400 likes | 539 Views
Glavna k nj iga. Skup svih ra č una u k nj igovodstvu predstav lj a k nj igovodstveni instrument - Glavnu k nj igu kao najva ž niju k nj igovodstvenu evidenciju u preduze ć u.
E N D
Skup svih računa u knjigovodstvu predstavlja knjigovodstveni instrument - Glavnu knjigu kao najvažniju knjigovodstvenu evidenciju u preduzeću. Evidencija u glavnoj knjizi naziva se i sistematska, jer se u glavnoj knjizi knjigovodstvene promene sistematizuju po računima na koje se odnose. Pri tom sistematizovanju poštuje se i kriterijum vremena (hronologije) kada su promene nastale.
U knjigovodstvima naših preduzeća postoje dve glavne knjige: a)Glavna knjiga finansijskog knjigovodstva i b) Glavna knjiga klase 9 - Obračun troškova i učinaka.
Računi se otvaraju i zatvaraju za svaku poslovnu godinu Računi se otvaraju: 1. Na početku poslovanja - Kao osnov za otvaranje računa služi početni bilans
2. Na početku poslovne godine (01.01. tekuće godine) - Kao osnov za otvaranje računa služi bilans stanjaBilans uspeha nikada ne služi kao osnov za otvaranje računa. Naime, pošto se radi o trenutku otpočinjanja nove poslovne godine, nisu ni mogli nastati prihodi i rashodi;
3. U toku poslovne godine - Računi se otvaraju na osnovu dokumanata o nastalim poslovnim promenama i iz toga proizašlih naloga za knjiženje (o čemu ćemo kasnije više govoriti). Dakle, u toku poslovne godine računi se otvaraju ako nisu otvoreni na početku poslovne godine a za njima se ukazala potreba.
Kontiranje je knjigovodstveni posao određivanja elemenata stava za knjiženje: datuma promene, naziva računa koji duguju i koji potražuju, njihovih numeričkih oznaka, opisa promene, iznosa na dugovnoj i iznosa na potražnoj strani i dr.
Za kontiranje knjigovodstvenih promena u toku poslovne godine koriste se sledeća pravila: 1. Prvo se utvrđuje da li je došlo do knjigovodstvene promene: a) da li je došlo do promene na imovini preduzeća i b) da li postoji odgovarajući knjigovodstveni dokumenat;
2. Nakon toga odre|uju se računi na kojima se evidentira promena na imovini (za određivanje računa najbolje je postavljati pitanja, kao što su: šta smo nabavili, od koga, da li smo platili i kako, kome smo platili, itd.); 3. Zatim se određuje pravac promene, tj. da li dolazi do povećanja ili do smanjenja stanja na navedenim računima;
4. Posle toga određuje se karakter salda računa (aktivan ili pasivan);
5. Na kraju se na osnovu pravca promene i karaktera računa određuje koji račun duguje a koji potražuje: a) sva povećanja kod aktivnih računa knjiže se na strani duguje, b) sva smawewa kod aktivnih računa knjiže se na strani potražuje, v) sva povećanja kod pasivnih računa kwi`e se na stranu potra`uje i g) sva smawewa kod pasivnih računa kwi`e se na stranu duguje.
Kontni okvir Kontni okvir je lista (pregled ili spisak) sistematski sre|enih svih računa ili konta koji se mogu otvoriti u kwigovodstvu preduzeća.
Značaj kontnog okvira je u tome što se njegovim izborom odre|uju: 1. sadržina i struktura knjigovodstva, 2. odnos finansijskog (globalnog) i analitičkog knjigovodstava poslovanja - poslovnog knjigovodstva, 3. metode periodiziranja rezultata, 4. kontiranje, 5. mogućnosti zadovoljavanja poslovnih (upravljačkih) zahteva na nivou preduzeća i šire
Neophodno je da konta budu i pravilno: a) sistematizovana (klasirana) i b) obeležena.
Prikazano grafički, na primeru jednog računa - 6301, to izgleda: 6 3 0 1 ... klasa grupa račun podračun
Sobzirom na način ređanja klasa i računa u okviru klasa razlikujemo: 1. kontni okvir zasnovan na funkcionalnom principu ređanja klasa i 2. kontni okvir zasnovan na bilansnom principu ređanja klasa.
Kontni plan Kontni plan je lista (pregled ili spisak) sistematski sređenih svih računa ili konta koji su stvarno otvoreni u knjigovodstvu konkretnog preduzeća. Osnova za izradu kontnog plana je kontni okvir.
Način korišćenja glavne knjige Dnevnik i nalog za kwiženje
Dobavljači Duguje Potražuje 40,000.00 85,000.00
Dobavljači - dvostrani oblik računa Duguje Potražuje
Dobavljači Duguje Potražuje 40,000.00 85,000.00 Potra`ne strane Dugovne strane Saldo=?
Dobavljači Duguje Potražuje 40,000.00 85,000.00 Saldo Dugovne strane Potražne strane
Saldo - Dugovne strane Potražne strane
DugovniSaldo > Dugovne strane Potražne strane
PotražniSaldo < Dugovne strane Potražne strane
Blagajna D P 2,000.00 4,000.00 500 1,500.00 1. Promet dugovne strane (6,000.00)
Blagajna D P 2,000.00 4,000.00 500 1,500.00 2. Promet potražne strane (2,000.00)
Blagajna D P 6,000.00 2,000.00 • Dugovni saldo (6,000.00 - 2,000.00 = 4,000.00)
Aktivni D P Pasivni D P Aktivno - pasivni D P Pasivno - aktivni D P
Aktivni D P > D P D P D P
Pasivni D P < D P D P
Aktivno - pasivni D > P < Pasivno - aktivni D P < >
Osobine ispravnog knjigovodstvenog računa • Homogenost • Integralnost