Ljudska situacija - Ključ za humanističku psihoanalizu

1. Ljudskasituacija-Ključza humanističkupsihoanalizu Ljudska situacija Čovek je deo prirode, podvrgnut njenim fizičkim zakonima, nesposoban da ih izmeniali je ipak prevazilazi. Pošto ne može da se vrati na preljudski stupanj harmonije sa prirodom, čovek mora da razvija svoj razum dok ne postane gospodar prirode i samog sebe. Izvor svih psihičkih snaga koje motivišu čoveka, izvor čovekovih strasti, afekta i briga je potreba dase pronađu uvek nova rešenja i reše protivrečnosti njegove egzistencije, kaoida se nađu uvek više forme jedinstva sa prirodom, drugim ljudima i samim sobom.

2. Kada zadovolji životinjske potrebe, čoveka gone ljudske potrebe koje proizlaze iz ljudske egzistencije. To su: pripadnost i prevazilaženje • Pripadnost – udruživanje nasuprot narcizmu • Čovek je otrgnut iz prvobitnog jedinstva sa prirodom, pošto poseduje razum i imaginaciju, on je svestan usamljenosti i individualizacije kao zatvora kojeg treba da se oslobodi kako bi očuvao svoje zdravlje. • Potreba udruživanja sa drugim ljudskim bićimaipovezivanja s njima, je imperativna potreba kod čoveka. • Čovek može da se izjednači sa svetom potčinjavajući se jednoj osobi, grupi, instituciji, Bogu, postajući deo nekoga ili nečega većeg od njega • Čovek može da se ujedini sa svetom uspostavljajući snagu nad njim, pretvarajući druge u deo sebe i uspostavljajuči svoju dominaciju. • Zajednički elemenat potčinjavanja i dominacije je simbiotička priroda pripadnosti u kojoj osobe gube svoj integritet i slobodu i žive jedna na račun druge ili jedna od druge. Osobe se povezuju ali istovremeno pate od nedostatka unutrašnje snage i samopouzdanja, mučene svesnim ili nesvesnim neprijateljstvom.

3. Ljubav je jedina strastkojazadovoljavačovekovupotrebu za ujedinjenjemsasvetomiistovremeno omogućvamu dastekneosećanjeintegritetaiindividualnost. From ljubav naziva produktivnomorijentacijom koja predstavlja aktivniistvaralačkiodnosčovekapremadrugimljudima, premasebiiprirodi. • U oblastimišljenjaproduktivnaorijentacija se izražava u shvatanjusvetarazumom. • U oblastiakcijeproduktivnaorijentacija se izražava u produktivnomradu. • U oblastiosećanjaproduktivnaorijentacija se izražava u ljubavikoja je jedinstvosadrugomosobom, sasvimljudimaisaprirodom i samim sobom. • Produktivna ljubav uvek uključuje sindrom stavova: brigu, odgovornost, poštovanje i poznavanje. • From kaže da sebični ljdi ne voele sebe. Sebičnost je gramziv odnos prema sebi koji predstavlja kompenzaciju za nedostatak prave ljubavi prema sebi.

4. Nasuprot čovekovepotrebe za udruživanjem je narcizam koji je suprotan objektivnosti, razumu i ljubavi. • Za osobu naklonjenu narcizismu postoji samo jedna stvarnost, a to je stvarnost njenog sopstvenog procesa mišljenja, osećanja i potreba. Narcizisam je suština svih oblika psihičke patologije. Frojd je prvipisao o narcizmu 1910. i prepoznao dve forme narcizma: „Primarninarcizam”koji je normalnapojava u razvojutekrođenogdeteta. Beba je porođenjusasvimnemoćnaipotpunozavisnaodmajke. U početkuživota ne pravirazlikuizmeđusebeimajke i svu ljubav koju prima zadržava samo za sebe. Međutim, kako se razvija, počinjebuđenjesvestinovorođančetaionopolakopočinjedaopažada je mama zasebnoljudskobiće. Tekizmeđuosamidevetgodinadetepostajesposobnodavolidrugeosobeidaosećadasupotrebedrugihosobaistotolikovažnekaoinjegove. Ako se narcisizamjavljai u kasnijemdobuživotaonda je premaFrojdu u pitanju„drugostepeninarcisizam“.

5. Prevazilaženje – stvaralaštvo nasuprot destruktivnosti Čovek ne možeda se zadovoljipasivnomulogom“stvorenja”, postajući“stvaralac” on postaje sposoban da stvoriživot. Stvaralaštvonužnopretpostavljaaktivnostibrigu. Ono pretpostavljaljubavpremaonomešto se stvara. Krajnjiizbor za čoveka, ukolikostremidaprevaziđesebe, jestedastvarailiuništava, davoliilimrzi. Stvaralaštvoidestruktivnost, ljubavimržnja, nisudvainstinktakojapostojenezavisnojedanoddrugog. Oba predstavljajuodgovornaistupotrebu za prevazilaženjem. Volja za uništavanjem se rađakadavolja za stvaranjem ne možedabudezadovoljena. Zadovoljavajepotrebe za stvaranjemvodi ka sreći; rušilaštvo ka patnji, a iznadsvega, ka sopstvenojpatnji.

6. Ukorenjenost – bratstvo nasuprot rodoskrvnjenje Najelementarnijaprirodnaveza je vezadetetasamajkom. Majčinabriga i ljubav je neuslovljena i prdstavlja život za dete. To je njegovaukorenjenost, njegov dom. Baškaoštorođenjeznačinapuštanjezaštiteutrobe, takoirastenjeznačinapuštanjemajčinezaštite. U psihopatologiji nilazi se na slučajeve odbijanja da se napusti sveobuhvatna zaštita majke. • Zabrana rodoskrvnjenja je neophodni uslov celokupnog ljudskog razvitka, ne zbog svog seksualnog, već zbog afektivnog aspekta. Da bi se rodio, da bi napredovao, čovek mora da preseče pupčanu vrpcu, on mora da savlada duboku težnju da ostane vezan uz majku. • Frojd je vezanost za majku video kao najvažniji problem ljudskog razvitka. • Bahofen je video negativni i pozitivni aspekt privrženosti ličnosti majke i matrijahalne kulture. • Pozitivni aspekt: osećanje afirmacije života, slobode i jednakosti. • Negativni aspekt: čovek ostajući vezan za prirodu, krv, majku i zemlju, biva sprečen da razvije svoju individualnost i svoj razum. On ostaje dete i nesposoban je da napreduje.

7. Pozitivniaspekti patrijarhalneogkompleksasu:razum, disciplina, savestiindividualizam. Negativniaspekti su:hijerarhija, pritisak, nejednakost, potčinjenost. Uformaciji naše savesti postojiglas ocakojinamgovoridaizvršavamosvojedužnosti, ali postojiiglas majkekojinamgovoridavolimoidaopraštamodrugimakaoisamisebi. Očevimajčinglasgovorerazličitimjezicima, kaodagovoresuprotno. Ipak, suprotnostizmeđuprincipadužnostiiprincipaljubavi, izmeđumajčineiočevesavestijestesuprotnostsvojstvenaljudskojegzistenciji. Unutrašnjiočevimajčinglas ne govoresamo o čovekovomstavupremasebi, većipremabližnjima. Čovek možedasudi o drugimljudimapomoćusavesti, ali on mora u istovremedačuje u sebiglasmajke, kojavolisveljude, svešto je živoikojaopraštasvepogreške. • Čoveku je počeosvojuegzistencijukaoskupljačhraneilovac, jedinoga je upotrebaprimitivnihalataivatrerazlikovalaodživotinja. Svedok se identifikovaosaprirodom, njegoviBogovisubilideoprirode.

8. Kako čovekove veštine rastu, on praviidoleodkamena, drvetailizlata. Sa sticanjem većeg osećanje sopstvene snage, njegovi Bogovi dobijaju oblik ljudskih bića. U prvovreme (matrijahata), Bog mu se pojavljuje u obliku »velikeMajke« zaštitnice i hraniteljke. Kasnije u patrijarhatu on obožavaBoga-oca, kojipredstavljarazum, principeizakone. Zapadnakultura je izgrađenanadvatemelja: najevrejskojigrčkojkulturi. • JevrejskatradicijapočivanaStaromZavetuutemeljenonnaptrijahalnojkulturi i hijerarhijskom modelu striktno patrijarhalne organizacije društva i porodice. Stari zavet striktno zabranjuje kako rodoskvrnjenja tako i vezanost za zemlju(jevrejski narod luta sve dok ne savlada rodoskrvnu vezu sa zemljom i prirodom i potpuno ne razvije principe razuma, pravdei morala). • Dok jejevrejsko-hrišćanskatradicijanaglašavalamoralniaspekt, dotle je grčka kultura naglašava intelektualni aspektpatrijarhalnogduha. Grci su prvi postavili osnove intelektualnog razvitka zapadnog sveta. Izgradili »teoriju« kao osnovu nauke, razvili filozofiju istvorili teoriju države i društva, zasnovanu na iskustvu grčkog polisa, koja se nastavlja u Rimu.

9. Progresivni društveni razvoj došao je na mrtvu tačku oko IV veka, kada je nastala i moćna katolička crkva koja u čisti patrijahalni sistem uvodi i matrijahalne elemente. Mešanje očinskih i materinskih elemenata doprinosi da se katoličanstvo rasprostrani o drži narednih 1000 godina u Zapadnoj kulturi. U 13. i 14. veku usled ekonomskog razvojaSeverne Italije, javljaju se humanističke ideje i počinje razvoj individualizma. Kasnije dolazi do reformacije crekve i Protestanti i Kalvinisti se vraćaju na čisto patrijarhalni duh Starog Zaveta isključujići materinske elemente iz religije. Negativni aspekti renesanse patrijarhalnog duha u protestantskim zemljama su potčinjavanje zakonima i hijerarhiji. Pozitivni aspekti su razvoj racionalnosti i objektivnosti kao i razvitkak individualne i društvene savesti. U zapadnom svetu matrijarhalni kompleks nije iščezao već se zadržao u ideji o ljudskoj jednakosti, neprikosnovenosti života, prava svih ljudi da dele plodove prirode, humanizmu, filozofiji i u ciljevima demokratskog socijalizma. • Čovek, oslobođen okova srednjovekovne zajednice, uplašen od nove slobode, postaje izolovan i beži u novo idolopoklonstvo krvi i zemlji,beži u nacionalizam i rasizam.

10. Osećanje indentiteta – individualnost nasuprot komformizmu gomile Još jedna imperativna čovekova potreba je potreba osećanja identiteta. Čovekovo osećanje identiteta razvija se u procesu izlaženja iz »prvobitnih spona« koje ga vezuju za majku i prirodu. Dete koje još oseća da je jedno sa majkom ne može da kaže »ja«, niti ima potrebe za tim. • Tokom razvitkak zapadne kulture tražene su i nađene mnoge zamene za osećanje identiteta. Nacija, religija, klasa i zanimanje služe da obezbede osećanje identiteta. • Umesto preindividualističkog identiteta sa plemenom razvija se nov identitet sa gomilom, u kome se osećanje identiteta zasniva na osećanju bezuslovnog pripadanja masi. • Potreba za osećanjem identiteta proizlazi iz samih uslova ljudske egzistencije. Čovek ne može da ostane zdrav bez osećanja svoga »ja« i on moram da čini sve ne bi li stekao to osećanje. Zbog toga su ljudi spremni da rizikuju svoje živote, da se odriču ljubavi, slobode kako bi bili jedno sa gomilom, kako bi postigli saglasnost i stekli osećanje identiteta, čak i kad je ono iluzorno.

11. Okvirna orjentacija i verovanja - razum nasuprot iracionalizmu. • Razum je suštinska ljudska sposobnost čoveka da shvati svet pomoću misli i oruđe da stigne do istine. • Inteligencija je čovekova sposobnost da upravlja svetom pomoću misli, ona je oruđe za uspešnije upravljanje stvarima i pripada životinjskom delu u čoveku. Čovekkao razumno biće ima i potrebu da se intelektualno orijentiše u svetu i to dva smisla: Prva i najosnovnija potreba čoveka jeste da ima izvestan okvir orijentacije, bez obzira da li je istinit ili lažan, kako bi ostao mentalno zdrav. Druga potreba je da se u kontaktu sa stvarnošću izražava pomoću razuma i svet shvati objektivno. Nužnost da čovek razvije svoj razum nije tako važna koliko nužnost da razvije i okvir orijentacije, pošto ukoliko ne razvije razum čovek na kocku stavlja svoju sreću i spokojstvo, ali ako ne razvije okvir orjentacije, na kocku stavlja svoje mentalno zdravlje. Ma kako da je neka radnja nerazumna i amoralna, čovek oseća neodoljivu potrebu da je racionalizuje (opravda). Nije mu teško da radiiracionalno, ali mu je gotovo nemoguće da svoje akcije ne odene u razumnu motivisanost.