EFIKASNOST

1. EFIKASNOST

2. Tržišna efikasnost U poslednja dva veka ekonomisti uviđaju da tržište nije toliko efikasno koliko se mislilo da jeste. Tom shvatanju su posebno doprineli periodi velike nezaposlenosti i neiskorišćenosti resursa, VEK, zagađenje gradova i sl. Postavlja se pitanje kada je tržište efikasno? U osnovi ove analize nalazi se ekonomija blagostanja i koncept Pareto-efikasnosti.

3. Ek. blagostanja iPareto-efikasnost • Ekonomija blagostanjase bavi normativnim pitanjima - šta, kako i za koga treba da se proizvodi ikako seodluke o tome donose. • Pareto efikasna (optimalna) alokacija resursa. Resursi u privredi su ograničeni, pa poboljšanje nečijeg položaja uvek prati pogoršanje položaja nekog drugog. Analiza efikasnosti polazi od: • Efikasnosti iz perspektive jedinstvenog tržištai • 3 aspekta efikasnosti koja su neophodna da bi se ostvarila Pareto-efikasnost.

4. Efikasnost iz perspektive jedinstvenog tržišta • Efikasnost iz perspektive jedinstvenog tržišta, tj. Tržišna ravnotežase postiže u preseku krive ponude i krive tražnje na tržištu. • Tačka njihovog preseka predstavlja efikasnu kombinaciju količine i cene nekog proizvoda. • U ovoj tački su granična korist i granični troškovi jednaki ceni, što je uslov za ekonomsku efikasnost.

5. Efikasnost iz perspektive jedinstvenog tržišta - TRAŽNJA • Kriva tražnje na tržištu - zbir svih krivi tražnje pojedinaca i pokazuje ukupnu količinu određenog dobra koju su pojedinci u datoj privredi spremni da kupe pri datoj ceni. • Nagib nadole - sa rastom cena, tražnja za nekim proizvodom opada. • Odluka o tražnji se donosi na bazi jednakosti graničnih koristi i graničnih troškova.

6. Efikasnost iz perspektive jedinstvenog tržišta – PONUDA • Kriva ponude na tržištu - zbir svih krivi ponude firmi i pokazuje ukupnu količinu određenog dobra, koju su firme u datoj privredi spremne da ponude po određenoj ceni. • Nagib na gore, jer sa povećanjem cena proizvoda firme postaju spremne da povećaju količinu ponuđenih dobara.

7. Efikasnost iz perspektive jedinstvenog tržišta Cena Kriva ponude E Kriva tražnje Količina

8. Tri aspekta efikasnosti Tri aspekta efikasnosti: • efikasnost proizvodnje, • efikasnost razmene, • efikasnost kombinacije proizvoda. Za navedene aspekte Pareto-efikasnosti koristi se kriva zajedničke moguće korisnosti. Kriva zajedničke moguće korisnosti pokazuje maksimalnu korisnost koju pojedinac može da ostvari u odnosu na stepen korisnosti drugog pojedinca.Pr. ako Petko ima veću korisnost Robinson mora imati manju.

9. Efikasnost proizvodnje • Efikasnost proizvodnjese postiže kada privreda sa raspoloživim resursima ne može da proizvodi veću količinu jednog proizvoda, a da ne smanji proizvodnju nekog drugog proizvoda. • Privreda mora da funkcioniše duž krive svojih proizvodnih mogućnosti. • Ova efikasnost podrazumeva da sve firme imaju istu graničnu stopu tehničke supstitucije između bilo koja dva inputa. • To će se desiti samo ako se firme na tržištu sreću sa istim cenama.

10. Efikasnost proizvodnje • Za objašnjenje proizvodne efikasnosti koriste se: • izotroškovne linije i • izokvante. • Izotroškovna linija - različite kombinacije inputa čiji je trošak za firmu isti. Nagib izotroškovne linije predstavlja relativnu cenu ta dva faktora. • Izokvanta - različite kombinacije inputa za proizvodnju iste količine proizvoda. • Nagib izokvante predstavlja graničnu stopu tehničke supstitucije.

11. Efikasnost proizvodnje • Granična stopa tehničke supstitucije – količinajednoginputapotrebna da se nadoknadi smanjenje utroškadrugoginputaza jednu jedinicu. Kada se granične stope tehničke supstitucije razlikuju, sličnom „zamenom“ resursa možemo da povećamo proizvodnju. • Zaodređeni nivo troškova za inpute, firma maksimizira autput tako što pronalazi tačku u kojoj se dodiruju izokvanta i izotroškovna linija. • U toj tački je granična stopa tehničke supstitucije jednaka odnosu cena ta 2 inputa.

12. Proizvodna efikasnost i granica proizvodnih mogućnosti

13. Proizvodna efikasnost– izokvante i izotroškovne linije

14. Proizvodna efikasnost-Edžvort-Boulijev boks

15. Kriva zajedničke moguće korisnosti Robinsonova korisnost Petkova korisnost

16. Efikasnost razmene • Efikasnost razmene se postiže kada uz postojeći asortiman proizvoda u jednoj privredi, niko ne može biti na dobitku, a da neko drugi ne bude na gubitku. • To zahteva da svi pojedinci imaju istu graničnu stopu supstitucije između bilo koja dva proizvoda. To će se desiti samo ukoliko se na tržištu ljudi sreću sa istim cenama. • Granična stopa supstitucije - količina jednog proizvoda koje je pojedinac spreman da se odrekne u zamenu za jedinicu drugog proizvoda.

17. Efikasnost razmene • Budžetsko ograničenje - deo prihoda koji potrošač može da potroši na različita dobra. Nagib budžetskog ograničenja jednak je odnosu cena. • Kriva indiferentnosti-kombinacije dobara prema kojimaje pojedinac indiferentan ili mu pružaju isti stepen korisnosti. S obzirom da ona istovremeno pokazuje i količinu jednog dobra koje je potrošač spreman da se odrekne u zamenu za dodatnu jedinicu drugog proizvoda, kažemo da njen nagib predstavlja i graničnu stopu supstitucije.

18. Efikasnostrazmene-izborpotrošača

19. Efikasnost razmene-Edžvort-Boulijev boks

20. Efikasnost kombinacije proizvoda • Efikasnost kombinacije proizvodase zasniva na jednakosti granične stope transformacije i granične stope supstitucije pojedinaca.Konkurentnatržišta ostvaruju efikasnost kombinacije proizvoda. • Granična stopa transformacije-koliko dodatnih jabuka možemo da dobijemo ako proizvodnju pomorandži smanjimo za jednu. • Granična stopa supstitucije - količina jednog proizvoda koje je pojedinac spreman da se odrekne u zamenu za jedinicu drugog proizvoda.

21. …Efikasnost kombinacije proizvoda Da bi se odabrala najbolja kombinacija jabuka i pomorandži za proizvodnju, neophodno je da se razmotri šta je tehnički izvodljivo kao i preferencije pojedinaca.

22. Efikasnost kombinacije proizvoda - kriva proizvodnih mogućnosti i krive indiferentnosti