Faktori psihi č kog razvoja deteta sa oštećenim sluhom

1. Faktori psihičkog razvoja deteta sa oštećenim sluhom Prof dr Vesna Radoman

2. Klasifikacija faktora I Auditivno-govorni i komunikativni faktori II Sredinski faktori III Biološki faktori

3. Auditivno govorni faktori: 1.Zvučna barijera (paraverbalni,zvuci prirode i civilizacije, zvuci sopstvenog tela) 2.Verbalna barijera 3.Komunikativna barijera 4.Stepen oštećenja sluha 5.Vreme nastanka oštećenja 6. Razvijenost komunikativne sposobnosti 7. Auditivni status članova porodice

4. Sredinski faktori 1.Porodica 2.Separaciona iskustva 3.Vrsta škole 4.Nedostatak adekvatnih identifikacionih uzora 5.Vršnjaci (gluvi i čujući) 6.Socijalni stavovi i predrasude 7.Subkultura zajednice gluvih

5. Biološki faktori 1. pol 2. uzrast

6. Sredinski faktori 1. Porodica Psihološki značaj porodice fundamentalno važan Sigmund Frojd je posebno proučavao uticaj porodičnih emocionalnih relacija u strukturiranju i socijalizaciji ličnosti Adler se bavio porodicom kao paradigmom međuljudskih odnosa i odnosa u društvu

7. Značaj porodice u psihičkom razvoju • Porodica generalno predstavlja fundamentano važan formativni faktor u razvoju ličnostisvakog pojedinca pa i ličnosti osobe sa oštećenim sluhom

8. Prve reakcije roditelja na ometenost deteta • Reakcije su obično dramatične • Gluvoća a posebno nagluvost obično nije dijagnostikovana na rođenju već je roditelji uglavnom postepeno otkrivaju. Ova postepenost ublažava jačinu stresa • Majka budućeg gluvog deteta(ako nije i sama gluva ili ima gluvog muža) idealizuje buduće dete . • Albert Solint je u svojim istraživanjima našao da su očekivanja i želje budućih majki koncentrisana na savršeno dete mada se u manjoj dozi javljaju i izvesna strahovanja od poremećaja i abnormalnosti • Solint je i u slučaju zdravo rođene dece našao razlike između majčinih želja, očekivanja i konkretnog deteta. On kaže da je zadatak materinstva prevazilaženje razlike

9. U slučaju da se kod deteta konstatuje gluvoća • Razlika između očekivanog savršenog deteta i deteta sa nedostatkom je ogromna i najčešće traumatična za majku • Strahovanja iz perioda trudnoće su se obistinila • Dva su tipična načina reagovanja (Solint) • Osećanje krivice koje dovodi do potpunog posvećivanja i žrtvovanja za dete • Neprihvatanje deteta jer je to duboka narcistička povreda

10. Tipične reakcije kod majki • Reakcija tugovanja. Solint je objašnjava kao tugovanje za očekivanim i željenim zdravim detetom • Majka može postepeno prevladati ova negativna osećanja (krivica,depresija, narcistička povređenost) ali ona mogu dati trajan pečat atmosferi u kojoj se psihički razvija dete

11. Česte prve reakcije majki i očeva • Šok, depresija,agresija, gubljenje samopoštovanja, osećanje izolovanosti, želja da dete umre (svesna ili potisnuta u nesvesno) koja povlači za sobom osećanje krivice. • Odnos koji se uspostavlja može biti: 1.Odbacivanje (svesno i nesvesno) 2.Ambivalencija 3.Potpuno prihvatanje

12. Stepeni roditeljskog prihvatanja • Prvi stupanj prihvatanja- usvajanje činjenice da je dete sa slušnim oštećenjem • Drugi stupanj prihvatanja da njihovo dete ima ograničenja u raznim oblastima razvoja i uspostavljanje drugih normi kojima će se meriti napredovanje • Najviši stupanj prihvatanja je razvoj realističnog odnosa i prihvatanje deteta koje se voli bez obzira na ometenost

13. Prihvatanje može biti različito u toku dečjeg razvoja - Moguće je da dete bude prihvaćeno dok je malo jer se njegova ometenost doživljava od strane roditelja u sklopu opšte bespomoćnosti i nerazvijenosti koja je karakteristična za bebe, ali kad dete više odraste odnos se može promeniti u negativnom pravcu - Moguće je da u početku postoji mali stepen prihvatanja ali se on postepeno razvija

14. Problemi u negovanju deteta sa O.S. • Prezaštićivanje ne pruža adekvatne uslove za razvoj, usporava razvoj i detetovo osamostaljivanje. Ovakav odnos roditelja je najčešće posledica osećanja krivice ili sažaljenja • Nedovoljna stimulacija ,a ovoj deci je baš potrebna dodatna stimulacija i bogaćenje iskustva • Zanemarivanje sa velikim razvojnim posledic. • Zlostavljanje sa psihopatološkim posledicama

15. Odnosi među roditeljima • Činjenica da supružnici imaju dete sa ometen. često utiče u smislu pogoršanja njihovih odnosa. Neka istraživanja ukazuju da nema većeg pogoršanja nego kod porodice sa neometenim detetom • Domaće istraživanje (Pavković 2000g) pokazuje da u celini nema većih promena u odnosima Nađeno je 23,5% sukoba zbog gluvog deteta i veća iskrenost u njihovom priznavanju kod majki

16. Braća i sestre • Braća i sestre deteta sa oštećenim sluhom pogođeni su na više načina: • Više su zanemarivani • Na njih je povećan pritisak da budu uspešni • Ova činjenica može ih opteretiti tako da ne dovode prijatelje u kuću

17. Istraživanje o braći i sestrama deteta sa spina bifidom • Uzorak braće i sestara pokazao 4x više negativnih skorova na testu socijalne prilagođenosti ,a 8x češće negativne skorove na skali procene psihičkih poremečaja

18. Istraživanje Pavkovićeve • Pokazalo da po mišljenju roditelja njihova čujuća deca uglavnom nemaju problema sa okolinom zbog gluvog brata ili sestre koja ih dobro prihvata (72% ),mada 27% roditelja nije dalo odgovor na ovo pitanje)

19. Socio-ekonomski status porodice • U američkim istraživanjima kao i u domaćim dobijen je niži socijalni status porodica sa oštećenim sluhom kome se pripisuje uticaj i na mnoge psihološke varijable. • Istraživanje Radoman u našoj sredini pokazalo je da je prosečan socijalno ekonomski status porodica dece i omladine sa o.s. znatno niži od prosečnog za porodice koje imaju neometenu decu i da pripada radničkom društvenom sloju i većinski sa samo osnovnoškolskim obrazovanjem roditelja.

20. Rana separacija 2. separaciona iskustva • Gluva beba potencijalno ima veći broj separacionih iskustava, a kasnije i boravaka u institucijama (bolnice, domovi). • Friman: kanadska gluva deca imala znatno više hospitalizacija, naročito tokom prve dve godine života • Istraživanje Radoman pokazalo posebno patogen uticaj ranih separacija na emocionalni razvoj deteta oštećenog sluha

21. Školovanje 3. Vrsta škole Nalazi nisu dosledni Faruđa i Ostin (1980.): Midou-Kendal-ovim inventarom ustanovili da je emocionalno socijalna prilagođenost gluve dece iz specijalnih internatskih škola bolja od one kod gluve dece u integrisanom obrazo- vanju (bolja samokontrola i soc. zrelost)

22. Istraživanja • Ukazuju na dobre obrazovne efekte integrisanog obrazovanja i bolji govorni i jezički razvoj, posebno u specijalnim odeljenjima pri redovnim školama. • Gluvi adolescenti su pokazali adekvatnije i preciznije mišljenje mada je previše kruto i kontrolisano. Imaju više emocionalnih problema