Zrenjanin , novembar 2013

1. SARADNJA POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA URBANIZAM, GRADITELJSTVO I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE SA EKOLOŠKIM UDRUŽENJIMA u Vojvodini, 2013. mr Olivia Đureković - Tešić, Zrenjanin, novembar 2013

2. Umesto Uvoda Prema „ekološkom leksikonu“ priroda je „čitav svemir, sveukupni materijalni svet, neživi i živi, zakonitosti koje u njemu vladaju i sile koje u njemu deluju“. U sklopu prirode, životna sredina „je prirodno okruženje; vazduh, tlo, voda, klima i živa bića u sveukupnom uzajamnom delovanju“. Životna sredina u simbiozi sa kulturnom baštinom dobija posebnu dimenziju jer se sagledava kao aspekt životne sredine koji je stvorio čovek. Definicija „zaštita životne sredine“ ima društveni ili politički kontekst koji ima za cilj edukaciju javnosti o problemima zagađenja životne sredine i potsticaj na rešavanje tih problema. Uprkos potrebi razlikovanja ekologije kao prirodne nauke i zaštite životne sredine kao društvenog fenomena, njihove „sudbine“ nerazdvojno su povezane i višestruko isprepletene. Polazeći od činjenice da životna sredina obuhvata prirodno okruženje: vazduh, zemljište, voda, biljni i životinjski svet; pojave i delovanja: klima, jonizujuća i nejonizujuća zračenja, buka i vibracija, kao i okruženje koje je stvorio čovek: gradovi, naselja, kulturno istorijska baština, infrastrukturni, industrijski i drugi objekti, može se konstatovati da se radi o veoma kompleksnom, povezanom i međuzavisnom sistemu.

3. - Čovek je samo jedan od mnogobrojnih vrsta živih bića, čiji život zavisi od uticaja međusobno povezanih prirodnih i socijalnih sistema – uspostavlja kompleksnu mrežu života na planeti Zemlji. - Na stanje životne sredine utiče mnogo faktora, ali najveći uticaj ima čovek.... - Sveobuhvatni negativn antropogeni uticaj na prirodu analogni su i isprepleteni sa negativnim socijalnim pojavama. Sve dok postoji hijerarhija i dominacicija u društvu, postojaće i projekti dominacije čoveka nad prirodom ali dominacija čoveka nad čovekom, muškarca nad ženom, jedne etničke grupe nad drugom, sl.. - Savremeni način života je obeležen globalizacijom i dominacijom jednog stila života i/ili monoopolomjedne kulture

4. U današnje vreme se sve više javno (i glasno) ukazuje na čovekovo iscrpljivanje prirodnih resursa,zagađenje i degradaciju životne sredine, čime se dovodi u pitanje i vlastita budućnost i budućnostživog sveta na Zemlji. • Globalna ekološka kriza: • - Negativan antropogeni utucaj na prirodu • - Ubrzana degradacija prirodne i životne sredine • - Nizak nivo razvijenosti svesti o značaju zaštite i očuvanja prirode • Neodgovorno ophođenje prema prirodi • Loša društvena i ekonomska situacija u prethodnom periodu • Imajući u vidu da je XXI vek period u kome je takozvani “savremeni čovek” dosegao vrhunac svogmaterijalističkog pogleda na svet, preostalo je da čovek najzad promeni ophođenje sa prirodom i prestane da neracionalno koristiživotnu sredinu. • Moralni i praktičan zadatak čoveka je da brine o prirodnoj i životnoj sredini

5. EKOLOŠKI AKTIVIZAM – učešće javnosti u aktivnostima zaštite životne sredine Životna sredina je specifičan mediji u kojem se najlakše prepoznaju negativne aktivnosti čoveka – povećan interes javnosti za rešavanje problema u oblasti zaštite i unapređenja stanja prirodne i životne sredine, na državnom, regionalnom i lokalnom nivou, predstavljaju važan doprinos – katalizator između politike zžs i održivog razvoja Udruženja građana su značajan društveni sektor i vitalna karika civilnog društva

6. EKOLOŠKI AKTIVIZAM – učešće javnosti u aktivnostima zaštite životne sredine u AP Vojovidine,2013. Građanske incijative u cilju zaštite životne sredine sprovode se aktivnostima ekoloških udruženja U AP Vojvodini je registrovano 205 udruženja građana koja se bave zaštitom žiovtne sredine, od toga je 111 iz Bačke, 67 iz Banata i 27 iz Srema (izvor. Pokranjinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine). Teritorijalna raspodela sedišta udruženja građana je u skladu sa neravnomernim razvojem pojedinih regiona u Vojvodini, kako sa socio-ekonomskog stanovišta tako i u pogledu postojećih razlika na nivou grad-ruralna sredina. Takođe, ovome se može pridodati i nedovoljna senzibilisanost građana da učestvuje u javnom zagovaranju, kao i u aktivnom i organizovanom rešavanju određenih ekoloških problema. Grafikon br. 1 Brojčana zastupljenost ekoloških udruženja po regionima Vojvodine u 2013.g.

7. Indikatori aktivnosti udruženja: - broj i kapacitet organizacija - relevantnost i prepoznatljivost u lokalnoj zajednici, - transparentnosti rada, - realizovani projekti i - medijska promocija, Procenjuje se da svega 10-15% udruženja ima aktivnu i/ili značajnu ulogu na lokalnom i regionalnom/nacionalnom nivou. To nesumnjivo ukazuje na stepen razvoja ekološke svesti i ekološkog aktivizma u nedovoljno afirmisanih udruženja u manjim i nerazvijenim opštinama Vojvodine. Sekretarijat nastoji da saradnju sa civilnim sektorom proširuje i unapređuje kroz već postojeći dijalog, s ciljem da se mreža ekoloških udruženja ravnomerno teritorijalno razvija i aktivno uključi u kreiranje politike zaštite životne sredine i održivog razvoja. Sekretarijat je postavio na sajtu Informatoro ekološkim udruženjima u AP Vojvodini u kojem su dati kontakt podaci i osnovne informacije o ciljevima i aktivnostima udruženja kao i Registar koji se periodično ažurira. www.ekourb.vojvodina.gov.rs

8. Početkom 2004. godine, Sekretarijat je započeo organizovano finansiranje projektnih aktivnosti ekoloških udruženja putem Konkursa. Planirana budžetska sredstva za finansiraje projektnih aktivnosti nisu bila dovoljna za sve projektne zahteve zbog čega je svake godine zauzet stav da Sekretarijat sufinansira projekte, odnosno pojedine aktivnosti, kako bi se podržao što veći broj prijavljenih ekoloških udruženja na Konkursu. Broj sufinansiranih projekata od 2007. do 2013. godine, podržano je 424organizacija (25 organizacija u 2007.godini, 114/2008, 39/2009, 92/2010, 90/2011, 26/2012, 38/2013), prosečno 60 projekata godišnje. Tabela.Pregled sufinansiranih projekata 2007-2013g., od strane Pokrajinskog sekretarijata. *Uključena i sredstva realizovana u saradnji sa Fondom za zaštitu žiovtne sredine Republike Srbije.

9. Sekretarijat posebnu pažnju posvećuje konkretnim projektnim aktivnostima koji se odnose na zaštitu i unapređenje stanja životne sredine i to kroz: - zasađivanje vanšumskog zelenila, nege i čuvanje sadnica - čišćenje i uklanjanje otpada - uređenje zelenih površina - promocija prirodnih vrednosti, zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta kao i njihovih staništa.

10. FOTOGALERIJA REALIZOVANIH PROJEKATA EKOLOŠKIH UDRUŽENJA Фотогалерија суфинансираних пројеката: 2012 2011, јесен 2011 2010, јесен 2010 2009 www.ekourb.vojvodina.gov.rs «Čuvajmo Frušku goru» «Edukacija mladih o značaju i zaštiti životne sredine» «Očuvanje i unapređenje staništa pčelarice i bregunice u Temerinu»

12. (Eko)Aktivistkinje i/ili rodni aspekti zaštite životne sredine – rezultati istraživanja Sprovedena je anketa, kao oblik metodološke tehnike za kvantitetno istraživanje rodnosti sa aspekta zaštite životne sredine. U radu su korišćeni empirijski rezultati istraživanja dobijenih analizom podataka, sprovedena je anonimna anketa, sastojala se od tri pitanja, putem interneta i telefona, tokom oktobra 2013. godine. Ukupan korpus istraživanja je 136 (66%) anketiranih udruženja građana od ukupno 205 evidentiranih ekoloških organizacija, što predstavlja reprezentativan uzorak. - Od ukupnog broja ekoloških organizacija, dobijeni su podaci koji pokazuju da su brojnija udruženja 66(48%) u kojima je veći broj žena uključen u rad ekoloških organizacija nego muškaraca 53 (39%), a podjednako učešće žena i muškaraca je zabeleženo u 17 (13%) udruženja. 1.Tab. Brojčani prikaz rodnog odnosa u ekološkim organizacijama

13. Na osnovu dobijenih podataka anketiranih 48% žena je angažovano u ekološkim udruženjima u odnosu na 39% muškaraca, • Ekološki aktivizam se prepoznaje kao ženski • Visok stepen osvešćenosti kod žena: doprinos • na zaštiti životne sredine • - kod žena priroritetan društveni cilj

14. 3. Tab. Prikaz rodnosti i liderstva u ekološkim organizacijama • patrijarhalna slika • žene nisu spremne da preuzmu lidersku ulogu • - liderka – funkcionisanje po modelu muške uloge

15. Povišen nivo percepcije javnosti, posebno kod ženske populacije - u vezi ekoloških problema • Ekološki aktivizam se prepoznaje kao ženski • Ekološka etika prijemčiva za žene više nego kod muškaraca • Žene su pogođene višestruko i slojevito, direktno i indirektno i najveći deo negativnih uticaja zagađene životne sredine na zdravlje žena još uvek je nedovoljno vidljiv i merljiv • Žene nisu dovoljno edukovane i svesne važnosti svog delovanja, zato treba žene motivisati i jačati svest o aktivizmu, učešće u javnom životu, politici • Imperativ - Rodno senzibilisana dugoročna strategija zaštite i unapređenja životne sredine !!!

16. ZAKLJUČAK Pokrajinski sekretarijat će i u budućnosti u skladu sa svojim nadležnostima nastaviti saradnju sa ekološkim udruženjima, podržavati jačanje kapaciteta i učešća javnosti u donošenju lokalnih ekoloških akcionih programa, koji su u funkciji zaštite i unapređenja stanja životne sredine AP Vojvodine, na dobrobit prirode i čoveka. Takođe, nastaviće trend podizanja ekološke svesti javnosti kroz pravovremeno i objektivno informisanje o aktuelnim dešavanjima u oblasti ekologije, promovisaće zaštitu životne sredine i zaštićenih područja, ali i ukazivati na probleme u ovoj oblasti sa kojima se svakodnevno susrećemo i potrebi da se oni reše. Pokrajinski sekretarijat ima otvorenu komunikaciju sa udruženjima građana kao i stav da javnost treba da ima jednake mogućnosti u iznošenju svojih stanovišta kao i da kroz različite vidove aktivnosti daju svoj doprinos na očuvanju i unapređenju stanja životne sredine. Zato, "Misli globalno – deluj lokalno"univerzalni je moto vladinog i nevladinog sektora!

17. "Nije krhka priroda nego mi, priroda je izdržala katastrofe gore od onih koje je čovek do sada izazvao. Ništa što činimo neće uništiti prirodu. Međutim, lako nam se može desiti da uništimo sami sebe". Džejms Levlok autor teorije Gee

18. HVALA NA PAŽNJI !