500 likes | 1.72k Views
GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI. PREDAVANJE 2 Prof. dr Jovo Jednak. Elementi privrednog sistema. 1. Inputi i autputi u privredi . 2. Privredni (tržišni) subjekti . 3 . Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu . 4. Institucije privrednog sistema. 1. Inputi u privredi.
E N D
GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI PREDAVANJE 2 Prof. dr Jovo Jednak
Elementi privrednog sistema 1. Inputi i autputi u privredi. 2. Privredni (tržišni) subjekti. 3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu. 4. Institucije privrednog sistema. Mikroekonomija
1. Inputi u privredi • INPUTI su robe i usluge koje koriste preduzeća u procesima proizvodnje. Privreda koristi postojeću tehnologiju i kombinacijom inputa proizvodi autpute. • Inputi su činioci proizvodnje, a to su: zemlja, rad i kapital. Mikroekonomija
1. Inputi u privredi • Primer: Zamislite da ste gladni i da teško možete pratiti predavanja. Ako imate novac, odlazite u piceriju i naručujete picu. Testo, šunka, pečutke, sir i razni začini, električna pećnica i živi rad čoveka (kuvara), odnosno njegovo znanje u spremanju pice su inputi, a pica je autput. Posle konzumiranja nastavljate da pratite predavanja, usput ste naučili šta su inputi, a šta su autputi. Mikroekonomija
Autputi u privredi • AUTPUTI su različite proizvodne robe i usluge (dobra) koje se ili troše ili upotrebljavaju za dalju proizvodnju kao inputi. • (Na primer, kukuruz kao autput, služi kao input u prehrambenoj industriji za više od 100 proizvoda). • Autputi i proizvodnja su sinonimi. Mikroekonomija
2. Privredni (tržišni) subjekti. Potrošači ne mogu sami da određuju šta će se proizvoditi od dobara i usluga. Tražnja potrošača se usklađuje s ponudom dobara od strane preduzeća. Dakle, odluke preduzeća su uslovljene troškovima i cenama roba i usluga, odnosno ponudom, i zajedno s tražnjom potrošača (njihovim dohotkom i cenama roba i usluga) određuju šta će se proizvoditi. Tržište pomiruje interese potrošača i proizvođača s tehnološkim mogućnostima. Mikroekonomija
2. Privredni (tržišni) subjekti. Pored stanovništva (domaćinstava) i preduzeća, bitno je funkcionisanje finansijskog tržišta (banke, berze i druge finansijske institucije) i države. Banke su finansijsko-kreditne ustanove preko kojih cirkulišu novčana sredstva potrebna za normalno funkcionisanje privrede. Posebno su značajne berze kao jedan od oblika funkcionisanja finansijskog tržišta, jer obezbeđuju najpovoljniju alokaciju resursa. Država, kao privredni subjekt, obezbeđuje političku i pravnu vlast, usmerava i kontroliše tokove roba, usluga i novca radi postizanja opštih interesa društva, odnosno funkcionisanja privrednog sistema. Mikroekonomija
Međusobno delovanje privrednih subjekata prikazuje shema Mikroekonomija
3.Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu • Osnovne ekonomske aktivnosti u privrednom životu svakog društva odvijaju se u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrošnji. • Centralno mesto zauzima proizvodnja namenjena potrošačima. Mikroekonomija
3.Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu • Proizvodna preduzećaproizvode robe i usluge i to je njihova osnovna delatnost, mada mogu biti angažovana u prometu svojih proizvoda ili trgovini drugih roba i usluga. • Finansijska preduzeća, kao što su banke, berze, dilersko-brokerska preduzeća, finansijski, investicioni, penzioni i drugi fondovi, osiguravajuća društva i druge institucije, obavljaju finansijske aktivnosti koje se odnodse na monetarnu privredu. Ove aktivnosti se odnose na poslove sa novcem i kapitalom. Mikroekonomija
3.Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu • Investicione aktivnostisu posebna vrstaaktivnosti na tržištu novca i kapitala radi prikupljanja, raspodele sredstava u sadašnjosti, da bi se, kroz povećanje proizvodnje, imala višestruka korist u budućnosti. • Razmena roba, novčanog kapitala, tehnologije, znanja, informacija i drugog odvija se ne samo na unutrašnjem, već i na spoljnom (ino) tržištu što podrazumeva aktivnosti vezane za bilans tekućih i bilans kapitalnih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom. Mikroekonomija
3.Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu Pored pomenutih ekonomskih aktivnosti postoji i niz drugih • aktivnosti koje se odnose na raspodelu dohotka, formiranje cena, • politiku zapošljavanja i problem nezaposlenosti, • akumulaciju, odnosno, štednju, • veličinu zaliha, • deviznih rezervi, • količinu izvezenih i uvezenih roba, usluga, tehnologije itd. Mikroekonomija
4. Institucije privrednog sistema • Klasičan primer ekonomske institucije je tržište. • Planiranje je sastavni deo strategije preduzeća i drugih privrednih subjekata u okviru koga se prognozira, odnosno predvidja alokacija resursa-inputa na različite korisnike da bi se dostigao najviši stepen efikasnosti privredjivanja. • Svojinski odnosi, odnosno svojina (privatna, državna, mešovita i sl.) je institucija koja odredjuje način korišćenja,upotrebe i raspolaganja stvarima, novcem, nepokretnostima i dr. Mikroekonomija
Osnovna pitanja ekonomije • Šta će proizvoditi i u kojim količinama? 2. Kako će se dobra proizvoditi? 3. Za koga će se dobra proizvoditi? Mikroekonomija
Granica proizvodnih mogućnosti Svaka privreda raspolaže s određenom količinom rada, tehnološkog znanja, fabrika, alata, zemlje, vodenog potencijala i prirodnih resursa. Odluka o tome šta će se i kako proizvoditi pordrazumeva rešavanje pitanja kako alocirati resurse između različitih mogućih dobara. Drugim rečima – koliko zemlje će se koristiti za gajenje pšenice, a koliko za druge poljoprivredne kulture ili koliko raspoloživih resursa za stanove i sl. Mikroekonomija
Granica proizvodnih mogućnosti Pretpostavka je da se proizvode dva materijalna dobra i da je to alociranje raspoloživih resursa. Pretpostavimo da privreda proizvodi automobile i hranu. Mikroekonomija
Granica proizvodnih mogućnosti Mikroekonomija
Granica proizvodnih mogućnosti Mikroekonomija
GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI Kolicina računara Nemoguća tačka C Efikasne tačke 3000 A 2200 B 2000 0 Mikroekonomija 600 700 Kolicina automobila 1000
GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI Kolicina računara Nemoguća tačka C Efikasne tačke 3000 A 2200 B 2000 0 Mikroekonomija 600 700 Kolicina automobila 1000
GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI Kolicina računara Nemoguća tačka C Efikasne tačke 3000 A 2200 B 2000 D Neefikasna tačka 0 Mikroekonomija 600 700 Kolicina automobila 1000
GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIOPORTUNITETNI TROŠAK Kolicina računara 200 računara / 100 automobila = 2 računara za 1 automobil +100 automobila 3000 A 2200 B 2000 -200 računara 0 Mikroekonomija 600 700 Kolicina automobila 1000
GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIOPORTUNITETNI TROŠAK Kolicina računara Trošak 100 automobila = 200računara 3000 A 2200 B 2000 0 Mikroekonomija 600 700 Kolicina automobila 1000
GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIEKONOMSKI RAST Kolicina računara Nova tehnologija pomera granicu proizvodnih mogućnosti 4000 3000 3000 Kolicina automobila 0 Mikroekonomija 1000 1300
GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIEKONOMSKI RAST Kolicina računara 4000 B 3000 3000 2900 A 2000 Kolicina automobila 0 Mikroekonomija 700 850 1000 1300
PPF i granična stopa tansformacije • PPFima negativan nagib. • Da bi se efikasno proizvela dodatna količina hrane, potrebno je uneti inpute iz proizvodnje automobila (smanjuje proizvodnju automobila). U ovom slučaju reč je o graničnoj stopi transformacije (MRT) automobila hranom. • MRT meri koliko se automobila moralo odreći da bismo dobili jednu dodatnu jedinicu hrane. Mikroekonomija
PPF i granična stopa tansformacije • Pomerajući se niz granicu proizvodnih mogućnosti, povećava se i MRT. • kako se pomeramo niz PPF i proizvodimo sve manje automobila, produktivnost rada i kapitala raste u proizvodnji automobila, dok produktivnost rada i kapitala u proizvodnji hrane pada. • U tački C produktivnosti su jednake, te je tu MRT jednaka 1. Naime, u tački C', MRT jednaka je 1, jer se trebamo odreći jedne jedinice u proizvodnji automobila, da bismo proizveli dodatnu jedinicu hrane. Mikroekonomija
PPF i granična stopa tansformacije Mikroekonomija
PPF i granična stopa tansformacije • Kada je MRT niska, tada je odnos-srazmera graničnog troška proizvodnje hrane (MCH) i graničnog troška proizvodnje automobila (MCA) nizak. • Nagib PPF meri granični trošak proizvodnje drugog dobra. Prema tome, u svakoj tački niz granicu proizvodnih mogućnosti (B, C', C:D', D:E) važi sledeća relacija: MRT = MCA/ MCH Mikroekonomija
PPF i efikasnost privreda • Dobra moraju biti proizvedena u onim količinama koje će potrošači biti volji da kupe. • MRS koja nam govori koju količinu jednog dobra je potrošač voljan žrtvovati da bi dobio više drugog dobra. Mikroekonomija
PPF i efikasnost privreda • U našem slučaju granična stopa supstitucije hrane za automobile jeste količina automobila koju su pojedinci spremni žrtvovati da bi dobili dodatne jedinice hrane. • U isto vreme granična stopa substitucije meri trošak proizvodnje dodatne jedinice hrane u uslovima smanjenja proizvodnje automobila. Mikroekonomija
PPF i efikasnost privreda • Ekonomija efikasno proizvodi ako za svakog kupca važi sledeća relacija: MRS = MRT. Mikroekonomija
PPF i efikasnost privreda Mikroekonomija
Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i granična stopa sustitucije. (a) Siromašna zemlja (b) Razvijena zemlja Mikroekonomija
Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i granična stopa sustitucije. (a)Pre investiranja (b) Nakon investiranja Mikroekonomija
Oportunitetni trošak • Izgubljena mogućnost za drugim dobrom, zato što smo se odlučili da prvo (ne možemo jedno i drugo), zove seoportunitetni trošak. • Oportunitetni trošak predstavlja propuštenu dobit alternativne upotrebe resursa-inputa. Mikroekonomija
Oportunitetni trošak Mikroekonomija
Opadajući prinosi Mikroekonomija
Opadajući prinosi Učinak tehnologije naspram zakona opadajućih pinosa Mikroekonomija
Produktivnost rada • Prosečan proizvod koji pokazuje obim i koliličinu proizvodnje po jedinici inputa rada. Mikroekonomija
Produktivnost rada • Produktivnost rada se povećava po osnovu: • rasta fonda kapitala ili • tehnoloških promena. • Veza između produktivnosti rada i životnog standarda. Mikroekonomija