IZMENE I DOPUNE ZAKONA O RADU - ZARADA -

1. IZMENE I DOPUNE ZAKONA O RADU - ZARADA - JPM Janković Popović Mitić Avgust 2014. godine

2. Obračun i isplata zarada Relevantni propisi: Zakon o radu Posebni zakoni (Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, Zakon o platama u državnim organima i javnim službama i dr.) Opšti akt (Kolektivni ugovor / Pravilnik o radu) Ugovor o radu Zarada = Plata

3. Ugovor o radu • Obavezni elementi ugovora o radu koji se tiču zarade i drugih novčanih davanja su: • Novčani iznos osnovne zarade (bruto zarada) na dan zaključenja ugovora o radu; • Elementi za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog; • Rokovi za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo • Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente navedene pod tačkom 2) i 3) ukoliko su oni utvrđeni zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru o radu mora biti naznačen akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

4. Rad jednake vrednosti • Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. • Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. • Drugačije je definisan rad jednake vrednosti: „Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.“ • Odluka poslodavca, ili čak i sporazum sa zaposlenim, koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana – ništavi su. • U slučaju povrede prava zaposlenog da se njegov rad jednake vrednosti jednako vrednuje kao i rad drugog zaposlenog, zaposleni ima pravo na naknadu štete.

5. Šta smatra zaradom • Zarada iz člana 104. stav 1. sastoji se od : • Zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. • Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

6. Šta se ne smatra zaradom • Naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada; • Dnevnice za službeni put u inostranstvo; • Naknada troškova i prevoza na službeni put u zemlji i inostranstvu; • Smeštaj i ishrana za rad i boravak na terenu, ukoliko zaposlenom nisu obezbeđeni smeštaj i ishrana; • Naknada za korišćenje službenog automobila u službene svrhe; • Otpremnina pri odlasku u penziju ili u slučaju tehnološkog viška; • Naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice zaposlenog; • Naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalanog oboljenja; • Poklon deci zaposlenog do 15 godina života za Božić i Novu Godinu, do neoporezivog iznosa; • Premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje; • Kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija; • Jubilarna nagrada; • Solidarna pomoć; • Učešće zaposlenog u dobiti; • Naknada troškova za upotrebu sredstava za rad i drugih troškova rada.

7. Uvećana zarada • Smenski rad više ne predstavlja osnov za uvećanje zarade. • Minuli rad obračunava se samo za godine staža provedene na radu kod poslodavca, odnosno poslodavca prethodnika, te sa poslodavcem povezanih lica.

8. Minimalna zarada • 18.07.2014 - utvrđena minimalna cena rada po satu („Sl. Glasnik RS“ , br. 74/2014) • Važiće za period od 29.07.2014. -31.12.2014. godine • Minimalna zarada bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period jul - decembar 2014. godine, iznosi RSD 115,00 („neto“) po radnom času • Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine. • Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.

9. Minimalna zarada • Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. • Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. • Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade. • Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade. • Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata. • Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom. • Osnovica za obračun uvećane zarade je zarada zaposlenog.

10. Minimalna cena rada • Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije . • AkoSocijalno-ekonomskisavet ne doneseodluku u roku od 15 (petnaest)dana od danapočetkapregovora, odluku o visiniminimalneceneradadonosiVladaRepublikeSrbije u narednih 15 (petnaest) dana. • Čl. 112 ZOR – nudi novo rešenje za utvrđivanje minimalne cene rada – i propisuje da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od: • egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, • kretanje stope zaposlenosti na tržištu rada, • stope rasta bdp, • kretanjepotrošačkih cena, • kretanjeproduktivnostii • kretanje prosečne zarade u RS.

11. Naknada zarade • Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u sledećim slučajevima: • Za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan; • Godišnjeg odmora; • Plaćenog odsustva; • Vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa; (Poslodavac – p. na refundaciju) • Privremene sprečenosti za rad do 30 (trideset) dana; • Prekid rada bez krivice zaposlenog; • U drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom. • Naknadazarade se obračunava u visiniprosečnezaradeu prethodnih12 (dvanaest)meseci(ranije rešenje - 3 (tri) meseca).

12. Naknada troškova • Dolazak i odlazak sa rada: Postoji mogućnost daposlodavacnaknaduzaprevozobezbeditako štoćezaposlenimaobezbeditiprevoz. • Ishrana tokom rada (topli obrok): Ostavljenaje mogućnostposlodavcu da ishranu u tokuradauredi i nadruginačinosimnovčanimdavanjima (npr.organizovanje cattering-a za zaposlene), ali visinatroškovasvejedno morabitiadekvatno izraženau novcu. • Naknada za službena putovanja u inostranstvo: Ukinuta je obavezapoštovanjaodredbiUredbe o naknaditroškova i otpremninidržavnihslužbenika i nameštenikazaslužbenaputovanja u inostranstvo. • Uvedenaje odredba da se promenamestastanovanjazaposlenognakonzaključenjaugovora o radunećesmatratirelevantnomzauvećanje prava zaposlenog po osnovu naknade na ime naknadetroškovaprevozazaposlenom. NIJE IZMENJENA NAKNADA TROŠKOVA ZA: • Vremeprovedenonaslužbenomputu u zemlji; • Regreszakorišćenjegodišnjegodmora

13. Obračun zarade • Uvedena je mogućnost da se obračunzarade i naknadezaradezaposlenomdostaviu elektronskojformi. • Obračunzarade i naknadezaradepredstavljaizvršnuispravu, a zaposleniimamogućnostda osporavazakonitostinavedenog obračunaprednadležnim sudom. • Sadržaj obračuna zarade propisuje nadležni ministar u formi Pravilnika o sadržaju obračuna zarade odnosno naknade zarade, za čije donošenje je predviđen rok od 30 dana od dana stupanja na snagu Izmena i dopuna Zakona o radu – danas - 29.08.2014. godine.

14. Otpremnina • Visina otpremnine se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim da ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca (+ poslodavčevih prethodnika ili sa poslodavcem povezanih lica) kod koga zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu. • Visina otpremnine računa se za: • Vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca; • Vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca; • Vreme provedeno kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom (ZPD). • Promena vlasništva nad kapitalom ne smatra se promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu.

15. Opštim aktom ili ugovorom o radu poslodavac ne može da utvrdi duži period za isplatu otpremnine od perioda utvrđenog Zakonom o radu – - takva odredba smatrala bi se direktno suprotnom Zakonuo radu; • Zašto? – Jer Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca. • Poslodavac je dužan da u slučaju otkaza ugovora o radu po osnovu viška isplati zaposlenom otpremninu u minimalnoj visini u skladu sa Zakonom o radu. Otpremninaprilikomodlaska u penziju • Poslodavac je dužan da zaposlenom pri odlasku u penziju isplati najmanje 2 (dve) prosečne zarade (do izmena je postojala obaveza isplate 3 (tri) prosečne zarade).

16. VAŠA PITANJA? Hvala na pažnji!