Istraživanje javnog mnjenja o d iskriminaciji i nejednakosti u Srbiji

1. Istraživanje javnog mnjenja o diskriminaciji i nejednakosti u Srbiji

2. Istraživanje je sprovedeno za potrebe Projekta “Podrška sprovođenju antidiskriminacionog zakonodavstva i medijacije u Srbiji”, koji se realizuje u saradnji Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, a uz finansijsku podršku Evropske unije. Mišljenja izneta u ovoj prezentaciji su mišljenja autora i ne predstavljaju nužno stanovište Programa Ujedinjenih nacija za razvoj niti Delegacije Evropske komisije ili Ministarstva rada i socijalne politike.

3. METODOLOGIJA • Način prikupljanja podataka: anketa u domaćinstvu ispitanika, „licem u lice“ • Tip uzorka: troetapni, stratifikovani, slučajni, reprezentativni uzorak za populaciju Srbije od 15 i više godina.Za potrebe projekta, etničke manjine su definisane kao poseban stratum • Veličina uzorka: 1108 realizovanih intervjua • Marginalna greška (uzoračka greška za incidencu 50%) +/- 3.1 • Prikupljanje podataka obavljeno od 21. 02 do 01. 03 2009. godine

4. SADRŽAJ • Upoznatost i stavovi prema diskriminaciji • Percepcija stanja u Srbiji • Predrasude i tolerancija • Odgovornost i uloga institucija • Informisanje

5. Upoznatost i stavovi prema diskriminaciji

6. Šta vi podrazumevate pod diskriminacijom? SPONTANI ODGOVORI Građani Srbije upoznati su sa pojmom diskriminacije i načelno je definišu kao negatinu pojavu

7. Da li je opravdano nekome uskratiti neko pravo samo na osnovu nekog ličnog svojstva? Velika većina građana smatra da nije opravdano, bez izuzetka, nekome uskratiti neko pravo samo na osnovu ličnog svojstva. Ipak, većinsko stanovništvo se u odnosu na manjine, u nešto manjem procentuslaže sa ovim stavom – kao što se vidi na primeru stavova nacionalnih manjina

8. Slaganje sa stavom: Diskriminacija povređuje druge 93% Gotovo svi građani slažu se da diskriminacija povređuje druge, ali tek nešto više od polovine se potpuno slaže sa ovim stavom. U odnosu na većinsko stanovništvo, manjinske grupe u većem procentu izražavaju potpunu saglasnost sa ovim stavom, kao što se opet može videti na primeru nacionalnih manjina

9. Stavovi prema pozitivnoj diskriminaciji: Kakav je vaš stav prema uvođenju mera koje bi obezbedile diskriminisanim grupama jednakost sa većinskim stanovništvom, a koje bi trajale u ograničenom vremenskom periodu, koliko je potrebno da se uspostavi jednakost? Dve trećine građana podržava uvođenje pozitivne diskriminacije

10. Koja su tri najvažnija faktora koji uzrokuju postojanje diskriminacije? (% izbora 3 faktora sa ponuđene liste) Neznanje i religiozna uverenja su, po mišljenju građana, najvažniji faktori prisustva diskriminacije

11. Percepcija stanja u Srbiji

12. U kojoj meri je diskriminacija prisutna u našoj zemlji? Da li je u Srbiji prisutna prikrivena diskriminacija? 59% 47% Blizu 60% građana smatra da je diskriminacija u Srbiji prisutna u priličnoj ili velikoj meri, a skoro polovina da je u priličnoj ili čak velikoj meri prisutna i prikrivena diskriminacija

13. Ako uporedite današnju situaciju u našoj zemlji sa situacijom od pre pet godina, da li je diskriminacija prisutna u manjoj ili većoj meri? Da li je u našoj zemlji diskriminacija zabranjena zakonom i koliko se to poštuje? Više od 40% građana smatra da se stanje u oblasti diskriminacije u odnosu na pre 5 godina nije promenilo, a 27% da je diskriminacija čak prisutna u većoj meri. Više od polovine građana misli da diskriminacija jeste zabranjena zakonom, ali da se zakon najčešće ne poštuje

14. Koje grupe su najviše diskriminisane u Srbiji?Spontani odgovori Kada je reč o grupi koja je najviše diskriminisana u Srbiji, polovini građana su Romi prvi na umu

15. U kojoj meri su diskriminisane sledeće grupe u Srbiji? Najveći procenat građana slaže se da su diskriminaciji najviše izloženi siromašni ljudi, osobe sa mentalnim i fizičkim invaliditetom i Romi

16. U kojoj meri je prisutna diskriminacija u sledećim oblastima? Po mišljenju velikog broja građana (više od 40%), diskriminacija je veoma prisutna u svim značajnim oblastima društva, ali je, sudeći po procentu saglasnosti građana, diskriminacija je najprisutnija u oblasti zapošljavanja i napredovanja u poslu, kao i u oblasti zdravstvenih usluga

17. Predrasude i tolerancija

18. Koliko dobro bi pripadnici sledećih grupa obavljali posao UČITELJA / UČITELJICE Prema procentu saglasnosti u ocenama građana, žene i Srbi bi bili najbolji učitelji/učiteljice, dok bi Romi, pripadnici seksualnih manjina i Albanci najmanje uspešno radili taj posao

19. Koliko dobro bi pripadnici sledećih grupa obavljali posao VAŠEG ŠEFA Građani imaju strožije kriterijume kada je u pitanju posao njihovog šefa, nego učitelja/učiteljice – manji procenat građana ocenjuje da bi bilo koja grupa uspešno radila taj posao.

20. Koliko dobro bi pripadnici sledećih grupa obavljali posao Predsednika Vlade Srbije U ocenama uspeha sa kojima bi pripadnici pojedinih grupa obavljali posao Predsednika Vlade Srbije, razlike u ocenama uspešnosti Srba i manjinskih grupa su posebno upadljive

21. Koliko dobro bi pripadnici sledećih grupa obavljali posao RADNIKA GRADSKE ČISTOĆE? Kada je u pitanju posao radnika Gradske čistoće, ocene se u mnogome obrću: Romi bi bili najuspešniji radnici Gradske čistoće

22. Da li biste imali nešto protiv da pripadnik sledećih grupa bude...? % odgovora “DA” Najviše netolerancije izraženo je prema HIV pozitivnim osobama, seksualnim manjinama i Albancima

23. Odgovornost i uloga institucija

24. Ko je najviše odgovoran za pojave diskriminacije u našoj zemlji? (tri prva mesta) Odgovornost za pojave diskriminacije u Srbiji građani najčešće pripisuju Republičkoj vladi, ali u tek nešto manjem procentu i samim građanima

25. Da li po vašem mišljenju problem diskriminacije država treba da svrsta među prioritete koje treba rešavati? U kojoj meri se po vašem mišljenju država bavi problemom diskriminacije? Ne zna Ne zna 69% Većina građana ocenila je da se država nedovoljno bavi ovim problemom, ali je, sa druge strane, tek nešto više od trećine smatralo da problem diskriminacije država treba da svrsta među prioritete.

26. Da li u našoj državi postoji ustanova koja štiti jednakost svih građana, odnosno kojoj se građani u slučaju diskriminacije mogu obratiti za pomoć? Većina građana ili smatra da u državi ne postoji ustanova koja štiti jednakost svih građana, ili ne zna da li postoji

27. Informisanje

28. Koliko mediji posvećuju pažnju problemu diskriminacije? Da li biste vi lično želeli da budete bolje upoznati sa problemima diskriminacije u našoj zemlji i aktivnostima države vezanim za taj problem? Ne zna Ne zna 68% Većina građana smatra da mediji ne posvećuju dovoljno pažnje problemu diskriminacije, ali istovremeno samo 29% kaže da je zainteresovano da bude bolje informisano o tom problemu

29. HVALA NA PAŽNJI