Definicija EFIKASNOSTI

6. Definicija EFIKASNOSTI • EFIKASNOST = Produktivnost – Spremnost – Gotovost – Proizvodnost – Umešnost – Spretnost – Delotvornost – Delovanje – Eficijencija – Sposobnost – Uspešnost • Efikasnost = Ostvarena korist / Teoretski moguća korist • Efikasnost idealne mašine je 100% (ili 1)

7. Šta je energetska efikasnost? • Energetska efikasnost je skup termina kojima se opisuje kvalitet korišćenja energije • Poboljšanje energetske efikasnosti znači izbegavanje (smanjenje) gubitaka energije bez narušavanja konfora, standarda života ili ekonomske aktivnosti i može se realizovati kako u oblasti proizvodnje tako i potrošnje energije

8. Koji su motivi za smanjenje potrošnje energije? • Povećanje sigurnosti snabdevanja • Smanjenje uvozne zavisnosti • Otvaranje mogućnosti za upotrebu različitih izvora energije • Povećanje konkurentnosti na makro (država) i mikro (preduzeće) planu • Manji troškovi za energiju • Novi proizvodni programi i usluge • Povećanje zaposlenosti • Smanjenje uticaja na životnu sredinu, a pre svega smanjenje emisije CO2 • Globalni cilj

9. Pregled Mere uštede energije u domaćinstvu

10. Klima uređaji • Pravilan odabir uređaja u odnosu na prostoriju koju hladi/greje • Postaviti je na severnom ili istočnom zidu (u senci) • Očistiti filtar jednom mesečno • Provetravati tavan da bi se smanjila temperatura plafona • Postaviti plafonske ventilatore da bi se poboljšala cirkulacija vazduha

11. Veš mašina i mašina za pranje sudova • Uključivati je samo kad je puna • Prati u hladnoj vodi ili na niskim temperaturama (više temperature koristiti samo kad je to neophodno) • Koristi kraće cikluse pranja • Umesto mašine za sušenje, veš sušiti napolju

12. Rerna i šporet • Koristiti mikrotalasnu kad je to moguće • Rerne, kad je moguće, koristiti na nižim temperaturama • Predgrevati rerne samo kad je to neophodno • Kod šporeta na gas ili električnu energiju, nastojati da veličina suda odgovara veličini gorionika/ringle • Koristiti poklopac

13. Frižider i zamrzivač • Proveriti zaptivanje vrata tj. curenje vazduha • Držati frižider podalje od rerne ili mašine za pranje sudova • Ukoliko je moguće, postaviti frižider na mestu gde postoji cirkulacija vazduha • Termostat držati na oko 3 °C • Ukoliko postoji, uključiti režim za uštedu energije • Ne otvarati bez potrebe

14. Bojler • Ukoliko je dovoljnog kapaciteta, termostat postaviti na 50 - 60 °C • Izolovati bojler i cevi za toplu vodu • Koristiti glavu za tuš koje pravilno rade i pri nižim protocima • Koristi tuš umesto kade

15. Kupovina novih uređaja • Stare i dotrajale uređaje je isplativo zameniti novim, energetsko efikasnim uređajima • Prilikom odabira voditi računa o klasi energetske efikasnosti

16. Aparati za domaćinstvo

17. Kućni aparati i uređaji • Ograničenja za stand-by potrošnju kućnih uređaja i aparata jer čini 5-10% potrošnje električne energije u sektoru domaćinstva • Japan i USA: najviše 1W za niz uređaja • EU: dobrovoljni dogovori, nove mere za određene grupe uređaja, saradnja na međunarodnom planu

20. Mere uštede energije kod rasvete • Udeo osvetljenja u ukupnoj potrošnji energije od 20 do 25% • Sprečavanje preteranog osvetljenja prostorija/reklama/poslovnog prostora • Upotreba energetski efikasnih sijalica • Upotreba tajmera i fotoćelija • Bolje iskorišćenje prirodnog svetla • Moguće uštede do 50% • Jevons-ov paradoks - kad se usled tehnološkog usavršavanja poveća efikasnostiskorišćavanja nekog resursa, ukupna potrošnja istog resursa se zapravo poveća, a ne smanji. Jevons je to opisao imajući na umu potrošnju uglja na početku industrijske revolucije, ali u potrošačkom društvu princip je univerzalan. Smanji cenu resursa i upotreba će postati preterana, bahata, suluda... Recikliraj ambalažu i uskoro će je biti suludo puno.

21. Stanovništvo

22. Sektor usluga

23. Potrošnja energije po stanovniku u stambenom sektoru

24. Energetski pasoš zgrada

25. Primena izolacije u novim stanovima

26. Danska – energija za grejanje

27. Zgrade u Srbiji Austrija prosečno Austrija – cilj Srbija danas kWh/m2,y

28. Omotač zgrade

29. Grejanje prostora

30. Ventilacija i klimatizacija

31. Osvetljenje

34. Čovek i klima Klima na Zemlji se stalno menja. Neke promene posledice su izmene ugla ose Zemljine rotacije i manifestuju se u velikom pregrevanju pojedinih delova Zemlje, praćenom sušama, šumskim požarima, povlačenjem lednika, otapanjem leda u polarnim predelima i porastom nivoa Svetskog mora, ili, nasuprot tome, u katastrofalnim padavinama i poplavama. Znatno veće promene nastaju pod uticajem čoveka menjaju se: sastav atmosfere, bilans zračenja i toplote na Zemlji, javlja se efekat staklene bašte, kisele kiše, ozonske rupe...

35. Zagađenje vazduha • Zagađenost vazduhapredstavlja prisustvo jednog ili više zagađivača u količinama, sa osobinama i vremenom trajanja koji su štetni za živi svet. • Glavni izvori aerozagađenja su sagorevanje fosilnih goriva, industrija, rudarstvo, spaljivanje čvrstog otpada i radioaktivno zagađenje. • Među zagađivačima najčešći su: jedinjenja sumpora, ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, ugljovodonici, oksidi azota, olovo, razne čvrste čestice... • Problem zagađenja vazduha postao je posebno izražen u 20. veku, usled nagle urbanizacije, industrijalizacije i razvoja saobraćaja. Posle katastrofe u Londonu 1952.god. Kada je smog odneo preko 4000 života, doneti su prvi zakoni za sprečavanje zagađenja vazduha. • Čestice aerosoli koje se pojavljuju u čvrstom i tečnom agregatnom stanju menjaju vremenske prilike u nižim delovima atmosfere. One utiču na smanjenje Sunčeve radijacije, povećanje padavina, stvaraju izmaglicu i smanjuju vidljivost.

36. Zagađivači mehanički i hemijski deluju na razne materijale i predmete-ubrzavaju koroziju metala, oštećuju i narušavaju izgled kulturno-istorijskih spomenika i drugih građevinskih objekata. Ugrožava se vegetacija i dolazi do njenog sušenja i uništavanja. Ugrožava se i zdravlje ljudi. Zagađen vazduh najviše utiče na respiratorni sistem, a preko krvi oštećuje mnoge organe u organizmu. Atomske bombe i nuklearne elektrane unose u atmosferu ogromne količine štetnih radioaktivnih čestica, od čijeg zračenja je broj dece rođene s nedostacima i s malignim oboljenjima u stalnom porastu. • Na globalnom nivou kontrolu sprovode Svetska meteorološka organizacija (WMO) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) u okviru programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine. Kod nas kontrolu vrše nadležne hidrometeorološke službe.

37. Da li ste znali? Pronađeni su tragovi sagorevanja iz automobila u ledu Antarktika, zbog toga više moderni automobili ne koriste olovni benzin.

39. U svetu se preduzimajumnoge mere zasaniranjezagađenogvazduhailisprečavanjedaljegzagađenja. • U japanskomgraduKjotou 1997. godineoko 50 zemaljapotpisalo je OkvirnukonvencijuUjedinjenihnacija o klimatskimpromenama, čiji je ciljsprečavanje i smanjivanjeemisijeotrovnihgasova, pre svegaugljen-dioksida, koji se smatrajuglavnimuzročnicimaporastatemperaturanaZemlji, odnosnostvaranjaefekta „staklene bašte” . PremaProtokoluizKjotoa, industrijskezemlje do 2012. godinemoraju da smanjeemisijuštetnihgasova u atmosferu u prosekuza pet odsto u odnosunanivoemisije 1990. godine.

40. Do sada su Kjoto protokol od zemalja Evropske unije, ratifikovale Austrija, Belgija, Danska, Finska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Španija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. Protokol su ratifikovale i Norveška i Malta, a u istočnoj i centralnoj Evropi Rumunija i Slovačka. • Jedan od svakako značajnih koraka u poslednje vreme je što se zemljama koje su ratifikovale Protokolpriključio i Japan, jedan od velikih svetskih zagađivača.

43. Globalno zagrevanje • Vodena para, ugljen-dioksid (CO2), azot-dioksid (NO2), metan i drugi gasovi u atmosferi imaju osobinu da apsorbuju samo radijaciju infracrvenih zraka (sa Zemlje) i tako sprečavaju njeno hlađenje, dok ultraljubičasto Sunčevo zračenje ne upijaju. Upijajući infracrvenu radijaciju oni je delimično ponovo emituju i na taj način dovode do povišenja temperature vazduha i to se naziva efekat staklene bašte. Za stvaranje ovog efekta najveći značaj ima ugljen-dioksid koji može da se zadrži u atmosferi preko 100 god. • Ugljen-dioksid nastaje sagorevanjem fosilnih goriva i na Zemlji godišnje se emituje oko 9 milijardi tona . Polovina ostaje u atmosferi, dok drugu polovinu upiju Svetsko more i biljke. Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi se stalno povećava i porast poslednjih 130 god. iznosi 22%. Ukoliko se nastavi ovim tempom sredinom 21. veka njegova količina u atmosferi biće udvostručena.

44. Kao posledica efekta staklene bašte javlja se porast globalne temperature vazduha na Zemlji, a poslednjih 150 god. ona se povisila za 0.70 C, ali ne jednako na čitavoj planeti. Najveći porast temperature je oko Antarktika gde je najveća količina leda na Zemlji, što je dovelo do porasta nivoa Svetskog mora, koji godišnje iznosi 1.2 mm. Ako bi se nastavilo tim tempom nivo Svetskog mora porastao bi do sredine 21. veka za 40-60 cm. U tom slučaju bili bi ugroženi mnogi primorski gradovi i niske plodne ravnice u deltama velikih reka.

45. Poslednjih 100 god. količina CO2 u atmosferipovećala se zaoko 25%.Ovo dovodi do toga da je temperatura u nižimslojevimaatmosfereveća nego da nema CO2.Ovu pojavunazivamoefekatstaklena baste.

47. Da li ste znali? U širem smislu, efekat staklene bašte je prirodan fenomen koji se na Zemlji događao milionima godina pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju fosilna goriva i emituju povećane količine ugljen-dioksida. Efekat staklene bašte igra presudnu ulogu u radijacionom transferu toplote – on je prirodni mehanizam kojim se zagreva atmosfera. Glavni uzročnik ovog efekta je atmosferski gas ugljen-dioksid (CO2). Za razliku od glavnih komponenti atmosfere, kiseonika (O2) i azota (N2), manje prisutni ugljen-dioksid i drugi atmosferski gasovi u tragovima mogu da apsorbuju svetlost većih talasnih dužina i tako zadrže Sunčevu energiju koja se odbija od tla, nalik na toplotu koja se čuva u baštenskom stakleniku, po čemu je efekat dobio ime. Ova dragocena osobina ugljen-dioksida omogućuje da se energija stigla na Zemlju ne vrati nazad u kosmos, nego da ostane pri tlu, tako da prisustvo ovog gasa u atmosferi čini naš svet prijatnim mestom za život. Kada bi nestao sav ugljen-dioksid iz atmosfere, Sunčevo zračenje bi se uglavnom odbijalo od površine planete, a Zemlja bi bila hladnija za oko 400C.

48. Kada uopšte ne bi bilo efekta staklene bašte, Zemlja bi bila zaleđeni kamen u svemiru, sa temperaturom od -730C, dok bi u slučaju intenzivnog efekta staklene bašte Zemlja ličila na Veneru, s prosečnom temperaturom od paklenih 5000C. Ugljen-dioksid u atmosferu stiže vulkanskim erupcijama i sagorevanjem organskih materija, naročito fosilnih goriva koja ljudi intenzivno koriste od industrijske revolucijenaovamo. Ovaj ugljen-dioksid antropogenog porekla uvećao je svoj sadržaj u atmosferi za 25 % tokom poslednjih 150 godina, zbog čega je došlo do većeg zagrevanja atmosfere i podizanja globalne temperature. Taj fenomen naziva se globalno zagrevanje i mogao bi imati velike i teške posledice po klimu u budućnosti.

49. Koje zemlje su najugroženije? • Na mapi globalnog zagrevanja najviše se ističe region Centralne Azije, odnosno države na potezu od Kazahstana do Saudijske Arabije. Do 2100. godine u zemljama ovog regiona prosečna temperatura će porasti za čitavih 5C. Sledeći najugroženiji region je oblast Zapadne Afrike, a zatim države kao što su Indija i Egipat. U ovim delovima sveta već ima dosta problema sa manjkom hrane, sušama i malim prinosima, i nove će klimatske promene pogoršati situaciju i doneti nove probleme. Što se tiče zemalja koje su najmanje ugrožene (zagrevanje do 3C), na severnoj hemisferi su to Velika Britanija i Irska, a na južnoj Argentina, Urugvaj, Čile i Novi Zeland. • Ovaj izveštaj britanskih naučnika je uzeo u obzir i nacionalni dohodak država i njihovu mogućnost da se sa novim problemima izbore. U tom smislu će najteža situacija biti za Avganistan, Etiopiju, Sijera Leone i Tanzaniju. U ovim će zemljama država moći da izdvoji samo 100 dolara po stanovniku za saniranje novonastalih teškoća. Država koja u tom smislu najbolje stoji i ima najmanje razloga za brigu je Luksemburg, koji ima mogućnosti da za ovakve namene izdvoji čak 8.800 dolara.

50. Zaključak ovog istraživanja je da najveća odgovornost leži upravo na najrazvijenijim zemljama koje su i najveći zagađivači i koje moraju da preduzmu maksimum napora da količinu štetnih gasova smanje.