Naučno istraživanje u psihologiji

1. Naučno istraživanje u psihologiji Tok Varijable Hipoteze Metod

2. Problem • Praksa • Praznina u znanju • Suprotstavljeni nalazi istraživanja • Primer: izvori agresivnog ponašanja kod dece

3. Izučavanje literature: mogući činioci agresivnog ponašanja • Pol • Izloženost fizičkom kažnjavanju • Nesigurna vezanost za roditelje (slabije samopoštovanje, slabija regulacija emocija) • Gledanje agresivnih sadržaja na TV • Igranje agresivnih video igrica • VARIJABLE: zavisna i nezavisne

4. Šta kaže teorija • Urođena agresivnost • Frustracija agresija • Učenje po modelu • Katarza • Temperament • Kapacitet za samoregulaciju

5. Sužavanje problema: cilj i hipoteze • Primeri: • Utvrditi kako utiče posmatranje agresivnog modela na kasnije agresivno ponašanje • Utvrditi kako je igranje agresivnih video igrica povezano sa agresivnim ponašanjem • Utvrditi kako je fizičko kažnjavanje deteta povezano s kasnijim agresivnim ponašanjem • Utvrditi da li doživljaj sigurnosti dovodi do smanjenja agresivnosti

6. Bandura: učenje agresivnog ponašanja putem posmatranja modela • Da li će posmatranjem agresivnog ponašanja modela doći do povećanja agresivnog ponašanja • Metod: eksperiment sa paralelnim grupama • Odrasla osoba uživo, agresivno ponašanje • Odrasla osoba na filmu, agresivno ponašanje • Osoba prerušena u mačku, agresivno ponašanje • Odrasla osoba uživo, neagresivno ponašanje • Kontrolna grupa – ne posmatra ponašanje modela • Varijable • Nezavisne: vrsta posmatranog modela (čovek/osoba preobučena u životinju), način ponašanja modela (agresivan/neagresivan), uslovi posmatranja (uživo, na TV) • Zavisna: učestalost agresivnog ponašanja • Kontrolne: pol, uzrast, porodično okruženje • Film • Rezultati: deca imitiraju ponašanje agresivnog modela, posmatranog uživo ili na filmu

7. Anderson i sar.: Longitudinalni efekti nasilnih video igrica na agresiju u Japanu i SAD (2001) • Da li izloženost nasilnim video igrama (NVI) dugoročno povećava agresivnost • Ispitivanje eventualnih kulturalnih specifičnosti (kulture s mnogo/malo nasilja) • Metod i uzorak: korelaciono istraživanje, longitudinalno (praćenje uzorka u 2 vremenske tačke – 3 i 6 meseci razmaka); deca starijeg školskog uzrasta • Varijable • Nezavisna: navika igranja NVI, operacionalizacija • Zavisna: samoprocena učestalost fizički agresivnog ponašanja za protekli mesec • Rezultati: Učestalo igranje NVI predviđa kasniju agresiju u podjednakoj meri u Japanu i u SAD

8. Taylor i sar: Fizičko kažnjavanje trogodišnjaka od strane majki i kasniji rizik od dečjeg agresivnog ponašanja (2010) • Da li postoji povezanost između upotrebe blagog fizičkog kažnjavanja na uzrastu od 3 godine i kasnijeg agresivnog ponašanja dece na uzrastu od 5 godina • Metod: korelaciono , longitudinalno istraživanje, uzorak – 2461, kohorta dece, slučajno izabrana • Varijable • Nezavisna: učestalost korišćenja FK u proteklih mesec dana • Zavisna: Indeks agresivnosti deteta (Child Beh. Checklist) • Kontrolne: indeks agresivnosti deteta na uzrastu od 3 god, fizičko zlostavljanje i zanemarivanje deteta, partnersko nasilje, stres roditeljstva, depresija, upotreba alkohola/droga, neželjenost deteta. • Rezultati: Učestalo korišnjenje FK (više od dva puta mesečno – 27% uzorka) povećava rizik od agresivnog ponašanje dece na uzrastu od pet godina (za 50%), kada se uzmu u obzir svi ostali faktori rizika

9. Mikulincer i Shaver: Povećanje sigurnosti promoviše mentalno zdravlje, prosocijalne vrednosti i međugrupnu toleranciju (2007) • Da li primovanje sigurnosti dovodi do smanjenja međugrupne hostilnosti • Pridavanje negativnih karakteristika pripadnicima drugih grupa i pozitivnih karakteristika svojoj grupi je vid održavanja pozitivnog samopoštovanja, prema teoriji AV ova tendencija je naročito tipična za nesigurno vezane osobe • Sigurno vezane osobe imaju manje straha od nepoznatog, lakše održavaju stabilno samopoštovanje bez oslanjanja na psihološke odbrane, uključujući omalovažavanje vrednosti drugih ljudi • Metod: eksperimentalno istraživanje • Primovanje: subliminalno prikazivanje stimulusa (imena, slike) koji aktivira mentalne reprezentacije osoba koje ispitaniku služe kao sigurna baza

10. Mikulincer i Shaver (2007) • Varijable NV: primovanje sigurnosti ili neutralni stimulusi ZV (mera agresivnog ponašanja): količina ljutog sosa koju ispitanik (Izraelski Jevrej) daje drugoj osobi (saradniku istraživača) u lažnoj studiji preferencije ukusa KV: nacionalnost druge osobe (Jevrejin ili Arap) • Procedura • T1: saopštavanje imena osoba koje služe ispitaniku kao sigurna baza; imena poznanika (2-3 nedelje pre početka eksperimenta) • T2: ispitanik rešava jednostavne zadatke prepoznavanja reči. Pre svakog zadatka mu se subliminalno izlaže ime sigurne baze ili neutralno ime • T3: lažni test preferencije hrane, u kojem ispitanik daje saradniku ljuti sos za konzumaciju • Rezultati • Ispitanici koji su imali neutralno primovanje, davali su veću količinu ljutog sosa Arapima nego Jevrejima; Ispitanici koji su imali primovanje sigurnosti, davali su istu (malu) količinu ljutog sosa, bez obzira na “nacionalnost” saradnika • Doživljaj sigurnosti podstiče saosećanje i prosocijalno ponašanje prema pripadnicima drugih, različitih, pa i “neprijateljskih” grupa