1 / 19

DEVIZNI KURS JE:

DEVIZNI KURS JE:. CENA 1 ILI 100 JEDINICA STRANOG NOVCA IZRA`ENA U DOMA}OJ VALUTI Direktno notirawe 1USD = 61,3 YUD Indirektno notirawe 1 GBP =2,1USD $ = USD . STRANA VALUTA JE NA DOMA]EM TR@I{TU ROBA. Ponuda je definisana izvozom

jam
Download Presentation

DEVIZNI KURS JE:

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. DEVIZNI KURS JE: CENA 1 ILI 100 JEDINICA STRANOG NOVCA IZRA`ENA U DOMA}OJ VALUTI Direktno notirawe 1USD = 61,3 YUD Indirektno notirawe 1 GBP =2,1USD $ = USD

  2. STRANA VALUTA JE NA DOMA]EM TR@I{TU ROBA Ponuda je definisana izvozom Pove}awe ponude (izvoza) smawuje devizni kurs {to smawuje izvoz i pove}ava uvoz Tra`wa je definisana uvozom Pove}awe tra`we (uvoza) pove}ava i devizni kurs {to destimuli{e uvoz i stimuli{e izvoz

  3. RAVNOTE@NI KURSizjedna~ava ponudu i tra`wu deviza Bez primene spoqnotrgovinskih ograni~ewa Bez pove}awa stope inflacije Bez pojave nezaposlenosti

  4. DEVIZNI KURS ZAVISI OD: • Stawa teku}eg bilansa (uravnote`enosti izvoza i uvoza) • Obiqa prirodnih resursa • Tehni~ke opremqenosti privrede • Stepena uposlenosti faktora proizvodwe • Ciqeva socijalne, investicione i kreditne politike • Mogu}nost odobravawa kredita inostranstvu • Urednost servisirawa spoqnih obaveza • Visina monetarnih rezervi • Nivo carinske i necarinske za{tite

  5. Dolar - USD Evro - EUE {vajcarski franak - CHF Itd ~ek denominovan u stranu valutu Menica denominovan u stranu valutu Depozit u stranoj valuti itd STRANA VALU T DEVIZE

  6. VRSTE DEVIZNIH KURSEVA: • Fiksni devizni kurs • Fluktuiraju}i (plivaju}i) devizni kurs • Mnogostruki devizni kurs • Jedinstveni devizni kurs • Rukovo|eni devizni kurs • Vezani devizni kurs • itd.

  7. FIKSNI DEVIZNI KURS • Odre|uju ga i mewaju monetarne vlasti • Omogu}ava pouzdanost planirawa uvoza i izvoza zbog relativne nepromenqivosti • Naj~e{}e nije realan • Stvara suficit ili deficit platnog bilansa

  8. FLUKTUIRAJU]I DEVIZNI KURS • Realan je (formira se na bazi odnosa ponude i tra`we) • Neizvestan je i nepogodan za planirawe • Uravnote`ava platni bilans • [titi privredu od fluktuacija cena na svetskom tr`i{tu • ^esto su {pekulativnog karaktera

  9. MNOGOSTRUKI DEVIZNI KURS • Ciqevi • Za{tita pojedinih privrednih grana • Stimulacija izvoza • Izmena privredne strukture • sNe primewuje se samostalno ve} u sklopu {ireg programa • Vrste prema Elsvortu: • Dvostruki fiksni • Vi{estruki fiksni • Sistem koeficijenata

  10. PARITET KUPOVNIH SNAGA KOLI^INA NACIONALNE VALUTE JEDNE ZEMQE KOJOM SE MO`E NA DOMA]EM TR@I[TU KUPITI ONOLIKO ROBE KOLIKO SE MO@E KUPITI ZA 1$ NA TR@I[TU SAD

  11. 1 hleb = 0.45 1 mleko = 0.4$ 1 jaje = 0.08$ 1 {ibica = 0. 02$ 0.1 l. zejtina = 0.05$ 1 hleb = 23 din. 1 mleko =25 din. 1 jaje = 5 din. 1 {ibica = 2 din. 0.1 lit. zejtina = 7 din. 1 DOLAR = 62 DINARA

  12. STATI^KI DINAMI^KIKOEFICIJENT KOEFICIJENT

  13. UNUTRA[WA VREDNOST NACIONALNE VALUTE JE WENA KUPOVNA MO] NA NACIONALNOM TR@I[TU SPOQNA VREDNOST NACIONALNE VALUTE JE INTERVALUTARNI KURS DVE VREDNOSTI VALUTE

  14. PRECEWENA VALUTA Spoqna > unutra{we POTCEWENA VALUTA Unutra{wa > spoqne ODNOS SPOQNE I UNUTRA[WE VREDNOSTI VALUTE

  15. 1 televizor = 15 000 dinravnote`ni: 1 $ = 60 DIN1 televizor = 250 $ ako je doma}a valuta PRECEWENAl 1 $ = 50 dinara U IZVOZU: 1 televizor = 250$ = 12 500 din povoqnije je televizor prodati na doma}em tr`i{tu nego ga izvesti U UVOZU: 1 televizor = 250 $ = 12 500 din povoqnije je da se televizor uveze nego da se kupi na doma}em tr`i{tu

  16. 1 televizor = 15 000 dinravnote`ni: 1 $ = 60 DIN1 televizor = 250 $ Ako je doma}a valuta valuta POTCEWENA: 1 $ = =70 din u IZVOZU: 1 televizor = 250 $ = 17 500 din. povoqnije je da se televizor izveze po 17 500 din nego proda na doma}em tr`i{tu u UVOZU: 1 televizor = 250$ = 17 500 din. povoqnije je da se televizor kupi na doma}em tr`i{tu za 15 000 din nego uveze

  17. PRECEWENA VALUTA stimuli{e uvoz destimuli{e izvoz stvara deficit platnog bilansa smawuje suficit platnog bilansa ANTIZA[TITNI EFEKAT DEVALVACIJA POTCEWENA VALUTA destimuli{e uvoz stimuli{e izvoz ssmawuje deficit platnog bilansa pove}ava suficit platnog bilansa ZA[TITNI EFEKAT REVALVACIJA

  18. RE[AVAWE PROBLEMA PRECEWENE VALUTE DEPRESIJACIJA - smawewe vrednosti nacionalne valute kod fluktuiraju}eg deviznog kursa DEVALVACIJA - mera monetarnih vlasti kojom se smawuje vrednost nacionalne valute (zakonsko smawewe). - kod fiksnog deviznog kursa

  19. USLOVI ZA DEVALVACIJU • Stabilna ekonomska situacija (niska stopa inflacije, niska stopa nezaposlenosti) • Visoki koeficijenti cenovne elasti~nosti ponude i tra`we • Zna~ajne rezerve robe za izvoz • Slobodni kapaciteti i fleksibilnost privredne strukture i organizacije preduze}a • Realno odmerena devalvacija • Da druge zemqe ne sprovedu devalvaciju • Da devalvacija bude nenajavqena

More Related