Oporezivanje i efikasnost

1. Oporezivanje i efikasnost

2. Sadržaj predavanja • Definisanje viška poreskog tereta • Merenje viška tereta pomoću krivih tražnje • Diferencijalno oporezivanje inputa

3. Primer • Neki potrošač pojede 10 sladoleda nedeljno, po ceni od 100 din po sladoledu. • Država razrezuje porez od 25% na potrošnju sladoleda. • Pri savršeno elastičnoj ponudi, cena za potrošača raste na 125 din. • Potrošač smanjuje potrošnju sladoleda na nulu i troši 1000 din nedeljno na druga dobra i usluge. • Porez državi nije omogućio nikakav prihod, a potrošača je doveo u gori položaj.

4. Višak poreskog tereta • Povećanje cene kao reakcija na uvođenje poreza smanjuje tražnju i stvara distorziju ekonomskih odluka. • Višak poreskog tereta • Gubitak blagostanja koji prevazilazi iznos poreskih prihoda. • Naziva se i troškom blagostanja ili čistim gubitkom.

5. Višak tereta - Primer • Potrošač ima fiksni prihod I. • Prihod troši na samo dva proizvoda: ječam i kukuruz. • Cena ječma je Pb po kg, a cena kukuruza Pc po kg. • Tržište funkcioniše u uslovima savršene konkurencije. • Granični troškovi su konstantni. • Razmotriti sledeće slučajeve: • Ne postoje porezi. • Postoji ad valorem porez na ječam, po stopi od tb.

6. Efekat poreza na budžetsko ograničenje Budžetsko ograničenje pre uvođenja poreza na ječam Količina kukuruza A Nagib=-Pb/Pc Ca Cb Nagib=-(1+tb)Pb/Pc E1 C1 Budžetsko ograničenje posle uvođenja poreza na ječam i F D B1 Ba Odsečak=I/(1+tb)Pb OdsečakI/Pb Količina ječma

7. Efekat poreza na strukturu potrošnje proizvoda Budžetsko ograničenje pre uvođenja poreza na ječam A Količina kukuruza G Ca E2 Cb E1 C1 Budžetsko ograničenje posle uvođenja poreza na ječam i ii F D B1 B2 Količina ječma

8. Višak tereta poreza na ječam Količina kukuruza A G Poreski prihodi Ca H M Ekvivalentna varijacija E2 C2 E1 N Paušalni porez C1 E3 i ii F I D B3 B1 B2 Količina ječma

9. Višak tereta - Zaključci • Ekvivalentna varijacija: promena dohotka koja ima isti efekat na korisnost kao promena cene nekog proizvoda • služi kao reper za ocenu postojanja i veličine viška poreskog tereta • Svaki porez koji menja relativne cene stvara višak tereta. • Neefikasan je, pošto pojedinačnu korisnost smanjuje više nego što je potrebno za namirivanje poreskih prihoda. • Paušalni porez ne stvara višak tereta. • Efikasan je, pošto se pojedinačna korisnost smanjuje tačno za iznos poreskih prihoda.

10. Zašto paušalni porezi nisu u širokoj upotrebi? • Ako su paušalni porezi efikasni, zašto nisu u širokoj primeni? • Neprivlačni su pre svega iz političkih razloga: siromašni i bogati bi plaćali iste iznose. • I pored toga oni predstavljaju važan standard sa kojim se poredi višak tereta drugih vrsta poreza.

11. Da li se višak tereta pri oporezivanju proizvoda može objasniti ekonomijom blagostanja? • Postoje li neki rezultati ekonomije blagostanja koji bi nam mogli pomoći da shvatimo zašto dolazi do viška tereta? • Uslov za Pareto efikasnost je • Kako je gornji uslov je narušen.

12. Da li porez na dohodak dovodi do viška tereta? • Razmotrimo situaciju kada pored ječma i kukuruza postoji i treće dobro – dokolica (l). Uslovi za Pareto efikasnost su: • Proporcionalni porez na dohodak narušiće prva dva uslova, dok paušalni porez neće. • Primer: MRSlb=(1-t)w/Pb≠MRTlb=w/Pb

13. Da li je promena tražnje za oporezovanim proizvodom uslov za pojavu viška tereta? • Ako se tražnja za nekim proizvodom ne menja posle oporezivanja, znači li to da ne postoji ni višak tereta? • Ne. • Oporezivanje će dovesti do promene budžetskog ograničenja, pa samim tim i do smanjenja potrošnje ostalih (neoporezovanih dobara). • To će ponovo uticati na promenu relativnih cena i narušiti uslove za Pareto efikasnost.

14. Proizvod sa savršeno neelastičnom tražnjom A Količina kukuruza E1 C1 i J R E2 C2 S E3 C3 ii F D K B3 B1 = B2 Količina ječma

15. Dohodni efekat i efekat supstitucije • Dohodni efekat • Promena tražnje za određenim dobrom koja se ostvaruje isključivo kroz uticaj promene cene na promenu realnog dohotka. • Efekat supstitucije • Sklonost pojedinca da troši više jednog a manje drugog dobra, usled relativne promene cena. • Zove se još i kompenzovana reakcija.

16. Kompenzovana kriva tražnje • Pokazuje kako se tražena količina menja sa promenom cene, pri čemu korisnost ostaje konstantna. • Zove se još i Hicks-ova kriva tražnje.

17. Merenje viška tereta pomoću krivih tražnje a Cena ječma Višak tereta = ½ ηPbq1tb2 Poreski prihodi Višak poreskog tereta S’b (1 + tb)Pb g f d i h Pb Sb Db q2 q1 Količina ječma

18. Formula za višak tereta A = ½ * širina * visina = ½ * (di) * (fd) fd = ∆Pb = (1 + tb) * Pb – Pb = tb * Pb di = ∆q η = (∆q/∆Pb)(Pb/q) ∆q = η(q/Pb)∆Pb ∆Pb = tb * Pb ∆q = η(q/Pb)*(tbPb) = η * q * tb di = ∆q A = ½(di)(fd) = ½(ηqtb)*(tbPb) = ½ * η * Pb * q * (tb)2

19. Šta nam govori formula za višak tereta? • η: Višak tereta je veći kada se porez plaća na dobro sa većom kompenzovanom cenovnom elastičnošću tražnje. • Što je veća distorzija odluke o potrošnji, veći je i višak tereta. • Pbq1: Višak tereta raste sa početnim rashodima na oporezovano dobro. • tb2: Višak tereta raste srazmerno kvadratu poreske stope. • Udvostručenjem poreske stope učetvorostručuje se višak tereta. • Bolje je oporezovati veći broj proizvoda po nižoj stopi, nego manji broj po višoj. Višak tereta = ½ ηPbq1tb2

20. Primer – Oporezivanje avionskih karata • Poreska stopa na avionske karte u SAD je 10%. • Cenovna elastičnost tražnje je oko 1.0 [Oum et al. 1992]. • Godišnji prihod od prodaje karata je približno 86 mlrd. $ [US Bureau of the Census, 2006]. • Sledi:η = 1.0Pq = 86 mlrd. $t = 0.1Ukupni poreski prihodi = tPq = 8.6 mlrd. $Višak tereta = ½ ηPqt2 = 430 miliona $ (5% od poreskih prihoda).

21. Postojeće distorzije • Monopoli, eksterni efekti, ranije uvedeni porezi • Teorija "drugog najboljeg":U prisustvu postojećih distorzija • Politike koje bi izolovano posmatrano mogle da povećaju efikasnost, mogu i da je smanje. • Politike koje bi izolovano posmatrano mogle da smanje efikasnost, mogu i da je povećaju.

22. Višestruki porezi i teorija "drugog najboljeg" Cena džina po galonu Cena ruma po galonu f c (1 + tg)Pg (1 + tr)Pr g b h Pr a d Pg e Dr’ Dg Dr g2 g1 r1 r2 r3 Galoni džina Galoni ruma

23. Postojeće distorzije • Piguovski porez • Porez na netržišnu ekonomsku aktivnost koja stvara negativne eksternalije. • Primer: ekološki porez primorava zagađivača da smanji proizvodnju. • Hipoteza o dvostrukoj dividendi: • Ako se prihod od nekog pigouvskog poreza koristi za smanjenje stope poreza na dohodak, tada raste efikasnost na oba tržišta. • Glavna kritika hipoteze: • Povećanje piguovskog poreza pogoršava postojeće distorzije na tržištu rada.

24. Diferencijalno oporezivanje inputa Višak tereta = ½ (ΔH)tw2 Zarada Zarada (1 – t)VMPmkt b w2 a w1 w1 (1 – t)w2 e VMPmkt VMPhome d c Sati rada u kući H1 H* 0’ 0 Sati rada na tržištu

25. Višak tereta od subvencije m Cena po jedinici usluga stanovanja Višak tereta n o v Sh Ph r u q (1 – s)Ph Sh’ Dh h1 h2 Usluge stanovanja

26. Višak tereta poreza na dohodak Višak tereta = ½ εwL1t2 Višak tereta SL Zarada po satu rada f d i w (1 – t)w h g a L2 L1 Broj radnih sati

27. Primer – Oporezivanje zarade • Neka je poreska stopa na zaradu 40%. • Elastičnost broja časova rada u odnosu na zaradu je 0.2. • Broj radnih sati godišnje je 2000. • Zarada po satu je 20 $. • Sledi:ε = 0.2wL = 40 000 $t = 0.4Ukupni poreski prihodi = twL = 16 000 $ godišnjeVišak tereta = ½ εwLt2 = 640 $ godišnje (4% od poreskih prihoda)