Tr i te dobara u otvorenoj privredi i fiskalna politika

1. 1 Tr�i�te dobara u otvorenoj privredi i fiskalna politika

2. 2 Tra�nja za domacim dobrima Tra�nja za domacim dobrima (Z) jednaka je zbiru domace tra�nje za domacim dobrima i inostrane tra�nje za domacim dobrima, i definisana je jednacinom: Z = (C+I+G �eIM)+X (1) gde je sa e oznacen realni devizni kurs, sa IM uvoz dobara, a sa X izvoz dobara. Realni devizni kurs definisan je, u skladu sa kontinentalnom tradicijom, sledecom formulom: gde je sa E oznacen nominalni devizni kurs kao broj jedinica domace valute za jedinicu strane valute, a sa P* i P su oznaceni nivoi ili indeksi nivoa stranih i domacih cena, respektivno.

3. 3 Tra�nja za domacim dobrima i domaca tra�nja Rast ovako definisanog realnog kursa impicira realnu deprecijaciju, a pad realnu aprecijaciju nacionalne valute: realna deprecijacija podrazumeva da nominalni devizni kurs deprecira vi�e od razlike domace i strane inflacije, usled toga uvozne (svetske) robe i usluge postaju relativno skuplje od domacih, �to smanjuje relativnu tra�nju za njima Mno�enjem realnog deviznog kursa sa uvozom (eIM) obezbedjuje se izra�avanje uvoza u jedinicama domacih dobara, cime se vr�i svodenje svih elemenata tra�nje na istu jedinicu mere Domaca tra�nja u otvorenoj privredi jednaka je zbiru BDP (Y,u ravnote�i Y=Z) i salda spoljnotrgovinskog bilansa: D=C+I+G= Y+(eIM-X) (2) Iz prethodnog sledi da ukoliko postoji spoljnotrgovinski deficit domaca tra�nja je veca od BDP, a ukoliko postoji spoljnotrgovinski suficit, domaca tra�nja je manja od BDP

4. 4 Odredjivanje elemenata tra�nje za domacim dobrima U otvorenoj privredi mo�e se pretpostaviti da su determinantne nekih komponenata domace tra�nje slicne kao i u zatvorenoj: Licna potro�nja zavisi od raspolo�ivog dohotka: C=C(Y-T) Investicije zavise od dohotka i kamatnih stopa: I=I(Y,r), gde je r realna kamatna stopa: r=(1+i)/(1+p)-1, a pri niskoj inflaciji r � i-p Dr�avna potro�nja G je egzogena Realniji, ali komplikovaniji model bi ukljucivao i uticaj realnog kursa i realnih kamatnih stopa na sve elemente domace tra�nje (C,I i G) U privredi koja je u znacajnoj meri ukljucena u svetske tokove kapitala ukljucile bi se i svetske realne kamatne stope

5. 5 Odredjivanje elemenata tra�nje za domacim dobrima Uvoz roba i usluga (IM) u otvorenoj privredi zavisi od domaceg dohotka (=domacem proizvodu) i realnog deviznog kursa: IM=IM(Y,e) pri cemu se ocekuje: �to znaci da rast BDP (isto va�i i za domacu tra�nju) utice na rast uvoza, a da realna deprecijacija domace valute (rast realnog kursa) utice na smanjenje uvoza.

6. 6 Odredjivanje elemenata tra�nje za domacim dobrima Izvoz odredjene zemlje zavisi od kretanje svetskog BDP(dohotka), kao indikatora svetske tra�nje i realnog deviznog kursa: X=X(Y*,e) gde je sa Y* oznacen svetski BDP. Ocekuje se da va�i: �to znaci da povecanje rasta svetske privrede utice na rast izvoza, kao i da realna deprecijacija nacionalne valute utice na rast izvoza.

7. 7 Domaca tra�nja za domacim proizvodima Ukupna domaca (DD) tra�nja je pozitivna funkcija dohotka, Rast dohotka za 1 implicira rast tra�nje za manje od 1 U otvorenoj privredi deo domace tra�nje se podmiruje uvozom (razlika DD i AA) Domaca tra�nja za domacim dobrima opisana je pravom AA Sa rastom domace tra�nje br�e raste tra�nja za uvozom (AA ima manji nagib od DD) Dok god raste ukupna domaca tra�nja (DD) raste i domaca tra�nja za domacim dobrima (AA ima pozitivan nagib)

8. 8 Tra�nja (domaca i izvozna) za domacim dobrima Deo tra�nje za domacim proizvodima potice od izvoza Dodavanjem izvoza na AA dobija se ukupna tra�nje za domacim proizvodima ZZ Neto izvoz (NX=X-eIM) je opadajuca funkcija BDP Sa rastom domaceg proizvoda uvoz raste, a izvoz ostaje nepromenjen (ne zavisi od Y) usled cega neto izvoz opada

9. 9 Ravnote�ni domaci proizvod i spoljnotrgovinski bilans (neto izvoz) Tr�i�te dobara je u ravnote�i kada je domaci proizvod jednak ukupnoj domacoj i stranoj tra�nji za domacim proizvodima tj. kada je Y=Z Uslov ravnote�e na tra�i�tu dobara u otvorenoj privredi se mo�e izraziti jednacinom: Y= C(Y-T)+I(Y,r)+G-eIM(Y,e)+X(Y*,e) (3) gde svi simboli imaju prethodno definisano znacenje.

10. 10 Ravnote�eni domaci proizvod i neto izvoz Kriva tra�nje za domacim proizvodima (ZZ) je rastuca funkcija dohotka (Y) Ravnote�ni domaci proizvod je u tacki A gde je tra�nja za domacim proizvodima jednaka dohotku ili BDP U tacki ravnote�e mo�e da postoji spoljnotrgovinski deficit ili suficit npr. ravnote�nom dohotku u tacki A, odgovara deficit BC

11. 11 Uticaj povecanja domace tra�nje na domaci proizvod Pretpostavimo da se tra�nja za domacim dobrima nalazi na pravoj ZZ1 Ravnote�a na tr�i�tu roba je u tacki A1, gde je tra�nja jednaka domacem proizvodu (dohotku) Mo�e se pretpostaviti (a, ne mora) da ravnote�i na tr�i�tu roba odgovara i ravnote�a u spoljnotrgovinskom bilansu u tacki YTB Ukoliko se javna potro�nja poveca za ?G, tra�nja za domacim proizvodima raste do linije ZZ2 Ravnote�a pri novom nivou tra�nje se posti�e u tacki A2 Novoj ravnote�i odgovara vi�i nivo dohotka Y2 ali i veci trgovinski deficit BC

12. 12 Uticaj povecanja domace tra�nje na domaci proizvod Rast dr�avne potro�nje u otvorenoj privredi utice na rast dohotka, ali manje nego u zatvorenoj privredi, jer se deo rasta tra�nje odnosi na uvozna dobra Generalno u otvorenoj privredi rast domace tra�nje manje utice na rast dohotka, nego u zatvorenoj privredi Multiplikativni uticaj rasta tra�nje na rast dohotka i dalje postoji (videti prethodni prethodni grafikon ili multiplikatore u nastavku), ali je manji nego u zatvorenoj privredi �to je privreda otvorenija rast domace tra�nje vi�e utice na rast spoljnotrgovinsog deficita, a manje na rast domaceg dohotka U slucaju male otvorene privrede veci deo porasta tra�nje ce se preliti na tra�nju za uvoznim dobrima, odnosno na rast spoljnog deficita

13. 13 Uticaj povecanja strane tra�nje na domaci proizvod Pretpostavimo da se tra�nja za domacim dobrima nalazi na pravoj ZZ1 Ravnote�a na tr�i�tu roba je u tacki A1 Mo�e se pretpostaviti da ravnote�i na tr�i�tu roba odgovara i ravnote�a u spoljnotrgovinskom bilansu u tacki YTB, Tada i kriva DD prolazi kroz tacku A1 Ukoliko dodje do porasta strane tra�nje za ?Y*>0 to ce uticati na rast tra�nje za domacim proizvodima za iznos povecanja izvoza ?X Tra�nja za domacim dobrima ZZ2 pomera se na gore za iznos prirasta izvoza

14. 14 Uticaj povecanja strane tra�nje na domaci proizvod Nova ravnote�a je u tacki A2, kojoj odgovara vi�i nivo domaceg dohotka Y2 i vi�i nivo tra�nje za domacim dobrima (ZZ2) Domaca tra�nja je takode porasla sa Y1A, na Y2C => da je neto izvoz povecan za iznos AC=?NX Iz prethodnog sledi da, ako je domaca tra�nja ostala na liniji DD- tj. DD raste samo zbog rasta Y, tada povecanje strane tra�nje dovodi do povecanja: povecanja bruto domaceg proizvoda za (?Y=Y2-Y1) pobolj�anja neto izvoza za ?NX

15. 15 Uticaja rasta domace i strane tra�nje na domaci proizvod i neto izvoz Povecanje domace tra�nje utice na povecanje bruto domaceg proizvoda i smanjenje neto izvoza(smanjenje suficita/ rast deficita): �to je zemlja manja i otvorenija veci deo porasta domace tra�nje ce se odraziti na pogor�anje spoljnotrgovinskog bilansa, visok spoljnotrgovinski deficit nije odr�iv u du�em vremenskom periodu jer vodi preteranoj zadu�enosti zemlje, male otvorene privrede ne mogu se u dugom roku dominanto oslanjati na domacu tra�nju kao pokretac privrednog rasta Povecanje inostrane tra�nje utice na povecanje bruto domaceg proizvoda, ali i na rast neto izvoza (rast suficita/ smanjenje deficita)

16. 16 Igre medu zemljama i koordinacija ekonomskih politika Za svaku pojedinacnu zemlju je bolje ukoliko se njen rast bazira na povecanju strane tra�nje, jer tada raste njen BDP i pobolj�ava se trgovinski bilans zemlje, Medjutim, ukoliko svaka zemlja ceka da druge zemlje povecaju tra�nju rezultat je da niko ne povecava tra�nju Posledice takve politike u uslovima recesije su izrazito negativne - ni jedna zemlja ne povecava tra�nju, a to kao posledicu ima stagnaciju tra�nje i dugotrajnu recesiju Re�enje je u koordinisanom povecanju tra�nje svih zemalja, jer ce to imati za rezultat rast BDP u svim zemljama bez pogor�anja (ali i bez pobolj�anja) platnobilansne pozicije bilo koje zemlje

17. 17 Igre medu zemljama i koordinacija ekonomskih politika Medjutim, postoje ozbiljni problemi sa koordinacijom ekonomskih politika izmedu zemalja: ako sve zemlje nisu u recesiji tada povecanje tra�nje u zemljama koje nisu u recesiji mo�e da dovede do pregrejavanje njihovih privreda neke zemlje, koje su u recesiji, imaju visok spoljnotrgovinski deficit i spoljni dug tako da isti relativni rast tra�nje u svim zemljama mo�e dodatno pogor�ati njihovu poziciju: Takvim zemljama odgovara da druge zemlje vi�e povecaju tra�nju Nezavisno od prethodno navedenih objektivnih okolnosti (neke zemlje nisu u recesiji, druge imaju visok spoljni dug) za svaku pojedinacnu zemlju bi bilo najbolje kada bi sve ostale zemlje povecale tra�nju

18. 18 Igre medju zemljama i koordinacija ekonomskih politika Zbog toga cesto se dogadja da nije moguce postici sporazum o koordinaciji ekonomskih politika izmedju zemalja, iako je to po�eljno �tavi�e, i kada se postigne sporazum o koordinaciji ekonomskih politika, neke zemlje se ne pridr�avaju sporazuma Neke zemlje �varaju� sa ciljem da teret antirecesione politke prebace na druge zemlje Kada se dogodi takva situacija neke zemlje ce odbiti da u buducnostu ucestvuju u koordinaciji ekonomskih politika

19. 19 Kombinacija politike kursa i fiskalne politike Ukoliko zemlja �eli da smanji spoljnotrgovinski deficit, a da pri tome domaci proizvod ostane nepromenjen to se mo�e postici: deprecijacijom domace valute i restriktivnom fiskalnom politikom Pretpostavimo da je tra�nja za domacim dobrima bila u ravnote�i sa domacim dohotkom u tacki A1 Ravnote�i na tr�i�tu roba odgovarao je deficit u razmeni dobara u iznosu od BC

20. 20 Kombinacija politike kursa i fiskalne politike Realnom deprecijacijom neto izvoz se povecava sa NX1 na NX2, a to ima posledice: rast tra�nje sa ZZ1 na ZZ2 povecanjem tra�nje ravnote�a na tr�i�tu roba se pomera u tacku A2, kojoj odgovara vi�i nivo dohotka Y2 pri vi�em nivou dohotka jo� uvek postoji deficit u izvozu roba i isluga u iznosu DE Ukoliko se �eli uravnote�enje neto izvoza neophodno je smanjiti tra�nju za domacim dobrima na inicijalni nivo ZZ1 Smanjenje tra�nje do prave ZZ1 se ostvaruje povecanjem restriktivnosti fiskalne politike za ?G<0 Ravnote�a na tr�i�tu dobara se ponovo uspostavlja u tacki A1, ali uz eliminisanje spoljnog deficita

21. 21 Fiskalni deficit i makroekonomski agregati Ravnote�a na tr�i�tu roba u otvorenoj privredi mo�e se iskazati jednacinom: Y= C+I+G-eIM+X (4) Oduzimanjem C+T od prethodne jednacine i kori�cenjem identiteta S=Y-C-T, dobija se da je privatna �tednja jednaka: S = I+G-T- eIM+X (5) Kori�cenjem definicije NX = X- eIM dobija se da je spoljnotrgovinski deficit jednak : NX = (S-I)+(T-G) (6) prema kome je spoljnotrgovinski deficit jednak zbiru razliku izmedju �tednje i investicija u privatnom sektoru (S-I) i fiskalnog deficita (T-G).

22. 22 Fiskalni deficit i makroekonomski agregati Prethodna jednacina predstavalja bilansni idnetitet koji mora da va�i u svakom trenutku Stoga ukoliko se neki od elementa identiteta promeni u odredjenom smeru, ostali elementi moraju da se promene na takav nacin da se ponovo uspostavi bilansna ravnote�a U nastavku se navodi nekoliko primera kako se mo�e uspostaviti ravnote�a, nakon promene nekog od elemenata prethodnog identiteta: porast privatnih investicija mo�e se odraziti na porast privatne i/ili javne �tednje i/ili pogor�anje spoljnotrgovinskog bilansa (priliv stranog kapitala), povecanje fiskalnog deficita mo�e se odraziti na porast privatne �tednje i/ili smanjenje privatnih investicija i/ili pogor�anje spoljnotrgovinskog bilansa Porasta privatne �tednje mo�e se odraziti na rasta investicija i/ili spoljnotrgovinski suficit i/ili na fiskalni deficit

23. 23 Multiplikatori dr�avne potro�nje u otvorenoj privredi Pri izvodenju multiplikatora polazi se jednacine koja opisuje uslove ravnote�e u otvorenoj privredi: Y= C(Y-T)+I(Y,r)+G-eIM(Y,e)+X(Y*,e) Pretpostavlja se da su licna potro�nja i investicije linearna funkcija faktora od kojih zavise: C= c0+c1(Y-T) (7) I=d0+d1Y+d2r ( 8) Takodje pretpostavlja se da je uvoz srazmeran domacem proizvodu (zbog jednostavnosti pretposatvljeno je e=1): IM= im1Y, Dok je izvoz srazmeran svetskom proizvodu: X = x1Y*

24. 24 Multiplikatori dr�avne potro�nje u otvorenoj privredi Re�avanjem prethodne jednacine po Y dobija se da je domaci proizvod jednak: gde prvi umno�ak predstavlja multiplikator, a drugi razne autonomne komponente potro�nje. Prethodni multiplikator je manji nego u zatvorenoj privredi: zbog toga �to deo porasta domace tra�nje se odnosi na strana dobra (clan �im1), ali je veci od 1 (bio bi jednak 1 samo u slucajukada je im1=c1+d1).

25. 25 Multiplikatori dr�avne potro�nje u otvorenoj privredi Multiplikativni efekat prirasta javne potro�nje na domaci proizvod i neto-izvoz mo�e se iskazati sledecim izrazima: Sklonost potro�nji c1 i investicijama d1 ispoljavaju relativno umerene razlike po zemljama, ali su razlike u vrednosti m1 vrlo znacajne Postoji sistematska pravilnost da manje zemlje imaju vecu sklonost uvozu od velikih zemalja

26. 26 Multiplikatori dr�avne potro�nje u velikoj i maloj privredi Pretpostavimo da velika (SAD) i mala zemlja (Srbija ili Belgija) imaju istu sklonost potro�nji i investicijama i da ona iznosi (c1+d1)= 0,6 Uce�ce uvoza u BDP (m1) u slucaju velike zemlje iznosi 0,1, a u slucaju male zemlje 0,5. Zamenom navedenih parametara u prethodne jednacine, u slucaju velike, zemlje multiplikatori dr�avne potro�enje su: ?Y=2,0?G i ?NX= -0,2?G dok je u slucaju male zemlje: ?Y=1,11?G i ?NX= -0,65?G

27. 27 Multiplikatori dr�avne potro�nje u velikoj i maloj privredi Iz prethodnog sledi da: u velikoj zemlji je povecanje dr�avne potro�nje znacajno utice na domaci proizvod, a relativno malo na spoljnotrgovinski bilans, u maloj zemlji kao �to je Srbija uticaj povecanja dr�avne potro�nje na domaci proizvod je relativno mali, ali je uticaj na pogor�anje spoljnotrgovinskog deficita relativno visok Ukoliko je sklonost potro�nji i investicijama vrlo visoka kao �to je to slucaj sa Srbijom (npr. 0,95) raste multiplikativni uticaj dr�avne potro�nje na: domaci proizvod (1,82) i na spoljni deficit (-0,91) Stoga ponavlja se ocena, da mala privrede svoj dugorocni razvoj znatno vecoj meri mora da bazira na stranoj tra�nji, nego �to je to slucaj sa velikom privredom