1. Teorije javnog sektora

1. 1. Teorije javnog sektora

2. Struktura • Uvod: istorijski razvoj javnog sektora • Opravdanje za državnu intervenciju: efikasnost i pravičnost • Teorije rasta javnog sektora: razvojni modeli, Wagnerov zakon, Baumolov zakon, politički modeli, efekat zamajca • Objašnjenja prekomernog rasta javnog sektora: birokratija, budžetska procedura, monopol, korupcija, agencijski problem, difuzija rashoda

3. Istorijski razvoj – veličina javnog sektora • Javni sektor je značajno porastao tokom prethodnog veka • U tipičnoj zemlji javni sektor je na početeku 20-tog veka bio mali • red veličine 5-10% BDP • Rashodi su rasli značajno tokom narednih 60 godina • Krajem 20-tog veka dolazi do usporavanja/ zaustavljanja rasta javnog sektora • usporavanje/ zaustavljanje je počelo sredinom 70-tih godina prošlog veka

4. Istorijski razvoj – veličina javnog sektora • Razlike u veličini javnog sektora izmedju zemlja su postojane • Ipak, obazac rasta u dužem periodu je sličan u različitim zemljama • Postoje dokazi o konvergenciji učešća javnih rashoda u BDP u različim zemljama Grafikon 4.1 Ukupni rashodi, 1870 do 2010 (% of BDP)

5. II Government Istorijski razvoj-noviji period • Na grafikonu je detaljnije prikazano kretanje rashoda u poslednjih 30 godina • Za svih 6 zemalja rashodi u 2011 su veći nego u 1970 • Medjutim od 1980 rast javnog sektora je snažno usporen Grafikon 4.2 Ukupni rashodi 1970- 2011 (% BDP)

6. II Government Koji rashodi pokreću rast javnog sektora? • Krajem 19-tog veka odbrana je bila najveća pozicija u državnim rashodima • Kao % BDP rashodi za odbranu su sada u proseku nešto niži nego krajem 19tog veka • skokovi su bili prisutni u periodima ratova • u EU27 i EU10 prosek je 1,4% BDP u Srbiji nešto ispod 2% • Rashodi za obrazovanje su krajem 19tog veka iznosili ispod 1% BDP, • U EU27 sada iznose 5,5% BDPu EU10 preko 5%, u Srbiji oko 4% BDP • Rashodi za obrazovanje rastu snažno od sredine 20-tog veka • Odbrana b. Obrazovanje Grafikon 4.3 Pojedinačni rashodi (% BDP)

7. II Government Koji rashodi pokreću rast javnog sektora? • Javni rashodi za zdravstvo su rasli još brže • krajem 19tog veka su bili ispod 1% BDP • u EU27 oko 6% BDP, u EU10 oko 5%, slično i u Srbiji • Rashodi za penzije značajno rastu, ali postoje značajne razlike u zavisnosti od tipa penzijskog sistema • Rashodi za penzije u EU27 iznose preko 8% BDP, a u EU10 blizu 9% BDP, u Srbiji preko 13% BDP c. Zdravstvo d. Penzije Grafikon 4.3 Pojedinačni rashodi (% BDP)

8. II Government Javni sektor- sadašnje stanje • Rashodi po zemljama i dalje se značajno razlikuju • Sve privrede su mešovite (privatne i javne) sa značajnim učešćem javnog sektora • Efikasan rad javnog sektora je važan za funkcionisanje ukupne privrede i društva • Javni sektor je efikasniji u razvijenim zamljama, pa u njima veće učešće potrošnje u BDP manje ometa rast privrede Figure 4.4 Ukupni rashodi, 2010 (% BDP)

9. Struktura rashoda javnog sektora u 2007. godini • Rashodi na klasične funkcije države (odbrana, unutrašnja bezbednost) su skromni • Rashodi za zdravstvo i obrazovanje su značajni • Socijalna zaštita je najveća rashodna pozicija • U okviru socijalne zaštite najveći su rashodi za penzije

10. II Government Strukutra prihoda javnog sektora • Po značaju se ističu tri vrste poreza: • Porezi na dohodak gradjana i preduzeća • Doprinosi za socijalno osoguiranje • Porezi na potrošnju (PDV i akcize) • U nekim zemljama su značajniji porezi na dohodak, u drugim doprinosi – što zavisi od načina finansiranje socijalnog osiguranja • Porezi na potrošnju su značajni u EU, a u SAD i Japanu nisu • Porezi na imovinu su značajni u malom broj zemalja Grafikon 4.11 Prihodi po vrstama poreza , struktura u %

11. Opravdanje za državnu intervenciju-efikasnost • Opšti razlozi za državnu intervenciju su unapredjenje: • ekonomske efikasnosti i • jednakosti/pravičnosti • Nije moguća postojanje složenije privrede, niti privredni razvoj ako ne postoji minimalna država koja • štiti svojinska prava (od kradje, pljačke i dr) • obezbedjuje poštovanje ugovora (štiti od prevare, kradje) • štiti društvo od spoljnih neprijatelja (vojska) • Da bi država obezbedjivala ove usluge neophodno je da postoje zakonodavna tela, policija, sudstvo, vojska i dr.,a za njihovo finansiranje potrebni su poreska administracija, carina i dr • Privatna zaštita svojine, ugovora ili zaštita od spoljnih neprijatelja su krajnje neefikasni, bili bi skupi, a rezultati bi bili skromni – radi se o prirodnim monopolima

12. Opravdanje za državnu intervenciju-efikasnost • Sa stanovništa efikasnosti državna intervencija može da se opravda nesavršenostima tržišta, kao što su: • prirodni monopoli • ekterni efekti, • javna dobra, • nepotpune/asimetričene informacije • Ne postoje garancija da će državna intervencija unaprediti funkcinisanje privrede u odnosu na tržište • država se suočava sa istim ograničenjima kao i privatni akteri (nepotpune informacije, monopoli) • predstavnici države nisu motivisani za efikasno korišćenje javnih resursa • U stvarnosti se bira izmedju nesavršenog tržišta i nesavršene države – javne finansije treba da pomognu da se pronadje prava granica izmedju tržišta i državne intervencije

13. Opravdanje za državnu intervenciju- pravičnost • Čak i ako je privreda efikasna državna intevencija može da se opravda prevelikom nejednašću u dohocima i imovini ili nejednakim šansama • Država može različitim programima da poveća blagostanje društva • Programi koji imaju za cilj smanjenje nejednakosti i stvaranje jednakih šansi u savremenim društvima su brojni: državno obrazovanje, socijalna zaštita, zdravstvena zaštita, javno penzijsko osiguranje i dr. • Pri koncipiranju ekonomske politike država se suočava sa trade off izmedju efikasnosti i pravičnosti: • efiskasnost može da dovede do velike nejednasosti • preterana preraspodela u cilju veće jednakosti može da ugrozi efikasnost, a tim i rast, zaposlenost, ..., standard • Neophodno je da društvo traži pravi ponder izmedju efikasnosti i pravičnosti • ponder može da s menja tokom vremena • ako društvo želi brz rast tada veći značaj treba da ima efikasnsot, • ... ne sme se zanemariti jednakost jer to može da dovede do konflikata koji mogu da ugroze i efikasnsot

14. Razvojni modeli • Razvojni modeli rasta javnog sektora • sa razvojem privrede menja se njena struktura kao i njene potrebe • pokretač razvoja je industrijalizacija • Rana faza razvoja • period industrijalizacije • stanovništvo prelazi iz sela u gradove • rastu potrebe za izgradnjom infrastrukture (komunalna infrastruktura)

15. Razvojni modeli • Srednja faza razvoja • ulaganja u infrastrukturu (putevi, obrazovanje, energetika i dr.) podržavaju rast privatnog sektora • urbanizacija stvara negativne eksterne efekte kao što su zagadjenje i kriminal • raste procenat javnih rashoda koji imaju za cilj kontrolu (smanjenje) negativnih eksternih efekata. • Visok nivo razvijenosti • rashodi usmereni na jednakost (pravičnost) su pokratač rasta ukupnih rashoda (penzije, socijalna pomoć i dr.) • transferi države gradjanima postaju najveća rashodna pozicija • Ova teorija dobro opisuje činjenice ali ne objašnjava uzroke i mehanizam rasta javnog sektora, pa se tretira kao mehanicistička

16. Vagnerov zakon • Vagner je uočio da učešće javnog sektora u BDP raste sa rastom BDP • Vagnerov zakon se temelji na tri komponete: • ekonomski rast dovodi do povećanja kompleksnosti privrede i društva što zahteva stalno donošenje novih zakona i razvoj pravnog sistema, • urbanizacija povećava eksternalije (uglavnom negativne), čime rešavanje zahteva državnu intervenciju, • dobra koja nudi državni sektor imaju visoku dohodnu elastičnost tražnje.

17. Vagnerov zakon • Treća komponenta specifikuje Vagnerov zakon • zasnovana je na principima ekonomije izbora • pruža razumno objašnjenje za rast rashoda za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, rekreaciju • ako je dohodna elastičnost tražnje veće od 1 rashodi javnog sektora kao procenat BDP rastu. • Slabost – zakon je koncentrisan na tražnju, zanemaruje ponudu i političke faktore

18. Bumolov zakon • Objašnjava rast javnog sektora faktorima na strani ponude • Tehnologija proizvodnje u javnom sektoru je • radno intenzivna u odnosu na privatni sektor (obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita i dr.) • mali je prostor za rast produktivnosti • nije moguće rad supstituisati kapitalom • Plate u javnom sektoru su vezane za plate u privatnom sektoru • u privatnom sektoru rad se može supstituisati kapitalom • tehnološki napredak u privatnom sektoru dovodi do rasta produktuivnosti • zarade u privatnom sektoru rastu, • Napomena: ovaj mehanizam je sličan sličan Balaša-Semjulsonovom efektu (u javnom sektoru dominiraju nerazmenjiva dobra)

19. Baumolov zakon • U javnom sektoru rad se ne može supstitusati kapitalom • plate u javnom sektoru rastu jer prate plate u privatnom sektoru • cene usluga u javnom sektoru rastu jer nije povećana produktivnost • isti fizički obim proizvodnje u javnom sektoru dovodi do povećanja vrednosti usluga/troškova javnog sektora • troškovi/vrednost proizvodnje javnog sektora raste kao % BDP • Slabosti Baumolovog zakona • rast javnog sektora u BDP u celini objašnajva tehnologijom, zanemaruje faktore na strani tražnje i političke faktore • u odredjenoj meri i u javnom sektoru postoji mogućnost zamene rada kapitalom => raste produktivnost • postoje dokazi da plate u javnom sektoru sporije rastu nego u privatnom

20. Politički model • Postoji konflikt izmedju onih koji žele veće javne rashode i onih koji žele manje poreze • Siromašni gradjani žele veće javne rashode, a bogati žele manje poreze. • Stvarni nivo javnih rashoda održava preferencije većine gradjana koje se izražavaju kroz politički proces • Pretpostavimo da u ekonomiji postoji H potrošača, čiji dohodak se nalazi u intervalu od 0 do ŷ • Država obezbedjuje javna dobra koja se finansiraju proporcionalnim porezom na dohodak

21. Politički model • Dohodak gradjana je opisan statističkom raspodelom sa sredinom μ i medijanom ym a, država obezbedjuje javna dobra koja finansira proporcionalnim porezom na dohodak po stopi t • Preferencije potrošača I koji ima dohodak yi su opisane funkcijom: • Budžetsko ograničenje za državu je definisano uslovom G=tH μ • Na osnovu budžetskog ograničenja dobija se funkcija korisnosti potrošača koja zavisi samo od javnih dobara

22. Politički model • Optimalni nivo potrošnje javnog dobra je definisan uslovom gde su marginalne koristi od dodatne jedinice javnog dobra (leva strana), jednaki marginalnim troškovima (desna strana) • Tražnja svakog potrošača za javnim dobrima zavisi od odnosa njegovog dohotka prema prosečnom dohotku i veličine populacije • Granična korist opada sa povećanjem količine javnih dobara, a tražnje za javnim dobrima opada sa rastom dohotka (bogati daju više za istu korist) • Odredjivanje optimalne količine javnog dobra vrši se većinskim glasanjem

23. Politički model • Svaki potrošač ima preferencije sa jednim vrhom i pri tome svako želi da količina javnog dobra bude što bliža nivou koji on preferira • Teorema medijalnog glasača: Većinski sistem glasanje dovodi do ishoda koji odgovara preferencijama medijalnog glasača • Rezultat većinskog modela glasanja je sledeća količina javnog dobra gde je ym dohodak medijalnog glasača • Ravnoteženi nivo javnog dobra koji će se odrediti većinskim glasanjem raste sa rastom nejednakosti dohotka – najednakost se meri kao količnik medijalnog i prosečnog dohotka • Država se tretira kao sredstavo za preraspodelu dohotka kroz socijalnu pomoć, zapošljavanje siromašnijih u javnom sektoru i dr.

24. Efekat zamajca • Modeliraju se političke interakcije aktera koji imaju različite ciljeve • država želi da maksimira potrošnju novca odnosno da poveća ponudu javnih i privatnih dobara • akteri van države žele da plate što manji porez • akteri van države imaju odredjenu koristi od državne potrošnje • kompromis izmedju konkurentskih ciljeva se nalazi kroz izborni proces – političari moraju da uvažavaju preferencije birača da bi bili reizabrani • Ako nema egzogenih promena ili promena preferencija rashodi će ostati približno nepromenjeni • u dugim periodima rashodi su približno konstantni, • ..., ali povremeno značajno rastu (tokom ratova, velikih kriza i dr.) • u takvim periodima narušena je ravnoteža izmedju države i poreskih obveznika - u korist države • u vanrednim oklnostima država dobija saglasnost glasača da poveća rashode i poreze

25. Efekat zamajca • Nakon naglog povećanja nivo rashoda ostaje visok • poreski obveznici postaju naviknuti na više poreze • u vanrednim vremenima porastao je javni dug koji traba vratiti • u kriznim vremenima država daje obećanja gradjanima u pogledu prava, dostupnosti javnih dobara i dr. => veća javne potrošnja • zbog efekta zamajca javna potrošnja ostaje trajno na višem niovu • Nakon okončanja vanrednih okolnosti država i poreski obveznici preispituju svoje pozicije i prioritete, otkrivaju nove potrebe koje treba da finansira država (efekat preispitivanja) • Postoje odredjeni empirijske potvrde da je rast državne potrošnje tokom prvog i drugog svetskog rata ostao velikim delom trajan • Pitanje ja koliko je ovaj model opšti • on je konstrusian da bi opisao konkretne istorijske dogadjaje, pa se podaci koji se odnose na njih ne mogu koristiti za proveru modela • provera bi bila moguća u slučaju nekih budućih vanrednih okolnosti

26. Da li je veličina državnog sektora veća od optimalne? • Mnogi ekonomisti, političari i široka javnost smatraju da je državni sektor u demokratkog društvu veći od optimalnog nivoa • Mogući razlozi za prekomeran državni sektor su: • interesi birokratije • budžetska procedura • monopolska pozicija države • korupcija • agencijski problem (asimetrične informacije) • difuzija rashoda

27. Birokratija • Prema tradicionanom gledištu birokrate su: • posvećene opštem dobru • pri obavljanju poslova zanemaruju političke i lične interese • Prema alternativnom gledištu birokrate • nastoje da maksimiziraju ličnu korisnost –kao i drugi gradjani • ostvaruju razne vrste nenovčenih koristi kao što su pokroviteljstvo, ugled, moć i dr. • Da bi maksimirali ove koristi birokrate nastoje da maksimiraju resurse (budžet, broj zaposlenih i dr.) kojima upravljaju. A to dovodi do preterano velike države

28. Birokratija • Pretpostavimo da se sa yoznači autput državnog organa (uprave, sektora, agencija i dr.) koji uočava vlada • Da bi generisao autput y, državni organ dobija budžet u iznosu od B(y) pri čemu važi Bʹ(y)>0 i Bʹʹ (y)<0 • Troškovi proizvodnje autputa su dati funkcijom C(y) za koju takodje važi Cʹ(y)>0, ali Cʹʹ (y) >0 • Pretpostavlja se da vlada ne zna detalje o proizvodnom procesu i strukturi troškova u državnom organu, a da birokrata to zna

29. Birokoratija • Birokrata nastoji da maksimizira budžet kojim raspolaže, uz uslov da je budžet dovoljan za pokriće troškova • Funkcija cilja birokrate može se opisati Lagranžeovom funkcijom: L = B(y) - λ (B(y)-C(y)), • gde je λ Lagranžeov multiplikator uz ograničenje da je budžet jednak rashodimaB • Diferenciranjem prethodne jednačine po y, i njenim sredjivanjemdobija se optimalni nivo autputa za birokratu: • Pošto je λ>0, sledi da je Bʹ (yb)<Cʹ (yb) na nivou autputa yb koje jeoptimalan za birokratu

30. Birokratija • Kada bi vlada raspolagala svim informacijama tada bi funkcija cilja imala oblik: max(B(y)-C(y), što je analogno maksimizaciji profita u privatnim preduzećima • Optimalan obim autputa državnog organa y* u ovom slučaju bi bio: Bʹ(y*)=Cʹ(y*), što znači da su na optimalnom nivou granične koristi i granični troškovi jednaki • Poredjenjem uslova optimalnosti dobije se da je yb>y*, što znači da je obim autputa koji je optimalan za birokratu veći od obima koji je optimalan za društvo • Lični interesi birokata mogu da dovedu do preterano (nefikasno) velike državne potrošnje

31. Budžetska procedura • U ovom modelu ključnu ulogu za rast državnih rashoda imaju političari-ministri • Odredjivanje budžeta za neko ministarstvo se obavlja po sledećoj proceduri • opšte okvire za budžet odredjuje ministar finansija • budžet se odredjuje na godišnjem sastanku svih ministara • svako ministarstvo izlazi sa svojim zahetvom za budžet za narednu godinu – zahtev utiče na ono što će ministrastvo dobiti • kao i birokrata i ministar želi da maksimizira moć pa traži što veći budžet • Model opisuje kako budžet evoluira kroz vreme

32. Budžetska procedura • Neka budžet u godini t iznosi Bt • Traženi budžet u godini t+1 je ,α>0 • gde je α tražena stopa rasta budžeta • Svi zahtevi ministarstava za budžetom u godini t+1 se redukuju proporcionalno • gde je γ stopa redukcije budžeta • Ako je α>γtada će budžet rasti tokom vremena, ako je α<γbudžet će opadati tokom vremena • Rezultat navedene procedura je putanja budžeta koja može da bude nezavisna od optimalne putanje za privredu

33. Monopol i suspenzija tržišta • Javni sektor može da iskoristi monopolsku poziciju u ponudi roba i usluga • Monopolska pozicije može biti iskorišćena za gušenje -suspenziju tržišta • Monopolista koji maksimizra profit će iskoristiti svoju moć da ograniči proizvodnju • Monopolska moć teži ka smanjenju proizvodnje • Država neće koristiti monopolsku moć na ovaj način • jer država ne maksimizira profit • monopolsku poziciju može da iskoristi da poveća ponudu dobara iznad optimalnog nivoa • složenost proizvoda koje nudi (obrazovanje, zdravtvsne usluge, bezbednost i dr.) olakšavaju takvo ponašanje države • potrošači ne mogu lako da procene tražnju za uslugama države - umesto njih to rade oni koji im nude usluge: lekari, nastavnici i dr. • Motivi za preteranu ponudu su isti kao kod birokratije

34. Korupcija • Korupcija obuhvata različite oblike ponašanja službenika i političara koji svoju moć zloupotrebljavaju za ostvarenje ličnih koristi • Posledice korupcije • smanjenje efikasnosti jer se podstiču neproduktivne aktivosti, destimnuliše se preduzetništvo, čime se usporava rast privrede • Predatorska regulacija • država usvaja komplikovane, nejasne propise koji ometaju poslovanje • preduzetnici plaćaju mito da bi zaobišli prepreke, • mito predstavlja neku vrstu “poreza” koji povećava troškove poslovanja • ako su neke dozvole u nadležnosti većeg broja državnih organa, svako od njih može da traži mito što povećava troškove poslovanja • preduzetnici mogu da predju u sivu zonu, napuste zemlju ili da rade uz visoke neproduktivne troškova • Primer predatorske regulacije u Srbije su gradjevinske dozvole

35. Korupcija • Može li sistem zasnovan na korupciji da dobro fukciniše? • Da li mito moguće tretirati kao aukciju kojom se sredstva usmeravaju ka produktivnoj upotrebi? • Korupcije ipak ne može da bude efikasan mehanizam alokacije resursa • korupcija narušava pravila igre koja postoje u sistemu • poštenje se kažnjava, a nepoštenje nagradjuje • nije moguća optimizacija nelegalnih aktivnosti kao što je korupcija (nema konkurencije, informacije su asimatrične, mogućnost prevare visoka i dr.) • Kako korupcije utiče na rast rashoda države? • realizuju se nepotrebni ili neprioritetni projekti • troškovi realizacije projekata su veći od optimalnih • mito predstavllja neku vrstu neformalnog poreza

36. Agencijski problem • Država potrošnja raste zbog nedovljne obaveštenosti glasača, birokrate zlupotrebljavaju svoju moć i povećavaju poreze • Troškovi pružanja odredjene količine javnog dobra G mogu da variraju – jedinični troškovi mogu da budu mali clili veliki ch • Ukupne koristi od odredjene količne javnog dobra G su b(G), pri čemu je b rastuća konkavna funkcija • Neto koristi od pružanja Gikoličine javnog dobra se mogu iskazati kao: b(Gi) – ti ili kao ti-ciGi • Ako su glasačima poznati troškovi obezbedjenja javnog dobra tada će odabrati količinu Gikoja maksimizira neto koristi • Ako su troškovi ci neto koristi za gradjane su b(Gi)-ciGi, optimalna količina javnog dobra zadovoljava uslov bʹ(Gi)=ci, a za nju će gradjani platiti ti=ciGi, za i=h,l

37. II Government Agencijski problem Benefit and cost Public good Grafikon 5.2 Agencijski problem

38. Agencijski problem • Ako glasači ne znaju da li su troškovi ch ili cl, tada država (političari, birokrate) može da uveća troškove, tako da korist imaju političari/birokrate, ali ne i glasači • Ako su stvarni troškovi visoki država ne može dalje da ih uvećava, • Ako su stvarni troškovi niski država može da ih predstavi kao visoke i da naplati visok porez th za količinu javnog dobra Gh, umesto da naplati porez tl za količinu Gl • Dobit za birokrate/političare zbog nepoznavanje troškova od strane glasača je Gh(ch-cl) • Da bi pokrili ove dodatne troškove poreski obveznici plaćaju dodatne poreze r>0, koji se nazivaju infomaciona renta • Kada država prikaže visoke troškove glasači/obveznici plaćaju poreze th=chGh

39. Agencijski problem • Ako su troškovi države niski, ali nepoznati glasačima, optimalna količina javnih dobara je Gl,, koja odgovara uslovu bʹ(Gl)=cl . • Ako država predstavi troškove višim od stvarnih obveznici će platiti porez tl=clGl+r, gde rpredstavlja informacionu rentu (preterane poreze i rashode) • Da bi država poreze koji odgovaraju “naduvanim” troškovima neophodno je da važi r=(ch-cl)Gh • Glasači/obveznici mogu da smanje preterane poreze tražeći manju količinu javnih dobara, nego u slučaju pune informisanosti • Ako je verovatnoća da su troškovi mali jednaka pl, a verovatnoća da su troškovi visoki ph=1-pltada se maksimizacija koristi za glasače ostvaruje, pri traženoj količini Gh javnog dobra: bʹ(Gh)=ch+pl/(1-pl)(ch-cl) • Ovom strategijom glasači/ poreski obveznici smanjuju rentu koja je srazmerna pl i razlici (ch-cl), ali dobijaju manje količine ako su stvarni troškovi visoki – verovatnoća za to je 1-pl

40. Difuzija troškova • Problem zajedničkog dobra • budžet predstavlja zajedničko dobro -brojni budžetski korisnici žele da dobiju što više sredstava iz budžeta • trend ka decentralizaciji pojačava ovaj problem • Granični troškovi korisnika javnih usluga (obrazovanja, lečenja, infrastruktura, subvenija) su manji od njihovih koristi, što podstiče preteranu tražnju • Koristi od odredjene javne usluge po korisniku su veće od poreza po obvezniku • korisnici su više motivisani da se bore za uvodjenje/održanje ili povećanje neke javne usluge, nego što su poreski obveznici motivisani da se suprotstave tome • rezultat je rast državne potrošnje

41. Literatura • Osnovna literatura • Hindriks, J and G.D. Myles Intermediate Public Economics. (Cambridge: MIT Press, 2013) Poglavlje 5. • Dodatna literatura • Bird, R.M. (1971) ‘Wagner’s law of expanding state activity’, Public Finance, 26, 1—26. • Laffont, J.-J. Incentives and Political Economy (Oxford: Oxford University Press, 2002) [ISBN 0199248680 pbk]. • Meltzer, A. and S. Richard,(1981) ‘A rational theory of the size of government’, Journal of Political Economy, 89, 914–927. • Niskanen, W.A. (1974) ‘Non-market decision making: the peculiar economics of bureaucracy’, American Economic Review, 58, 293—305. • Rose-Ackerman, S. Corruption and Government: Causes, Consequences and Reform. (Cambridge: Cambridge University Press, 1999) [ISBN 0521659124 pbk]. • Wilson, J.Q. Bureaucracy: What Government Agencies Do and Why They Do It. (New York: Basic Books, 1989) [ISBN 0465007856 pbk].