POSLOVNA ETIKA I KOMUNICIRANJE Osnovne etičke kategorije

1. POSLOVNA ETIKA I KOMUNICIRANJEOsnovne etičke kategorije ass. Vladimir Džamić, MSc vdzamic@singidunum.ac.rs

2. Koncept • Pojam etike; • Osnovne etičke kategorije; • Pitanja i komentari.

3. Pojam etike i poslovne etike • Etika je filozofska disciplina koja se bavi proučavanjem morala i moralnog života (grč. ethos); • Etika – opšta teorija morala; • Aktuelnost poslovne etike i komuniciranja proističe iz radikalnih promena organizacija sveta života i sveta rada; • Poslovna etika i komuniciranje su oblici ljudske prakse; • Poslovni moral se ispoljava (manifestuje) kroz ocenjivanje i procenjivanje pojava, procesa i odnosa u organizaciji, kao i poslovnih postupaka organizacije; • Poslovna etika se bazira na deset osnovnih etičkih kategorija, a to su: vrednosti, ideali, vrlina i porok, dobro i zlo, moralni dug, savest, stid i krivica, sloboda, moralna odgovornost, sreća.

4. Značaj poslovne etike i komunikacija • Poslovna etika daje čovekovom životu u organizacijama i samim organizacijama humanu dimenziju; • Poslovne komunikacije za svoju suštinu imaju prenos informacija i saznanja posredstvom zajedničkih simbola (jezik i pismo); • Komunikacioni procesi i odnosi su određeni kulturnim obrascima;

5. Vrednosti • Šta su vrednosti? • Vrednosti su apstraktne ideje, koje se odnose na potrebe i interese čoveka, organizacije i društva; • Čovek se orijentiše u svom delanju na osnovu određenih vrednosti, koje su sistematizovane – sistem vrednosti; • Postoje različite podele vrednosti; • Platon: vrednosti sredstva (instrumentalne), vrednosti cilja (intrinsične) i posredujuće (sadrže elemente prethodna dva); • Vrednosti mogu biti: društvene, ekonomske, pravne, političke, moralne, materijalne, nematerijalne i slično; • Ne postoji tačno određeni broj podela vrednosti, niti potpuno egzaktna podela vrednosti.

6. Vrste vrednosti • Vrednosti se mogu razlikovati po sadržaju (moć, korist, bogatstvo i slično) i po predznaku (pozitivne i negativne vrednosti); • Vrednosti mogu biti: materijalne i nematerijalne; • Iako u svakodnevnom govoru pod vrednošću podrazumevamo one pozitivne, to nisu jedne vrednosti; • Negativne vrednosti (koristoljublje, nemoralnost, krađa, gramzivost, gordost i slično) su takođe vrednosti; • Vrednosti su same po sebi relativne, jer se mogu menjati u prostoru i vremenu; • Da li postoji najviša, apsolutna vrednost? Ako postoji, koja bi to vrednost mogla biti? Najviša vrednost je ona kojoj bi svi ljudi trebalo da teže.

7. Ideali • Ideal (grč. eidos) predstavlja uzor, cilj, svrhu ili smisao ljudskog života, kao i predstavu maksimalnog savršenstva; • Idealima se teži, ali ih je u praksi jako teško dostići i održati; • Ideal slobode, pravde, pravičnosti, jednakosti i slično; • Osnov ideala može biti sopstveni “moralni program”, pozitivni primeri, uzori, ciljevi organizacije u kojoj pojedinac dela i sl.; • Istinski ideali su samo oni koji se neposredno ostvaruju i potvrđuju; • Osnovne funkcije ideala su: • određivanje cilja moralne delatnosti čoveka; • pobuđivanje i motivisanje čoveka na moralno delanje, u i izvan organizacija; • ujedinjavanje dužnog i postojećeg (šta “treba da bude” i šta “jeste”); • određivanje moralnog života čoveka.

8. Konflikti u organizacijama • Konflikte u organizacijama obeležavaju: moralni karakter ličnosti, mogućnosti izbora ponašanja i mogućnosti izbora sredstava i puteva rešenja; • Harmonični (skladni) odnosi u organizaciji su jedan od preduslova njenog kontiniuranog napredovanja.

9. Vrlina i porok • Vrlina i porok označavaju: forme ispoljavanja morala na nivou ličnosti iuopštene pokazatelje karaktera čoveka; • Sokrat: vrlina je znanje; • Platon: četiri kardinalne vrline (mudrost, hrabrost, umerenost, pravičnost); • Aristotel: najviša vrlina je živeti u skladu sa etičkim principima i pravilima (“dobar život je vrli život”, tj. život u skladu sa vrlinom) – grč. arete; • Apostol Pavle: nada, vera i milosrđe kao najveće hrišćanske vrline; • “Vrlina i porok su ono što jedno društvo odobrava ili ne odobrava” – Džon Lok; • Vrline se često dele na: kardinalne, teološke, moralne, intelektualne

10. Dobro i zlo • Pramotiv dobra i zla i njihove večite borbe za prevlast u svesti pojedinca, organizacije ili društva kao totaliteta; • Dobro i zlo su osnovne i opšte kategorije etike i moralnog saznanja; • Metafore dobra i zla: svetlost i tama, crno i belo, Bog i demon i slično; • Shvatanje dobra: dobro je ono što je korisno (utilitarizam); dobro je ono što je viša vrednost; • Shvatanje zla: prirodno zlo (bolesti, nepogode,...), društveno zlo (revolucije, pobune,...), moralno zlo (neprijateljstvo, eksploatacija, zagađenje, krađa,...).

11. Moralni dug • Kada čovek spozna vrednost kao moralnu, počne da preuzima obavezu da takvu vrednost ispuni u praksi; • Danas se poslovni moralni dug smatra jednim od načina kontrolisanja rada organizacije i iskazivanjem uzajamnog dejstva ljudi u organizaciji; • U ispunjenju moralnog duga se jasno ispoljava autonomija ličnosti (integritet pojedinca).

12. Savest • Savest je kritička ocena samog sebe: sopstvenih postupaka, razmišljanja i delovanja; svest o postupanju, razmišljanju i delovanju suprotnim idealima i svest o neispunjavanju moralnog duga; • Savest ima dve dimenzije: emocionalnu i racionalnu; • Emocionalna dimenzija savesti (muka, griža savesti); • Racionalna dimenzija savesti (razum); • “Mirna savest”.

13. Stid i krivica • Stid je veoma povezan sa osećanjem krivice; • Čovek oseća stid kada postaje svestan činjenice da se ne ponaša u skladu sa važećim moralnim, materijalnim ili pravnim normama i vrednostima unutar jedne organizacije; • Stid se može osećati i onda kada je čovek nesposoban da pokaže neophodne kvalitete u konkretnoj situaciji ili može biti posledica kulture u društvu (“stub srama”); • Krivica – kajanje – opraštanje.

14. Sloboda • Šta je sloboda? • Pozitivno i negativno određenje slobode; • Sloboda u filozofskom smislu: da li postoji sloboda? • Apsolutna i relativna sloboda; • Sloboda izbora – osnov moralnog ponašanja; • Ekonomske slobode, političke slobode, sloboda kao pravna vrednost i slično; • Moralna sloboda: mogućnost opredeljenja i realizacija moralnih pozicija.

15. Moralna odgovornost • Poseban oblik odgovornosti pred sudom sopstvene savesti, kao i organa unutar organizacije (“sudovi časti”); • Različita je od krivične ili političke odgovornosti: može, ali ne mora imati dodirnih tačaka sa ove dve vrste odgovornosti; • Moralna odgovornost može biti: lična, organizacijska ili društvena; • Najvažniji uslovi moralne odgovornosti su: sloboda delovanja, namera i uračunljivost čoveka.

16. Sreća • Sreća je globalna moralna vrednost – kompleks različitih doživljaja povezan sa pozitivnom ocenom sopstvenog života; • Relativnost sreće: da li postoji trajno stanje sreće? • Ima različita značenja, od kolokvijalnog (“igre na sreću”) do filozofskog (“srećan život”, “srećan čovek”, “srećna porodica”); • Obuhvata: stanje radosti, odsustvo brige i nemira, osećanje ispunjenosti, harmonije života.

17. HVALA NA PAŽNJI! • Za sva pitanja, dileme i poteškoće: vdzamic@singidunum.ac.rs Web stranica predmeta: http://pek.pfb.predmeti.singidunum.ac.rs/ http://pek.fthm.predmeti.singidunum.ac.rs/