1 / 39

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA. Prof. Dr Biljana Raki ć bi ljana . rakic @ eknfak.ni.ac.rs. Reci mi i ja ću zaboraviti, Pokaži mi i možda ću zapamtiti, Uključi me i ja ću razumeti!. ZNANJE/OBRAZOVANJE KAO FAKTOR PRIVREDNOG RAZVOJA I MAKROEKONOMSKE KONKURENTNOSTI.

ember
Download Presentation

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA Prof. Dr Biljana Rakić biljana.rakic@eknfak.ni.ac.rs

  2. Reci mi i ja ću zaboraviti,Pokaži mi i možda ću zapamtiti, Uključi me i ja ću razumeti!

  3. ZNANJE/OBRAZOVANJE KAO FAKTOR PRIVREDNOG RAZVOJA I MAKROEKONOMSKE KONKURENTNOSTI

  4. Srbija ne izvozigotovoništa što u sebi ima ugrađenoznanje. Izvozimo čelik, aluminijum, bakar, žitarice, šećer, jabuke, sve što smo, manje-više, izvozili i u 15. veku! Zato je važno ulaganje u znanje!

  5. ZNANJE (OBRAZOVANJE) JE NAJZNAČAJNIJI FAKTOR PRIVREDNOG RAZVOJA!

  6. OECD O OBRAZOVANJU U SRBIJI… Testovi su pokazali da srpskiučenicisamobubajuinemajupraktičnaznanja. Za primer suuvekbiliFinci, čije školesuuzor u Evropi. U obrazovnimstudijama OEBS-a finskiučenicisuuvekmeđunajboljima. Učitelj je tamo jošuvekzanimanjeizsnova!

  7. …OECD O OBRAZOVANJU U SRBIJI U Srbiji je najvećijazizmedjutalentaučenika, trudanastavnika, uslovakojeučenicimapružaškolskamreža (s 1 strane) i kompetentnosti (s 2. strane). Uzroketrebatražiti u načinuučenja.

  8. 41. mestood 57 zemalja! • 15-godišnjaci su2 putanepismenijiodvršnjaka u svetu! • Prosekna PISA testuod 1.000 postiže tek 30 učenika, • U Slovenijiih je na tom nivougotovo5 putaviše.

  9. Prema procenama OECD, normalno razvijena zemlja treba da ima najmanje 20%visokoobrazovanih. Zašto je to važno? Zato što obrazovanje doprinosi kvalitetu radne snage, inovacijama, istraživanju, otvaranju novih radnih mesta…

  10. Do 2020. godinesvezemlje EU moraćedaimajunajmanje 40% visokoobrazovanogstanovništva. • Srbijasasvojih6,5% fakultetskiobrazovanihgrađananijesamonajgora u Evropi, već je zboglošeobrazovnepolitikeipropuštenihšansizareforme - dalekood ispunjenjaevropskogstandarda.

  11. Veoma je važnodadržavadobroproceništaikakotrebapopraviti u obrazovnomsistemu, jerpraksa u svetu je pokazaladanijevažnosamoulagatinovac, negoikako. Savremeni koncept obrazovanja – FUNKCIONALNO OBRAZOVANJE

  12. ObrazovnapolitikaSrbije morada se menja. Nedostataknacionalnestrategijezavisokoobrazovanje je glavni problem visokogškolstva (plus nastavnikadar, novac…) • S ovakvimtempomćemoteško do 2020. stići do min 40%. • Mi isadanastavljamodamislimoiživimo u prethodnomsistemu.

  13. Višeod 90% ljudikojisuna tržištu radanemajuzavršen fakultet. • Upravo je u tome suštinaproblema- zbogniskihprofilaobrazovanjavelikibrojnašihljudinemauslovezazaposlenje! Prosečansrpskiradnikje nekonkurentannatržištu, kakonašem, takoievropskomisvetskom.

  14. On poseduje znanjeali ne iveštine. • Mi obrazujemo zaposlene za profile izprošlogveka,dokpojedinenoveprofesijeuopšte ne postoje u jedinstvenojnomenklaturizanimanja. • Naša jedinstvenanomenklaturazanimanjaje napravljena pre 25 godinairađena je zaprivreduiteritorijudržavekoja ne postoji. • Umeđuvremenusumnogazanimanjanestala, a pojavila se nova.

  15. U Srbiji će do kraja 2012. godinebitiklasifikovanooko 600 zanimanja, što je malo - jerpojedinezemljepoznaju po 1.000ili čak i po4.500zanimanja. Svet obrazovanjaisvetradafunkcionišukaodvazasebnasveta.

  16. Japan je svoje studente poslao na prestižne svetske univerzitete uz obavezu da se vrate. • Kina takođe... • Sada to radi i Gruzija… Svim studentima koji se upišu na prestižne univerz. obezbedjuje se državna stipendija - uz obavezu da se vrate u svoju zemlju.

  17. Mađarska je 2008. • povećanje broja visokoobrazovanih postavila među državne prioritete i • potpuno ukinula kategoriju samofinansirajućih studenata.

  18. Srbijanijesamonaevropskomdnu, većinaregionalnom -lošijih odnasnema! • U Slovenijiimavišeod 22% visokoobrazov., • U Hrvatskojnajmanje 15%, • UMakedoniji 7,3%... • Na listi OECD-a se najlošijekotiraTurskasa 10,8%, a najboljeskandinavske izemlje Beneluksa- gde se prosekkrećeod 30 do 36,4%.

  19. Finska36,4Norveška34,2DanskaiIrska32,2Nemačka24,3Grčka22,7Slovenija22Poljska18,7Hrvatska15Italija13,6Turska10,8Makedonija7,3Srbija6,5Finska36,4Norveška34,2DanskaiIrska32,2Nemačka24,3Grčka22,7Slovenija22Poljska18,7Hrvatska15Italija13,6Turska10,8Makedonija7,3Srbija6,5

  20. U Evropisvepočivanaekonomijiznanja, učijojsuosnovivisokoobrazovanikadroviskloniinovativnosti. • Ti kadrovisuodličnoplaćeni, a industrijaznanja je samaposebiprofitabilna, pa iznjeproističuivelikiporezizadržavu. • Time seisamazemljabogatiiomogućavajoj se daizdvajavećasredstvazarazvojnaukeiobrazovanjaistvaranjenovihinovativnihkadrova.

  21. IZDVAJANJA ZA NAUKU Srbija za nauku izdvaja 0,3%GDP-a i po tome smo na dnu Evrope. • Srbija godišnje izdvaja 100 mil. evra, • Hrvatska 300 mil. evra, • Slovenija 600 mil. evra. To značI daSlovenija izdvaja24 puta više po glavi stanovnika od nas(4 putaje manja zemlja odSrbije).

  22. Kod nas se zanaučnaistraživanjaizdvaja 0,3% GDP-a. CiljzemaljačlanicaEUjedasezaulaganjaunaukuizdvaja 3%. Nekedržavevećsadaulažuiviše, poputŠvedskekojaizdvajačak4% GDP-a.

  23. PronalazačiuSrbijisemahomporedesarasejanimProkomPronalazačemPronalazačiuSrbijisemahomporedesarasejanimProkomPronalazačem • Inovacijesunedovoljnopravnozaštićene. • U Srbiji se na1 milionstanovnikapodnese 39 patentnihprijava, uHrvatskoj 58, uNemačkojvišeod 500. • UJužnojKorejiiJapanu, brojpatentnihprijavaprelazi 2.000.

  24. UniverzitetKalifornijaimavišeprijavljenihpatenatanegoštoih 160 zemaljausvetuimapojedinačno!

  25. 2011. godineje uSrbijiregistrovano 492 patenta - 119 domaćihi 373 inostrana. (Patentiregistrovanitokom 2011. godine, prijavljenisuranije, od 2003. do 2006. ) • Tokom 2011. godine je podneto 229 prijavapatenata - štoječak 30% manjeuodnosunaprethodnugodinu. • Ipak, zabeleženjeporastubrojuprijavasafakultetaiinstituta

  26. Zavisokoobrazovanjesekodnasizdvaja0,9% GDP.

  27. Broj studenata u Srbiji je tokom poslednjih godina postojan - oko 230.000 godišnje. Broj diplomiranih se lagano uvećava. Nažalost, a za razliku od razvijenih zemalja i zemalja u tranziciji, u Srbiji je poslednjih godina povećana i stopa nezaposlenosti visokoobrazovanih.

  28. Najboljih 10 univerziteta sveta su: 1. Harvard 2.Stanford 3. Masačusets Inst. Teh. (MIT) 4. Kalifornia - Berkli 5. Kembridž (UK)6. Kalifornia Inst. Teh. 7. Prinston 8. Kolumbia 9. Univerzitet Čikago 10. Oksford (UK)11. Yale

  29. 1. put 2012. godine UniverzitetuBeograduje ulaskomnalistuizborio elitnomestouprva 3% najboljihsvetskihuniverziteta.

  30. Harvardje najstarijaustanova visokog obrazovanja u SAD (osnovan 1636. god. – znači 376god. star) - privatni univerzitet. Ukupno 75 profesora sa Harvarda osvajalo je Nobelovu nagradu, a samo od 1974. god.- 19. Od 1974. do danas, 15profesora Harvarda osvojilo jenajprestižnijunagradu za književnost - Pulicer. Harvard je i ubedljivo najbogatiji univerzitet na svetu, sa prihodima od oko 30 milijardi dolara. Lista poznatih ljudi koji su ga pohadjalije duga:Džon F. Kenedi, Henri Kisindžer, Dejvid Rokfeler, Teodor Ruzvelt...

  31. Predajeimblizu 2.400 profesora. • Biblioteka Harvarda (tj. sistembiblioteka), sastoji se od90 organizacionihjedinicasavišeod15 milionanaslova. • 4. poveličinibiblioteka u svetu. • Harvardimaoko19.100studenata(oko 6.700 naredovnimi12.400studenatanapostdiplomskim studijama) MANJI OD UNIVERZITETA U NIŠU!

  32. Najboljih 10 evropskihuniverziteta: 1. Kembridž 2. Oksford3. UniverzitetKoledž London 4. ETH Cirih5. Imperial Koledž London 6. Univerzitet u Kopenhagenu9. Univerzitet u Utrehtu10. Univerzitet u Parizu

  33. Kembridž- preko800 godina star, jedan od najstarijih na svetu. Izuzetno ga je teško upisati jer je stopa prolaznosti tek nešto veća od 8%. Iako je univerzitet u državnom vlasništvu, prihodi od donacija su oko 7,5 milijardi dolara. U okviru Univerziteta postoji 31 fakult. Više naginje prirodnim naukama negodruštvenim i umetnosti.

  34. Procedura konkurisanja na Kembridž jedrugačija - dokumentacija se predaje ranije, a većina kandidata bivapozvanana intervju u kome se posebno ceni originalnost mišljenja i kreativnost. Intervju predstavlja veoma važnu komponentu u ocenjivanju kandidata. U okviru Kembridža nalazi se i kraljevski koledž Iton, koji je osim svihčlanova kraljevske porodice pohadjalo i 29 britanskih premijera.

  35. Naučnici sa ovog univerziteta dobili su ukupno 60 Nobelovih nagrada. Univerzitet ima oko 25.000 studenata! MANJI OD UNIVERZITETA U NIŠU!

  36. ZAKLJUČAK ?

More Related