest deluje na umetničku produkciju. • Ustanovljene su četiri mogućnosti kao reakcija na bolest.

35. Promene stila u delima psihotičnih umetnika • Bolestan proces ne mora da deluje na produkciju i stil, posebno ako je rad umetnika standardan • Kod slobodnih kompozicija pre dolazi do psihotičnih konfiguracija • Umetnik može u toku bolesti prekinuti produkciju • Može doći do nastavka produkcije ali promene stila u uemtničkom stvaranju.

36. Promene stila u delima psihotičnih umetnika • Po opštem mišljenju Van Gog je bio takav”slučaj”,kao i vajar Meseršmit. • Kris u delu Psihoanalitičko istraživanje u umetnosti analizira jednu slikarku koja u samom početku boelsti nastavlja da se bavi ilustracijom bajki. • Prva promena nastaje na ilustraciji Crvenkape u čijoj se korpici pojavljuje zmija.

37. Promene stila u delima psihotičnih umetnika • Ovaj detalj ne zapaža ni autorka, ni publika. • Tek u kasnijoj analizi se otkriva da je to znak početka bolesti. • Zmija izražava strah i nespokojstvo slikarke. • Naredne ilustracije su sve više imale detalje koje je teško objasniti. • Ta značenja poprimaju magijska obeležja. • Slikanje postaje tehnika koja treba da menja svet ili neke nepravde u njemu.

38. Promene stila u delima psihotičnih umetnika • Drugi primer,švedskog slikara Ernesta Josefsona. • Na početku bolesti počeo da se bavi povećanim realizmom, da bi se spasio regresije. • Napustio slikanje uljem i počeo da pravi samo crteže.. • Kompulzija-crteže pravio u sedam poteza.

39. Promene stila u delima psihotičnih umetnika • Crteži krajnje pojednostavljeni-kao sheme. • To je neka vrsta magijskog ceremonijala. • U periodima poboljšanja, vraćao se uljanim bojama ali je očitija pojednostavljenost u odnosu na period pre početka bolesti. • Medjutim to nije tako uvek. U mnogim slučajevima umetnik sa početkom bolesti,počinje da slika sve komplikovanije i sve više.

40. Primarni procesi u psihotičnoj umetnosti • Svaka umetnost je rezultat primarnih procesa ali ga u psihotičnoj umetnosti ima više. • Značenja simbola u psihotičnoj umetnosti , uvek su višeznačna. • Psihotični umetnici tretiraju umetničko delo kao i sam objekt. • Simboličko izjednačavanje-po Hani Segal, psihoanalitičarki je izjednačavanje objketa i simbola koji predstavlja taj objekt.

41. Primarni procesi u psihotičnoj umetnosti • Primer iz moje doktorske teze; • Psihotični umetnik-violinista obožava svoju violinu.Satima svira na njoj. • Osećanja kod njega su kao kod svih psihotičnih veoma ambivalentna, od ljubavi do mržnje je jedan korak. • Kad udje u mržnju ima potrebu da je uništi. • Tada je skriva daleko od sebe, stavlja na vrh plakara, gde je teško staviti je i uzeti je.

42. Primarni procesi u psihotičnoj umetnosti • Ona je važno tu, on je gleda ali danima je ne sme dodirivati da je ne bi uništio. • Violina mu kaže liči na ženu, po obliku. • Ali kad je u dekompenzaciji, ne samo po obliku. • Tada on ima deluziju da je violina žena sa kojom on vodi ljubav. Oseća miris njene kože i telesnih, posebno genitalnih izlučevina.

43. Primarni procesi u psihotičnoj umetnosti • Tada mu je teško da nastupa, jer zbog svog psihotičnog doživljaja transparetnosti, ima utisak da ono što on oseća, oni vide, a simbol ženske seksualnosti za njega-violina, gubi simboličku funkciju i postaje prava žena,kao da je od krvi i mesa. • Granica izmedju mašte i fantazije u dekompenzaciji kod psihotičnih ne postoji, več je princip realnosti principi primarnog procesa.

44. Za kraj • Umetnost i ličnost su ispreplitani. • Umetnici su uvek neponovljive i vrlo specifične ličnosti. • Umetnik ima pravo na svoju bolest. • Ličnost i bolest su uvek povezani. • Odredjena ličnost stvara odredjenu bolest a boest bira specifičnu ličnost. • Ne smemo podcenjivati umetnost i umetnika,u njegovoj bolesti.

45. Za kraj • Psihologija umetnosti je granična disciplina koja tek zaslužuje mesto i prostor kao primenjena psihološka disciplina u budućnosti. • Da bi se ona razvijala, potreba su istraživanja, naučno zasnovana. • To je ono što nedostaje psihologiji umetnosti što će joj omogućiti mesto, ulogu i značaj medju drugim psihološkim disciplinama u odnosu na koje je zapostavljena i nepravedno potcenjena. • Na mladima svet ostaje.