OPSTI PRINCIPI I PSIHOLOGIJA I SOCIOLOGIJA GRUPE

1. OPSTI PRINCIPI I PSIHOLOGIJA I SOCIOLOGIJA GRUPE Petar Nastasic

2. GRUPA KAO ZIVOTNA SREDINA • Covek kao telesno i psihicko jedinstvo, • “utkan” u sistem odnosa koji ga okruzuju • (BIO-PSIHO-SOCIJALNO JEDINSTVO,-holisticki pristup) • Celovitost podrazumeva obuhvatanje i razumevanje i socijalnog odnosa

3. ********* • SOCIJALNA SREDINA I DRUSTVENI PROCESI u koje je pojedinacupleten • To je odizuzetnevaznostizarazumevanjepojedinca, njegovograsta,ali i poremecaja(libolesti)i • Grupa upruzanjupomoci • Nagonzaindividualitetomi • Nagonzazajednistvom

4. OMASOVLJAVANJE….. – pri observiranju drustvenih grupa i drustva u celini moze se primetiti da se u prvi plan isturaju • nisko nivelirana, • regresivna ponasanja i • nediferencirani pojedinci - primordijalne karakteristike u ponasanju

5. …… • Precenjivanje znacaja pojedinca u odnosu na grupu, odnosno preterani individualizam sadrzi opasnost da se grupa pretvori u masu, • jer grupa ima znacajnu snagu i neki pojedinci mogu povesti grupu za sobom na haotican način i od grupe napraviti masu.

6. Gomila/masaMerriam-Webster’s Dictionary “ brojna skupina ljudi koji su okrenuti jedni drugima u nekoj konkretrnoj situaciji, ......i koji su manje ili vise svesni postojanja sopstvene grupne egzistencije (kao telesnosti grupe). • Ta medjusobna okrenutost u zajednickoj situaciji je posledica postojanja zajednickih interesa i postojanja zajednickih okolnosti koje odredjuju pojedinacne pravce njihovih misli i akcija u istom pravcu”

7. G.A. Tawny: “The Nature of Crowds” prepoznaje dva tipa gomile/mase • Gomila se moze klasifikovati prema stepeneu definisanosti i konstantnosti svesti. • - Kada je dobro definisana i konstantna gomila se moze nazvati homogena, a u suprotnom • - kada nije tako jasno definisana I nije konstnatna onda je –heterogena

8. Institute for Non-Lethal Defense Studies at Pennsylvania State University,2001 definiše gomilu nešto drugačije • sakupljanje brojnih pojedinaca i malih grupa koje se privremeno okupljaju.Ove male grupe su obicno sastavljene od ljudi koji se medjusobno poznaju; clanova porodice ili poznanika. _______________________________________________ • Gomila moze pokazati ponasanje koje se razlikuje od pojedinačnog ponasanja osoba koje je sacinjavaju !!!

9. *** • Klasične teorije

10. Hyppolite Taine1895, Psychologie des Foules “Pod odredjenim okolniostima i samo pod tim okolnostima aglomeracija (skupna) tih ljudi pokazuje nove karakteristike koje su vrlo različite od onog što bi ti pojedinci ukomponovali u nekim drugim uslovima. • Pod dejstvom iste instrukcije za sve u uslovima takvog okupljanja,- osećanja i ideje svih tih osoba i njihova svest o sopstvenom personalitetu,- nestaju . • Kroz prelazne forme obrazuje se združeno mišljenje kojim se prezntuju veoma definisane karakteristike”

11. Le Bone • prepoznao odredjene karakteristike u tome sto je nazvao “organizovana” ili “psihološka” gomila i to su: “potapanje ili nestajanje”svesnog personalitetai pojava nesvesnog, što se naziva “mentalno ujedinjavanje”. • Ovaj proces je potpomognut osećanjem nepobedive snage i anonimnošću koji dopuštaju preovladavanje intsinkata,koji se u drugim okolnostima drže pod kontrolom Dakle,.... • individualitet slabi i nesvesno “stiče prednost”

12. ******* • “zaraza” U gomili svako osećanje i svaki čin su zarazni, i • zaraza dostiže takav stepen da je pojedinac spreman da žrtvuje svoj lični interes kolektivnom interesu • “sugestivnost”,je rezultat hipnotičkog stanja “ • sva osećanja i misli imaju tendenciju da budu usmerena uputstvima vodje • i gomila ima tendenciju da sprovede te misli u akciju

13. LeBone piše: • Gomila će mnogo pre nego izolovani pojedinac indukovati nastupe rizikovanja zivota da bi se postigla pobeda vere ili neke ideje, koje mogu biti raspaljeni odusevljenjem za dostizanje slave i časti, sto moze značiti borbu , najčešće bez hleba I oruzja, (kao sto je to bilo u vreme krstaskih ratova – ili za odbranu otadzbine.) • Takav heroizam je bez sumnje nesto nesvesno,ali to je heroizam koji proizvodi istoriju

14. Ključne ideje Frojda • ljudi koji se nalaze u masi ponasaju se prema ljudima drugacije od onog kada misle individualno. • Grupna misljenja ce se stopiti da bi oblikovala novi nacin misljenja. • Entuzijazam svakog clana ce porasti kao rezultat toga i postace manje svesni prave prirode akcija

15. Dakle, klasičnipristupističe : gomile su uniformne mase čije ponašanje može biti označeno kao - aktivno, - ekspresivno, - gramzivo ili - neprijateljsko • učesnici gomile ispoljavaju: spontanost, iracionalnost, gubitak samo-kontrole i imaju osećanje anonimnosti

16. Istorijski pristup Masa/Gomila je konglomerat ljudi koji su se slucajno nasli na okupu usled seobe naroda i drugih delovanja(LeBone) • Masa  je nestrukturisana, nediferncirana, « iskonska horda », u kojoj niko nije imao svoje individualno obelezje osim oca (vodja horde, poglavica), uvek je moguce stvaranje « mase », ponovno ozivljavanje iskonske horde(Freud) • Dakle po Freudu i Le Bonu • M A S A je PRIMITIVNO NESREDJENI SKUP INDIVIDUALNO NEDIFERENCIRANIH LJUDI... • DAKLE, SKUP SA POMANJKANJM PORETKA SMATRA SE POVRATKOM NA PRIMITIVNA STANJA

17. *********** • Moderne teorije

18. ** • Le Bonova ideja – da grupa obezbedjuje anonimnost I povremeno proizvodi emocije koje postaju svojevrsni cliché, • osporavana od strane Clarka McPhail-a koji ukazuje da "the madding crowd“ (zaludjena masa) nema neki svoj vlastiti zivot, odvojen od misli I intencija članova • Norris Johnson, posle istrazivanja panike na koncertu grupe Who?1979, zakljucuje da je masa/gomila komponovana od mnogo malih grupa ljudi koji najcesce pokusavaju da pomognu jedan drugom.Kako god, lideri u konacnom smislu se angazuju oko specificniih ideja

19. Moderneteorijeukazuju • da u klasičnim teorijama ima ozbiljnih grešaka • - u poništavanju konteksta u kome se ponašanje gomile odvija zatim • - u neodstatku održivih empirijskih dokaza • što stvara predrasude i ignoriše uticaj političkih mera na ponašanje gomile

20. Carl J.Couch,1968“Collective Behavior: An Examination of Some Stereotypes.” opovrgava mnoge postavke i stereotipe klasične teorije • Njegovi nalazi ukazuju da: • gomile nisu homogeni entiteti, već su komponovane manjim delom od pojedinaca, a većim delom od manjih grupa ljudi koji poznaju jedni druge • učesnicima gomile -dakle,niti su nepoznati njihovi motivi, niti su oni nepoznati jedni drugima • Učesnici retko dejstvuju unisono, a ako se to i dogodi te akcije nisu dugog trajanja

21. ***** • gomila ne onesposobljava kogniciju pojedinaca i • oni nisu jedinstveno opredeljeni za nasilje ili neprimerene akcije • individualni stavovi i personalne karakteristike isto kao i socioekonomske, demografske i političke varijable su nepouzdan prediktor intenziteta pobune i individualnog učestvovanja

22. Penn State University’s Institute for Non-Lethal Defense Technologies, Proces stvaranje gomile odvija se kroz sledeće faze Proces skupljanja • Ova faza obuhvata privremeno skupljanje pojedinaca u odredjenom periodu vremena.Podaci ukazuju da se skupljanje javlja mnogo češće načinom kloji se naziva “organizovani metod mobilizacije”, mada se takodje može pojaviti i kao “improvizovani proces” kao usmeni prenos od usta do usta od neslužbenih organizatora. Privremeno okupljanje • U ovoj fazi pojedinci su okupljeni i učestvuju i u pojedinačnim i u “kolekltivnim” akcijama.Retko se dogadja da svi pojedinci učestvuju u gomili, i oni koji učestvuju čine to po svom izboru.Participacija se u nastavku pojavljuje kao fenomen zasnovan na načinu i na nameri okupljanja, nekad kao u religijskoj službi sa doživljajem “velikog učešća” (80-90%

23. Proces disperzije/razilaženja • U završnojfaziučesnici u gomili serazilazesajedne “zajedničkelokacije” ilisa “jedneilivišealternativnihlokacija” --------------------------------------- • “Pobuna” ili “metež” se pojavljujukada “jednailivišeosobaunutarokupljenemasestupi u nasilničkeakcijepremadrugimosobamailiobjektima i imovini” • Premapodacimaizistraživanjau Evropi i SAD od 1830do 1960 godine“manjeod 10% protestnihdemostracijasuimalenasiljepremaosobamaiimovini”

24. Teorija konvergencije • Prema ovoj teoriji ponasanje mase nije produkt mase same po sebi, vec je uneto u masu od odredjenog broja pojedinaca. • Na taj nacin, masa predstavlja zbir konvergencije misljenja istomisljenika. • Drugim recima dok je po “teoriji zaraze” ponasanje mase proizvod ljudi koji dejstvuju na odredjeni isti način, - • teorija konvergencije govori suprotno:da ljudi koji zele da dejstvuju na neki nacin idu da zajedno oforme masu.

25. Po teoriji konvergencije • masa sam po sebi ne generise na pr: rasnu mrznju ili nasilja; • ustvari,-neprijateljstvo je nešto sto je dugo tinjalo i krčkalo se medju lokalnim stanovništvom. • Ponasanje mase izrasta iz konvergencije mišljenja medju ljudima koji su se suprotstavljali prisustvu takvih drugačijih komsija.

26. Umesto zaključkaH OF S T A T T E R - smatra…… • da pravaregresija"the madding crowd“ (zaludjenamasa)ipaknijemoguca. • da je dezorganizacija i neuspehgrupnihstrukturamoguc, • napocetkucovecanstvastojig r u p a • svakiporedakmozedazataji, • da red proizilazisamoizreda • danasnjestrukturisanodrustvoproizišloje izporedakakoji su se stalnomenjali

27. *********** • sto se vise vracamounazad u istorijicovecanstva, vidimodaje na početku umestointelektabilo vise afektainagona, • takodasugrupeiducistodublje u istorijusve vise bile “masa”, ali • grupaimasasusinonimi, masa u iskonskomsmislu je ipakgrupa

28. …. naucnipristup • Dakle, • MASA U ISKONSKOM SMISLU JE IPAK GRUPA Tj. • OGRANICEN BROJ LJUDI OKUPLJENIH NA JEDAN SLABO DIFERENCIRAN NACIN U JEDNU CELINU. • GRUPA I MASA IMAJU ZAJEDNICKI MATRIX. • STO VISE SAGLEDAVAMO GRUPE od proslosti prema sadasnjosti TO POSTAJE JASNIJE DA SE GRUPA I MASA kao pojmovne odrednice ODVAJAJU I SAMOSTALNO RAZVIJAJU

29. ….MASA..... • – je nisko organizovana skupina u kojoj postoji jedan veoma neodredjen odnos velikog broja ljudi, koji su osecajno i nagonski povezani u kolektiv. • Dakle, masa je skup afektivno i nagonski UJEDNACENIH /unisonih/uniformnih / clanova. • U masi ne postoji nikakvo diferenciranje pojedinih funkcija, izuzev funkcije vodje i uloge vodjenih

30. ……. • M N O š T V O – • neorganizovana i slucajna skupina • u kojoj postoji neodredjeni odnos velikog broja ljudi, • kojima mozda moze biti zajednicki neki spoljni predmet zapazanja • Ljudi cekaju autobus,posmatraju udes, u tržnom centru

31. ……… • Mnostvo se sastoji od pojedinaca koji stoje jedni pored drugih, a koji nisu medjusobno ni osecajno ni intelektualno povezani

32. … G R U P A – je visokoorganizovanadruštvenatvorevina ,koja je sastavljenaodmalogbrojapojedinacakojistoje u uzajamnomodnosu. Grupa se sastojiodclanovamedjusobnopovezanihosecanjimairazumom, kojeclanoviispoljavajujedanzadrugog. Svakiodclanova u grupi je diferenciranivršinekufunkciju

33. Muzafer Sheriff - (1916-1982) “tehnickadefinicija” Socijalna jedinica sastavljena od izvesnog broja pojedinaca koji su u interakciji jedni sa drugima koji poštuju : - Zajednicke motive i ciljeve; - Prihvacenu podelu radaodn. uloga, - Uspostavljeni status(socijalni rang, dominacija) u relacijama; - Prihvacene norme i vrednostisa preporukama tema znacajnih za grupu; - Razvoj prihvatljivih sancija- (nagrade i kazne), ako i/ili kad se norme postuju ili krse

34. Sociologija grupe…. ……..bavi se pitanjem • Koja su to ubikvitarna i univerzalna socijalna i grupna ponasanja, lako vidljiva u socijalnom životu ljudi?? • ,ali koja se ne ispoljavaju tako”tehnicki” jasno kako ih je Sherif opisao u svojih pet elemenata??

35. ..su univerzalna ponasanja kod ljudi i imaju znacenje opstih osobina Smatraju se za pozeljna ponasanja (ponekad do nivoa divljenja), Napr.: - vlasnistvo nad kucom, - zaljenje zbog gubitka , nasilje. *TeritorijalnoponašanjeI** Ponašanjedominatnostikodljudi

36. …………….. • Teritorijalnost i dominantnost su bazicna, primarna i doboro proucena socijalna ponasanja kod mnogih zivotinja ukljucujuci ljude i dr. primate. • Te dve kategorije socijalnog ponasanja mogu se razmatrati kao evolutivno i razvojno izjednaceni i kao dubinski povezani. • Tesko je praviti observaciju jednog tog ponasanja bez komentarisanja onog drugog. • Ipak, oni se jasno razlikuju,

37. …………. Ova socijalna ponasanja imaju specijalnu ulogu u studijama grupa: ona su nuzna prethodnica u formiranju grupa.

38. Prepoznavanje teritorijalnog ponasanja Teritorija • je na pocetku bila identifikovana kao fizicki prostor koji moze biti oznacen kočićima od strane pojedinca ili formiranog para. • Taj prostor se potom moze braniti, ponekad sasvim snazno i energicno, a kad bude napustena od vlasnika, pojavljuju se snazne emocije i tendencije da se ona povrati. • Teritorije takodje mogu biti pod trazenjem I posedovanjem razlicitih skupina ljudi kao sto su porodice, plemena, ili nacije

39. …………… • Ponasanje vezano za gnezdo kod ptica, • lovna teritorija kod vukova ili • vlasnistvo nad kucom kod ljudi • Državna teritorija • Mesto za sedenje na sastanku tima • “ulica” ,”kraj” • zavičaj ***

40. …… • ne ukljucuje samo ljude- kao sto su prijatelji, supruznici, deca, - • vec i domace zivotinje, • kucne ljubimce svih vrsta i • fizicke objekte kao sto su: igracke, nakit, automobili i • …ali i golf klubovi,fudbalski,.. I dr…

41. To takodjemozedashvaćeno i u jednomznatnosiremznačenju... ...kao sveonosto je povezanosalicnoscuilisagrupom. • Što ukljucujeineopipljivestvarikaosto je podrucjeposla, trzisneakcije, socijalnascena, kontaktiinacinkakoosobailigrupeprikazujusebe.

42. ………… • Teritorije se snazno brane.Kada se one izgube, prodaju, budu ukradene, zarobljene ili osvojene kod ljudi to izaziva snazno osecanje gubitka, vrlo srodno depresiji ili izaziva i osecanje ljutnje, besa.

43. Teritorijalnostje funkcionalnopovezana - sa ponasanjem opstanka, - prezivljavanja kroz trazenje hrane, - trazenje skloništa, • obezbedjenje seksa i produzenja vrste, • ali se ne radi o presudnom značenju ovih ponasanja za opstanak . • Bez obzira na univerzalno znacenje ovih socijalnih ponasanja ona nemaju vrednost prezivljavanja odn. vrednost instinkta

44. ………… • Tokom dugog perioda evolucije, ljudska vrsta razvila je vrlo komplikovan sistem teritorijalnih ponasanja • od socijalnih relacija medju osobama , • preko posedovanja zemlje, nekretnina i fizickih objekata(pokretna imovina). • institucije

45. …………… • Posredstvom govornog i pisanoog jezika, teritorijalno ponasanje se moze prosiriti na abstraktne i simbolicne objekte i ideje kao sto su: • religija • zakoni • skole, • vrednosne norme • posao

46. Najociglednijiobliciljudskogteritorijalnogponasanjasu uspostavljeni na osnovu kuce • vlasnistvo nad kucom(stanom, staništem). • vlasnistvom nad mnogim objektima koji se smatraju imovinom kao sto su namestaj, automobil, odeca, golf klub itd.. • Koriscenje prisvojnih zamenica (moj, tvoj, njegov, njen,naš, njihov)je - punovazan znak teritorijalnog ponasanja prepoznatljivog kod svih

47. Prepoznavanjedominantnogponasanja • hijerarhija • autoritet, razlike u moci , u intelektu i socijalnom rangu kod ljudi identifikovani su kroz literaturu i istoriju. • Najjednostavniji marker dominantnosti je to da je jednoj osobi odobreno i očekuje se da čini nesto sto drugoj osobi nije dopusteno.

48. ………… • Agresijaiborbasumarkeriodsustvauspostavljenogsocijalnogredahierarhije i dominacije (to ukljucujeipolitiku). • Medjutimnekimgrupama, mozepostojatisistem u komeNEMA dominacije,- ako je grupasastavljenaodljudikoji ne zeledatrpepokusajbilokogadasteknedominacijunadrugima. • Mirnakoegzistencijaje marker postojanjastabilnogredadominacije.

49. Ljudskabicasukreativnodefinisala, racionalizovalaiinstucionalizovalamnogeoznakedominacijeiautoriteta: .......kroz institucije • kroz uniforme, • titule, • oznake ranga, • ton govora, • oblik obracanja, • namestaj u kancelariji, • velicina bankovnog racuna, • vrsta automobila,

50. Porodicna teritorija i dominacija • Porodica je korisna, prijateljska, bliska i edukativna socijalna struktura koja korisiti interakcijski model teritorije i dominacije * * * * * * * * * * * • U heteroseksualnoj nuklearnoj pordici, obicno postoje preegzistirajuce veze i istorija interakcija(udvaranje i sastanci) izmedju muskarca i zene pre nego sto se odluce da formiraju porodicu.emocionalno obeležavanje teritorije