KORIŠĆENJE INTERNETA U NASTAVI INFORMATIČKOG I TEHNIČKOG OBRAZOVANJA

1. KORIŠĆENJE INTERNETA U NASTAVI INFORMATIČKOG I TEHNIČKOG OBRAZOVANJA

2. 1. NAUKA I DRUŠTVO U XXI VEKU

3. Sredstvo rada – računar;Osnovni proizvod - informacija;Dominantna tehnologija – obrada informacija;Osnovni resursi - informacije;Oružje - informacije;Kriterijum uspešnosti – brzina obrada informacija.

4. 1.1. Multimedijski model za sutrašnji svet učenja

5. Multimedijalna revolucija • Uzmi najbolje • svetsko • znanje iz nekog • područja.

6. Multimedijalna revolucija • Uzmi najbolje • svetsko • znanje iz nekog • područja. 2. Dodaj najbolje ubrzane metode učenja.

7. Multimedijalna revolucija • Uzmi najbolje • svetsko • znanje iz nekog • područja. 2. Dodaj najbolje ubrzane metode učenja. 3. Poveži se sa najboljim svetskim medijskim stručnjacima.

8. Multimedijalna revolucija • Uzmi najbolje • svetsko • znanje iz nekog • područja. 2. Dodaj najbolje ubrzane metode učenja. 3. Poveži se sa najboljim svetskim medijskim stručnjacima. 4. Spoj se sa najboljim svetskim pojednostavljujućim obrascem.

9. Multimedijalna revolucija • Uzmi najbolje • svetsko • znanje iz nekog • područja. 2. Dodaj najbolje ubrzane metode učenja. 5. Osiguraj besplatne tečajeve na Internetu. 3. Poveži se sa najboljim svetskim medijskim stručnjacima. 4. Spoj se sa najboljim svetskim pojednostavljujućim obrascem.

10. Multimedijalna revolucija • Uzmi najbolje • svetsko • znanje iz nekog • područja. 6. U svaku školu i poslovnu organizaciju uvedi Internet. 2. Dodaj najbolje ubrzane metode učenja. 5. Osiguraj besplatne tečajeve na Internetu. 3. Poveži se sa najboljim svetskim medijskim stručnjacima. 4. Spoj se sa najboljim svetskim pojednostavljujućim obrascem.

11. Multimedijalna revolucija • Uzmi najbolje • svetsko • znanje iz nekog • područja. 6. U svaku školu i poslovnu organizaciju uvedi Internet. 2. Dodaj najbolje ubrzane metode učenja. KAKO BI PROMENIO NAČIN NA KOJI SVET UČI 5. Osiguraj besplatne tečajeve na Internetu. 3. Poveži se sa najboljim svetskim medijskim stručnjacima. 4. Spoj se sa najboljim svetskim pojednostavljujućim obrascem.

12. 1.2. Ključni trendovi kojima možemo oblikovati svoju budućnost

13. 1. Doba brzih komunikacija 2. Svet bez ekonomskih prepreka 3. Četiri koraka ka jedinstvenoj svetskoj ekonomiji 4. Internet trgovina i učenje 5. Novo uslužno društvo 6. Povezanost velikih i malih 7. Novo doba slobodnog vremena 8. Žene na rukuvodećim mestima 9. Ponovno otkriće našeg zadivljujućeg mozga 10. Novo širenje -SAM SVOJ MAJSTOR- načina učenja 11. Pobeda pojedinca 12. Saradničko preduzetništvo 13. Aktivno starenje stanovništva 14. Promenljivo lice rada 15. Kulturni nacionalizam 16. Sve brojnija podređena klasa

14. 1.3. Novo širenje ideologije “sam svoj majstor”

15. Ideologija “sam svoj majstor” podrazumeva preuzimanje nadzora nad vlastitim životom. Korišćenje svih mogućnosti koje nam se nude promeniće ne samo upravljanje državama i industriju, već i samu prirodu stvarnosti u kojoj živimo, kao i samu prirodu obrazovnih sistema i sistema učenja koji će nas pripremiti za budućnost.

16. 1.4. Potrebni koraci za društvo koje uči u 21. veku

17. Ovako se zamišlja društvo 21-og veka za samo nekoliko godina: • Svaki učenik raspolaže vlastitim laptopom • Svaka porodica raspolaže vlastitim kombinovanim uređajem koji objedinjuje televizor i računar • Svaka kuća i svaki učenik povezani su Internetom • Svaka osoba, nezavisno od životnog doba, može imati trenutni pristup najboljim nastavnicima iz bilo kojeg predmeta • Svako se redovno povezuje s drugim ljudima širom sveta i stvara svoje vlastite elektronske igre kako bi proučavao svoje omiljene teme • Svaki novi roditelj uvežban je da zna da razvije fantastične potencijale kojima raspolaže svako dete • Nastavnici su cenjeni i dobro plaćeni stručnjaci • Tri glavna “predmeta” koja se uče u školi su učenje o tome kako učiti, učenje o tome kako misliti i učenje o tome kako postati “samostalni kreator vlastite budućnosti” • ...

18. 1.5. Učiti kako učiti i učiti kako misliti

19. Smatra se da bi osnovu školovanja trebalo da predstavljaju dva “predmeta”: učenje o tome kako učiti i učenje o tome kako misliti. Najbolje su metode učenja one koje su slične onima koje koristimo kao mala deca.

20. 2. Multimedijalno učenje 2.1. Šta je multimedija?

21. Richard E. Mayer, autor knjige “Multimedia Learning”, definiše multimediju kao prezentaciju materijala pri čemu se koriste i reči i slike.

22. 2.2. Tri vida multimedijalnih poruka

23. Sam termin“multimedija”može se posmatrati natri načina: 1. Prvi način baziran je na uređajima koji se koriste da prenesu uputstvo – PRENOSILAČKI MEDIJI 2. Drugi način se odnosi na reprezentativne formate koji se koriste za predstavljanje uputstava – PREZENTACIJSKI MODUSI 3. Treći način je racionalni način na koji je učenik navikao da prima uputstvo – SENZORSKI MODUSI

24. 2.3. Dva vida multimedijalnog dizajna

25. Praktični cilj istraživanja multimedijalnog je razvoj principa dizajniranja multimedijalnih prezentacija. Potrebno je razgraničiti dva pristupa multimedijalnom dizajnu: jedan orijentisan oko tehnologije, a drugi oko učenika.

26. 2.4. Principi multimedijalnog dizajna

27. Sedam principa zasnovanih na istraživanju su: • Multimedijalni princip • Princip prostorne blizine • Princip vremenske blizine • Princip koherencije • Princip modalnosti • Princip redundantnosti • Princip individualnih razlika

28. Multimedijalni principUčenici bolje uče pomoću reči i slika, nego samo pomoću reči:

29. Multimedijalni principUčenici bolje uče pomoću reči i slika, nego samo pomoću reči: tri sladoleda

30. Multimedijalni principUčenici bolje uče pomoću reči i slika, nego samo pomoću reči: tri sladoleda tri sladoleda

31. Princip koherencije Učenici bolje uče kada su irelevantne reči i slike izostavljene, nego uključene u prezentaciju.

32. Princip koherencije Na sledećem primeru uočavamo princip koherencije:

33. Princip koherencije Na sledećem primeru uočavamo princip koherencije: “Sada, u najhladnijem dobu godine, sedim, zagrevan toplim Sunčevim zracima, pod visokim hrastom, na uzvišici pored mog stana, udišem punim grudima sveži vazduh, posmatram po hiljaditi put predeo u kojem su priroda i ljudska ruka izložile svoja dela, a ne mogu da ih se sit nagledam. Tamne jelove šume, kamene vrleti, snežne poljane, brežuljci, grebeni, a iza svega toga crvenkasti džinovski bedem Rakse. Sva lepota prirode koju sada uživam, dar je Sunčev. Sve boje koje trepere kroz ovaj prozor samo su odsjaj Sunčeve svetlosti. Sve što živi zahvaljuje za svoj život Suncu. I sve što se kreće, pokreće Sunce. ...” (odlomak iz Čitanke za 6. razred Osnovne škole, autor-Milka Andrić)

34. Princip koherencije U ovom primeru, irelevantne reči su izostavljene, nasuprot narednom tekstu, gde su one uključene:

35. Princip koherencije U ovom primeru, irelevantne reči su izostavljene, nasuprot narednom tekstu, gde su one uključene: “Sada, zima je, u najhladnijem dobu godine, sedim, zagrevan toplim Sunčevim zracima, pod visokim hrastom, na uzvišici pored mog stana, udišem punim grudima sveži vazduh, koji zaustavlja dah svojom svežinom, te posmatram po hiljaditi put predeo u kojem su priroda i ljudska ruka izložile svoja dela,i načinile ga predivnim, a ne mogu da ih se sit nagledam, jer opijaju misaosvojom lepotom. Tamne jelove šume, poput velikih divova, kamene vrleti, snežne poljane prekrivene belim pokrivačem, brežuljci, grebeni, a iza svega toga crvenkasti džinovski bedem Rakse. Sva lepota prirode koju sada uživam, dar je Sunčev, jer ono obasjavasvu lepotu prirode. Sve boje koje trepere, a ima ih mnoštvo, kroz ovaj prozor samo su odsjaj Sunčeve svetlosti, koja prosipa zrake svuda po meni. Sve što živi zahvaljuje za svoj život Suncu. I sve što se kreće, pokreće Sunce. ...”

36. Princip individualnih razlika Dizajn ima jači uticaj na učenike nižeg stepena znanja, nego na one više obrazovane, i na one koji su veoma dobro prostorno orijentisani za razliku od onih koji to nisu.

37. Princip individualnih razlika Dizajn ima jači uticaj na učenike nižeg stepena znanja, nego na one više obrazovane, i na one koji su veoma dobro prostorno orijentisani za razliku od onih koji to nisu. - 5 3 - =?

38. Princip individualnih razlika Dizajn ima jači uticaj na učenike nižeg stepena znanja, nego na one više obrazovane, i na one koji su veoma dobro prostorno orijentisani za razliku od onih koji to nisu. - 3 5 - =? - 5 3 ? = +

39. Princip individualnih razlika Dizajn ima jači uticaj na učenike nižeg stepena znanja, nego na one više obrazovane, i na one koji su veoma dobro prostorno orijentisani za razliku od onih koji to nisu. 5 =? - - 3 5 3 = ? - + 5 3 = ? + +

40. 3.Zaključak

41. Sedamdesetih godina došlo je do izrade prvih softvera za učenje – metodom programirane nastave. Danas se dostigla evolucija softvera tipa inteligentnih tutorskihsistema. Ono što je podstaklo razvoj učenja putem multimedije je interaktivno učenje. Iz interaktivnog učenja razvilo se učenje korišćenjem kompjuterskih mreža – LAN, WAN, On-line usluge, a posebno Internet. Posebno treba obratiti pažnju na upotrebu računara za decu predškolskog uzrasta, koja ima kako svoje prednosti, tako i nedostatke. Uz stalno praćenje roditelja i vaspitača, uloga računara u razvoju detetove ličnosti je nemerljiva.