MEĐUNARODNO KRETANJE FAKTORA PROIZVODNJE

1. MEĐUNARODNO KRETANJE FAKTORA PROIZVODNJE Međunarodno kretanje kapitala (integracija finansijskih tokova) Međunarodno kretanje rade snage (integracija tržišta rada)

2. OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA • Oblici kretanja kapitala: • Međunarodno kretanje zajmovnog (bankarskog) kapitala, • Portfolio investicije, • Strane direktne investicije. • Međunarodno kreditno tržište ima dva oblika: • Strano kreditno tržište (banka i dužnik su rezidenti različitih država; krediti su u nacionalnoj valuti zajmodavca), i • Evrokreditno tržište (krediti koje banka odobrava su u stranoj valuti). Svaka valuta koja se nalazi na računima van zemlje koja je emituje je evrovaluta (evrodolar, evrofunta, evrojen...).

3. OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA • Nastanak i razvoj evrotržišta nakon II svetskog rata je podstaknut: • različitim pokušajima u više razvijenih država (pre svega u SAD i V. Britaniji) da se ograniči međunarodno kreditno tržište i • držanjem dolara na bankarskim računima van SAD (a pre svega u Londonu) od strane SSSR-a i zemalja članica OPEC-a (Organizacije zemalja izvoznica nafte). • Na najvećem finansijskom evrotržištu, u Londonu, formira se najpoznatija međubankarska kamatna stopa LIBOR (London Interbank Offered Rate).

4. OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA • Portfolio investicije predstavljaju kupovinu inostranih hartija od vrednosti (pre svega državnih ili korporativnih obveznica, a ponekad i akcija). • Motivi za portfolio investiranje su diversifikacija rizika i maksimiziranje profita. Investitor nema kontrolu nad upravljanjem, tj. nad upotrebom datih sredstava). • Paralelno sa razvojem međunarodnog kreditnog tržišta razvija se i međunarodno tržište obveznica, koje se sastoji iz: • Tržišta stranih obveznica (obveznice su izdate od stranih rezidenata, ali u valuti zemlje u kojoj se emituju) i • Tržišta evroobveznica (obveznice su izdate od stranih rezidenata, ali ne u valuti zemlje u kojoj se emituju, već u jakim svetskim valutama).

5. OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA • Strane direktne investicije(SDI) su oblik medunarodnog kretanja kapitala pri komeinvestitor stiče pravo upravljanja firmom. • Strane direktne investicije se mogu realizovati: • kupovinom već postojeće firme u inostranstvu (putem inostrane akvizicije tj. preuzimanjem kompanije u inostranstvu, ili inostranog merdžera, tj. spajanjem više kompanija iz različitih zemalja) ili • izgradnjom potpuno novih kapaciteta u inostranstvu (greenfield investicije).

6. OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA • Nosioci stranih direktnih investicija su transnacionalne kompanije (TNK). Motivi za SDI su: • Obezbeđivanje resursa, • Osvajanje tržišta, • Zaobilaženje trgovinskih barijera, • Povećanje efikasnosti i ekonomičnosti (jeftina radna snaga i sl.), • Praćenje konkurencije, i dr. • TNK mogu biti: • Horizontalne – proizvodnja istih ili sličnih proizvoda u više zemalja • Vertikalne – različite aktivnosti u lancu stvaranja vrednosti se nalaze u različitim zemljama. • Konglomeratske – proizvodnja različitih proizvoda u različitim zemljama.

7. EFEKTI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA • Efekti izvoza (odliva) kapitala: • Pozitivni : • Povećava se prinos na kapital, • Može dovesti do povećanog izvoza tehnologije, opreme, delova i sl. • Povećava se nacionalni proizvod zemlje. • Negativni: • Smanjuju se domaće investicije, • Ugrožava se domaća zaposlenost, • Može smanjiti izvoz ukoliko se ista roba sada proizvodi u inostranstvu.

8. EFEKTI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA • Efekti uvoza (priliva) kapitala: • Pozitivni : • Povećavaju se investicije iznad nivoa domaće akumulacije, • Povećava se zaposlenost svih resursa, • Povećava se tehnološka opremljenost privrede, • Povećava se izvoz, • Povećava se BDP. • Negativni: • Potencijalno preterano iskorišćavanje prirodnih resursa, • Potencijalno ugrožavanje domaćih proizvođača, • Potencijalno veliki uticaj stranih investitora na domaću ekonomsku politiku.

9. IZVOZ KAPITALA -ISTORIJSKI PREGLED- • Međunarodno finansijsko tržište seformira 1720-ih godina, a trgovalo se uglavnom državnim hartijama od vrednosti ili akcijama velikih trgovačkih kompanija ili banaka. • Period ubranograzvoja međunarodnog kretanja kapitala je u vreme zlatnog standarda, od 1870-ih do I svetskog rata. • Najveći izvozici kapitala su Velika Britanija i Francuska, a investiraju u svoje kolonije i zemlje u kojima imaju snažan politički uticaj: • Velika Britanija u SAD, Australiju, Kanadu, Argentinu, Urugvaj..., • Francuska u Italiju, Španiju, Rusiju, Kanadu... • Investira se uglavnom u izgradnju železnice, infrastrukturu i rudarstvo. Portfolio investicije su imale primat nad SDI.

10. IZVOZ KAPITALA -ISTORIJSKI PREGLED- • Prvi svetski rat je doneo kontrolu kretanja kapitala i protekcionizam, a takvo stanje se zadržalo i kasnije zbog velikih ekonomskih kriza i Drugog svetskog rata. • Nakon II svetskog rata dolazi do ponovnog razvoja svetskog finansijskog tržišta i kretanja kapitala. Tome pogoduju Bretonvudski monetarni sistem, a pogotovo period posle njegovog raspada, kada mnoge razvijene zemlje ukidaju restrikcije na kretanje kapitala, tj. liberalizuju priliv i odliv kapitala. • Poseban doprinos razvoju međunarodnog kretanja kapitala u savremenom svetu daju finansijska liberalizacija i deregulacija finansijskih sistema (ukidanje ili ublažavanje regulatornih državnih mera u finansijskom sistemu), kao i ubrzani razvoj finansijskih institucija i instrumenata.

11. IZVOZ KAPITALA -ISTORIJSKI PREGLED- • Savremeno međunarodno finansijsko tržište karakteriše ubrzani razvoj, pri čemu višedecenijski rast beleže sva tri oblika investiranja: krediti, portfolio investicije i SDI. Savremena finansijska i ekonomska kriza su doveli do pada obima kretanja kapitala svih oblika.

12. IZVOZ KAPITALA -ISTORIJSKI PREGLED- • Oko 75% svih SDI potiču iz razvijenih zemalja. • Oko 50% svih SDI su plasirane u razvijene zemlje. • Zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji su neto primaoci SDI. • Oko 65% SDI su u sektoru usluga, 25% u industriji, a oko 10% u primarnom sektoru.

13. MEĐUNARODNE MIGRACIJE • Značajnije međunarodne migracije počinju u 15. veku, otkrićem Amerike, ali masovne migracije počinju u 19. veku. • Najviše emigranata do I svetskog rata su imale: Velika Britanija, Irska, Nemačka, Španija i Portugal (oko 50 miliona stanovnika), kao i Japan i Kina (oko 2 miliona). • Najvažnije imigracione destinacije pre I svetskog rata su bile SAD, Kanada, Australija, Argentina i Brazil. • Uzrok su tehnički napredak i razvoj industrije, agrarna prenaseljenost, brz demografski razvoj... • Prvi svetski rat je doveo restriktivnu imigracionu politiku i znatan pad migracionih tokova, koji je potrajao do kraja Drugog svetskog rata.

14. MEĐUNARODNE MIGRACIJE • Nakon Drugog svetskog rata raste obim međunarodnih migracija, ali one nikad nisu dostigle razmere koje su imale pre Prvog svetskog rata. • Glavne emigracione zemlje u prvim decenijama posle rata su: Velika Britanija, Irska, Nemačka, Italija, Španija... • Glavne zemlje imigracije su: SAD, Kanada, Australija, Argentina, Brazil... • Vremenom se smanjuje emigracija iz Zapadne Evrope, zahvaljujući brzom ekonomskom napretku, a zemlje Zapadne Evrope postaju značajno imigraciono odredište radne snage iz Južne i Istočne Evrope (unutarevropska migracija), kao i iz afričkih zemalja.

15. MEĐUNARODNE MIGRACIJE • Osnovni ekonomski faktori međunarodnih migracija su: • Nezaposlenost, • Visina zarade, • Radni uslovi i mogućnost usavršavanja... • Ekonomski efekti emigracije: • Pozitivni: smanjuje se nezaposlenost, priliv deviznih doznaka... • Negativni: odlazak mladih i obrazovanih (odliv mozgova), smanjen potencijal privrednog napretka, troškovi školovanja... • Ekonomski efekti imigracije: • Pozitivni: priliv stručne radne snage, povećan potencijal ekonomskog napretka... • Negativni: povećana konkurencija domaćoj radnoj snazi...