Rezultati istraživanja javnog mnjenja Srbije

1. RezultatiistraživanjajavnogmnjenjaSrbije Konferencija za medije Medija Centar 21. decembar 2011.

2. U periodu od 10. do 19. decembra 2011. godineagencijazaistraživanjetržišta i javnogmnjenja Partner Consulting, u saradnjisa marketing agencijomPlumMark, specijalizovanomzaorganizovanjeterenskograda i različitemetodeprikupljanjapodataka, i pod pokroviteljstvomUdruženjaistraživačaSrbije (UUTI), realizovala je veomaznačajnoistraživanje: • stavovapunoletnihgradjanaSrbijenatemuodloženekandidaturezaEvropskuUniju • percepcijestvarnihrazlogazaodlaganjekandidature • stavova o uslovimazadobijanjekandidature • stavova o članstvu u EU • tekućihpolitičkihstavovagradjana o narednimizborima i • rejtingapolitičkihstranaka Istraživanje je realizovanokaokomercijalniprojekatagencije Partner Consulting i sadržiotvorenideo, koji se ovomprilikomobjavljuje, ali i dopunske i specifičneinformacijezapojedineklijenteizoblastipolitike i medija. Najnovijeistraživanjeizvedeno je tehnikomtelefonskogintervjuanauzorku od 1.600 ispitanika, dobijenomvišeetapnimslučajnimizborom, koji je obezbediopunureprezentativnost, posebnopokriterijumupola, starosti i obrazovanja. Tokompripreme i realizovanjaistraživanjapoštovan je u celinimedjunarodniKodekssocijalnih i tržišnihistraživanja, kojipropisujeMedjunarodnatrgovinskakomora i Svetskaasocijacijaistraživačkihprofesionalaca, ESOMAR. Agencija Partner već 20 godinaprati, istražuje i analizirapulsiranjejavnogmnjenjaSrbije, od predratnih, ratnih, posleratnih, do poslednjih „novodemokratskih“ godina. Poznavanjesavremeneistraživačkemetodologije, iskustvoprimeneistraživanja u najtežimuslovima, ali i inovativnetehnikeanketiranja, uzorkovanja i tumačenjapodataka, garantujupouzdaneuvide u stavove i očekivanjasrpskogjavnogmnjenja i u trenucimanajvećihpreviranja i izazova. Dobrodošli! MiroslavŠutić DirektorAgencije Partner Consulting Višegodišnjiregionalnipredstavnik ESOMAR-a Predsednik UUTI-a Kontakt: 011 319.1822, 063 213.975 – msutic@partnerconsulting.rs

3. Da li bisteodlaganjekandidatureocenilikaodobroililošezaSrbiju? Ocenaodlaganjakandidaturepostarosti

4. Ocenaodlaganjakandidatureposimpatizerima Odlaganjekandidatureočiglednonijedoživljenokaodramatično, jersamočetvrtinagradjanasmatra da je to veomaloše, a neštoviše od polovine da je uopšteloše. Sa porastomgodinastarostizabrinutost je svemanja.

5. Koji je glavni razlog za odlaganje kandidature? Zanimljivo je da većinagradjana ne vidibarikadekaoglavnirazlogzaodlaganjekandidature. Znatnovećiznačajgradjanipridajuneuspelim pregovorima, odnosno, neprihvatanjupostavljenihuslova. Značajnihrazlikanemanipopartijskomopredeljenjunipodemografskimkarakteristikamagradjana.

6. Koliko godina će Srbija čekati učlanjenje u Evropsku Uniju? Što se dužine čekanja tiče, sličan je broj velikih optimista (učlanjenje za manje od 5 godina) i pesimista (učlanjenje za više od 10 godina). Značajne razlike kod pojednih segmenata javnosti zabeležene su samo po osnovu glasačkog opredeljenja. Najveći optimisti su glasači DS-a. Sličnu procenu imaju i glasači DSS-a, mada, očigledno, iz sasvim drugih razloga. Koliko godina će Srbija čekati na učlanjenje nakon dobijanja kandidature?

7. Da li će priznanje Kosova biti uslov za kandidaturu? Ogromna većina gradjana smatra da će uslov za kandidaturu biti priznavanje Kosova. Razlike po demografskim karakteristikama i političkim preferencijama su zanemarljive.

8. Ako je Kosovo uslov, da li Srbija treba da se učlani u Evropsku Uniju? Mali broj gradjana smatra da se treba učlaniti u EU i ako je priznavanje Kosova uslov, dok značajno iznad polovine svih gradjana to isključuje. Prema očekivanju, značajno različite stavove imaju simpatizeri različitih stranaka. Više od polovine glasača DS-a, više od 60% glasača LSV-a, više od 70% glasača SVM-a i blizu 80% glasača LDP-a u principu želi kandidaturu i ako je priznavanje Kosova uslov. Na drugoj strani spektra su glasači DSS-a, od kojih ni jedan ne želi kandidaturu pod takvim uslovima (20% se koleba). Zanimljivo je da samo trećina mladih do 25 godina izričito ne želi da prihvati kandidaturu pod tim uslovima, a da najtvrdji stav ima starosna grupa od 51 do 65 godina sa 70% odbijanja kandidature. Da li treba prihvatiti članstvo ako je uslov priznavanje Kosova?

9. Kada bi se danas održavao referendum za članstvo u EU, kako biste glasali? Već u ovom trenutku, iako nam tek predstoji suočavanje sa glavnim uslovom za kandidaturu, evroentuzijasti su u značajnoj manjini. Ovaj odnos „za“ i „protiv“ ima utoliko veću težinu, što se na ovu temu izjašnjava čak 80% svih gradjana Srbije, dakle, znatno više od onih koji zagovaraju bilo koji politički stav. Zanimljivo je da su protivnici učlanjenja, posle glasača SRS-a, odmah glasači SDSM-a (Ljajić), PUPS-a i SPS-a. Najveći zagovornici ulčlanjenja su glasači LSV-a i SVM-a (preko 70%), a zatim podjednako glasači DS-a i LDP-a (preko 50%). Naravno, evroentuzijazam je najprisutniji kod mladih do 25 godina (46% „za“, 37% „protiv“) i pravilno opada sa godinama starosti. Kada bi se danas održavao referendum za članstvo u EU, kako biste glasali?

10. Koji je danas najveći problem u Srbiji? Najveći problem prema simpatizerima pojedinih stranaka

11. Najveći problemi u Srbiji – prema starosti ispitanika Jasno je da se najveći problemi danas svode na elementarnu egzistenciju gradjana. „Spoljašni“ faktori, kao što je svetska kriza ili „zavera“ medjunarodne zajednice, gotovo da nisu ni pomenuti. Zanimljivo je, medjutim, koliko se u percepciji najvećih problema razlikuju glasači pojedinih stranaka. Glasači DS-a i URS-a u prvi plan stavljaju „lični“ ekonomski problem – nezaposlenost. Najmanju „socijalnu osetljivost“, medjutim, pokazuju glasači LDP-a, za koje je opšte siromaštvo tek na četvrtom mestu. Značajnu „socijalnu osetljivost“ pokazuju glasači DSS-a i SNS-a, za koje je opšte siromaštvo najveći problem. Na političkom kontekstu sadašnje loše situacije instistiraju glasači LDP-a i SPS-a, koji „nesposobno rukovodstvo“ ocenjuju kao najveći trenutni problem. Kao kuriozitet, „medjunarodna zajednica“, kao faktor krize, gotovo je prošla nezapaženo. Jedina grupacija koja tome pridaje ozbiljan značaj su glasači DSS-a.

12. Da li će predstojeći izbori dovesti do poboljšanja situacije u Srbiji? Ovako niska očekivanja od predstojećih izbora nesumnjivo su znak pesimizma, pa i apatije u velikom delu biračkog tela. Teška ekonomska situacija ne samo da istrajava, nego preti da se dalje pogorša. Očigledno je da političke stranke ne mogu da ponude rešenja za poboljšanje situacije, koliko god je to zahvalno polje za dobijanje glasova. Zanimljivo je, medjutim, da najviše optimizma povodom narednih izbora pokazuju glasači DS-a (55% pozitivnih odgovora). Ubedljivo najveći pesimisti su glasači LDP-a sa samo 30% pozitivnih odgovora. Ispod 40% optimističkih odgovora daju i glasači DSS-a i glasači SPS-a. Glasači SNS-a su najoprezniji, a pozitivni i negativni odgovori su potpuno uravnoteženi. Da li će izbori dovesti do poboljšanja?

13. Da li će na predstojećim izborima najviše glasova osvojiti DS ili SNS? Iako većina istraživanja javnog mnjenja daje prednost SNS-u, ukupna javnost još uvek daje neznatnu prednost DS-a kao pobedniku na budućim izborima. Može se pretpostaviti da se ovakva percepcija zasniva na „većem koalicionom potencijalu“, ulaska DS-a u izbornu trku sa pozicije vlasti, fenomenu „straha od onih drugih“ u slično. Posebno su zanimljiva očekivanja glasača pojednih partija u pogledu pobednika na izborima. Ako se zanemari visoki stepen lojalnosti glasača DS-a i SNS-a, koji veruju u sopstvenu pobedu (pažnja: 10% glasača SNS-a veruje u pobedu DS-a!), očigledno je da u pobedu DS-a veruju glasači LDP-a i SPS-a u visokoj meri, a da u pobedu SNS-a veruju glasači SRS-a, PUPS-a, DSS-a i URS-a. Sa izuzetkom URS-a, očekivanja manjih stranaka u pogledu pobednika izbora nagoveštavaju izvesnu bliskost odredjenih segmenata biračkog tela i, možda, „prirodni“ potencijal za stvaranje budućih koalicija. Koja će stranka po Vašem mišljenju pobediti na predstojećim izborima?

14. Za koga biste glasali da se danas održavaju izbori? Polovina biračkog tela, koja je u ovom trenutku opredeljena za neku od političkih stranaka, očigledno daje prednost SNS-u u odnosu na DS. Nešto manje od polovine svih birača u ovom trenutku nema stav i ne bi glasali, što je uobičajeni odnos sve dok su izbori relativno daleko. Izvesno je da se sa približavanjem trenutka izbora povećava broj aktivnih birača u biračkom telu, ali je iskustvo pokazalo da takve promene u retkim slučajevima bitno menjaju odnos snaga. Mogući izborni rezulatat pri izlaznosti 54,2% Drugačiji prikaz rejtinga, koji isključuje neglasače, nešto je razumljiviji, jer podseća na rezultate izbora na koje smo navikli. Relacije izmedju stranaka su na ovaj način bolje vidljive. Stvarna prednost SNS-a pred DS-om je oko 7 procentnih poena. Rejting (mogući izborni rezultat u ovom trenutku) SPS-a je 9,5% i to je značajno bolja pozicija nego u brojnim prethodnim istraživanjima. DSS, LDP i SRS trenutno prelaze cenzus. Ostale stranke na današnji dan to još uvek nisu obezbedile. Da li je moguća promena pozicija pojedinih stranaka? Naravno da je moguća i ona će zavisiti od budućih aktivnosti i realnih potencijala svake od stranaka. Još jednom valja istaći da pre svega PUPS i URS raspolažu organizacionim i drugim kapacitetima za ostvarenje cenzusa, ali je nesumnjivo ozbiljan zadatak obezbediti blizu 170.000 do 200.000 glasova, koliko će iznositi 5% od ukupno izašlih na sledećim izborima.

15. Partner Consulting 011 319.1822, 063 213.975 info@partnerconsulting.rs