140 likes | 256 Views
XIII BUDŽET I FISKALNA POLITIKA. 1. Budžet – instrument finansiranja državnih potreba. Budžet je instrument kojim se finansiraju državne potrebe i usklađuje potrošnja države sa makroekonomskom politikom i mogućnostima društva u celini. pojava u (15. i 17. v.)
E N D
1. Budžet – instrument finansiranja državnih potreba • Budžet je instrument kojim se finansiraju državne potrebe i usklađuje potrošnja države sa makroekonomskom politikom i mogućnostima društva u celini. pojava u (15. i 17. v.) • Budžet čine budžetski prihodi i rashodi. • Izvor državnih prihoda su: • Porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim država, uključujući i niže forme političko-teritorijalnih zajednica, od subjekata pod svojom poreskom vlašću prinudno uzima novčana sredstva, bez neposredne protivusluge, u svrhu pokrivanja vlastitih finansijskih potreba i postizanja drugih prvenstveno, ekonomskih i socijalnih potreba. • (direktni i indirektni) (porezi na dohodak, porezi na potrošnju, porez na imovinu)
Takse su vrsta javnih prihoda koji predstavlja novčanu protivnaknadu za usluge koje čine organi državne administracije ili druga javno-pravna tela fizičkim ili pravnim licima. • Carine su oblik javnih prihoda koji država ubire prilikom prelaza robe preko državne granice. (ciljevi: fiskalni, socijalni, ekonomski)
Budžetski rashodi • Budžetski rashodi su izdaci koje finansira država na ime pokrića najrazličitijih vrsta potreba. • Vrste: • 1) izdaci države namenjeni kupovini roba i usluga, plate državne administracije, plate vojnih službenika, izdaci namenjeni izgradnji i finansiranju održavanja infrastrukturnih objekata (mostova, puteva, itd.) – robna javna plaćanja deo GNP-a
2) rashodi na ime plaćanja penzija, nadoknada socijalno nezbrinutim i nezaposlenim licima, premije, regresi, subvencije preduzećima, kao i nadoknada gubitaka državnim preduzećima. (transferna plaćanja nisu deo GNP-a) • Veza GDP i javna potrošnja: dugi i kratki rok
Različite ekonomske škole o prihodima i rashodima • Finansiranje budžetskog deficita: • 1) pоzајmljivаnjеm оd еkоnоmskih subјеkаtа ili pојеdinаcа (kapitalizacija duga) • 2) zаduživаnjеm držаvе kоd Cеntrаlnе bаnkе (monetizacija duga)
2. Budžetski deficit i efekat istiskivanja investicija • Realni ili stvarni budžet označava stvarne prihode i rashode države. • Strukturni budžet pokazuje kakvi bi bili prihodi i rashodi države, pod pretpostavkom funkcionisanja privrede na nivou prirodne stope nezaposlenosti. • Ciklični budžet predstavlja razliku između stvarnog i strukturnog budžeta.
Stvarni deficit predstavlja razliku između stvarnih budžetskih prihoda i budžetskih rashoda • Strukturni deficit označava negativni saldo budžeta u privredi koja funkcioniše na prirodnoj stopi nezaposlenosti, a uz pretpostavku važenja postojećih zakona o porezima i obima transfernih plaćanja • Ciklični deficit predstavlja razliku između stvarnog i strukturnog deficita. • Efekat istiskivanja (IS –LM kriva)
3. Javni dug i privredni rast • Zbir prethodnih budžetskih deficita države predstavlja kategoriju javnog duga. • Javni dug nije homogena kategorija. • Pored toga što se razlikuje unutrašnji i spoljašnji javni dug, različit je i period na koji se država zadužuje.
Odgovor na pitanje o prirodi ekonomskog uticaja javnog duga je u direktnoj zavisnosti od toga na koji način država dolazi do sredstava namenjenih javnom dugu, kao i od načina korišćenja prikupljenih sredstava.
U kontekstu analize značaja budžetskog deficita na dinamiku privrednog rasta tri se pitanja nameću svojim značajem: • 1) poteškoće servisiranja velikog javnog duga • 2) gubitak efikasnosti privređivanja zbog oporezivanja • 3) usporavanje ekonomskog rasta kao neminovne posledice istiskivanja akumulacije kapitala prouzrokovanog velikim javnim dugom
Koeficijent zaduženosti, (mera zaduženosti) koji se dobija kao odnos duga i nominalnog bruto domaćeg proizvoda tj.
4.Od naglašeno stabilizacione ka razvojnoj funkciji fiskalne politike • Fiskalna politika obuhvata svaku promenu u veličini i strukturi javnih rashoda, kao i sve promene u strukturi javnih prihoda (poreskih i ostalih zahvatanja države). • Najznačajniji instrumenti pomoću kojih fiskalna politika ostvaruje svoje funkcije su: porezi, takse, carine, doprinosi, javni zajam. • Tradicionalna ekonomska literatura kompleksu fiskalne politike pridavala je naglašeno stabilizaciono značenje.
Efekti stimulacije odnose se na uticaj pojedinih mera fiskalne politike na ubrzanje stope privrednog rasta. • U zavisnosti od toga koliko se instrumentima FP uspe da utiče na racionalno korišćenje raspoloživih sredstava ekonomskih subjekata i koliko se njima podsticajno deluje na rast produktivnosti rada, toliki je doprinos fiskalne politike u oblikovanju razvojne performanse nacionalne ekonomije