SOCIOLOGIJA Kriminal, prestupničko ponašanje i društveni poredak

1. SOCIOLOGIJAKriminal, prestupničko ponašanje i društveni poredak Vladimir Džamić vdzamic@singidunum.ac.rs

2. Koncept • Važno obaveštenje! • Šta je devijantnost? • Pojam i vrste sankcija; • Teorije kriminala i prestupničkog ponašanja; • Pojedini oblici kriminala; • Statistika kriminala i kriminalnih dela; • Priprema za kolokvijum.

3. Važno obaveštenje! • Povodom pandemije Novog gripa tipa A H1N1, Univerzitet Singidunum doneo je Akcioni plan radi prevencije širenja gripa; • Ukoliko imate simptome Novog gripa: povišenu temperaturu (preko 38C), kašalj, malaksalost, otežano disanje, bol u mišićima, ostanite u svojim domovima i nemojte dolaziti na nastavu dok simptomi traju (oko 7 dana); • U slučaju trajanja simptoma 48h i pored uzimanja lekova, obaveznosebez odlaganjaobratite svom lekaru;

4. Važno obaveštenje! • Izbegavajte rukovanje ukoliko imate simptome gripa; • Održavajte distancu od najmanje 1m u odnosu na svog sagovornika; • Perite ruke toplom tekućom vodom i sapunom što češće i koristite papirnate maramice u slučaju kašlja ili kijavice; • Nemojte kijati u dlanove, već u nadlakticu ili papirnatu maramicu, koju bacate nakon upotrebe; • Provetravajte prostoriju što češće možete; • Nosite zaštitne maske ukoliko za tim postoji potreba; • Povećajte svoj imunitet: uzimajte vitamin C i hranite se pravilno; • Ponašajte se u skladu sa preporukama nadležnih institucija.

5. Šta je devijantnost? • Devijantnost ili prestupništvo – nepriznavanje određenog skupa normi, koje prihvata značajan broj ljudi unutar jednog društva ili zajednice; • Pojam devijantnog se može menjati u prostoru i vremenu, u zavisnosti od promene normi unutar jedne zajednice ili društva; • Devijantnost – kriminal: različiti pojmovi; • Kriminal se odnosi na ona dela kojima se krše pravni propisi (zakoni), dok devijantno ponašanje ne mora da bude zakonski kažnjivo (npr. nudizam).

6. Pojam i vrste sankcija • Sve društvene norme praćene su sankcijama, jer pretnja od primene sankcija obezbeđuje ponašanje u skladu sa normom; • Vrste sankcija: • pozitivne ili negativne (nagrađivanje za poštovanje pravila i kažnjavanje za kršenje pravila); • formalne (primenjuju ih posebna tela – sudovi i zatvori; npr. zakoni) ili neformalne (npr. zadirkivanje i izbegavanje nekog zbog sopstvenih posebnosti: rasa, nacija, intelektualni kvalitet i slično).

7. Sociološke teorije kriminala • Biološke teorije; • Psihološke teorije; • Funkcionalističke teorije; • Interakcion(al)ističke teorije; • Teorije društvenih sukoba; • Teorije kontrole.

8. Biološka objašnjenja kriminala • Kriminalno ponašanje uslovljeno je genetikom, tj. genetskim činiocem; • U prirodi čoveka je genetski zapisano da se ponaša kriminalno; • Primeri: mišićave osobe su sklonije agresiji od punijih ili mršavijih osoba; kriminalci kao mentalno degenerisane osobe (teorija Čezarea Lombroza); • Danas uglavnom odbačena teorija jer: kriminalno ponašanje se ne nasleđuje uvek i nužno, fizički izgled ne može biti parametar kriminalnog ponašanja (kriminalci nisu samo mišićavi ljudi i veoma često uopšte nisu mentalno degenerisani, već suprotno tome).

9. Psihološka objašnjenja kriminala • Kriminalno ponašanje genetski uslovljeno, jer se psihopatska stanja nasleđuju; • “Kriminalci su psihopatske ličnosti slabog uma i moralne izopačenosti” (Hans Ajzenk); • Šta znači termin psihopatske ličnosti za pristalice ove teorije: ljudi povučeni u sebe, impulsivne osobe i one koje retko prihvataju osećaj krivice; • Takođe odbačene teorije, jer mogu objasniti samo deo kriminalnih dela; • Biološke i psihološke teorije polaze od ideje da je problem u ljudskoj prirodi, a ne u društvu.

10. Funkcionalističke teorije • Emil Dirkem: Devijantnost neophodna u društvu, jer ima dve suštinski važne funkcije – adaptivnu (dovodi do promene i inovacije u društvu) i određivanja granice između dobrog i lošeg; • Robert Merton: Devijantnost je nusproizvod i posledica ekonomske nejednakosti u društvu u odsustva jednakih šansi za sve; • Po shvatanjima funkcionalista krimilnalno ponašanje nastaje kao posledica strukturalnih tenzija i nedostatka moralne regulacije.

11. Interakcionističke teorije • Edvin Saderlend; • Devijantnost se stiče kroz interakciju sa onima koji su već prestupnici (dolaženjem u kontakt sa ljudima koji su kriminalci, naročito ukoliko je reč o vršnjacima); • Interakcionistička teorija kaže da se zapravo kriminalno ponašanje, kao i devijantno uči od drugih koji su kriminalci ili devijantno se ponašaju; • Drugim rečima, devijantno ponašanje je društveno oblikovana pojava. • Teorija etiketiranja počiva na pretpostavci da nijedno delo nije po svojoj unutrašnjoj prirodi kriminalno (ili normalno).

12. Teorije društvenih sukoba • Tejlor, Volton i Jang, “Nova kriminologija” iz 1973. godine; • Raskid sa ranijim teorijama o prestupničkom ponašanju; • Teoretičari društvenih sukoba analiziraju kriminal i prestupnilčko ponašanje na osnovu: • strukture društva; • rivalskih interesa između društvenih grupa; • očuvanja moći među elitama u društvu.

13. Teorije kontrole • Po mišljenju teoretičara kontrole, zločin nastaje kao posledica nepostojanja ravnoteže između impulsivnog ponašanja i nepostojanja društvenih i fizičkih kontrola koje bi odvraćale počinioca od činjenja zločina; • Trevis Hirči, “Uzroci delikvencije”, iz 1969. godine;

14. Pojedini oblici kriminala • Kriminal belih okovratnikaodnosi se na kriminal onih iz bogatijih slojeva društva i obuhvata dela poput: utaje poreza, nezakonite prodaje, malverzacije sa hartijama od vrednosti, malverzacije u prometu nekretninama, pronevera, proizvodnje ili prodaje opasnih proizvoda i čiste krađe; Ovaj oblik kriminala odnosi se na korišćenje statusa srednje klase ili profesionalnog položaja za protivzakonite aktivnosti; • Kriminal moćnih su ona dela u kojima se vlast koju daje položaj koristi na kriminalan način – kada neki državni zvaničnik primi mito da bi favorizovao samo jednu politiku.

15. Pojedini oblici kriminala • Korporacijski kriminal odnosi se na kršenje 6 vrsta propisa: • administrativnih propisa; • propisa koji se tiču zaštite životne sredine; • finansijskih propisa; • propisa o radu; • propisa o proizvodnji; • propisa o lojalnoj trgovini. • Organizovani kriminal - institucionalizovani oblici aktivnosti koji imaju mnoge osobine uobičajnog poslovanja, a zapravo su nezakonite.

16. Pojedini oblici kriminala • Sajberkriminal – obuhvata kriminalne aktivnosti koje se vrše uz pomoć savremenih, pre svega informacionih i komunikacionih tehnologija; • najčešći oblik sajberkriminala: pranje novca i malverzacije putem Interneta, širenje dečije pornografije, ugrožavanje čovekove intime i privatnosti i slično.

17. Statistika kriminalnih dela • stopa kriminaliteta; • statistički podaci su pokazali da je stopa kriminaliteta veća kod muškaraca nego kod žena; • kriminal kod mladih u porastu.

18. Odgovor na preostala ispitna pitanja 74. Raširen strah od kriminala često se usredsređuje na: ulični kriminal kao što su krađe, provale i fizički napadi za koje se u najvećoj meri vezuju mladi muškarci iz radničke klase. 75. Da li se antisocijalno ponašanje, supkulture i nepriznavanje opšteusvojenih normi kod mladih ljudi može smatrati: delikvencijom, ali ne i kriminalom.

19. Obaveštenja • Naredni čas vežbi: Siromaštvo, socijalna zaštita i društvena izopštenost (interaktivni čas i mogućnost da se dobiju bonus poeni na vežbama); • Simulacija; • Analiza rezultata postignutih na prvom kolokvijumu;

20. Pitanja i komentari? • pitanja o akademskom pisanju, gradivu, ispitu, kolokvijumima i slično, možete postavljati uvek, asistent je tu da Vam pomogne da sve probleme savladate što brže i lakše; • konsultacije – četvrtkom od 16h; • vdzamic@singidunum.ac.rs (kad god imate pitanje, problem ili nedoumicu oko gradiva i ispita)

21. HVALA NA PAŽNJI