SEKJURITIZACIJA Periša Ivanović Vojvođanska banka – National Bank of Greece Serbia Beogradska Bankarska Akademija

1. SEKJURITIZACIJA Periša IvanovićVojvođanska banka – National Bank of Greece SerbiaBeogradska Bankarska Akademija

2. DEFINICIJA SEKJURITIZACIJE • Sekjuritizacija aktive JE PROCES emitovanja i prodaje investitorima likvidnih dužničkih hartija od vrednosti na podlozi pula određenih aktiva (nelikvidnih potraživanja), koje odbacuju redovne mesečne prihode - prilive i služe kao kolateral za datu emisiju hartija od vrednosti. • Sekjuritizacija: covered bonds –> asset backed securities –> structured finance (products vs. process). UŽE I ŠIRE tumačenje procesa sekjuritizacije s obzirom da sekjuritizacija može biti struktuirana na različite načine. • Stvaranje pula aktiva – kreiranih na bazi gotovinskih priliva ili sintetički • Odvajanje kreditnog rizika založenih aktiva u pulu od kreditnog rizika inicijatora (obično kroz SPV)

3. NAJBITNIJI ASPEKTI ZA RAZUMEVANJE PROCESA SEKJURITIZACIJE IFRS/IAS TAX REGULATORY ECONOMIC BASEL II CAPITAL LEGAL NAJBITNIJI ASPEKTI ZA DONOŠENJE ZAKONA O SEKJURITIZACIJI

4. NAJPREPOZNATLJIVIJE SEKJURITIZACIONE STRUKTURE • One koje se tiču: -Stambenih kredita (MBS – izdavanje hartija od vrednosti pokrivenih pulom stambenih kredita), -Drugih oblika aktiva (ABS – izdavanje hartija od vrednosti pokrivenih pulom određenih aktiva). One uključuju pakovanje gotovinskih tokova (priliva) po osnovu određenih aktiva (potraživanja), kao što su: • Mesečni računi za struju i vodu • Mesečni prilivi po osnovu kreditnih kartica, stambenih kredita, kredita za kupovinu automobila i lizinga • Rente koja se ubira po osnovu iznajmljivanja velikih komercijalnih objekata i drugo • Sekjuritizaciona aktiva vs. Sekjuritizaciona pasiva

5. GLAVNI DRAJVERI I MOTIVI SEKJURITIZACIJE Finansijske institucije (kao inicijatori procesa sekjuritizacije) pristupaju procesu sekjuritizacije iz različitih razloga i nisu motivisane samo na credit risk management. U nekim zemljama poput SAD i V.Britanije sekjuritizacija se upotrebljava i za: • Upravljanje kapitalom (Capital management) • Upravljanje likvidnošću (Liquiditymanagement) • Upravljanje rizikom kamatne stope (Interest rate risk management) Reduction of regulatory capital Access to new and cheaper sources of funding Portfolio management Raise capital.......Restructure debt.......Reduce risks.......Otherwise adjust its finance

6. KORISTI OD SEKJURITIZACIJE Pre svega, oslobađa se kapital koji može biti dalje alociran na neke druge aktivnosti. Glavne koristi Alternativni izvori fundiranja Proširuju se mogućnosti fundiranja pored tradicionalnih izvora. Oslobađa se kapital za podršku drugim poslovima i poslovnim linijama. Tržišta kapitala omogućuju efikasno fundiranje – obično ispod troška duga. Prava prodaja vodi jačanju bilansa stanja- i njemu povezane matrice bilan.pozicija. Moguća ušteda na porezu na kapitalni dobitak. Rezidualni (katastrofalni) kreditni rizik se transferiše na spv mehanizam fundiranja. Povećanje finansijske fleksibilnosti Niži troškovi kapitala Jači bilans stanja Potencijalna ušteda na porezu Smanjenje kreditne izloženosti

7. STRUKTURE SEKJURITIZACIJE Razlog pristupanja sekjuritizaciji se obično nalazi u potrebi za efikasnijim upravljanjem kapitalom i upravljanjem likvidnošću i on u načelu opredeljuje izabranu strukturu sekjuritizacije. Treba imati u vidu da proces sekjuritizacije ne znači/ne mora da znači uvek “iznošenje” potraživanja iz knjiga inicijatora (originator). Sale vs. Financing. • Dva glavna tipa (strukture) sekjuritizacije su: • “Pass through” strukture • “Pay through” strukture • Dva glavna tipa (strukture) sekjuritizacije prema Basel II (sa aspekta tretiranja zahtevanog kapitala) su: • “Traditional securitisation” strukture • “Synthetic securitisation” strukture

8. IZBOR STRUKTURE SEKJURITIZACIJE Koju ćemo strukturu izabrati zavisi od namene – razloga sekjuritizacije aktive i same aktive koja je predmet sekjuritizacije. Veoma je bitno da prepoznamo karakteristika sledećih tipova aktive koje bivaju sekjuritizovane: • Aktiva mora imati visok kvalitet – redovne prilive;drugim rečima mora postojati mali rizik odnosno verovatnoća default-a.Interesantne su aktive koje imaju male istorijske stope PD-a. • Pozajmljena aktiva mora biti homogena, što znači da potraživanja moraju imati iste profile rizika. To je obično slučaj kod stambenih kredita. • Agencije koje prate kreditni rejting takođe nameću određene uslove za date strukture prilikom određivanja rejtinga. • Pojedinačna potraživanja (aktive) moraju biti aktivna (što znači da je barem jedna otplata izvršena) i moraju biti osigurana (stambeni kredit mora biti osiguran).

9. “PAST THROUGH” STRUKTURA Glavna karakteristika “pass through” strukture je da se kreditna potraživanja u potpunosti “iznose” (dolazi do prodaje ovih potraživanja) iz bilansa incijatora sekjuritizacije. Finansijske institucije koje upotrebljavaju sekjuritizaciju radi efikasnijeg upravljanja kapitalom favorizuju ove strukture, i one imaju sledeće komponente: • Vlasnik potraživanja (aktive) • SPV (special-purpose vehicle)preko kojeg su aktive prodate. • Trustee/Manager/Servicerkoji upravlja prodatim aktivama i njihovim gotovinskim tokovima. Vrši naplatu kredita i kamate (recimo) koji bi bili primljeni preko banke – i prosleđuje ih prema investitorima. Trustee/Manager/Servicer je takođe odgovoran da u međuvremenu investira prilive kako bi podržao vrednost investicije. • Investitori koji kupuju hartije od vrednosti

10. UOBIČAJENI UČESNICI I TOKOVI UNUTAR PROCESA SEKJURITIZACIJE Model generičke sekjuritizacije Rejting agencija Klijent Dužnik kreditni rejting plaćanja hartije aktive SPV (trust) Investitori Prodavac Inicijator prilivi prilivi plaćanja Kreditna podrška Agent - Serviser sekjuritizacije pojačavanje administracija

11. ČETIRI SU BITNA ASPEKTA KOJE TREBA IMATI U VIDU PRILIKOM PROCESA SEKJURITIZACIJE • Važno je da nema traženja odštete (regresa);kako pravne, tako i moralne, prema originalnom pozajmljivaču, ako sekjuritizovani plasman uđe u default.Banka (ili neka druga institucija koja pozajmljuje) neće izmestiti kreditni rizik ako su investitori u stanju da potražuju odštetu. • Često se propušta činjenica da kada se kreditni rizik proda, dobija se fair value za dati kredit.Ovo može izgledati kao pitanje likvidnosti, međutim to je stvar kredita, jer se pojavljuje rizik-prinos pitanje kada se plasmani prodaju uz nešto veće diskonte. • Sekjuritizacija takođe uspostavlja pitanje veze između pozajmljivača i uzajmljivača.Kada se predmetna aktiva sekjuritizuje, može se zahtevati od banke (neke druge kreditne institucije) da informiše uzajmljivača čiji je kredit prodat.Veći deo ovih problema se prevazilazi prenoseći aktivu na SPV, što znači da plasman sada ostaje u rukama institucije koja ga je otkupila. • Konsolidacija finansijskih izveštaja za osnivače SPV – (da li inicijator ili neko treći je osnivač) – ili garancije odnosno pojačavanje kolateralizovanih aktiva i njihovih performansi.

12. U odnosu na pul aktiva, postoje dva tipa struktura: -Statični pulovi. -Dinamični pulovi. Statični pul ima fiksan broj aktiva u pulu. Da bi podržao vrednost pula, sam pul se ili osigurava u pogledu vrednosti ili se kolateralizuje nešto većom vrednošću (to znači da se veća vrednost aktiva stavlja u pul, nego što je vrednost samog pula koji se prodaje).Obe mere su veoma važne za investitore, koji ne žele da brinu o tome da li će krediti izgubiti svoju vrednost usled ranije otplate ili default-a. Dinamični pulovi imaju aktive sa dospećima koja su kraća u odnosu na stvarnu sekjuritizacionu strukturu.Pošto prilivi od kreditne aktive pristižu, trustee/manager/servicer re-investira prilive kako bi podržao vrednost pula. Ovo obično zahteva od trustee/manager/servicer-ada izvrši zaštitu od rizika (risk management) ili kupi ugovore o osiguranju date investicije, kojima se garantuje prinos.

13. “PAY THROUGH” STRUKTURA • “Pay through” struktura se ne razlikuje mnogo od “pass through” strukture, posebno u odnosu na gotovinske tokove (prilive). • Glavna razlika je u tome što banka ne prodaje kredit (aktivu) koja se nalazi u njenim knjigama; već “pakuje” gotovinske tokove (prilive) u SPV. • Najpopularnije aktive (potraživanja) koje se sekjuritizuju kroz ove strukture su prilivi od kreditnih kartica građana i prilivi po osnovu prodatih kola na lizing kompanija koje se bave prodajom vozila na lizing.

14. Prema Baselu II postoje dva tipa struktura: Tradicionalna sekjuritizacija – je struktura gde se gotovinski priliv (cash flow) iz osnovnog pula izloženosti upotrebljava radi servisiranja barem dva različita sloja rizičnih pozicija ili tranši, odražavajući različite stepene kreditnog rizika. Tzv.slojne ili tranširane strukture sekjuritizacije se razlikuju od redovnih senior/subordiniranih dužničkih instrumenata po tome što mlađe (junior) sekjuritizacione tranše mogu apsorbovati gubitke bez da se prekida ugovorno plaćanje prema starijim tranšama, budući da subordinacija kod senior/subordinisanih dužničkih struktura predstavlja stvar ostvarivanja prava preče naplate u slučaju likvidacije. Sintetička sekjuritizacija- je struktura sa barem dva različita sloja rizičnih pozicija ili tranši koje odražavaju različite stepene kreditnog rizika, gde se kreditni rizik osnovnog pula izloženosti transferiše, u celini ili delimično, kroz obezbeđivanje sredstava (funded) – kroz recimo CLN ili bez obezbeđivanja sredstava (unfunded) – kroz kreditne derivate ili garancije koje služe da se hedžuje kreditni rizik portfolija. Prema tome, investitorov potencijalni rizik zavisi od performansi osnovnog pula.

15. SEKJURITIZACIJA I UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM • Kako sekjuritizacija može pomoći procesu upravljanja kreditnim rizikom? • Da li da banka investira u tehnologiju za upravljanje rizicima ili da pristupi sekjuritizaciji kako bi smanjila terećenje postojećeg kapitala? • Najozbiljnija namena upotrebe sekjuritizacije za ove svrhe podrazumeva “rasprodaju” koncentracije kreditnog rizika. • Banke koje imaju problema sa rizikom koncentracije svojih plasmana mogu prodati svoje plasmane kroz proces sekjuritizacije i SPV.

16. OSLOBAĐANJE KAPITALA SA BILANSA STANJA BANKE Pre: pozicija je u bilansu banke Posle: pozicija nije u bilansu banke BANKA BANKA krediti SPV cash cash hartije Bilans stanja Investitori Bilans stanja • Banka ima 1 milijardu $ kreditni portfolijo • Prinos na kred.portfoliju: Euribor + 150bp • Trošak fundiranja Banke: Euribor - 10 bp • Banka prodaje svoj portfolijo kredita SPV-u i • zadržava 2% u formi kapitala. • SPV zatim emituje dug po prosečnom trošku od • Euribor + 59bp • Zarađeni neto spred: (150bp-(-10bp))x1mlr=16 mil • Zahtev za kapitalom:8%x100%x1mlr=80 mil • ROC: 16mil:80mil=20% Zarađeni neto spred: (150bp-59bp))x1mlr = 9.1 mil Zahtev za kapitalom: 2%zadržan=20 milx100%=20mil ROC: 9.1mil:20mil=45.5%

17. PREDLOŽENA ZAKONSKA INFRASTRUKTURA SERVISER Fond sekjuritizacije KREDITI POTRAŽIVANJA spv Komisija HOV Društvo za upravljanje fondovima sekjuritizacije KREDITI HARTIJE POTRAŽIVANJA OD VREDNOSTI KAPITAL≥100.000 evra Narodna Banka Srbije INICIJATOR krediti potraživanja INVESTITOR DUŽNIK PROCES SEKJURITIZACIJE (s prenosom potraživanja) U SKLADU SA PREDLOŽENIM ZAKONSKIM REŠENJEM NARODNE BANKE SRBIJE