Download
1 / 12
130 likes | 308 Views
Nastavnici u Srbiji: stavovi o profesiji i reformama u obrazovanju Rezultati projekta – RANON Jasminka Markovi ć, Centar za obrazovne politike. Uvod. U poslednjoj deceniji Srbi ja je u procesu reformi i inicijativa započetih u različitim obrazovnim sektorima i nivoima obrazovanja.
E N D
Nastavnici u Srbiji: stavovi o profesiji i reformama u obrazovanju Rezultati projekta– RANON Jasminka Marković, Centar za obrazovne politike
Uvod • U poslednjoj deceniji Srbijaje u procesu reformii inicijativazapočetih u različitim obrazovnim sektorima i nivoima obrazovanja. • Vidljivo je nepodudaranjeizmeđu obrazovne politike, zvaničnih propisa i trenutne prakse u školama. • Uloga nastavnika i percepcija njih samih kao potencijalnih “agenata promene” je vidljivau trenutnim nastojanjima. • Rezultati istraživanja o stavovima nastavnika o aktuelnim promenama u sistemu obrazovanja Srbije, deo RANON projektakoji su sproveli Centar za obrazovne politike, Savez učitelja Srbije, Pedagoško društvo Srbije i Obrazovanje plus, zajedno sa nastavnicima kao glavnim kreatorima i realizatorima studije.
Teorijski okvir • Obrazovni sistem prolazi kroz reforme koje prati proces decentralizacije. • Odgovornosti za donošenje odluka su prenesene na niže nivoe obrazovnog sistema - nejasno je gde u sistemu “leže” odgovornosti • Obrazovanje zasnovano na standardima donosi ogromnu promenu u obrazovnoj politici, ali i tekućoj praksi. • Ključno - da se shvati kako nastavnici percipiraju sve promene koje se odvijaju i njihove promenjene uloge • Kako ovi elementi utiču na njihovu svakodnevnu praksu u učionici, u školi i pri komunikaciji sa lokalnom zajednicom? • Koje kompetencije nedostaju nastavnicima kako bi izašli u susret promenama i koja vrsta podrške im je potrebna da bi ih razvili?
Metodologija • Podaci su prikupljeni u periodu od novembra do decembra 2011. godine u 25 fokus grupa sa nastavnicima i drugim nenastavnim osobljem u 25 gradova Srbije. • Fokus grupe uključuju nastavnike koji rade u osnovnim i srednjim školama (gimnazije i srednje stručne škole). • Raznolikost predmeta koje nastavnici predaju, bez obzira na to da li su zaposleni u punom radnom vremenu, i godine iskustva su uzete u obzir.
Rezultati- 1 (Autonomija) • Većina ispitanika vidi obrazovni sistem Srbije kao visoko centralizovan –najvažnije odluke se donose “centralno”, a samo izvršne odluke su prepuštene školama. • Neki ukazuju da veruju da direktor i školski odbor imaju određeni stepen autonomijeu upravljanju finansijskim resursima i zapošljavanju radnika. • Nastavnicinisu potvrdili da su uključeniu upravljanje školama kroz participaciju i partnerstvo. • Većina nastavnika navodi da im jenajviše autonomije dato u učionici i da ne osećaju da imaju autonomiju izvan nje.
Rezultati– 2 (Autonomija) • Postoje “pritisci” uprilagođavanjuglobalnim trendovimau razvoju obrazovanja, kao i pritisci za prilagođavanje stvarnom kontekstu i potrebama svakog učenika ponaosob. • Obaveze nastavnika i profesionalne odgovornosti su povećane. • U svakoj fokus grupi, nastavnici ističu da je glavni problem što osećaju da gube dragoceno vreme u obavljanju administrativnih zadataka, koje je donela decentralizacija odgovornosti, dok sve manje i manje vremena troše u direktnom radu sa učenicima.
Rezultati–3 (Obrazovanje zasnovano na standardima) • Standardi su prepoznati kao još jedan od administrativnih zahteva koji dolaze sa nivoa donosioca odluka. • Opšti stav je da donosioci odluka nemaju jasnu viziju budućeg razvoja obrazovnog sistema, i stoga je svaka inovacija „kratkog daha“. • Standardiza većinu nastavnika ostajuformalnostbez stvarne svrhe ili rezultata, sa malim uticajem na nastavni proces. • Većina navodi da pristup obrazovanju zasnovan na standardima nije „stvarna“ promena! • Mogućnost korišćenja – u procenjivanju učenika ili u planiranju predavanja! • Dodatna obuka je potrebna i neophodna.
Rezultati– 4 (Kompetencije) • Identifikovane su četiri glavne kategorije odgovora nastavnika: • Nastavnik kao „ekspert”; • Nastavnik “mora da zna” kako da prenese znanje učenicima; • Treba da razvije sopstveni sistem rada, • Nastavnik se vidi kao neko ko komunicirasarazličitim zainteresovanim stranamana svakodnevnoj osnovi.
Rezultati – 5 (Kompetencije) • Nastavnici „znaju” sistem dobro inastavniciBI TREBALO da znaju sistem! • Nastavnici povezuju ovo znanje sa pitanjima kao što su predmetni plan i program, kompatibilnosti programa među različitim predmetima. • Prepreka svakodnevnoj praksi – nema dovoljno „vezivnih niti” između programa različitih predmeta. • Trenutna reforma obrazovanja ima prilično negativnu konotaciju – nastavnik oseća kao da reforma postoji samo na papiru! ALI???
Rezultati– 6 (Kompetencije) • Opšti „portret“ obrazovnog sistema –konstantno se menja, nema kontinuitet, promene su nesistematične i nisu suštinske, mnogi propisi ostaju„nedovršeni” i nastavnici su ostavljeni da „lutaju okolo”. • Pridev „nemoćan”je često povezan sa nastavničkom participacijom u sistemu. • Nastavnici veruju – da je trenutni protok informacija nedovoljan i neadekvatan. • Ali– „priznaju” da su i oni sami inertništo jeposledicalošeg iskustva u prošlosti. • „U mojih 25 godina [rada] iskustva nikad nisam osetio da je nekom zaista stalo do mog mišljenja, kakvo je moje iskustvo i da neko traži povratnu informaciju od mene.“ • (Nastavnik, Čačak)
Zaključci • Rezultati daju doprinos podacima o nastavničkim percepcijama i stavovima u pogledu njihovih uloga i potreba. • Potrebno je još mnogo toga uraditi kako bi se nastavnici osećali osnaženim dakoriste „manevarski” prostor koji im je prethodno već dat! • Identifikovanje faktora koji olakšavaju aktivnostinastavnika. • Građenje esencijalnih kompetencija osim onih koje su potrebne u učionici.
