SUDSKOMEDICINSKA VEŠTAČENJA ŠTETE NASTALE ZBOG POVREDA PRI SPORTSKIM AKTIVNOSTIMA - pravni aspekt

1. SUDSKOMEDICINSKA VEŠTAČENJA ŠTETE NASTALE ZBOG POVREDA PRI SPORTSKIM AKTIVNOSTIMA- pravni aspekt S. Stamenković, Osnovni sud u Nišu

2. Veštačenjeje izvođenje dokaza u sudskim postupcima (krivičnim ili parničnim) radi utvrđivanja i razjašnjenja neke činjenice kada je potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže; • Veštačenja služe u najvećem broju slučajeva, da omoguće ocenu štete koju je oštećeni pretrpeo zbog povrede ili bolesti.

3. Cilj izlaganja je da se na osnovu postojećih zakonskih regulativa i dugotrajnog iskustva autora predloži način veštačenja iz ove oblasti.

4. Pri pisanju korišćene su zakonske regulative (Zakon o sudskim veštacima i Zakon o sportu), iskustva u radu i saznanja dobijena iz literature i edukacijom na seminarima i stručnim sastancima.

5. Sud ili drugi nadležni organ izvodi dokaz veštačenjem kada je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

6. Poslove veštačenja mogu da obavljaju: • Fizička i pravna lica koja ispunjavaju Zakonom o sudskim veštacima (“Sl. Glasnik RS” br. 44/2010) propisane uslove; • Državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje; • Naučne i stručne ustanove u odnosu na koje se ne traži dodatni uslov da mogu obaviti veštačenje, ali se to, po prirodi stvari, podrazumeva.

7. Sudski veštak je imenovano lice i njega imenuje i razrešava ministar nadležan za poslove pravosuđa. On se upisuje u Registar veštaka.

8. Fizičko lice može biti imenovano za veštaka ako pored opštih uslova za rad u državnim organima propisanih zakonom ispunjava sledeće posebne uslove: • Da ima odgovarajuće stečeno visoko obrazovanje (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama za određenu oblast veštačenja;

9. Da ima najmanje 5 godina radnog iskustva u struci; • Da poseduje stručno znanje i praktično iskustvo u određenoj oblasti veštačenja; • Da je dostojan za obavljanje poslova veštačenja, odnosno da ima odgovarajuće moralne osobine: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobina (čuvanje ugleda sudija u službi i van nje, nezavisnost i nepristrasnost, pouzdanost i odgovornost).

10. Pravno lice može obavljati veštačenje ako ispinjava sledeće uslove: • Da je upisano u Registar nadležnog organa za veštačenje u odgovarajućoj oblasti; • Da su u tom pravnom licu zaposlena lica koja su upisana u Registar veštaka.

11. Veštaci ne daju obaveštenje o činjenicama do kojih dolaze neposrednim opažanjem (svedok), već upotrebom odgovarajućeg znanja i veština; • Nalaz veštaka se bavi činjeničnim pitanjima u oblasti znanja i veština; • Mišljenje veštaka direktno utiče na primenu materijalnih prava, te se zato smatra pravnim pitanjem.

12. Veštak ima pravo na naknadu koja obuhvata naknadu troškova i naknadu za veštačenje; • Veštak može biti razrešen iz dva razloga: - razlog koji se zasniva na odluci veštaka kada veštaka sam zahteva da bude razrešen; - razlog koji je nezavistan od volje veštaka (razlozi koji se odnose na znanje, sposobnost i dostojansvo veštaka); • Postupak po predlogu razrešenja veštaka vodi ministar.

13. II deo

14. SUDSKOMEDICINSKA VEŠTAČENJA ŠTETE NASTALE ZBOG POVREDA PRI SPORTSKIM AKTIVNOSTIMA- medicinski aspekt J. Radić, “Sana”, Služba medicine rada, Beograd A. Popović, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja V. Popović, “Jugoinspekt”, Beograd

15. Sportske aktivnosti jesu svi oblici fizičke i umne aktivnosti koji, putem neorganizovanog ili organizovanog učešća, imaju za cilj izražavanje ili poboljšanje fizičke spremnosti i duhovnog blagostanja, stvaranje društvenih odnosa ili postizanje rezultata na takmičenjima svih nivoa.

16. Sportske povrede su povrede nastale u toku vežbanja, takmičenja ili rekreativnim aktivnostima osoba u svim životnim dobima koji učestvuju u organizovanim ili neorganizovanim aktivnostima; • Pod pojmom sportske povrede u širem smislu sadržane su povrede koje su se dogodile prilikom bilo kakve aktivnosti; • Sportska povreda u užem smislu označava povredu koja je tipična za pojedinu sportsku granu kako po mehanizmu nastajanja tako i po učestalosti.

17. Izbor lekara – veštaka - u veštačenju štete nastale zbog povreda pri sportskim aktivnostima mogu da učestvuju lekari različitih specijalnosti: specijalisti medicine sporta, specijalisti medicine rada, specijalisti internisti, specijalisti opšte medicine, pedijatri i specijalisti drugih grana (oftamolozi, otorinolaringolozi, neurolozi, hirurzi, ortopedi i dr.) u zavisnosti od lokalizacije povrede.

18. U veštačenju sportskih povreda može da učestvuje i pravno lice – Zavod nadležan za sport i medicinu sporta kao i stručna ustanova za ovu oblast.

19. U krivičnim postupcima veštačenje određuje pisanom naredbom organ koji vodi postupak. Veštačenje se može poveriti i stručnoj ustanovi ili se određuje jedan ili više stručnjaka koji će veštačiti. U građanskim predmetima strankakoja predlaže veštačenje dužna je da u predlogu naznači predmet veštačenja i predloži za veštaka lice sa liste stalnih veštaka, o čemu će se izjasniti protivna strana.

20. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje će biti određeno za veštaka i o predmetu i obimu veštačenja, o tome odlučuje sud koji može nezavisno od sporazuma stranaka, odrediti veštaka ukoliko oceni da složenost veštačenja to zahteva.

21. Obično veštačenje vrši jedan veštak ali sud može odrediti dva ili više veštaka kada oceni da je veštačenje složeno; • Sud određuje veštačenje rešenjem koje sadrži: ime, prezime i zanimanje veštaka, predmet spora, obim veštačenja i rok za dostavljanje nalaza i mišljenja u pisanoj formi.

22. Sud je u obavezi da prepis rešenja dostavi veštaku zajedno sa pozivom na ročište na glavnu raspravu; • U svom pozivu sud upozorava veštaka da mora svoje mišljenje da izloži jasno, savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke kao i na posledice nedostavljanja nalaza i mišljenja u dostavljenom roku, odnosno na posledice neopravdanog izostanka sa ročišta.

23. 2. Zadaci lekara veštaka U slučaju veštačenja štete zbog povreda nastalih sportskim aktivnostima lekar veštak, na zahtev suda, procenjuje: • Materijalnu (imovinsku) štetu; • Nematerijalnu (neimovinsku) štetu.

24. Naknada metrijalne (imovinske) štete sastoji se u tome da se uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala (naturalna restitucija), bilo tako što će se izvršiti određena prestacija, ili tako što će se isplatiti određeni iznos novca. • Materijalna šteta se ispoljava kao: izgubljena zarada za vreme sprečenosti za bavljenje sportskim aktivnostima, troškovi lečenja, izgubljena zarada zbog delimične ili potpune nesposobnosti za bavljenje sportom, pravo na osnovu invalidnosti i telesnog oštećenja, gubitak ili smanjenje mogućnosti daljeg razvijanja i napredovanja i troškovi sahrane.

25. Neimovinska šteta podrazumeva sve prolazne ili trajne neprijatne subjektivne tegobe i poremećaje funkcije organizma koje oštećena osoba trpi zbog povreda nastalih pri obavljanju sportskih aktivnosti.

26. Oblici nematerijalne štete prema Zakonu o obligacionim odnosima mogu biti: • Naknada za pretrpljene fizičke bolove; • Naknada za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti; • Naknada za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti; • Naknada za pretrpljeni strah; • Naknada za umanjenje radne sposobnosti.

27. 3. Rad lekara veštaka 3.1 Upoznavanje veštaka sa odlukom suda (sudski spisi) • kada je veštak dobio odluku suda o svom izboru on se izjašnjava da li je prihvata ili se oglašava nenadležnim ukoliko smatra da zahtevi suda stoje van njegovog stručnog domašaja ili su u suprotnosti sa zakonom.

28. Ukoliko veštak prihvata veštačenja obraća se sudu da mu se dostave na uvid spisi predmeta i odpočinje radnje veštačenja čitanjem odluke suda iz koje treba da sazna: • predmet zadatka koji mu je poveren i rok izvršenja; • da li je taj zadatak u skladu sa zakonskim i strukovnim propisima; • da li je za veštaka određen samo on ili ima i drugih sa kojima treba da sarađuje.

29. U naredbi suda da se obavi veštačenje kod određene stranke (oštećeni ili okrivljeni) mora da stoji: pun identitet stranke (ime i prezime, matični brij, adresa i kontakt telefon), rešenje suda kojim je određeno veštačenje i predmet veštačenja (okolnosti) u vezi sa određenim događajem;

30. Veštak unosi podatke iz spisa u svoj izveštaj: podatke o oštećenom, vremenu, mestu i načinu povređivanja, načinu ukazivanja laičke ili stručne prve pomoći, načinu i trajanju transporta, načinu lečenja (ambulantno ili bolnički, konzervativno ili operativno), dužini lečenja i subjektivnim tegobama.

31. 3.2 Upoznavanje veštaka sa relevantnom dokumentacijom • Po dobijanju dokumentacije neophodno je prethodno identifikovati sva priložena medicinska dokumenta po formi i sadržaju i proceniti njenu valjanost i upotrebljivost;

32. Medicinska dokumentacija se hronološkim redom unosi u izveštaj; • Uzima se najstariji dokument pod br. 1, identifikuje se uz navođenje vremena na koji se taj dokument odnosi i navođenje svih dijagnoza upisanih na tom dokumentu; • Dijagnoze se prevode sa latinskog u duhu našeg jezika; • Navode se i pomoćni dijagnostički nalazi: laboratorijski, CT, NMR, i drugi;

33. 3.3 Ekspertski izveštaj veštaka Ekspertski izveštaj mora imati: preambulu sa podacima o veštaku, vreme pisanja ekspertize, definisani zadatak, datum pregleda oštećenog ili otpočinjanja prve ekspertske radnje, nabrajanje medicinskih isprava, aktuelno stanje povređenog, razmatranje elemenata štete, zaključke i datum i potpis.

34. Mišljenje veštaka treba: • da bude precizno, kako u dijagnozi tako i u utvrđivanju prirode povrede (oštećenja); • da je potkrepljeno tačnim opisom stanja pacijenta; • da tačno odredi odnos između uzročnog događaja i simptoma; • da da prognozu kada je to traženo; • da utvrdi anatomski i psihički deficit i stepen oštećenja ako postoji;

35. Diskusija • Nalaz i mišljenje veštak čine jednu celinu, mada se formalno razdvajaju; • Nalaz veštaka (visum repertum) predstavlja zbir činjenica koje su odlučujuće za okolnosti veštačenja, a mišljenje (parere) tumačenje i stručni nalaz o utvrđenim činjenicama; • Veštak je u obavezi da ne govori o onome što je saznao iz predmeta (infomacije medicinske prirode i informacije koje se tiču profesionalnog i privatnog života);

36. U izveštaju lekar veštak treba da istakne samo ono što čini odgovore na postavljena pitanja, a da prećuti ono što je saznao iz okolnosti same ekspertize; • Svako odavanje podataka sa veštačenja predstavlja težu profesionalnu grešku koja može biti sankcionisana;

37. Medicinsko veštačenje mora zadovoljiti naučne principe i medicinske standarde; • Medicinski veštak mora stalno obnavljati i proveravati svoja stručna znanja, mora dobro poznavati zakonsku regulativu i znalački je primeniti u kontekstu tražene ekspertize;

38. Uloga lekara veštaka je da proceni istinu, da postupa samostalno, nepristrasno i objektivno, odnosno da zadrži svoju profesionalnu autonomiju prema stranki koja je tražila ekspertizu; • Pravilo je da ordinirajući lekar ne treba da prihvati veštačenje koje se dotiče njegovih interesa, interesa njegovog pacijenta, rođaka, prijatelja ili grupe koja obično koristi njegove usluge.

39. Zaključci • Veštačenje je izvođenje dokaza o sudskim postupcima (krivičnim i parničnim) radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice kada je potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. • Sudskomedicinsko veštačenje nastale štete zbog povreda pri sportskim aktivnostima obavljaju specijalisti različitih grana u zavisnosti od vrste i lokalizacije povrede.

40. 3. Proces veštačenja je vrlo delikatan i kopleksan, izvodi ga imenovano lice, upisano u Registar veštaka i zahteva veliko stručno znanje i moralne kvalitete. 4. Ekspertski izveštaj mora imati: preambulu sa podacima o veštaku, vreme pisanja ekspertize, aktuelno stanje povređenog, rezultate pregleda veštaka (nalaz), razmatranje elementa štete (mišljenje), zaključke i datum potpisa.

41. 5. Mišljenje veštaka mora da bude precizno, potkrepljeno tačnim opisom pacijenta, da sadrži prognozu povrede, stepen anatomskog i psihičkog deficita oštećenja i tačne odgovore na samo postavljenja pitanja suda. 6. Medicinsko veštačenje treba da zadovolji naučne principe i medicinske standarde, a na veštaku je da realno proceni istinu poštujući etičke principe, poverljivost i ljudsko dostojanstvo.