1 / 40

Predmet proučavanja naučne discipline Surdop sihologije

Predmet proučavanja naučne discipline Surdop sihologije. Prof. dr Vesna Radoman FASPER. Istorijat. Da bismo odredili predmet izučavanja ove naučne discipline moramo se osvrnuti na predmet izučavanja matične nauke kojoj ona pripada -psihologije. Psihologija. Psiha – (grč.) duša

finna
Download Presentation

Predmet proučavanja naučne discipline Surdop sihologije

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Predmet proučavanja naučne discipline Surdopsihologije Prof. dr Vesna Radoman FASPER

  2. Istorijat Da bismo odredili predmet izučavanja ove naučne discipline moramo se osvrnuti na predmet izučavanja matične nauke kojoj ona pripada -psihologije

  3. Psihologija • Psiha – (grč.) duša • Logos – (grč.) nauka,reč,smisao,um,Bog • Psihologija je nauka o duši (filozof.) • Filozofi su se bavili dušom kao nematerijalnim fenomenom , nečim što nadilazi čovekovu telesnost a često su je povezivali sa onostranim, Logosom, božanskim

  4. Naučna psihologija Ne govori o duši kao nematerijalnoj već povezanoj sa telesnim (psihofizička povezanost) Izbacuje iz oblasti duše tj. mentalnog , metafizički aspekt , povezivanje sa onostranim, prepuštajući ga teologiji

  5. Platon (IV-V v. pre n.e.) • Delo: “Fedon ( o duši)” • Smatra da je duša nezavisna od tela i besmrtna. Duša egzistira u telu “kao okovana u tamnici” koje se oslobađa u trenutku smrti.Nakon čovekove smrti napušta istrošeno telo odlazeći (vraćajući se) u svet ideja, odakle i potiče. Ona boravi u carstvu ideja gde posmatra večite istine , a zatim se novim rođenjem vraća u novo telo. • Saznavanje se sastoji u prisećanju naše duše na ono što je iskusila u svetu ideja • Vrhovna ideja: ideja dobra-teleološ.uzrok svega

  6. Platonovo shvatanje • Duša je potpuno nezavisan entitet od tela • Ovakav pristup naziva se dualističkim

  7. Idealistički/materijalistički pogled na svet • Idealistički:materija je samo proizvod duha. Duh je prapočetak, primaran i prvobitan • “Ideje” su osnovni koncepti, ideali stvari, generalije, suštine koje su primarne, prvonastale , a tek iz njih se razvija materijalni svet, svet stvari. • Nasuprot je materijalistički pogled na svet po kome je materija prvobitna i primarna, a iz nje se razvija duhovni svet

  8. Karl Gustav Jung • Na Jungovoj mentalnoj mapi psiha je oblast koja zauzima položaj između čiste materije (organskog, telesnog)i čistog duha ili transcedentalnog uma (intermedijarno). Ona obuhvata sveukupnost svesnih i nesvesnih procesa. Njoj je podarena mogućnost odnosa sa duhom, božanskim. • “Duša može biti oko kome je dato da gleda svetlo” • Poslednja etapa samorazvoja pojedinca( individuacije) je dostizanje celovitosti ličnosti u Jastvu, najdubljem mističnom središtu ličnosti koje predstavlja neograničeni, besmrtni, božanski um.

  9. Psihologija • Nastoji da zaobiđe ili eliminiše ova fundamentalna pitanja i bavi se psihom “po sebi”, a ako se već opredeljuje često se opredeljuje za materijalističko shvatanje. Polazi od tesne povezanosti mentalnog i telesnog pri čemu mentalno najčešće počiva na temeljima materijalnog, organskog • Ona polazi od tesne povezanosti mentalnog i telesnog pri čemu mentalno uglavnom gubi metafizički aspekt.

  10. Shvatanje o odnosu duha i tela u 20-om v. • Sa razvojem holističkog pristupa čoveku koji se posmatra kao jedinstvena celina u kojoj su objedinjeni i isprepletani duh i telo oni su u međusobnoj interakciji; duh utiče na telo i telo utiče na duh

  11. Psihoanalitički i psihosomatski pristup Do Frojda se uglavnom smatralo da je organsko temelj psihičkog funkcionisanja, organsko utiče na psihu , a ne obrnuto Razvoj psihosomatskog pristupa kao i razvoj psihoanalize obrću smer ovog uticaja- od psihe ka telu, psiha može da utiče na organsko funkcionis. Po Frojdovom učenju neki telesni poremećaji određeni oblici paralize, gluvoće, slepoće su posledica nesvesnog psihičkog konflikta. Unutrašnji konflikt se konvertuje u fizički, telesni simptom.

  12. U surdopsihologiji i psihijatriji • Danas je poznat fenomen psihogenegluvoće kod koga se upravo realizuje smer: od psihičkog ka organskom • Dakle psihički konflikt ili drugi oblik psihičkog problema konvertuje se u organski simptom- nemogućnost auditivne percepcije

  13. Psihosomatski pristup Flanders Danbar 1930-ih i Franz Alexander 1940-ih govore o specifičnim psihološkim uzročnicima organskih promena i psihološkoj etiologiji organskih bolesti Alexsander je došao do profila ličnosti sklonog ulkusu dovodeći ovo oboljenje u vezu sa potiskivanjem emocija i frustracijom potrebe za ljubavlju i zavisnošću koja izaziva pojačano lučenje stomačne kiseline i može dovesti do ulceracije sluzokože Pod njihovim uticajem početno je izdvojeno sedam psihosomatskih bolesti (“Svetih 7”)

  14. “Svetih sedam” : Ulkus Hipertireoza Reumatoidni artritis Esencijalna hipertenzija Neurodermatitis Kolitis Bronhijalna astma

  15. Hronologija razvoja predmeta proučavanja psihologije ...

  16. Hronologija • Vuntova eksperimentalna laboratorija 1879g. u Lajpcigu-napuštanje filozofskog pojma duše i definisanje psihologije kao nauke o svesti. Pod svešću podrazumeva neposredno znanje o sebi.Bavi se unutrašnjim doživljajima: oseti, osećanja, misli, htenja. Naučni metod: introspekcija

  17. Izvođenje predmeta proučavanja surdopsihologije iz pristupa koji formuliše psihologiju kao nauku o svesti • Rukovodeći se ovakvim pristupom predmet surdopsihologije mogao bi se odrediti kroz proučavanje strukturalnih elemenata svesti kod osoba oštećenog sluha a to su: -specifičnosti njihovog opažanja (percepcije) -predstavljanja (imaginacija) i pamćenja -mišljenja, -osećanja itd. • Metod introspekcije nepogodan za ispitivanje OSOS ali su eksperimenti u psihološkim laboratorijama pogodni

  18. Bihejviorizam • Džon Votson :Bihejvioristički manifest 1913g. Psihologija se određuje kao nauka o ponašanju. Izbacuju se introspekcija i svi “mentalistički pojmovi”. Proučava se ono što je moguće objektivno i naučno proceniti, a to je ponašanje : P= f (S-R) • Ponašanja nastaju kao posledica učenja • Naučni metod: objektivno posmatranje spoljašnjeg ponašanja i onog što ga izaziva, eksperiment

  19. Izvođenje predmeta proučavanja surdopsihologije iz pristupa koji formuliše psihologiju kao nauku o ponašanju • Surdopishologija, po ovom shvatanju, treba da usmeri pažnju na posmatranje i proučavanje ponašanja OSOS • Živković:”Predmet proučavanja psihologije gluvih je način na koji se formira posrednička varijabla između draži i odgovora u uslovima nemogućnosti komuniciranja sa okolinom posredstvom čula sluha i uticaj gluvoće na unutrašnje i spoljašnje ponašanje”

  20. Psihoanaliza • Sigmund Frojd: otkriće zakonitosti dubinskog nesvesnog, • Značaj libida i agresivnog nagona koji su pokretači psihičkog života • Ova otkrića dovela su u sumnju shvatanje o svesti kao osnovnom predmetu psihologije kao nauke

  21. Psihoanalitička teorija Sigmunda Frojda S.FROJD (1856-1939) TEORIJA LIČNOSTI • DUBINSKA – NAJVEĆI I NAJUTICAJNIJI DEO LIČNOSTI JESTE NESVESNO KOJE PRESUDNO ODREĐUJE PONAŠANJE • DINAMIČKA- PSIHIČKE POJAVE SU POSLEDICA SUKOBA (NAJČEŠĆE) ILI USAGLA- ŠENOG DEJSTVA POKRETAČKIH SILA (LIBIDO I AGRESIVNI NAGON koji deluju iz nesvesnog

  22. Proširivanje predmeta izučavanja psihologije na nesvesno • Psihoanaliza dovodi do proširenja predmeta proučavanja psihologije ne samo kao naukeo svesti nego i nauke o nesvesnom. Naučni metod: metod slobodnih asocijacija, analiza snova, psihopatoloških simptoma,mitova

  23. Izvođenje predmeta proučavanja surdopsihologije iz pristupa po kome je psihologija i nauka o nesvesnom • Proučavanje i nesvesnih težnji i dubinskih sfera ličnosti OSOS je takođe značajna oblast koja nam omogućava bolje i kompleksnije sagledavanje ličnosti osobe sa gluvoćom ili nagluvošću • Metod slobodnih asocijacija koji je verbalnog karaktera nije pogodan za ispitivanje nesvesnog OSOS ali je razvoj neverbalnih projektivnih testova adekvatan

  24. Koji su sadržaji predmeta surdopsihologije koji iz predhodnih shvatanja proizilaze • Upoznavanje svesnog i nesvesnog funkcionisanja kao i spolja vidljivog ponašanja osoba oštećenog sluha,

  25. Humanističko-egzistencijalistička škola • Olport, Maslov, Mej , Rodžers itd. • Vraća u psihologiju napuštene kompleksne sadržaje: ljubav, nada hrabrost,odgovornost, self koncept, zrelost ličnosti, samorealizacija, osećanje svrhe i smisla života. Naglašavaju celovitost ličn. Naučni metod : fenomenoloki metod –opisivanje sopstvenog doživljaja kao celine

  26. Humanističke teorije ličnosti Pojavile su se u drugoj polovini 20 veka odbacile psihoanalizu i biheviorističko gledanje na čovekovu prirodu, nastojeći da uvedu kao predmet proučavanja složene psihičke fenomene kao što su , zrelost ličnosti, hrabrost, odgovornost,self koncept, osećanje svrhe i smisla života Glavni predstavnici: Abraham Maslow, Carl Rogers, Victor Frankl, Rollo May Pod uticajem su egzistencijalistička filozofija(Soren Kirkegaard, Karl Jaspers, Martin Heidegger, Jean-Paul Sartre) OSNOVU LIČNOSTI ČINI TEŽNJA ZA SAMOAKTUALIZACIJOM CILJ SVAKE OSOBE JE USAVRŠAVANJE SOPSTVENIH SPOSOBNOSTI, A NE ZADOVOLJITI INSTINKTE I NAGONE.

  27. Teorija ličnosti Abrahama Maslova • Ličnost ima genetski određenu težnju za rastom i razvojem • Potpuno zdravlje i poželjan razvoj sastoje se u ostvarivanju ove težnje - samorazvojem, a ne učenjem. • Hijerarhijski model motivacije

  28. Hijerarhija potreba - Maslow

  29. Maslovljeva hijerarhija motiva

  30. Viktor Frankl • Čovek je spiritualno biće gonjeno potrebom traganja za smislom • Logoterapija- psihoterapijski postupak koji on primenjuje da bi njegov klijent pronašao smisao svoje egzistencije

  31. Humanističko-egzistencijalističke teorije • Akcentovale : -proučavanje celine ličnosti i težnje za samo razvojem-samorealizacija -subjektivna realnost važnija od objektivne -zrelost ličnosti -self koncept -važnost svrhe i smisla života

  32. Doprinos humanističko egzistencijalističke teorije ličnosti predmetu izučavanja surdopsihologije • Upoznati ličnost osobe sa ošt.sluhom kao celinu a ne zbir + i – segmenata • Istražiti mogućnosti pozitivnog samorazvoja i samorealizacije OSOS i ostvarivanje svrhe i smisla njenog života

  33. Izvođenje predmeta proučavanja surdopsihologije iz humanističkog teorijskog pristupa • Sagledavanje celovitosti ličnosti OSOS a ne samo pojedinih segmenata • Predmet proučavanja surdopsihologije treba da budu uslovi za rast i razvoj harmonične ličnosti deteta sa oštećenim sluhom kao i mogućnosti njegove samorealizacije kao i uslovi za formiranja zrele ličnosti OSOS. • Problematika ljubavi, nade, hrabrosti, vere • Uzimanje u obzir unutrašnje subjektivne tačke gledišta OSOS (subjektivna realnost) • Metod: teškoće fenomenološkog opisa (verbal.)

  34. Doprinosi psihologiji kao duhovnoj nauci • Vilijem Džejms • K.G.Jung • Psihologija religije, • Parapsihologija, • Proučavanje NDE • Psihoterapija regresije, Majkl Njuton • Zohar i Maršal: Spiritualna inteligencija

  35. Ovo su neki osnovni pravci i škole u psihologiji koje su menjale i dopunjavale njen predmet izuč. • Jedna eklektička, sintezom nastala definicija koja se može izvesti na osnovu prethodnih razmatranja jeste: • Psihologijakaonaukabavi se izučavanjemdoživljavanja (svest, nesvesno) iponašanja , tretirajućiličnostkaocelovitsistemkoji se razvija u kontekstubiološkihisocijalnihdeterminanti (Radoman )

  36. Predmet izučavanja surdopsihologije • Predmet izučavanja surdopsihologije jeste studiranje psihičkog funkcionisanja u uslovima oštećenog sluha i govora (narušene komunikacije), pri čemu se obuhvata svest, nesvesno i ponašanje OOS, uz nastojanje da se ličnost sagleda kao celovit sistem uzimajući u obzir biološku i socijalnu determinaciju njihovog psihičkog života te mogućnosti njegovog unapređivanja i menjanja kao i menjanja sredine koja na njega utiče(Radoman 2008.)

  37. Jedno prošireno određenje predmeta izučavanja psihologije kao nauke • Psihologija je nauka o svesnom, nesvesnom i o spolja vidljivom ponašanju pri čemu treba uzeti u obzir celinu ličnosti , njeno socijalno okruženje, biološku (materijalnu) i duhovnu( transcedentalnu) ukorenjenost (Radoman 2006)

  38. Nešto proširen predmet izučavanja surdopsihologije • svest, nesvesno i ponašanje osobe koja ima oštećen sluh, tretirajući njenu ličnost kao celovit sistem koji funkcioniše u kontekstu bioloških,socijalnih i metafizičkih determinanti . • dakle možemo govoriti o biološkoj socijalnoj i transcedentnoj (metafizičkoj) ukorenjenosti takve ličnosti ( Radoman 2006)

  39. Praktični zadatak surdopsihologije • Primena psiholoških teorijskih znanja i psihoterapijskih principa u konstruisanju tehnika menjanja ličnosti OOS na nivou doživljavanja i ponašanja, kao i menjanja okruženja koje na nju utiče, doprinoseći adekvatnom psihičkom razvoju i ukupnoj psihičkoj dobrobiti OOS (Radoman 2009.)

  40. Tangentne naučne discipline i nauke • Psihologija osoba sa ometenošću (psihologija ometenosti) • Psihologija jezika i komunikacije i njihovih poremećaja • Psihologija posebno klinička,razvojna,socijalna • Defektologija (nauka o specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji) • Surdologija • Surdopedagogija

More Related