TEMELJI DEMOKRATIJE

1. TEMELJI DEMOKRATIJE

2. 1.     Da li je demokratija zaista “vladavina naroda”? • Početne definicije demokratije: • Sistem ustanova u kojem se određivanje vlasti rešava mirnim putem, izborima na određeno vreme, nakon utakmice po određenim pravilima. (Filip Lovo) • Sigurne institucije sa neizvesnim ishodom. (Huan Linc & Alfred Stepan) • Demokratska metoda je onaj ustavni način da se dođe do političkih odluka pomoću kojeg pojedinci dobijaju ovlašćenja da donose odluke putem konkurentske borbe za sticanje glasova u narodu. (Jozef Šumpeter)

3. Etimološki koren reči: demos (narod) kratein (vladati) demokratija je suprotnost vladavini jednog (monarhija, tiranija) ili nekolicine (aristokratija, oligarhija) Moralne pretpostavke demokratije sloboda jednakost Etimološki i moralni koreni demokratije

4. Opšte odlike antičke demokratije • sloboda - aktivno i neposredno učešće slobodnih građana u javnim poslovima i vršenju vlasti • jednakost - jednaka sposobnost svakog slobodnog građanina da obavlja bilo koju državnu funkciju • neposredeno učešće svih slobodnih građana u javnim poslovima • kockom (žrebom) se dodeljuju javne službe • ostrakizam – progon istaknutih pojedinaca koji predstavljaju opasnost za demokratske institucije • idiotes – slobodni građani nezainteresovani za opštu dobrobit • demos – isključene žene, deca, stranci i robovi

5. Opšte odlike novovekovne demokratije • sloboda – privatnost pojedinca i nezavisnost od javne vlasti • jednakost – svako uživa onoliko slobode koliko je to spojivo sa jednakom slobodom drugih • proceduralno poimanje demokratije – sistem ustanova u kojem se određivanje vlasti rešava mirnim putem, izborima na određeno vreme, nakon utakmice po određenim pravilima • predstavnička demokratija – narod je suveren i preko izabranih predstavnika učestvuje u vršenju vlasti • preostali oblici neposredne demokratije – referendum, plebiscit, narodna inicijativa • političke partije – ključni politički činioci u demokratskom procesu • demos – ukinuti rasni, imovinski, obrazovni i polni cenzus za ostvarivanje političkih prava • preostala ograničenja – starosna dob (punoletstvo), mentalno zdravlje, državljanstvo

6. Susret demokratije i liberalizma • liberalizam - novovekovna doktrina o ciljevima i granicama političke vlasti, čije je legitimno polje delovanja omeđeno sferom ljudskih prava i sloboda • liberalizam je tek jedna od političkih doktrina, pored socijalizma, komunizma, konzervativizma, nacionalizma itd., koja se u demokratiji bori za glasove birača • “liberalizam je doktrina o tome šta treba da bude zakon, dok demokratija predstavlja doktrinu o načinu na koji se određuje šta će biti zakon.” (Fridrih Hajek) • liberalne slobode se istorijski dopunjuju sa demokratskom tradicijom, pa je danas odomaćena sintagma “liberalno-demokratske države”

7. 2. Da li većina može da ignoriše volju manjine? • sve nedemokratske režime karakteriše odbacivanje ideje političke jednakosti • u tim uređenjima se pretpostavlja postojanje jedne, apsolutne društvene istine, koju su “otkrili” samo oni koji se nalaze na vlasti • “tamo gde ima apsolutnih i konačnih istina, tamo nema mesta ni slobodi, ni jednakosti.” - za demokratiju karakterističan društveni relativizam • u demokratskoj političkoj utakmici se nadmeću različite političke opcije, koje uveravaju birače da poseduju “istinu” o datom društveno-političkom trenutku jedne zajednice, odnosno da znaju šta je za nju najbolje • kako nijedna od ovih političkih “istina” nije apsolutna, već poseduje relativnu vrednost, većinsko načelo postaje kriterijum na osnovu kojeg se u demokratiji utvrđuje društveno-politička “istina” datog trenutka • u tome se ogleda metodološko i proceduralno obeležje demokratije, jer se ona sama ne izjašnjava o tome šta jeste konkretna društveno-politička “istina”, nego kako se do te “istine” dolazi.

8. Mehanizmi ograničavanja većinske vlasti • Institucionalizovana opozicija • Sistem podele vlasti (zakonodavna, izvršna, sudska) • Sudska kontrola ustavnosti

9. Vestminsterski (većinski) model demokratije

10. Konsocijativni model demokratije

11. Kazali su o demokratiji... Demokratske ustanove su karantin za čežnju ka tiraniji.[Friedrich Nietzsche] Demokratija znači donošenje odluke od strane onih kojih se ta odluka tiče.[Carl Friedrich von Weizsäcker] Demokratija je proces koji nam garantuje da se namaneće vladati bolje nego što to zaslužujemo. [George Bernard Shaw] Demokrata ne treba da veruje da će većina uvek doneti mudru odluku. Ono u šta on treba da veruje jeste da se odluka većine - pametna ili ne - mora prihvatiti, dok većina ne donese neku drugu odluku. [Bertrand Russell]

12. Kazali su o demokratiji... Da se preko izabranih demokrata može projektovati volja naroda, samo je privid. Ali, ako to predstavlja pokušaj da se o pitanjima različitih interesnih grupa umesto pištoljem i nožem odlučuje glasanjem, onda je to humaniji i čovečniji postupak. [Robert Musil] Pitanje "Ko treba da vlada?" pogrešno je postavljeno. Dovoljno je ako se loša vlada može opozvati. To je demokratija. [Karl Popper] Niti jedno društvo se ne može prisiliti na demokratiju, ona nije ni poklon koji se jednom dobije i zadrži za sva vremena. Za nju se mora svakodnevno boriti i braniti  je. [Heinz Galinski]

13. Šta demokratiju čini poželjnom? • liberalno postignuće (prava i slobode su zagarantovane i povučena je jasna linija šta može biti legitimni predmet političkih sporenja, a šta ostaje izvan te sfere); • međunarodni mir (demokratski uređene države ne vode ratove međusobno); • socijalni progres (kako većinu čine oni koji ne poseduju ekonomske privilegije i moć, oni će nastojati da redistribuciju dobara izvrše promovisanjem socijalnih prava, koristeći se demokratskim sredstvima); • građansko učešće (demokratija podanike pretvara u aktivne činioce političkog procesa koji, rešavajući političke probleme, teže ostvarenju opšteg dobra);