1 / 14

XIII BUDŽET I FISKALNA POLITIKA

XIII BUDŽET I FISKALNA POLITIKA. 1. Budžet – instrument finansiranja državnih potreba. Budžet je instrument kojim se finansiraju državne potrebe i usklađuje potrošnja države sa makroekonomskom politikom i mogućnostima društva u celini. pojava u (15. i 17. v.)

eugene
Download Presentation

XIII BUDŽET I FISKALNA POLITIKA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. XIII BUDŽET I FISKALNA POLITIKA

  2. 1. Budžet – instrument finansiranja državnih potreba • Budžet je instrument kojim se finansiraju državne potrebe i usklađuje potrošnja države sa makroekonomskom politikom i mogućnostima društva u celini. pojava u (15. i 17. v.) • Budžet čine budžetski prihodi i rashodi. • Izvor državnih prihoda su: • Porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim država, uključujući i niže forme političko-teritorijalnih zajednica, od subjekata pod svojom poreskom vlašću prinudno uzima novčana sredstva, bez neposredne protivusluge, u svrhu pokrivanja vlastitih finansijskih potreba i postizanja drugih prvenstveno, ekonomskih i socijalnih potreba. • (direktni i indirektni) (porezi na dohodak, porezi na potrošnju, porez na imovinu)

  3. Takse su vrsta javnih prihoda koji predstavlja novčanu protivnaknadu za usluge koje čine organi državne administracije ili druga javno-pravna tela fizičkim ili pravnim licima. • Carine su oblik javnih prihoda koji država ubire prilikom prelaza robe preko državne granice. (ciljevi: fiskalni, socijalni, ekonomski)

  4. Budžetski rashodi • Budžetski rashodi su izdaci koje finansira država na ime pokrića najrazličitijih vrsta potreba. • Vrste: • 1) izdaci države namenjeni kupovini roba i usluga, plate državne administracije, plate vojnih službenika, izdaci namenjeni izgradnji i finansiranju održavanja infrastrukturnih objekata (mostova, puteva, itd.) – robna javna plaćanja deo GNP-a

  5. 2) rashodi na ime plaćanja penzija, nadoknada socijalno nezbrinutim i nezaposlenim licima, premije, regresi, subvencije preduzećima, kao i nadoknada gubitaka državnim preduzećima. (transferna plaćanja nisu deo GNP-a) • Veza GDP i javna potrošnja: dugi i kratki rok

  6. Različite ekonomske škole o prihodima i rashodima • Finansiranje budžetskog deficita: • 1) pоzајmljivаnjеm оd еkоnоmskih subјеkаtа ili pојеdinаcа (kapitalizacija duga) • 2) zаduživаnjеm držаvе kоd Cеntrаlnе bаnkе (monetizacija duga)

  7. 2. Budžetski deficit i efekat istiskivanja investicija • Realni ili stvarni budžet označava stvarne prihode i rashode države. • Strukturni budžet pokazuje kakvi bi bili prihodi i rashodi države, pod pretpostavkom funkcionisanja privrede na nivou prirodne stope nezaposlenosti. • Ciklični budžet predstavlja razliku između stvarnog i strukturnog budžeta.

  8. Stvarni deficit predstavlja razliku između stvarnih budžetskih prihoda i budžetskih rashoda • Strukturni deficit označava negativni saldo budžeta u privredi koja funkcioniše na prirodnoj stopi nezaposlenosti, a uz pretpostavku važenja postojećih zakona o porezima i obima transfernih plaćanja • Ciklični deficit predstavlja razliku između stvarnog i strukturnog deficita. • Efekat istiskivanja (IS –LM kriva)

  9. 3. Javni dug i privredni rast • Zbir prethodnih budžetskih deficita države predstavlja kategoriju javnog duga. • Javni dug nije homogena kategorija. • Pored toga što se razlikuje unutrašnji i spoljašnji javni dug, različit je i period na koji se država zadužuje.

  10. Odgovor na pitanje o prirodi ekonomskog uticaja javnog duga je u direktnoj zavisnosti od toga na koji način država dolazi do sredstava namenjenih javnom dugu, kao i od načina korišćenja prikupljenih sredstava.

  11. U kontekstu analize značaja budžetskog deficita na dinamiku privrednog rasta tri se pitanja nameću svojim značajem: • 1) poteškoće servisiranja velikog javnog duga • 2) gubitak efikasnosti privređivanja zbog oporezivanja • 3) usporavanje ekonomskog rasta kao neminovne posledice istiskivanja akumulacije kapitala prouzrokovanog velikim javnim dugom

  12. Koeficijent zaduženosti, (mera zaduženosti) koji se dobija kao odnos duga i nominalnog bruto domaćeg proizvoda tj.

  13. 4.Od naglašeno stabilizacione ka razvojnoj funkciji fiskalne politike • Fiskalna politika obuhvata svaku promenu u veličini i strukturi javnih rashoda, kao i sve promene u strukturi javnih prihoda (poreskih i ostalih zahvatanja države). • Najznačajniji instrumenti pomoću kojih fiskalna politika ostvaruje svoje funkcije su: porezi, takse, carine, doprinosi, javni zajam. • Tradicionalna ekonomska literatura kompleksu fiskalne politike pridavala je naglašeno stabilizaciono značenje.

  14. Efekti stimulacije odnose se na uticaj pojedinih mera fiskalne politike na ubrzanje stope privrednog rasta. • U zavisnosti od toga koliko se instrumentima FP uspe da utiče na racionalno korišćenje raspoloživih sredstava ekonomskih subjekata i koliko se njima podsticajno deluje na rast produktivnosti rada, toliki je doprinos fiskalne politike u oblikovanju razvojne performanse nacionalne ekonomije

More Related