130 likes | 256 Views
Prazan prostor i racionalnost kao problemi demokratije - i neka deliberativna re šenja. SPT, maj 2014. Biljana Đorđević. Demokratija kao. S et institucija R egulativni ideal R azličito opravdanje institucija (primer izbora)
E N D
Prazanprostoriracionalnost kao problemidemokratije -ineka deliberativna rešenja SPT, maj 2014. Biljana Đorđević
Demokratija kao... • Set institucija • Regulativni ideal • Različito opravdanje institucija (primer izbora) • Agregativni regulativni ideal: agregacija individualnih preferencija u kolektivni izbor na fer i efikasan način. • Deliberativni regulativni ideal: konflikt političkih preferencija se rešava u otvorenoj i neprisilnoj raspravi u kojoj se dolazi do saglasnosti oko nekog supstantivnog suda ili procedure donošenja odluka transformacijom preferencija. • Epistemički regulativni ideal: demokratka procedura ima za cilj da dođe do tačnog odgovora na neko pitanje od važnosti za političku zajednicu • U osnovi različito shvatanje ljudske prirode
Legitimnost • Agregativna demokratija – ako je procedura agregacije individualnih preferenci fer, onda je odluka legitimna bez obzira na njen kvalitet • Deliberativna demokratija – ako je odluka doneta posle deliberacije pod određenim uslovima, onda je legitimna bez obzira na njen kvalitet • Standard prema kome merimo kvalitet odluke je uvek sporan
Prazan prostor demokratije • Laskavci, demagozi, nesputani izvršioci narodne volje – zašto je demokratija podložna demagogiji? • Klod Lefor: gde je mesto moći u različitim oblicima političkog uređenja, a gde u demokratiji? • Narod? Većina? Vlast u demokratiji je prazno mesto • Problem vakuuma
Racionalnost građana: razbijanje mita o Šumpeter-Dauns teoriji demokratije • Šumpeter: • kritika klasične (idealne) demokratije i opšteg dobra; • proceduralni minimalizam i ograničena vrednost demokratije kao metoda; • iracionalnost ljudi u politici (nema univerzalne racionalnosti) • značaj političkih vođa koji kao preduzetnici kreiraju i menjaju preferencije i mišljenja birača i “proizvode volju”
Racionalnost građana: razbijanje mita o Šumpeter-Dauns teoriji demokratije (II) • Javni izbor (Public Choice): • metodološke fikcije (o datim preferencijama); • Modeliranje političkog takmičenja u kom se političari pasivno prilagođavaju volji većine (volji srednjeg birača) • racionalnost aktera: cost-benefit analiza o sticanju znanja pred donošenje odluke • Indiferentnost i otuđenje glasača maksimizirani tokom “savršenog” političkog takmičenja za srednjeg birača: glasanje nema instrumentalnu racionalnost • Jednodimenzionalna pitanja (referendumi) • Društvena odgovornost za dugoročnu korist: opasno približavanje teorije arhineprijateljima - klasičnim teorijama demokratije!
Epistemokratija • Da li građani treba da proveravaju ili usmeravaju političare i eksperte? • Da li građani mogu da usmeravaju ili mogu samo da kontrolišu političare i eksperte? • Da li su građani racionalni ili iracionalni?
Iracionalno ponašanje birača • Ranije: vladavina neuke mase • Savremeno tumačenje iracionalnosti: prihvatanje mera koje ne dovode do ciljeva; netranzitivnost, neusaglašenost odluka • Čemu uopšte glasanje? • Hipoteza etičkog glasanja (građanska dužnost) • Hipoteza ekspresivnog glasanja (satisfakcija u izražavanju mišljenja bez postizanja određenog željenog političkog ishoda)
Populizam < TDI < deliberativna demokratija • Teorije društvenog izbora protiv “narodnog izbora”, “narodne volje” • Liberalizam vs populizam • Problemi društvenog izbora: nema fer i racionalne procedure agregacije preferencija – arbitrarnost pravila o donošenju odluka i strateško glasanje = demokratska odluka arbitrarna • Riker: umanjenje značaja izbornog procesa, smena korumpirane vlasti • Da li zaista? • Konsenzus u deliberaciji vs. glasanje • Ali ako nastupi glasanje posle deliberacije – problemi društvenog izbora! • Eliminacija nekih preferencija u deliberaciji (Miler): zasnovanih na netačnim empirijskim činjenicama; moralno odvratnih; “dobro-samo-za-mene” • Jednodimenzionala pitanja tzv. “single peak” (podela odluke na više komponenti, izbegavanje manipulacije agendom javnom deliberacijom) TDI DD
Arbitrarnost pravila o odličivanjau: većinsko pravilo • Većina je u pravu • Većina se otkriva većinskim pravilom glasanja? • Loša strana: ne može da reši konflikt (win-win ili win or lose?) • Većina većine 51% od 51%...26%? • Ciklična većina • Markiz de Kondorse: Kondorseovski paradoks – nema uvek Kondorseovsog pobednika • Teorema nemogućnosti Keneta Aroua
Arbitrarnost pravila o odlučivanju: glasanje zasnovano na konsenzusu • Žan-Šarl Borda • Borda metod: rangiranje kandidata na osnovu jačine preferencija (poeni za jačinu preferencija) • Da li je važnije zadovoljiti što više ljudi ili zadovoljiti svakog kolektivno što je više moguće? • Metod za podeljena društva?
Strateško glasanje • Lažno predstavljanje naših stvarnih preferencija prilikom glasanja sa ciljem poboljšanja šansi opciji koja se podržava (zahteva znanje o preferencijama drugih) • Gotovo da nema pravila odlučivanja koje nije ranjivo na ovaj vid manipulacije
Druga opravdanja demokratije • “Oslobađanje od vladara” (Riker, Šumpeter) • Podjednaka raspodela mogućnosti učešća u procesu kolektivnog donošenja odluka od opšteg interesa (Tomas Kristijano) • Razvitak sposobnosti pojedinca (Mil) • Procedure ustavne demokratije vode do pravednih odluka (Rols) • Neutralnost države (Čarls Larmor)