Efikasnost tržišta, tržišni “neuspeh” i uloga države

1. Efikasnost tržišta, tržišni “neuspeh” i uloga države Tržište savršene konkurencije efikasno alocira resurse, tako da je ekonomija na granici proizvodnih mogućnosti. Međutim, postoji mnoštvo uzroka koji onemogućavaju efikasnost potpune konkurencije, tj., dovode do tržišnog neuspeha.

2. Efikasnost tržišta, tržišni “neuspeh” i uloga države Tržišni neuspeh postoji kada tržište, prepušteno samo sebi, ne uspeva da izvrši efikasnu alokaciju resursa, uzrokujući neefikasnu proizvodnju ili potrošnju. Najvažniji uzroci neefikasnosti tržišta su nepotpuna konkurencija (tržišna moć), eksternalije i javna dobra.

3. Nesavršena konkurencija se javlja, kao što je već naglašeno, kada kupac ili prodavac poseduju tržišnu moć,odnosno mogu uticati na cenu dobra. Nesavršena konkurencija dovodi do cena koje podižu troškove i smanjuju kupovine potrošača ispod efikasnih nivoa.

4. Model previsoke cene i preniske proizvodnje obeležje je nesavršenosti povezanih s imperfektnom konkurencijom. Krajnji slučaj nesavršene konkurencije je monopolista – samo jedan ponuđač koji sam određuje cenu određenog dobra ili usluge.

5. Država konkurenciju štiti antimonopolskim zakonima, Ipak, najvažnija mera protiv nesavršene konkurencije je otvaranje tržišta konkurentima, bilo domaćim ili stranim.

6. Druga vrsta neefikasnosti javlja se kad postoje prelivanja ili eksternalije koja uključuju nedobrovoljno nametanje troškova ili koristi. Eksternalije (ili efekti prelivanja) javljaju se kad preduzeća ili ljudi drugima nameću troškove ili koristi izvan tržišta. Države se danas češće brinu za negativne nego za pozitivne eksternalije.

7. Krajnji primer pozitivne eksternalie su javna dobra. Javna dobra su robe u kojima mogu uživati svi i niko ne može biti isključen.

8. Države imaju tri glavne ekonomske funkcije u tržišnoj ekonomiji: • povećavanje efikasnosti, • unapređenje jednakosti i • jačanje makroekonomske stabilnosti i rasta. Države povećavaju efikasnostunapređujući tržišnu konkurentnost, smanjuju eksternalije poput zagađenja i obezbeđujući javna dobra.

9. Države promovišu jednakost korišćenjem poreza i programa rashoda kako bi preraspodelile dohodak određenim grupama. Države jačaju makroekonomsku stabilnost i rast – smanjenjem nezaposlenosti i inflacije i podsticanjem ekonomskog rasta – putem fiskalne politike i monetarne regulacije.

10. Označavanje nejednakosti u raspodeli dohotka kao tržišni „neuspeh“ predstavlja jasan primer nerealnih očekivanja, jer tržište po definiciji stvara najednakost, kao posledicu razlika u efikasnosti.

11. Od svojih početaka kapitalizam su mučili povremeni napadi inflacije (rastućih cena) i recesije (visoka nezaposlenost). Ta su kolebanja poznata kao poslovnu ciklusi. Tržišna samoregulacija poslovnih ciklusa bila je jedna od zabluda neoklasične ekonomske škole do Velike depresije.

12. Metodi i instrumenti državne intervencije u ekonomiji Značaj podrške države konkurentskim sektorima, stvaranje uslova za priliv stranog kapitala, pružanje finansijskih i poreskih olakšica – primer podrške Francuske države programima u oblasti elektronike i informatike.

13. Uloga i značaj institucija koje deluju na povećanje kvaliteta i efikasnosti ekonomije.

14. Čak i u situacijama kada tržišni mehanizam funkcioniše na najefikasniji način, to ne predstavlja garanciju da se neće proizvesti pogrešan ishod – nejednakosti u raspodeli. Suočavanje tržišne ekonomije sa privrednim poremećajima, zbog čega je neophodna državna intervencija.

15. Tržišni neuspesi Delovanje države Oblici državne politike Neefikasnost Monopol Eksternalije Javna dobra Uloga države u otklanjanju tržišnih neuspeha Posredovanje na tržištu Posredovanje na tržištu Podsticaj pozitivne del. Antitrustovski zakoni Zakonska regulativa Odbrana Nejednakost Neprihvatljive nejednakosti u raspodeli Progresivno oporezivanje Programi pomoći Preraspodela dohotka Makroekonomski problemi Privredni ciklusi Spor ekonomski rast Monetarna politika Fiskalna politika Ulaganje u obrazovanje Smanjenje deficita i povećanje štednje Stabilizaciona makroekonomska politika Stimulacija rasta

16. PREDNOSTI I OGRANICENJA TRZISTA PREDNOSTI: Slobodno konkurentsko tržište predstavlja ekonomsku osnovicu političkog pluralizma. Pojedinci slobodno deluju kao homo oeconomicus i homo politicus.

17. Dominacija tržišta u privredi oslobađa državu ekonomskih zadataka regulacije i usmerava je na ostvarivanje funkcija u sferi zakonodavne, sudske i izvršne vlasti. Tržište omogućava postizanje optimuma po Pratovom kriterijumu stanja u kome niko ne može poboljšati svoj položaj, a da istovremeno to ne znači pogoršavanje položaja drugog.

18. OGRANIČENJA: Ne postoji slobodna konkurencija i obilje tačnih jeftinih informacija potrebnih za funkcionisanje tržišta. Cena kao tržišna kategorija ne internalizuje sve troškove, već se mnogi troškovi prevaljuju na društvo i prirodnu sredinu.

19. Većini potrošača su nepoznate prednosti i nedostaci pojedinih dobara koja se nude na tržištu . Teško je postići ravnotežu u uslovima fiksiranih cena prema monopolističkom načelu zidanja troškova.

20. Dodatni nedostaci tržišta su i opšta javna dobra koja ne mogu biti obezbeđena pomoću tržišta, gde odlučujuća uloga ne pripada tržištu, već državi.

21. Hvala na pažnji !

22. TRAŽNJA I PONUDA PREDAVANJE 4 Prof. dr Zoran Milenković

23. Tražnja je ona količina proizvoda koju su potrošači spremni da kupe po odgovarajućoj ceni. Najbitnije vrste tražnje su: 1. Platežno sposobna tražnja - je količina proizvoda koju potrošači potencijalno mogu da kupe po datim cenama. 2. Efektivna tražnja - je količina proizvoda koju će potrošači stvarno tražiti i kupiti u datom vremenu.

24. Faktori koji deluju na obim i strukturu tražnje su: 1. Sistem potreba 2. Dohodak 3. Cene

25. Pojam, kriva i faktori tražnje Model ponude i tražnje povezuje dva važna koncepta: krivu ponude(pokazuje odnos između cene dobra i ponuđene količine u obliku grafikona) i krivu tražnje(pokaziije odnos izmeđii cene dobra i tražene količine u obliku grafikona).

26. Pojam, kriva i faktori tražnje Imajući na umu da su količina (Q) i cena (P) obrnuto povezane, tj. količina raste koda cena opada, tada kriva tražnje ide prema dole i to svojstvo se zove Zakon opadajuće tražnje.

28. Zakon tražnje tvrdi, uz pretpostavku da je sve ostalo nepromenjeno, da se tražena količina nekog dobra povećava kada opada cena tog dobra, i obrnuto – smanjuje se kada raste cena istog dobra.

29. Analiza tražnje Tražnjaje količina dobara i usluga koje kupci žele da kupe po tržišnoj ceni. Što je viša cena nekog dobra ljudi će ga manje kupovati i obrnuto - što mu je niža cena više će se kupovati, uz ostale nepromenjene uslove.

30. Analiza tražnje Odnos cena i količina dobara koja se kupuju nazivamo tražnjom, odnosno krivom tražnje. Tabela predstavlja hipotetički primer tražnje za pšenicom.

31. Opšti zakoni tražnje su sledeći: 1. Kurno-Maršalov: tražnja robe x zavisi od cene te robe: Tx = f (px) 2. Valrasov: tražnja jedne robe zavisi od cene svih ostalih roba: T = f (p1, p2,…,pn)

32. 3. Hiks-Alenov: tražnja jedne robe zavisi od cene ostalih roba i dohodka: T = f (p1, p2,…,pn, D) 4. Mur-Šulcov: tražnja jedne robe zavisi od cene ostalih roba,dohodka i vremena: T = f (p1, p2,…,pn, D, t)

33. Kriva tražnje je grafički prikaz tražnje. Kriva ima negativannagib dole od severozpada ka jugoistoku. Ovo važno svojstvo zove se zakon opadajuće tražnje. Ovaj odnos između količine koja se potražuje i cene možemo napisati u obliku jednačine: QD=QD(P)

34. Kriva tražnje Slika br. 4-2. Prema dole nagnuta kriva tražnje izražava odnos tražene količine i cene.

35. Svaka promena koja povećava količinu proizvoda od pšenice koju kupci traže da kupe po datoj ceni, pomera krivu tražnje iz položaja D, D udesno u D1,D1 ( Svaka promena koja smanjuje tražnju proizvoda od pšenice koju kupci žele da kupe po datoj ceni, pomeraju krivu tražnje ulevo, iz položaja D,D u D2,D2 ( ).

36. Svaka promena koja povećava količinu proizvoda od pšenice koju kupci traže da kupe po datoj ceni, pomera krivu tražnje iz položaja D, D udesno u D1,D1 Pomeranje krive tražnje Svaka promena koja smanjuje tražnju proizvoda od pšenice koju kupci žele da kupe po datoj ceni, pomeraju krivu tražnje ulevo, iz položaja D,D u D2,D2

37. Tražena količina se smanjuje, kako joj cena raste - razlozi Efekat supstitucije • Čim se cena nekog dobra povećava, potrošač odlučuje da to dobro supstituiše nekim drugim sličnim dobrom. Na primer, ako se povećava cena svinjskog mesa, konzumiraće se više pilećeg mesa.

38. Efekat dohotka • Ovaj razlog dolazi do izražaja u uslovima rasta cena, jer rastom cena svako postaje siromašniji ako ostali uslovi ostaju nepromenjeni. Na primer, ako se udvostruče cene benzina, a svako ko koristi benzin za vožnju automobila ima manji dohodak, usloviće se smanjena potrošnja benzina i ostalih dobara.

39. Tražena količina se smanjuje, kako joj cena raste - razlozi Komplementarnost • Dobra su komplementarna kada porast cene jednog dobra dovodi do pada tražnje za drugim dobrom. Na primer, automobili i benzin

40. Specifični - specijalni elementi, na primer vreme, utiču na veličinu tražnje. • Na primer, ako je kišno vreme odlika neke klime, povećava se tražnja za kišobranima, • visoki snežni pokrivač u skijaškim centrima utiče na povećanu tražnju za skijama, a temperatura na moru utiče na povećanu tražnju dasaka za jedrenje.

41. Promena tražnje Neto efekat promene u uticajima koji se krije iza tražnje nazivamo povećanjem ili smanjenjem tražnje. Povećanje tražnje za pšenicom prikazano je na sledećoj slici kao pomeranje krive tražnje • udesno, u položaj D’D’ , pano (a), ili • ulevo, pano (b) u polozaj D’D’ , kada se smanjuje platežno sposobna tražnja odnosno nivo dohotka.

42. Promena tražnje Povećanje i smanjenje tražnje za pšenicom Povećanje tražnje za pšenicom, ako ostale stvari ostaju nepromenjene, uslovljeno je smanjenjem cena, panel (a), dok je smanjenje tražnje uslovljeno rastom cena, panel (b)

43. Promene krive tražnje POTROŠAČI POTRAŽUJU MANJE PRI SVAKOM NIVOU CENE (D’’) POTROŠAČI POTRAŽUJU VIŠE PRI SVAKOMNIVOU CENE (D’) P D’ D D’’ Q

44. Analiza ponude Ponudapredstavljakoličinunekog dobra kojusupreduzećavoljnadaproizveduiponude u određenovreme, naodređenommestu, poodređenimcenama.

45. Ponuda, za neko dobro, pokazuje odnos između njegove tržišne cene i količine tog dobra koju su proizvođači voljni prizvesti i prodati, uz pretpostavku da ostale stvari ostanu nepromenjene, posebno troškovi proizvodnje. Ovu odliku možemo nazvati zakon ponude.

46. Ponuda je količina dobara i usluga koje prodavci žele da prodaju po određenoj, odnosno bilo kojoj realnoj ceni. Ponuda povezuje ponuđenu količinu sa cenom Tabela prikazuje pri određenom nivou cena, količinu pšenice koju proizvođači žele da proizvedu i prodaju. Uočite direktnu ili pozitivnu vezu između cene i količine koja se nudi. Viša cena - veća ponuda, niža cena – manja ponuda

47. Krivaponude nagib krive ponude prema gore i prema desno. Kriva ponude pokazuje odnos između cene (P) i količine ponuđene robe Qs, dok ostale stvari ostaju nepromenjene. Ovu vezu možemo napisati i u obliku jednačine: Qs=QS (P).

48. Ponuda Povećanje cena... cena 50 Ponuda 40 30 20 10 Povećava količinu ponude. 0 100 200 300 400 500 600 količina

49. Analiza ponude Ključnadeterminantaponudejesteveličinatroškovaproizvodnje. • Kada su troškoviproizvodnjenekogdobraniski u odnosu na tržišnucenu, proizvođačiostvaruju profit i nudevelikukoličinutihdobara.

50. I obrnuto, kada su troškoviproizvodnjevisoki u odnosu na cenu, preduzećanemajuinetresa, jernema profita, i proizvodemaloilijednostavnonapuštajutakvuproizvodnju. Na veličinutroškoadelujutroškovitehnologije, inputi, vladineregulativeitd.